Theravāda budističko društvo

AN II.1-10: Kammakarana vaggo

Anguttara nikāya II.1-10

Kammakarana vaggo
Telesna kazna


Prevod sa pālija Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
 


1. Vađđa sutta — Govor o zlodelima

Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio kraj Sāvatthija, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapindika. Onda Blaženi ovako reče monasima: "Monasi."

"Da, gospodine", odgovoriše monasi, a Blaženi ovako nastavi:

"Monasi, dve su vrste zlodela. Koje dve? Zlodelo koje plod donosi u ovom životu i zlodelo koje plod donosi u sledećem životu. A koje je to, monasi, zlodelo koje plod donosi u ovom žvotu? Recimo da neko vidi lopova, razbojnika, kojeg pošto je uhvaćen kralj osudi na težak rad, na bičevanje, na udarce štapom, na šibanje brezovim prutom, na odsecanje šake, na odsecanje stopala, na odsecanje i šake i stopala, na odsecanje uveta, na odsecanje nosa, na odsecanje i uveta i nosa, na 'lonac vruće kaše' (bilangathalika) [1], na 'brijanje školjke' (sankhamundika) [2], na 'Rahuova usta' (rahumukha) [3], na 'vatreni venac' (đotimalika) [4], na 'vatrene ruke' (hatthapađđotika) [5], na 'vlati trave' (erakavattika) [6], na 'suknju od traka' (ćirakavasika) [7], na 'crnu antilopu' (eneyyaka) [8], na 'meso sa kuke' (balisamamsika) [9], na 'novčiće' (kahapanika) [10], na 'obradu kiselinom' (kharapataććhika) [11], na 'osovinu' (palighaparivattika) [12], na 'slamnatu prostirku' (palalapithaka) [13], na polivanje vrelim uljem, da ga psi rastrgnu, da bude živ nataknut na kolac, na odsecanje glave mačem.

On ovako zaključuje: 'Ako bih ja načinio takva loša dela zbog kojih lopova, razbojnika, pošto je uhvaćen, kralj osudi na težak rad, na bičevanje, na udarce štapom, na šibanje brezovim prutom, na odsecanje šake, na odsecanje stopala, na odsecanje i šake i stopala, na odsecanje uveta, na odsecanje nosa, na odsecanje i uveta i nosa, na 'lonac vruće kaše', na 'brijanje školjke', na 'Rahuova usta', na 'vatreni venac', na 'vatrene ruke', na 'vlati trave', na 'suknju od traka', na 'crnu antilopu', na 'meso sa kuke', na 'novčiće', na 'obradu kiselinom', na 'osovinu', na 'slamnatu prostirku', na polivanje vrelim uljem, da ga psi rastrgnu, da bude živ nataknut na kolac, na odsecanje glave mačem, isto bi se dogodilo i meni'. I uplašen plodom koji mu dolazi u ovom životu, on ne krade od drugih ljudi. To se, monasi, naziva zlodelom koje plod donosi u ovom životu.

A koje je to, monasi, zlodelo koje plod donosi u sledećem životu? Ako neko ovako razmišlja: 'Plod zlodela učinjenog telom loš je, bolan je i u sledećem životu, plod zlodela učinjenog rečju loš je, bolan je i u sledećem životu, plod zlodela učinjenog mišlju loš je, bolan je i u sledećem životu. Ako budem činio zlodela telom, govorom i mišlju, hoću li se i ja, posle sloma tela, posle smrti, roditi na lošem odredištu, na mestu patnje, u čistilištu?' I uplašen plodovima dela koji mu dolaze u sledećem životu, napušta svako od njih i umnožava dobra dela učinjena telom, umnožava dobra dela učinjena govorom, umnožava dobra dela učinjena mišlju, čuva svoju čistotu. To se, monasi, naziva zlodelom koje plod donosi u sledećem životu. To su, monasi, dve vrste zlodela. I zato ovako treba sebe da vežbate: 'Treba da se plašim zlodela koje plod donosi u ovom životu, zlodela koje plod donosi u sledećem životu, treba da budem taj koji se plaši zlodela i vidim opasnost u zlodelima. Jer za onog koji se plaši zlodela, ko vidi opasnost u zlodelima, može se očekivati da se oslobodi svakog zlodela'.

2. Padhāna sutta — Govor o meditativnom naporu

Monasi, dva su meditativna napora teška za izvršavanje u ovom svetu. Koja dva? Onaj kada se kućedomaćin ističe u obezbeđivanju četiri potrepštine za monahe, a to su ogrtač (civara), isprošena hrana (pindapata), smeštaj (senasana) i lekovi (bhesajja). Onaj kada se, iz kuće u beskućnike otišavši, monah ističe u odbacivanju bilo kakve vezanosti. To su, monasi, dva meditativna napora teška za izvršavanje u ovom svetu.

Od ova dva napora, monasi, vredniji je napor odbacivanja bilo kakve vezanosti. I zato ovako treba sebe da vežbate: 'Nastojaću da odbacim bilo kakvu vezanost'. Tako, monasi, treba da vežbate.

3. Tapanīya sutta — Uzrok kajanja

Monasi, postoje dve stvari koje su uzrok kajanja. Koje dve? Jedna je kad neko čini loše delo telom, a druga kad ne čini dobro delo telom, čini loše delo govorom, a ne čini dobro delo govorom, čini loše delo mšilju, a ne čini dobro delo mišlju. Takvog onda peče osećaj krivice: "Činio sam loše delo telom, a nisam činio dobro delo; činio sam loše delo govorom, a nisam činio dobro delo; činio sam loše delo mišlju, a nisam činio dobro delo. To su, monasi, dve stvari koje su uzrok kajanja. [14]

4. Atapanīya sutta — Odsustvo kajanja

Monasi, dve su stvari zbog kojih nema kajanja. Koje dve? Jedna je kad neko čini dobro delo telom, a ne čini loše delo telom, čini dobro delo govorom, a ne čini loše delo govorom, čini dobro delo mšilju, a ne čini loše delo mišlju. Takvog onda ne mući osećaj kajanja: "Činio sam dobro delo telom, a nisam činio loše delo; činio sam dobro delo govorom, a nisam činio loše delo; činio sam dobro delo mšilju, a nisam činio loše delo. To su, monasi, dve stvari zbog kojih nema kajanja.

5. Upaññāta sutta — Upoznato

Monasi, dve su stvari koje sam dobro upoznao: ne biti zadovoljan brojem postignutih povoljnih stanja uma i biti neumoran u meditativnom naporu. [15] Zaista sam se neumorno borio, odluku doneo: "Neka od mene ostanu samo koža, tetive i kosti; neka se meso i krv u mome telu sasuše; ali neka u meni bude energije dok ne dostignem ono što se dostići može muževnom snagom, muževnom energijom, muževnim naporom!" Zahvaljujući istrajnosti dostigao sam probuđenje, zahvaljujući istrajnosti dostigao sam nenadmašnu slobodu od okova. Ako se i vi, monasi, budete neumorno borili i ako donesete odluku: "Neka od mene ostanu samo koža, tetive i kosti; neka se meso i krv u mome telu sasuše; ali neka u meni bude energije dok ne dostignem ono što se dostići može muževnom snagom, muževnom energijom, muževnim naporom!" — tada ćete uskoro i vi kroz sopstveno znanje, još u ovom životu, ostvariti taj nenadmašni cilj svetačkog života, zbog kojeg sinovi uglednih porodica napuštaju dom i odlaze u beskućnike; a kada ga ostvarite, u njemu ćete i ostati.

Zato, monasi, sebe treba da vežbate ovako: "Neumorno ću se boriti, odluku doneti: 'Neka od mene ostanu samo koža, tetive i kosti; neka se meso i krv u mome telu sasuše; ali neka u meni bude energije dok ne dostignem ono što se dostići može muževnom snagom, muževnom energijom, muževnim naporom!' Ovako, monasi, sebe treba da vežbate.

6. Samyođana sutta — Okov

Monasi, postoje ove dve stvari. Koje dve? Stvari koje su okovi, a vide ih kao prijatne i one koje su okovi, a vide ih kao neprijatne. Monasi, onaj koji živi sa stvarima koje su okovi i vidi ih kao prijatne, taj nije odustao od žudnje, mržnje i obmanutosti. I pošto nije odustao od žudnje, mržnje i obmanutosti, takav se nije oslobodio ni od preporađanja, starosti, smrti, tuge, naricanja, bola, jada i očaja. Taj se, kažem, nije oslobodio patnje.

Monasi, onaj koji živi sa stvarima koje su okovi i vidi ih kao neprijatne, taj je odustao od žudnje, mržnje i obmanutosti. I pošto je odustao od žudnje, mržnje i obmanutosti, takav se oslobodio i od preporađanja, starosti, smrti, tuge, naricanja, bola, jada i očaja. Taj se, kažem, oslobodio patnje. To su, monais, dve stvari koje postoje.

7. Kanha sutta — Loše

Monasi, dve su stvari loše. Koje dve? Odsustvo stida i odsustvo straha od činjenja loših dela. Te su dve stvari, monasi, loše.

8. Sukka sutta — Dobro

Monasi, dve su stvari dobre. Koje dve? Stid i strah od činjenja loših dela. Te su dve stvari, monasi, dobre

9. Ćariya sutta — Ponašanje

Monasi, dve dobre stvari čuvaju ovaj svet. Koje dve? Stid i strah od činjenja loših dela. Kada ove dve dobre stvari ne bi štitile ovaj svet, tada se ne bi znalo ni za "majku", ni za "majčinu sestru", ni za "ujakovu suprugu", ni za "učiteljevu suprugu", niti za "supruge uglednih ljudi". U svetu bi nastao haos, kao kad bi se (parile) koze i ovce, kokoši i svinje, psi i šakali. I upravo zato što ove dobre stvari čuvaju svet, zato se zna za "majku", za "majčinu sestru", za "ujakovu suprugu", za "učiteljevu suprugu" i za "supruge uglednih ljudi".

10. Vassūpanāyika sutta — Početak kišnog perioda [16]

Monasi, postoje dva početka kišnog perioda. Koja dva? Jedan je raniji, a drugi je kasniji. To su, monasi dva početka kišnog perioda.


Beleške

[1] 'Lonac vruće kaše' je pogubljenje pri kojem se osuđeniku otvori lobanja, te se mašicama uhvati vrela gvozdena kugla i ubaci u nju. [Natrag]

[2] Skidanje skalpa tako da se vidi lobanja. [Natrag]

[3] Osuđeniku u ustima gori sveća, dok su mu usta prisilno otvorena drvenim obručem. [Natrag]

[4] Čitavo telo se obmota platnom umočenim prethodno u ulje i onda se zapali. [Natrag]

[5] Ruke se uviju u platno umočeno prethodno u ulje, pa se zapale poput baklje. [Natrag]

[6] Osuđeniku se počev od vrata pa do stopala koža secka na uske trake slične vlatima trave. [Natrag]

[7] Slično kao prethodno mučenje, koža se seče na uske trake, ali samo do struka, da bi pošto padne ličila na suknju. [Natrag]

[8] Osuđenik se sa četiri gvozdena klina, probijena kroz laktove i kolena, pribije uz zemlju. [Natrag]

[9] Osuđeniku se kukama otkida koža, meso i tetive. [Natrag]

[10] Osuđeniku se otkidaju komadi i mesa veličine novčića. [Natrag]

[11] Telo se na više mesta probada oružjem, te se u rane sipa kiselina koja izjeda meko tkivo i na kraju ostaje samo kostur. [Natrag]

[12] Osuđeniku koji leži bočno se kroz oba uha probode klin i tako prikuje za tlo, pa se podigne za stopala i okreće oko osovine. [Natrag]

[13] Ne povređujući kožu, dželat osuđeniku lomi kosti manjim mlinskim kamenom, tako da na kraju ovaj leži smožden, nalik na vreću slame. [Natrag]

[14] Komentar uz ovu suttu daje i priču koja treba da ilustruje koliko je teško breme osećaj kajanja kad nas jednom pritisne. Naime, bila su dva brata, koji ubiju zajedničku kravu kako bi podelili meso i nahranili svoje porodice. Kad je posao bio gotov, stariji brat zatraži veći komad za sebe, jer je imao i više dece. Nastade prepirka i mlađi brat u besu ubi starijeg. Tako teška kamma u njemu je izazvala kasnije snažan osećaj kajanja, koji ga je svuda pratio. Mučio mu je um, ali i telo, do te mere da više nije mogao da vari hranu. Onda postade poput kostura i na kraju, posle smrti, preporodio se u čistilištu. [Natrag]

[15] Ovde Buda govori o vremenu kada je još uvek bio bodhisatta, koji nastoji da dostigne prosvetljenje. Komentar među "postignutim povoljnim stanjima" pominje đhāne i "unutrašnju svetlost" koju je video tokom meditacije. [Natrag]

[16] Ova sasvim kratka sutta zahteva nešto dužu fusnotu da bi se mogla razumeti. Naime, znatno pre Bude bio je u Indiji običaj da askete borave na jednom mestu tokom perioda monsuna, kako bi izbegli kretanje po blatnjavim putevima i ujedno uništavanje letine ukoliko bi išli van puteva. Budističke monahe su u početku đaini kritikovali što se ne pridržavaju ovog običaja, te je Buda dopustio monasima da svoje lutanje prekinu na tri meseca tokom monsuna i taj period se na paliju zove vassa („kiša“). Kasnije je to pravilo odredio kao obavezno i uveo kaznu za njegovo kršenje.

Pošto kišni period u Južnoj Aziji traje otprilike četiri meseca, monasima je dopušteno da biraju između dva početka perioda vasse: prvi je u julu (asālha), dan posle punog Meseca, a drugi mesec dana kasnije. U Kanonu se ne objašnjava zašto je Buda odredio dva početka vasse? Komentari navode da ukoliko bi monah ušao u period vasse i tokom prvog meseca na bilo koji način prekršio pravilo boravka na jednom mestu ili bio prinuđen iz bilo kog razloga da promeni boravište, još uvek bi imao priliku da ponovo započne vassu i ostane naredna tri meseca na tom mestu. Istorijski posmatrano, računanje po lunarnom kalendaru bilo je obaveza svake vlasti u kraljevstvima i republikama severne Indije Budinog doba. Otuda je on verovatno smatrao da treba monasima ostaviti dovoljno fleksibilnosti da se prilagode lokalnoj situaciji.

Vassūpanāyika doslovno znači "dolazak kiše". [Natrag]