Theravāda budističko društvo

Anguttara nikāya 6:11-19

Sāraṇīya vagga
Srdačnost


Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme


16. Nakulapitu sutta — Nakulini roditelji [pali] [1]

Jednom je prilikom Blaženi boravio među Bhaggama, kraj grada Susumāragirija, u Bhesakalā gaju, u parku jelena. U to vreme je domaćin Nakulapitā (Nakulin otac) bio bolestan, mučen bolovima, vrlo loman. Onda domaćica Nakulamātā (Nakulina majka) ovako reče Nakulapiti:

"Domaćine, nemoj da umreš sa brigom u svome srcu. Bolno je, domaćine, umiranje mučen brigom; Blaženi je kritikovao umiranje sa brigom. Jer može biti, domaćine, da ti sad ovako razmišljaš: 'Posle moje smrti domaćica Nakulamātā neće biti u stanju da podigne decu i održava domaćinstvo'. Ali nemoj tako na to gledati, domaćine. Vešta sam da predem pamuk i grebenam vunu. U stanju sam, domaćine, da posle tvoje smrti sama podignem decu i održavam domaćinstvo. Zato, domaćine, nemoj da umreš sa brigom u svome srcu. Bolno je, domaćine, umiranje mučen brigom; Blaženi je kritikovao umiranje sa brigom. [2]

Može biti, domaćine, da ti sad ovako razmišljaš: 'Posle moje smrti domaćica Nakulamātā će otići u drugu kuću'. Ali nemoj tako na to gledati, domaćine. Ti dobro znaš mene, koja sam tokom šesnaest godina bila u bračnom celibatu. Zato, domaćine, nemoj da umreš sa brigom u svome srcu. Bolno je, domaćine, umiranje mučen brigom; Blaženi je kritikovao umiranje sa brigom.

Može biti, domaćine, da ti sad ovako razmišljaš: 'Posle moje smrti domaćica Nakulamātā neće više želeti da viđa Blaženog, niti monašku zajednicu'. Ali nemoj tako na to gledati, domaćine. Posle tvoje smrti u meni će biti sve više i više želje da viđam Blaženog i monašku zajednicu. Zato, domaćine, nemoj da umreš sa brigom u svome srcu. Bolno je, domaćine, umiranje mučen brigom; Blaženi je kritikovao umiranje sa brigom.

Može biti, domaćine, da ti sad ovako razmišljaš: 'Posle moje smrti domaćica Nakulamātā neće se strogo pridržavati pravila morala'. Ali nemoj tako na to gledati, domaćine. Sve dotle dok postoje nezaređene sledbenice Blaženog koje nose belu odeću i strogo se pridržavaju pravila morala, ja sam jedna od njih. Ako iko u ovo sumnja, trebalo bi da ode do Blaženog, potpuno probuđenoga, koji boravi među Bhaggama, kraj grada Susumāragirija, u Bhesakalā gaju, u parku jelena i pita ga. Zato, domaćine, nemoj da umreš sa brigom u svome srcu. Bolno je, domaćine, umiranje mučen brigom; Blaženi je kritikovao umiranje sa brigom.

Može biti, domaćine, da ti sad ovako razmišljaš: 'Posle moje smrti domaćica Nakulamātā neće u sebi postići smirenje. Ali nemoj tako na to gledati, domaćine. Sve dotle dok postoje nezaređene sledbenice Blaženog koje nose belu odeću i mogu da u sebi postignu smirenje, ja sam jedna od njih. Ako iko u ovo sumnja, trebalo bi da ode do Blaženog, potpuno probuđenoga, koji boravi među Bhaggama, kraj grada Susumāragirija, u Bhesakalā gaju, u parku jelena i pita ga. Zato, domaćine, nemoj da umreš sa brigom u svome srcu. Bolno je, domaćine, umiranje mučen brigom; Blaženi je kritikovao umiranje sa brigom.

Može biti, domaćine, da ti sad ovako razmišljaš: 'Posle moje smrti domaćica Nakulamātā neće živeti čvrsto ustaljena u ovom Učenju i praksi, neće imati čvrsto uporište u tome, živeće slabo ustaljena u ovom Učenju i praksi, živeće bez čvrstog uporišta u tome, neće imati utehu, neće prevazići sumnju i neizvesnost, živeće bez samopouzdanja, oslanjaće se na druge. Ali nemoj tako na to gledati, domaćine. Sve dotle dok postoje nezaređene sledbenice Blaženog koje nose belu odeću i žive čvrsto ustaljene u ovom Učenju i praksi, imaju čvrsto uporište u tome, imaju utehu, prevazišle su sumnju i neizvesnost, žive sa samopouzdanjem, a ne oslanjaju se na druge, ja sam jedna od njih. Ako iko u ovo sumnja, trebalo bi da ode do Blaženog, potpuno probuđenoga, koji boravi među Bhaggama, kraj grada Susumāragirija, u Bhesakalā gaju, u parku jelena i pita ga. Zato, domaćine, nemoj da umreš sa brigom u svome srcu. Bolno je, domaćine, umiranje mučen brigom; Blaženi je kritikovao umiranje sa brigom".

I dok ga je domaćica Nakulamātā ovako opominjala, odjednom bolovi u domaćinu Nakulapiti uminuše. Tako se on oporavi od bolesti; na taj način bolest u domaćinu Nakulapiti bi uklonjena. Onda on, pošto je izašao iz bolesti, tek oporavljen i oslanjajući se na štap, otide do Blaženog. Kada je stigao, pokloni mu se, pa sede sa strane. I dok je tako sedeo sa strane, Blaženi ovako reče domaćinu Nakulapiti:

"Korisno je, domaćine, dobitak je to za tebe, domaćine! To što domaćica Nakulamātā ima saosećanja za tebe, želi ti dobro, daje ti savet i ohrabrenje. Domaćine, sve dok postoje nezaređene sledbenice Blaženog koje nose belu odeću i strogo se pridržavaju pravila morala, domaćica Nakulamātāa je jedna od njih. Sve dotle dok postoje nezaređene sledbenice Blaženog koje nose belu odeću i mogu da u sebi postignu smirenje, domaćica Nakulamātā je jedna od njih. Sve dotle dok postoje nezaređene sledbenice Blaženog koje nose belu odeću i žive čvrsto ustaljene u ovom Učenju i praksi, imaju čvrsto uporište u tome, imaju utehu, prevazišle su sumnju i neizvesnost, žive sa samopouzdanjem, a ne oslanjaju se na druge, domaćica Nakulamātā je jedna od njih. Korisno je, domaćine, dobitak je to za tebe, domaćine! To što domaćica Nakulamātā ima saosećanja za tebe, želi ti dobro, daje ti savet i ohrabrenje."

Beleške

[1] Zahvaljujem se poštovanom Ānandađoti Bhikkhuu na pomoći pri prevodu ovog govora. [Natrag]

[2] Ova i naredih pet tvrdnji Nakuline majke su pre svega odraz ljubavi koju ovaj gotovo idealni budistički bračni par oseća jedno prema drugom. Prve tri tvrdnje se takođe tiču postizanja sreće ovde i sada. Druge tri, za koje priziva Budu da bude svedok, odnose se na duhovnu sreću ili sreću u narednom životu. Sve ovo je izrečeno sa takvom ljubavlju i odlučnošću, da Nakulin otac dobija novu snagu da prevlada bolest. [Natrag]


17. Soppa sutta — Lenjost


18. Maććhabandha sutta — Prodavac ribe


19. Maraṇassati sutta — Svesnost smrti (1)

Jednom je prilikom Blaženi boravio u Nadiki, u Dvorani od opeke. Tu se on obrati monasima:

"Monasi!"

"Da, poštovani gospodine", odgovoriše monasi.

A Blaženi reče: "Svesnost smrti, kada se razvija i praktikuje, donosi obilne i velike plodove, dobija svoje uporište u besmrtnom, rezultira besmrtnim. Zato bi trebalo da razvijate svesnost smrti."

Kad ovo bi rečeno, jedan monah se obrati Blaženom: "Poštovani gospodine, ja već razvijam svesnost smrti."

"A kako to, monaše, razvijaš svesnost smrti?"

"Razmišljam ovako: 'Oh, kad bih mogao živeti samo još jedan dan i noć, kako bih mogao da saslušam uputstva koja daje Blaženi. Tada bih mnogo toga ostvario.' Tako razvijam svesnost smrti."

Onda se drugi monah obrati Blaženom: "Poštovani gospodine, i  ja već razvijam svesnost smrti."

"A kako to, monaše, razvijaš svesnost smrti?"

"Razmišljam ovako: 'Oh, kad bih mogao živeti samo još jedan dan, kako bih mogao da saslušam uputstva koja daje Blaženi. Tada bih mnogo toga ostvario.' Tako razvijam svesnost smrti."

Onda se treći monah obrati Blaženom: "Poštovani gospodine, i  ja već razvijam svesnost smrti." … "Razmišljam ovako: 'Oh, kad bih mogao živeti samo još toliko koliko traje jedan obrok, kako bih mogao da saslušam uputstva koja daje Blaženi. Tada bih mnogo toga ostvario.' … "

Onda se četvrti monah obrati Blaženom: "Poštovani gospodine, i ja već razvijam svesnost smrti."… "Razmišljam ovako: 'Oh, kad bih mogao živeti samo još toliko koliko traje da progutam četiri zalogaja koja sam sažvakao, kako bih mogao da saslušam uputstva koja daje Blaženi. Tada bih mnogo toga ostvario.' … "

Onda se peti monah obrati Blaženom: "Poštovani gospodine, i ja već razvijam svesnost smrti."… "Razmišljam ovako: 'Oh, kad bih mogao živeti samo još toliko koliko traje da progutam jedan zalogaj koji sam sažvakao, kako bih mogao da saslušam uputstva koja daje Blaženi. Tada bih mnogo toga ostvario.' … "

Onda se šesti monah obrati Blaženom: "Poštovani gospodine, i ja već razvijam svesnost smrti."… "Razmišljam ovako: 'Oh, kad bih mogao živeti samo još toliko koliko traje da izdahnem pošto sam udahnuo, kako bih mogao da saslušam uputstva koja daje Blaženi. Tada bih mnogo toga ostvario.' Tako ja razvijam svesnost smrti."

Kada ovo bi izrečeno, Blaženi se obrati monasima: "Ko god razvija svesnost smrti razmišljajući ovako: 'Oh, kad bih mogao živeti samo još jedan dan i noć… jedan dan… koliko traje jedan obrok… koliko traje da progutam četiri zalogaja, kako bih mogao da saslušam uputstva koja daje Blaženi. Tada bih mnogo toga ostvario' — za toga se kaže da živi nepromišljeno. On razvija svest o smrti polako kako bi uklonio nečistoće u umu.

Ali ko god razvija svesnost smrti razmišljajući ovako: 'Oh, kad bih mogao živeti samo još toliko koliko traje da progutam jedan zalogaj koji sam sažvakao … koliko traje da izdahnem pošto sam udahnuo ili da udahnem pošto sam izdahnuo, kako bih mogao da saslušam uputstva koja daje Blaženi. Tada bih mnogo toga ostvario.' — za toga se kaže da živi promišljeno. On razvija svest o smrti iz sve snage kako bi uklonio nečistoće u umu.

Zato bi trebalo sebe da vežbate: 'Živećemo promišljeno. Razvijaćemo svesnost smrti iz sve snage kako bismo uklonili nečistoće u umu.' Tako bi trebalo sebe da vežbate."

Tako reče Blaženi. Zadovoljni, monasi se obradovaše rečima Blaženog.


20. Maraṇassati sutta — Svesnost smrti (2)

Jednom je prilikom Blaženi boravio u Nadiki, u Dvorani od opeke. Tu se on obrati monasima:
"Monasi, svesnost smrti, kada se razvija i praktikuje, donosi obilne i velike plodove, dobija svoje uporište u besmrtnom, rezultira besmrtnim. A kako to?
Monasi, kada je dan na izmaku, a noć se približila, monah ovako razmišlja: ’Mogao bih umreti zbog mnogih uzroka: (1) zmija bi me mogla ugristi, škorpion ili stonoga bi me mogla ubosti i mogao bih umreti; to bi bila prepreka za mene. (2) Mogao bih se saplesti i pasti ili (3) hrana bi možda ne bi prijala ili (4) žuč bi mi se mogla pokrenuti ili (5) sluz bi mi se mogla pokrenuti ili (6) snažni gasovi bi se u meni mogli pokrenuti i mogao bih umreti; to bi bila prepreka za mene.

Takav monah bi ovako trebalo da razmišlja: ’Imam li bilo kakve loše, štetne osobine koje nisam napustio, a mogle bi postati prepreka za mene ukoliko bih umro noćas?’ Ako posle razmatranja monah zna: ’Imam loše, štetne osobine koje nisam napustio, a mogle bi postati prepreka za mene ukoliko bih umro noćas’, tada bi trebalo da uloži izuzetnu želju, napor, predanost, entuzijazam, neumornost, svesnost i jasno razumevanje kako bi napustio te loše, štetne osobine. Baš kao što bi neko kome su odelo ili turban u plamenu uložio izuzetnu želju, napor, predanost, entuzijazam, neumornost, svesnost i jasno razumevanje kako bi ugasio vatru na svojoj odeći ili turbanu, isto tako bi taj monah trebalo da uloži izuzetnu želju, napor, predanost, entuzijazam, neumornost, svesnost i jasno razumevanje kako bi napustio te loše, štetne osobine.

Ali ako, posle razmatranja monah zna: ’Nemam bilo kakve loše, štetne osobine koje nisam napustio, a mogle bi postati prepreka za mene ukoliko bih umro noćas’, tada bi trebalo da boravi u istom tom ushićenju i radosti, vežbajući se dan i noć u korisnim osobinama.

Ali kada je noć na izmaku, a dan se približio, monah ovako razmišlja: ’Mogao bih umreti zbog mnogih uzroka: zmija bi me mogla ugristi… snažni gasovi bi se u meni mogli pokrenuti i mogao bih umreti; to bi bila prepreka za mene.

Takav monah bi ovako trebalo da razmišlja: ’Imam li bilo kakve loše, štetne osobine koje nisam napustio, a mogle bi postati prepreka za mene ukoliko bih danas noćas?’ Ako posle razmatranja monah zna: ’Imam loše, štetne osobine koje nisam napustio, a mogle bi postati prepreka za mene ukoliko bih danas noćas’, tada bi trebalo da uloži izuzetnu želju, napor, predanost, entuzijazam, neumornost, svesnost i jasno razumevanje kako bi napustio te loše, štetne osobine. Baš kao što bi neko kome su odelo ili turban u plamenu uložio izuzetnu želju, napor, predanost, entuzijazam, neumornost, svesnost i jasno razumevanje kako bi ugasio vatru na svojoj odeći ili turbanu, isto tako bi taj monah trebalo da uloži izuzetnu želju, napor, predanost, entuzijazam, neumornost, svesnost i jasno razumevanje kako bi napustio te loše, štetne osobine.

Ali ako, posle razmatranja monah zna: ’Nemam bilo kakve loše, štetne osobine koje nisam napustio, a mogle bi postati prepreka za mene ukoliko bih umro danas’, tada bi trebalo da boravi u istom tom ushićenju i radosti, vežbajući se dan i noć u korisnim osobinama.

Monasi, svesnost smrti, kada se razvija i praktikuje na ovaj način, donosi obilne i velike plodove, dobija svoje uporište u besmrtnom, rezultira besmrtnim.“