Theravāda budističko društvo

AN III.102 – I-X: Pamsudhovaka sutta [1]

Download PDF

Anguttara nikāya III.102 – I-X

Pamsudhovaka sutta [1]
Ispirač nečistoće


Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
 


U zlatu ima krupnih nečistoća: prljavi pesak, mulj i kamenčići. Ispirač nečistoće, ili njegov pomoćnik, nasuvši zlato u sito, ispira ga, dugo, dugo, sve dok ga sasvim ne ispere.

Kada se toga oslobode, u zlatu ostaju manje nečistoće: sitan pesak i prašina. On ponovo ispira zlato, dugo, dugo, sve dok ga sasvim ne ispere.

Kada se toga oslobode, u zlatu ostaju najsitnije nečistoće: najfiniji pesak i najfinija prašina. Ispirač nečistoće, ili njegov pomoćnik ponovo ispira zlato, dugo, dugo, sve dok ga sasvim ne ispere.

Kada se toga oslobode, ostaje samo zlatna prašina. Zlatar, ili njegov pomoćnik, stavivši ga u lonac za topljenje, pretapaju ga, dugo, dugo, sve dok iz njega ne izdvoje nečistoće. Zlato, sve dok nije prečišćeno do tačke kada u njemu više nema nečistoća, nije prilagodljivo, kovljivo, ni sjajno. Ono je krto i nije pogodno za obradu. Ali onda dođe vreme kada zlatar, ili njegov pomoćnik, stavivši ga u lonac za topljenje, pretapaju ga, dugo, dugo, sve dok iz njega ne izdvoje nečistoće. Zlato, pošto je prečišćeno do tačke kada u njemu više nema nečistoća, sada je prilagodljivo, kovljivo i sjajno. Ono nije krto i vrlo je pogodno za obradu. Tada, kakvu god vrstu ukrasa da zlatar zamisli — pojas, minđušu, ogrlicu ili zlatan lančić — zlato će poslužiti toj svrsi.

Na isti način, u monahu koji teži pročišćenju uma ima ovih krupnih nečistoća: loše ponašanje govorom, rečju i mišlju. Njih monah — svestan i sposoban za to po prirodi — napušta, razara, odbacuje i uništava. Kada ih se oslobodi, u njemu ostaju manje nečistoće: misli ispinjene željom, zlovolja i zlonamernost. Njih on napušta, razara, odbacuje i uništava. Kada ih se oslobodi, u njemu ostaju sitne nečistoće. misli o njegovom društvenom položaju, misli o zavičaju, misli o tome kako ne želi da bude prezren. Njih on napušta, razara, odbacuje i uništava

Kada ih se oslobodi, u njemu ostaju samo misli o Dhammi. Njegova koncentracija nije ni smirena ni rafinirana, još nije postigao vedrinu ili jedinstvo i ometa ga misao o prisilnom ograničavanju. Ali onda dođe vreme kada se njegov um iznutra stabilizuje, smiri, postane jedinstven i skoncentrisan. Njegova koncentracija je smirena i rafinirana, postigao je vedrinu i jedinstvo i više ga ne ometa misao o prisilnom ograničavanju.

I tada, ka kojem god višem znanju da okrene svoj um da bi ga saznao i shvatio, može da ga svedoči sam za sebe gde god da mu je početak.

Ukoliko želi, on može upotrebiti mnogostruke natprirodne moći. Od jednog može postati mnogostruk. Pojavljuje se, nestaje. Sa lakoćom prolazi kroz zidove, utvrđenja i planine kao da su brisan prostor. Ulazi i izlazi iz zemlje kao da je voda. Hoda po vodi a da ne potone, kao da je zemlja. Sedeći prekrštenih nogu leti po vazduhu poput ptice. Rukom dodiruje čak i Sunce i Mesec, tako je moćan i snažan. Svojim telom utiče čak i na svetove Brame. On to može da svedoči sam za sebe gde god da mu je početak.

Ukoliko želi, on čuje — uz pomoć svoga božanskog sluha, pročišćenog i superiornog ljudskom — obe vrste zvukova: božanske i ljudske, bilo da su blizu ili daleko. On to može da svedoči sam za sebe gde god da mu je početak.

Ukoliko želi, može da pronikne u svest drugih bića, drugih pojedinaca, obujmivši ih svojom svešću. Prepoznaje um ispunjen strašću kao um ispunjen strašću. Prepoznaje um ispunjen odbojnošću kao um ispunjen odbojnošću. Prepoznaje um ispunjen obmanom kao um ispunjen obmanom. Ograničen um prepoznaje kao ograničen um i raspršen um kao raspršen um. Proširen um prepoznaje kao proširen um i neproširen um kao neproširen um. Prepoznaje napredan um [onaj koji još nije na najviše nivou] kao napredan um i nenapredan um kao nenapredan um. Prepoznaje skoncentrisan um kao skoncentrisan um i neskoncentrisan um kao neskoncentrisan um. Prepoznaje oslobođen um kao oslobođen um i neoslobođen um kao neoslobođen um. On to može da svedoči sam za sebe gde god da mu je početak.

Ukoliko želi, seća se svojih mnogobrojnih prošlih života [bukvalno: prošlih domova], to jest, jednog rođenja, dva rođenja, tri rođenja, četiri, pet, deset, dvadeset, trideset, četrdeset, pedeset, sto, hiljadu, sto hiljada, mnogih eona skupljanja kosmosa, mnogih eona širenja kosmosa, mnogih eona skupljanja i širenja kosmosa [sećajući se]: "Tada sam imao to ime, pripadao sam tom plemenu, tako sam izgledao. Takva mi je bila hrana, tako sam doživljavao zadovoljstvo i bol, takav je bio kraj moga života. Prelazeći iz tog stanja, ponovo sam se pojavio tamo. A tamo sam imao ovo ime, pripadao sam tom plemenu, tako sam izgledao. Takva mi je bila hrana, tako sam doživljavao zadovoljstvo i bol, takav je bio kraj moga života. Prelazeći iz tog stanja, ponovo sam se pojavio tamo." Tako se on seća mnoštva svojih prošlih života do u detalje. On to može da svedoči sam za sebe gde god da mu je početak.

Ukoliko želi, on vidi — uz pomoć svoga božanskog vida, pročišćenog i superiornog ljudskom — bića kako umiru i ponovo se rađaju i prepoznaje ih kako su inferiorna i superiorna, lepa i ružna, srećna i nesrećna u skladu sa svojom kammom. "Ova bića — opterećena lošim ponašanjem telom, govorom i mišlju, koja su se rugala plemenitima, imala pogrešna stanovišta i postupala u skladu sa tim pogrešnim stanovištima — sa propašću tela, posle smrti, ponovo su se rodila u području uskraćenosti, na lošem odredištu, u nižim svetovima, u paklu. Ali bića — koja su bila opskrbljena dobrim ponašanjem telom, govorom i mišlju, koja se nisu rugala plemenitima, koja su imala ispravna stanovišta i postupala u skladu sa tim ispravnim stanovištima — sa propašću tela, posle smrti, ponovo su se rodila na dobrim odredištima, u nebeskom svetu." Tako — uz pomoć svoga božanskog vida, pročišćenog i superiornog ljudskom — on vidi bića kako umiru i ponovo se rađaju i prepoznaje ih kako su inferiorna i superiorna, lepa i ružna, srećna i nesrećna u skladu sa svojom kammom. On to može da svedoči sam za sebe gde god da mu je početak.

Ukoliko želi, sa okončanjem mentalnih izliva, on boravi u stanju lišenom izliva, oslobođene svesti i oslobođenog rasuđivanja, i sve to mu je znano i očigledno upravo ovde i sada. On to može da svedoči sam za sebe gde god da mu je početak.


Beleška

[1] Tradicionalni naslov ove sutte (Sangha sutta) nema nikakve veze sa njezinim sadržajem. Otuda joj je ovde dat novi naslov. [Natrag]