Theravāda budističko društvo
Download PDF

Anguttara nikāya 4:41-50

Rohitassa vagga
Rohitassa


Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme


41. Samadhi sutta — Koncentracija

"Monasi, postoji četiri vrste razvijanja koncentracije. Koje četiri? Postoji koncentracija koja, kada se razvija i neguje, vodi do prijatnog boravka ovde i sada. Postoji koncentracija koja, kada se razvija i neguje, vodi do sticanja znanja i uvida. Postoji koncentracija koja, kada se razvija i neguje, vodi do sabranosti i budnosti. Postoji koncentracija koja, kada se razvija i neguje, vodi do okončanja mentalnih izliva.

A koje to razvijanje koncentracije koje, kada se razvija i neguje, vodi do prijatnog boravka sada i ovde? Dešava se da monah, napustivši objekte čula, napustivši nekorisne stvari, ulazi u prvo zadubljenje, nastalo iz odvojenosti, združeno sa zamišljanjem i razmišljanjem i ispunjeno prijatnošću i radošću. Pošto se oslobodio zamišljanja i razmišljanja i postigao unutrašnju smirenost i jedinstvo uma, ulazi on u stanje oslobođeno zamišljanja i razmišljanja, u drugo zadubljenje, nastalo iz koncentracije i ispunjeno prijatnošću i radošću.Pošto je nestala prijatnost, boravi on u ravnodušnosti, sabran i svestan, pa telesno doživljava ono zadovoljstvo koje plemenita bića izražavaju rečima? 'Srećan čovek ispunjen ravnodušnošću i sabranošću'; tako on ulazi u treće zadubljenje. Pošto je napustio zadovoljstvo i bol i kroz iščezavanje dotadašnje radosti i žalosti, ulazi on u stanje iza zadovoljstva i bola, u četvrto zadubljenje, koje je pročišćeno ravnodušnošću i sabranošću. To je razvijanje koncentracije koje, kada se razvija i neguje, vodi do prijatnog boravka sada i ovde.

A koje to razvijanje koncentracije koje, kada se razvija i neguje, vodi do sticanja znanja i uvida? Dešava se da monah prati opažanje svetlosti i dosledan je u opažanju doba dana [u bilo koje doba dana]. Dan je [za njega] isto što i noć, noć je isto što i dan. Uz pomoć svesnosti, prijemčive i neometane, on razvija blistavost svog uma. To je razvijanje koncentracije koje, kada se razvija i neguje, vodi do sticanja znanja i uvida.

A koje to razvijanje koncentracije koje, kada se razvija i neguje, vodi do sabranosti i budnosti? Dešava se da monah zna osećanja kada se javljaju, zna ih dok traju, zna ih kada prestaju. Zna opažaje kada se javljaju, zna ih dok traju, zna ih kada prestaju. Zna misli kada se javljaju, zna ih dok traju, zna ih kada prestaju. To je to razvijanje koncentracije koje, kada se razvija i neguje, vodi do sabranosti i budnosti.

A koje to razvijanje koncentracije koje, kada se razvija i neguje, vodi do prestanka mentalnih izliva? Dešava se da monah ostaje fokusiran na nastajanje i nestajanje u pogledu pet sastojaka bića. "To je oblik, to mu je nastanak, to mu je prestanak. To osećaj, to mu je nastanak, to mu je prestanak. To su izrazi volje, to im je nastanak, to im je prestanak. To je svest, to joj je nastanak, to joj je prestanak." To je to razvijanje koncentracije koje, kada se razvija i neguje, vodi do prestanka mentalnih izliva.

To su četiri vrste razvijanja koncentracije

U vezi sa ovim sam u Pitanjima mladog brahmana Puññaka [Sn V:3] rekao:

– Ko u svetu prozre uspon i pad,
koga ne potresa ništa na svetu,
ko je stišan, razbistren, nepomućen pohlepom,
svladao je rođenje–i–starost."


42. Pañha sutta — Pitanja

"Postoje četiri načina da se odgovori na pitanje. Koja četiri? Ima pitanja na koja treba odgovoriti kategorično [konkretno sa da, ne, ovako, onako]. Ima pitanja na koja treba odgovoriti analitički [definišući ili redefinišući pojmove]. Ima pitanja na koja treba odgovoriti protivpitanjem. Ima pitanja koja treba odložiti sa strane. To su četiri načina da se odgovori na pitanje.

Prvi kategorički odgovor, potom analitički,
treći je protivpitanje, a četvrti odgovor je ćutnja.
Za svakog monaha koji zna šta je šta,
u skladu sa Dhammom kaže se da je vešt
sa četiri vrste pitanja:
teško ga je prevazići, teško poraziti,
znalca je u raspravi teško pobediti.
On zna šta je vredno, a šta ne,
brz u proceni i jednog i drugog,
takav odbacuje bezvredno, drži se vrednog.
Takav se naziva onim koji je uvideo
šta vredno je, razboritim, mudrim.


Videti takođe: MN 58; MN 72; SN XLIV:10; AN X:96.


43. Pathama-kodhagaru sutta — Govor o besu 1 [pali]

]Monasi, postoje četiri vrste ljudi u ovom svetu. Koje četiri? Oni koji se priklanjaju besu, a ne istinskom učenju; oni koji se priklanjaju omalovažavanju drugih, a ne istinskom učenju; oni koji se priklanjaju dobitku, a ne istinskom učenju; oni koji se priklanjaju počastima, a ne istinskom učenju. To su, monasi, četiri vrste ljudi koji postoje u ovom svetu.

Monasi, postoje četiri vrste ljudi u ovom svetu. Koje četiri? Oni koji se priklanjaju istinskom učenju, a ne besu; oni koji se priklanjaju istinskom učenju, a ne omalovažavanju drugih; oni koji se priklanjaju istinskom učenju, a ne dobitku; oni koji se priklanjaju istinskom učenju, a ne počastima. To su, monasi, četiri vrste ljudi koji postoje u ovom svetu.

Monasi puni besa i prezira, željni dobitka i počasti,
ne napreduju u učenju kojem je Potpuno probuđeni podučio;
oni koji su u istinskom učenju boravili i borave,
napreduju u učenju kojem je Potpuno probuđeni podučio.


44. Dutiya-kodhagaru sutta — Govor o besu 2 [pali]

Monasi, četiri su loša dela. Koja četiri? Priklanjanje besu, a ne istinskom učenju; priklanjanje omalovažavanju drugih, a ne istinskom učenju; priklanjanje dobitku, a ne istinskom učenju; priklanjanje počastima, a ne istinskom učenju. To su, monasi, četiri loša dela.

Monasi, četiri su dobra dela. Koja četiri? Priklanjanje istinskom učenju, a ne besu; priklanjanje istinskom učenju, a ne omalovažavanju drugih; priklanjanje istinskom učenju, a ne dobitku; priklanjanje istinskom učenju, a ne počastima. To su, monasi, četiri dobra dela.

Monah pun besa i prezira, željan dobitka i počasti,
ne napreduje u učenju kao ni trulo seme u dobroj zemlji;
oni koji su u istinskom učenju boravili i borave,
napreduju u tom učenju kao i biljka redovno zalivana.


45. Rohitassa sutta — Govor Rohitassi

Jednom je prilikom Blaženi boravio kraj Sāvatthija, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapindika. Tada Rohitasa, sin božanstva, u pola noći, blestav tako da obasja čitav Đetin gaj, otide do Blaženog. Stigavši, poklonivši se Blaženom, stade sa strane. Dok je tako stajao, obrati se Blaženome: "Je li moguće putujući, gospodine, upoznati, videti ili dostići drugi kraj sveta, gde nema rođenja, starosti, umiranja, nestajanja i ponovnog rođenja?"

"Ja kažem, prijatelju, da putujući nije moguće upoznati, videti ili dostići drugi kraj sveta, gde nema rođenja, starosti, umiranja, nestajanja i ponovnog rođenja."

"Zapanjujuće je, gospodine, i užasno koliko je istinito to što reče Blaženi: 'Ja kažem, prijatelju, da putujući nije moguće upoznati, videti ili dostići drugi kraj sveta, gde nema rođenja, starosti, umiranja, nestajanja i ponovnog rođenja.' Nekada sam bio prorok po imenu Rohitasa, učenik Bhode, moćnog hodača. Brzina mi beše takva kao kad snažni strelac — dobro obučen, iskusne ruke, dobar nišandžija — odapne strelu među palmove senke. Korak mi se protezao onoliko koliko je istočno more daleko od zapadnog. U meni, obdarenom takvom brzinom, tako dugačkim korakom, pojavila se želja: ‘Otići ću na kraj sveta.’ I tako sam — stogodišnji život, život od stotinu leta — proveo putujući stotinu godina — izuzev vremena utrošenog na jelo, pijenje, žvakanje i gutanje, mokrenje i pražnjenje creva, kao i na spavanje da bih pobedio umor — ali nisam stigao na kraj sveta. I umro sam na tom putu. Zato je zapanjujuće, gospodine, i užasno koliko je istinito to što reče Blaženi: 'Ja kažem, prijatelju, da putujući nije moguće upoznati, videti ili dostici drugi kraj sveta, gde nema rođenja, starosti, umiranja, nestajanja i ponovnog rođenja."

[Kad ovo bi rečeno, Blaženi odgovori:] "Ja kažem, prijatelju, da putujući nije moguće upoznati, videti ili dostići drugi kraj sveta, gde nema rođenja, starosti, umiranja, nestajanja i ponovnog rođenja. Ali u isto vreme, ne tvrdim da je moguće dokrajčiti patnju a da se ne dosegne kraj sveta, nego ukazujem na to da je upravo u ovom telu, čiji je uzrast ograničen, a spoznaja oskudna, sadržan svet, pojava sveta, dokončanje sveta i put koji vodi dokončanju sveta.

Putujući se neće nikad stići svetu do kraja; a dok se ne stigne do kraja sveta, nema rešenja patnje. Zato mudar znalac sveta oskudnošću života dokončava svet; Mirujući uviđa kraj sveta i smiruje želju, i za ovim svetom i za onim svetom.

Nikad se putovanjem dostići neće
kraj ovoga sveta — nikad.
Ali, bez stizanja na kraj ovog sveta
nema izbavljenja od patnje i nespokoja.

Zato, istinski mudrac, znalac u pogledu ovoga sveta,
znalac u pogledu kraja ovoga sveta,
proživevši svetački život, smiren,
upoznavši kraj sveta,
ne žudi ni za ovim svetom
niti za bilo kojim drugim.


Napomena: Ova sutta se ponavlja i kao SN II:26.


48. Visākha sutta — Visākha

Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio kraj Vesālija, u Velikoj šumi, u dvorani sa šiljastim krovom. A u isto vreme je poštovani Visākha Pañćāliputta upućivao, bodrio, podsticao i radovao monahe u sali za okupljanje, svojim govorom o Dhammi, izloženim rečima uglađenim, jasnim, preciznim, koje dobro izražavaju značenje, sveobuhvatnim, oslobađajućim.

Onda, uveče. Blaženi izađe iz osame i otide do sale za okupljanje, te se ovako obrati monasima: "Monasi, ko je to upućivao, bodrio, podsticao i radovao monahe u sali za okupljanje, svojim govorom o Dhammi, izloženim rečima uglađenim, jasnim, preciznim, koje dobro izražavaju značenje, sveobuhvatnim, oslobađajućim?"

"Bio je to poštovani Visākha Pañćāliputta, poštovani gospodine."

Tad se Blaženi obrati poštovanom Visākha Pañćāliputti ovako: "Dobro je, dobro je, Visākha! Dobro je da tako upućuješ monahe govorom o Dhammi."

Tako reče Blaženi… i takođe dodade:

"Kada je mudar čovek među budalama,
oni ga ne prepoznaju ukoliko ne progovori,
ali ga prepoznaju ako govori,
ukazujući na stanje besmrtnosti.

Takav i treba da zbori i objašnjava Dhammu,
takav treba da visoko podigne barjak mudraca.
Dobro izgovorene reči jesu barjak mudraca:
jer mudrima Dhamma je barjak."


49. Vipallāsa sutta — Iskrivljavanja [pali]

"Monasi, postoje četiri iskrivljavanja opažanja, iskrivljavanja uma, iskrivljavanja gledišta. Koja četiri? 'Stalno' u pogledu onoga što je nestalno jeste iskrivljavanje opažanja, iskrivljavanje uma, iskrivljavanja gledišta. 'Prijatno' u pogledu onoga što je izvor patnje… 'Sopstvo' u pogledu onoga što nema sopstvo… 'Privlačno' u pogledu onog što je neprivlačno jeste iskrivljavanje opažanja, iskrivljavanje uma, iskrivljavanje gledišta. To su četiri iskrivljavanja opažanja, iskrivljavanja uma, iskrivljavanja gledišta.

Postoje i ova četiri neiskrivljavanja opažanja, neiskrivljavanja uma, neiskrivljavanja gledišta. Koja četiri? 'Nestalno' u pogledu onoga što je nestalno jeste neiskrivljavanje opažanja, neiskrivljavanje uma, neiskrivljavanja gledišta. 'Neprijatno' u pogledu onoga što je izvor patnje… 'Ne-sopstvo' u pogledu onoga što nema sopstvo… 'Neprivlačno' u pogledu onog što je neprivlačno jeste neiskrivljavanje opažanja, neiskrivljavanje uma, neiskrivljavanje gledišta. To su četiri neiskrivljavanja opažanja, neiskrivljavanja uma, neiskrivljavanja gledišta.

Opažajući trajnost u prolaznom,
zadovoljstvo u bolnom,
sopstvo u onom što sopstvo nije,
privlačnost u neprivlačnome,
bića, uništena pogrešnim stavovima,
lude, radi sopstvenog uma.
Upregnuti u jaram Mare,
od tog jarma odmor ne nalaze.
Bića nastavljaju put svoj,
što vodi iz rođenja u smrt..

Ali kada se Probuđeni
pojave u svetu ovome,
unoseći svetlost u ovaj svet,
oni objavljuju Dhammu
što vodi do stišavanja nespokoja.
Kada sposobni za uvid saslušaju,
oni dolaze sebi,
uviđajući prolaznost u prolaznom,
bolno u bolnome,
odsustvo sopstva u ne-sopstvu,
neprivlačno u neprivlačnome.
Zauzevši ispravan stav,
sav nespokoj i patnju oni prevazilaze.


50. Upakkilesa sutta — Smetnje [pali]

Četiri su smetnje zbog kojih sunce i mesec, kada su njima ometeni, ne sijaju, ne svetle, ne blistaju. Koje četiri? Oblaci su, monasi, smetnja zbog koje sunce i mesec, kada su njome ometeni, ne sijaju, ne svetle, ne blistaju. Magla je smetnja zbog koje sunce i mesec, kada su njome ometeni, ne sijaju, ne svetle, ne blistaju. Dim je smetnja zbog koje sunce i mesec, kada su njome ometeni, ne sijaju, ne svetle, ne blistaju. Pomračenje je smetnja zbog koje sunce i mesec, kada su njome ometeni, ne sijaju, ne svetle, ne blistaju. To su, monasi, četiri smetnje zbog kojih, kada su njima ometeni, sunce i mesec ne sijaju, ne svetle, ne blistaju.

Isto tako, monasi, postoje četiri smetnje zbog kojih neki askete i brahmani, kada su njima ometeni, ne sijaju, ne svetle, ne blistaju. Koje četiri? Ima, monasi, asketa i brahmana koji piju rakiju i vino, ne odustaju od alkohola. To je prva smetnja zbog koje neki askete i brahmani kada su njome ometeni ne sijaju, ne svetle, ne blistaju.

Ima asketa i brahmana koji se upuštaju u seksualni odnos, ne odustaju od seksualnog odnosa. To je druga smetnja zbog koje neki askete i brahmani kada su njome ometeni ne sijaju, ne svetle, ne blistaju.

Ima asketa i brahmana koji primaju zlato i srebro, ne odustaju od primanja zlata i srebra. To je treća smetnja zbog koje neki askete i brahmani kada su njome ometeni ne sijaju, ne svetle, ne blistaju.

Ima asketa i brahmana koji žive izdržavajući se na pogrešan način [1], ne odustaju od pogrešnog življenja. To je četvrta smetnja zbog koje neki askete i brahmani kada su njome ometeni ne sijaju, ne svetle, ne blistaju.

Zaista, monasi, to su četiri smetnje zbog kojih, kada su njima ometeni, neki askete i brahmani ne sijaju, ne svetle, ne blistaju.

Neki askete i brahmani, pohlepom i mržnjom opijeni,
neznanjem obuzeti, prijatnim oblikom se ushićuju.

Piju rakiju i vino, u seksualne odnose se upuštaju,
zaslepljeni primaju srebro i zlato i, sebe prehranjuju pogrešnim delima.

Kako srodnik Sunca reče, to su smetnje
zbog kojih neke askete i brahmani ne sijaju, ne blistaju.

Mrakom obavijeni, robovi žudnje što napred jure,
groblja pune i za novim rođenjem čeznu.


Beleška

[1] Bave se poslovima koji su u Budino vreme smatrani nedostojnima asketa i brahmana, kao što je proricanje sudbine, određivanje povoljnog mesta gde će neko izgraditi kuću, davanje prognoze kralju o uspehu ratnog pohoda, blagosiljanje vojske itd. [Natrag]