Theravāda budističko društvo

Anguttara nikāya III.103 – XI-XV

Nimitta sutta [1]
Teme


Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
 


Monah koji namerava da pročisti svoj um s vremena na vreme bi trebalo da se vraća na tri teme: trebalo bi da se vraća na temu koncentracije, trebalo bi da se vraća na temu poletnosti, trebalo bi da se vraća na temu ravnodušnosti. Ukoliko bi se monah koji namerava da pročisti svoj um s vremena na vreme vraćao samo na temu koncentracije, moguće je da bi njegov um postao sklon lenjosti. Ukoliko bi se vraćao samo temi poletnosti, moguće je da bi njegov um postao sklon uznemirenosti. Ukoliko bi se vraćao samo temi ravnodušnosti, moguće je da njegov um ne bi bio na pravi način koncentrisan da zaustavi stvaranje mentalnih nečistoća. Ali kada se s vremena na vreme vraća na temu koncentracije, kada se s vremena na vreme vraća na temu poletnosti, kada se s vremena na vreme vraća na temu ravnodušnosti, njegov um je elastičan, prilagodljiv, bistar, a ne krhak. On je na pravi način koncentrisan da zaustavi stvaranje mentalnih nečistoća.

Baš kao što se zlatar ili zlatarev pomoćnik spremaju za topljenje zlata. Spremivši se, oni zagrevaju posudu za topljenje. Pošto su je zagrejali, hvataju mašicama komad zlata i stavljaju ga u posudu. S vremena na vreme raspiruju ga, s vremena na vreme poprskaju ga vodom, s vremena na vreme pažljivo ispituju komad. Ukoliko bi ga samo raspirivali, moguće je da bi zlato pregorelo. Ukoliko bi ga samo prskali vodom, moguće je da bi se zlato ohladilo. Ako bi ga samo pažljivo ispitivali, moguće je da zlato ne bi bilo sasvim savršeno. Ali ako ga s vremena na vreme raspiruju, s vremena na vreme ga poprskaju vodom, s vremena na vreme ga pažljivo ispituju, zlato postaje prilagodljivo, kovljivo i sjajno. Ono nije krto i vrlo je pogodno za obradu. Tada, kakvu god vrstu ukrasa da zlatar zamisli — pojas, minđušu, ogrlicu ili zlatan lančić — zlato će poslužiti toj svrsi.

Na isti način, monah koji namerava da pročisti svoj um s vremena na vreme bi trebalo da se vraća na tri teme: trebalo bi da se vraća na temu koncentracije, trebalo bi da se vraća na temu poletnosti, trebalo bi da se vraća na temu ravnodušnosti. Ukoliko bi se monah koji namerava da pročisti svoj um s vremena na vreme vraćao samo na temu koncentracije, moguće je da bi njegov um postao sklon lenjosti. Ukoliko bi se vraćao samo temi poletnosti, moguće je da bi njegov um postao sklon uznemirenosti. Ukoliko bi se vraćao samo temi ravnodušnosti, moguće je da njegov um ne bi bio na pravi način koncentrisan da zaustavi stvaranje mentalnih nečistoća. Ali kada se s vremena na vreme vraća na temu koncentracije, kada se s vremena na vreme vraća na temu poletnosti, kada se s vremena na vreme vraća na temu ravnodušnosti, njegov um je elastičan, prilagodljiv, bistar, a ne krhak. On je na pravi način koncentrisan da zaustavi stvaranje mentalnih nečistoća.

I tada, ka kojem god višem znanju da okrene svoj um da bi ga saznao i shvatio, može da ga svedoči sam za sebe gde god da mu je početak.

Ukoliko želi, on može upotrebiti mnogostruke natprorodne moći. Od jednog može postati mnogostruk. Pojavljuje se, nestaje. Sa lakoćom prolazi kroz zidove, utvrđenja i planine kao da su brisan prostor. Ulazi i izlazi iz zemlje kao da je voda. Hoda po vodi a da ne potone, kao da je zemlja. Sedeći prekrštenih nogu leti po vazduhu poput ptice. Rukom dodiruje čak i Sunce i Mesec, tako je moćan i snažan. Svojim telom utiče čak i na svetove Brame. On to može da svedoči sam za sebe gde god da mu je početak.

Ukoliko želi, on čuje — uz pomoć svoga božanskog sluha, pročišćenog i superiornog ljudskom — obe vrste zvukova: božanske i ljudske, bilo da su blizu ili daleko. On to može da svedoči sam za sebe gde god da mu je početak.

Ukoliko želi, može da pronikne u svest drugih bića, drugih pojedinaca, obujmivši ih svojom svešću. Prepoznaje um ispunjen strašću kao um ispunjen strašću. Prepoznaje um ispunjen odbojnošću kao um ispunjen odbojnošću. Prepoznaje um ispunjen obmanom kao um ispunjen obmanom. Ograničen um prepoznaje kao ograničen um i raspršen um kao raspršen um. Proširen um prepoznaje kao proširen um i neproširen um kao neproširen um. Prepoznaje napredan um [onaj koji još nije na najviše nivou] kao napredan um i nenapredan um kao nenapredan um. Prepoznaje skoncentrisan um kao skoncentrisan um i neskoncentrisan um kao neskoncentrisan um. Prepoznaje oslobođen um kao oslobođen um i neoslobođen um kao neoslobođen um. On to može da svedoči sam za sebe gde god da mu je početak.

Ukoliko želi, seća se svojih mnogobrojnih prošlih života (bukvalno: prošlih domova), to jest, jednog rođenja, dva rođenja, tri rođenja, četiri, pet, deset, dvadeset, trideset, četrdeset, pedeset, sto, hiljadu, sto hiljada, mnogih eona skupljanja kosmosa, mnogih eona širenja kosmosa, mnogih eona skupljanja i širenja kosmosa [sećajući se]: "Tada sam imao to ime, pripadao sam tom plemenu, tako sam izgledao. Takva mi je bila hrana, tako sam doživljavao zadovoljstvo i bol, takav je bio kraj moga života. Prelazeći iz tog stanja, ponovo sam se pojavio tamo. A tamo sam imao ovo ime, pripadao sam tom plemenu, tako sam izgledao. Takva mi je bila hrana, tako sam doživljavao zadovoljstvo i bol, takav je bio kraj moga života. Prelazeći iz tog stanja, ponovo sam se pojavio tamo." Tako se on seća mnoštva svojih prošlih života do u detalja. On to može da svedoči sam za sebe gde god da mu je početak.

Ukoliko želi, on vidi — uz pomoć svoga božanskog vida, pročišćenog i superiornog ljudskom — bića kako umiru i ponovo se rađaju i prepoznaje ih kako su inferiorna i superiorna, lepa i ružna, srećna i nesrećna u skladu sa svojom kammom. "Ova bića — opskrbljena lošim ponašanjem telom, govorom i mišlju, koja su se rugala plemenitima, imala pogrešna stanovišta i postupala u skladu sa tim stanovištima — sa propašću tela, posle smrti, ponovo su se rodila u području uskraćenosti, na lošem odredištu, u nižim svetovima, u paklu. Ali ona bića — koja su bila opskrbljena dobrim ponašanjem telom, govorom i mišlju, koja se nisu rugala plemenitima, koja su imala ispravna stanovišta i postupala u skladu sa tim stanovištima — sa propašću tela, posle smrti, ponovo su se rodila na dobrim odredištima, u nebeskom svetu." Tako — uz pomoć svoga božanskog vida, pročišćenog i superiornog ljudskom — on vidi bića kako umiru i ponovo se rađaju i prepoznaje ih kako su inferiorna i superiorna, lepa i ružna, srećna i nesrećna u skladu sa svojom kammom. On to može da svedoči sam za sebe gde god da mu je početak.

Ukoliko želi, sa okončanjem mentalnih izliva, on boravi u stanju lišenom izliva, oslobođene svesti i oslobođenog rasuđivanja, i sve to mu je znano i očigledno upravo ovde i sada. On to može da svedoči sam za sebe gde god da mu je početak.


Beleška

[1] Tradicionalni naslov ove sutte (Samugatta sutta: Nastanak) nema nikakve veze sa njezinim sadržajem. Otuda joj je ovde dat novi naslov. [Natrag]