Theravāda budističko društvo
Download PDF

Anguttara nikāya III.11-19

Rathakāra vagga
Kolar


Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
 


III:11. Ñāta sutta — Poznat [pāli]

Monasi, ako je sklon trima stvarima, poznat monah radi na štetu mnogih, na nesreću mnogih, na propast, štetu i nesreću božanstava i ljudi. Kojim tri? On ih podstiče da telom čine nedolična dela, on ih podstiče da govorom čine nedolična dela, on ih podstiče da mišlju čine nedolična dela. Monasi, ako je sklon ovim trima stvarima, poznat monah radi na štetu mnogih, na nesreću mnogih, na propast, štetu i nesreću božanstava i ljudi.

Monasi, ako je sklon trima stvarima, poznat monah radi na korist mnogih, na sreću mnogih, na dobrobit, korist i sreću božanstava i ljudi. Kojim tri? On ih podstiče da telom čine dolična dela, on ih podstiče da govorom čine dolična dela, on ih podstiče da mišlju čine dolična dela. Monasi, ako je sklon ovim trima stvarima, poznat monah radi na korist mnogih, na sreću mnogih, na dobrobit, korist i sreću božanstava i ljudi.


III:12. Sāranīya sutta — Mesta koja treba zapamtiti [pāli]

Monasi, tri su mesta koje kralj pomazanik dok je živ treba da ima na umu. Koje tri? Ono mesto na kojem je kralj pomazanik rođen. Monasi, ovo je prva stvar koju kralj pomazanik dok je živ treba da ima na umu.

Dalje, monasi, ono mesto na kojem je kralj pomazanik krunisan. Monasi, ovo je druga stvar koju kralj pomazanik dok je živ treba da ima na umu.

Dalje, monasi, ono mesto na kojem je kralj pomazanik pobedio u bici, mesto koje je osvojio kao pobednik u borbi, Monasi, ovo je treća stvar koju kralj pomazanik dok je živ treba da ima na umu. To su, monasi, tri su stvari koje kralj pomazanik dok je živ treba da ima na umu.

Isto tako, monasi, tri su stvari koje monah dok je živ treba da ima na umu. Koje tri? Ono mesto na kojem je, kosu i bradu obrijavši i ogrnuvši žuti ogrtač, napustio svoj dom i postao beskućnik. Monasi, ovo je prva stvar koju monah dok je živ treba da ima na umu.

Dalje, monasi, ono mesto na kojem je monah razumeo u skladu sa stvarnošću: “Ovo je patnja”; razumeo u skladu sa stvarnošću: “Ovo je nastanak patnje”; razumeo u skladu sa stvarnošću: “Ovo je prestanak patnje”; razumeo u skladu sa stvarnošću: “Ovo je put koji vodi do prestanka patnje”. Monasi, ovo je druga stvar koju monah dok je živ treba da ima na umu.

Dalje, monasi, ono mesto na kojem monah živi, uklonivši mentalne nečistoće i već u ovom životu sam za sebe do kraja ostvarivši oslobođenje uma i oslobođenje mudrošću. Monasi, ovo je treća stvar koju monah dok je živ treba da ima na umu. To su, monasi, tri su stvari koje monah dok je živ treba da ima na umu.


III:13. Āsamsa sutta — Čežnja [pāli]


III:14. Ćakkavatti sutta — Kralj sveta [pāli]

Blaženi jednom ovako reče: "Monasi, čak i vladar sveta, istinoljubiv i pravedan kralj, ne vlada svojom zemljom sam, već uz sebe ima još jednog vladara." [1]

Kada je ovo rekao, neki monah obrati se Blaženom ovim rečima: "Ali ko je, gospodine, taj sa-vladar velikome vladaru sveta, istinoljubivome i pravednom kralju?"

"To je Dhamma, monaše, zakon pravednosti", odgovori Blaženi. [2] "U tom slučaju, vladar sveta, istinoljubiv i pravedan kralj, oslanja se na zakon pravednosti, slavi ga, ceni i poštuje, uzima zakon pravednosti za merilo, zastavu i simbol vlasti, obezbeđuje zakonitu zaštitu, zaklon i sigurnost za sopstvene podanike. On obezbeđuje zakonitu zaštitu, zaklon i sigurnost za svoje plemenite ratnike; za svoju vojsku, bramane i domaćine, za stanovnike i gradova i sela, za askete i sveštenike, za zveri i ptice. Vladar sveta, istinoljubiv i pravedan kralj, koji tako obezbeđuje zakonitu zaštitu, zaklon i sigurnost za sve, jeste onaj koji vlada samo na osnovu pravednosti. I takvu vlast ne može zbaciti nijedno neprijateljsko stvorenje u ljudskom obličju.

(1) Isto tako, monasi, i Tathāgata, oslobođeni, potpuno probuđeni, istinoljubivi i pravedni kralj Dhamme, oslanja se na Dhammu, slavi Dhammu, ceni je i poštuje, uzima Dhammu za merilo, zastavu i simbol vlasti, te obezbeđuje zakonitu zaštitu, zaklon i sigurnost u pogledu postupaka učinjenih telom. On ovako uči: 'Ovo bi trebalo uraditi telom, a ovo ne bi trebalo uraditi telom'.

(2) I opet, Tathāgata, oslobođeni, potpuno probuđeni, istinoljubivi i pravedni kralj Dhamme, oslanja se na Dhammu, slavi Dhammu, ceni je i poštuje, uzima Dhammu za merilo, zastavu i simbol vlasti, te obezbeđuje zakonitu zaštitu, zaklon i sigurnost u pogledu postupaka učinjenih govorom. On ovako uči: 'Ovo bi trebalo uraditi govorom, a ovo ne bi trebalo uraditi govorom'.

(3) I opet, Tathāgata, oslobođeni, potpuno probuđeni, istinoljubivi i pravedni kralj Dhamme, oslanja se na Dhammu, slavi Dhammu, ceni je i poštuje, uzima Dhammu za merilo, zastavu i simbol vlasti, te obezbeđuje zakonitu zaštitu, zaklon i sigurnost u pogledu postupaka učinjenih umom. On ovako uči: 'Ovo bi trebalo uraditi umom, a ovo ne bi trebalo uraditi umom'.

Pošto je obezbeio takvu zakonitu zaštitu, zaklon i sigurnost u pogledu postupaka učinjenih telom, Tathāgata, oslobođeni, potpuno probuđeni, istinoljubivi i pravedni kralj Dhamme pokreće nenadmašni Točak Dhamme u skladu jedino sa Dhammom. I taj Točak Dhamme nijedan asketa ili braman, nijedno božanstvo ili Mara ili Brama, niti bilo ko na ovome svetu, ne može vratiti unazad." [3]


Beleške

[1] Rāđā ćakkavatti jeste idealni vladar iz budističke legende. On svet osvaja svojom pravednošću (dhamma), pre nego silom, i uspostavlja dominaciju univerzalne vrline i napretka. Njegov epitet ćakkavatti znači "kralj koji pokreće točak", jer simbol njegovog statusa kao univerzalnog monarha jeste mistični "točak od dragulja " (Ćakkaratana), koji se pred njim manifestuje zahvaljujući moći njegove vrline i time potvrđuje njegovo pravo da vlada ovim svetom. O ovom simbolu se naročito raspravlja u Mahasudassana sutti (DN 17) i Ćakkavatti sutti (DN 26), kao i u Bālapandita sutti (MN 129). [Natrag]

[2] U vezi sa vladarem sveta, Dhamma ne označava Budino učenje, već moralni zakon pravde i pravednosti primenjen na upravljanje zemljom. [Natrag]

[3] U indijskoj ikonografiji točak (ćakka) jeste simbol vlasti i u svetovnom i u duhovnom domenu. I Dhamma je simbolizovana točkom, koji, prema komentarima, predstavlja Budino savršeno, zaokruženo razumevanje istine i ujedno pravo da služi kao učitelj sveta. [Natrag]


III.15. Paćetana sutta — Kralj Paćeta [pāli]

Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio blizu Varanasija u parku jelena u Isipatani. Tu se on obrati monasima: "Monasi!"

"Da, gospodine", odgovoriše monasi.

A Blaženi rece: "Jednom je, monasi, živeo kralj po imenu Paćeta. I jednoga dana kralj Pacetana reče svom kolaru: ’Dobri moj kolaru, za šest meseci biće bitka. Možeš li mi napraviti novi par točkova na borbenim kolima?’"

’Da, vaše visočanstvo, mogu’, odgovori kolar kralju.

Tada za šest meseci manje šest dana kolar završi jedan točak. A kralj Paćeta mu reče: ’Za šest dana biće bitka. Hoće li točkovi za borbena kola biti završeni?’

’Vaše visočanstvo, za šest meseci minus šest dana završio sam jedna točak.’

’Ali možeš li da završiš drugi točak za ovih šest dana?’

’Da vaše visočanstvo, mogu’, odgovori kolar kralju.

Tada, pošto je za šest dana završio i drugi točak, kolar odnese par točkova kralju i, stigavši, reče mu: ’Evo vašeg novog para točkova završenog, vaše visočanstvo.’

’I kakva je razlika između prvog točka za koji ti je trebalo šest meseci minus šest dana i drugog točka za koji ti je trebalo šest dana da ga završiš? Ja među njima ne vidim nikakvu razliku’

’Ima razlike među njima, vaše visočanstvo. Pogledajte razliku.’ Tada kolar uze onaj točak završen za šest dana i zakotrlja ga. Idući koliko ga je inercija nosila, on se zanese i pade na tlo. Ali onda uze točak završen za šest meseci minus šest dana i zakotrlja ga. Idući koliko ga je inercija nosila, on na kraju stade i ostade tako kao da je pričvršćen za osovinu.

’A šta je razlog, dobri moj kolaru, šta je uzrok, zašto točak završen za šest dana, kada si ga zakotrljao, ide koliko ga je inercija nosila, a onda se zanese i pade na tlo? I šta je razlog, šta je uzrok zašto točak završen za šest meseci minus šest dana, kada si ga zakotrljao, ide koliko ga je inercija nosila, a onda na kraju stane i ostane tako kao da je pričvršćen za osovinu?’

’Vaše visočanstvo, što se tiče točka završenog za šest dana, njegova ivica je savijena, sa neravninama i greškama. Njegovi paoci su savijeni, sa neravninama i greškama. Njegova glavčina je savijena, sa neravninama i greškama. Zato što je njegova ivica… paoci… i glavčina savijena, sa neravninama i greškama, kada sam ga zakotrljao, ide koliko ga je inercija nosila, a onda se zanese i padne na tlo. Ali što se tiče točka završenog za šest meseci minus šest dana, njegova ivica nije savijena, nema neravnina i grešaka. Njegovi paoci nisu savijeni, nemaju neravnina i grešaka. Njegova glavčina nije savijena, nema neravnina i grešaka. Zato što njegova ivica… paoci… i glavčina nisu savijeni, nemaju neravnina i grešaka, kada sam ga zakotrljao, ide koliko ga je inercija nosila, a onda na kraju stane i ostane tako kao da je pričvršćen za osovinu.’

Sada vam se možda javi misao da je taj kolar bio neko drugi, ali ne bi trebalo tako gledati. Taj kolar bio sam ja. Bio sam vešt u radu sa savijenošću, sa neravninama i greškama drveta. Sada sam Prosvetljeni, potpuno Probuđeni, veštu u radu sa savijenošću, sa neravninama i greškama telesnih postupaka, veštu u radu sa savijenošću, sa neravninama i greškama verbalnih postupaka, veštu u radu sa savijenošću, sa neravninama i greškama mentalnih postupaka

Svaki monah ili monahinja u kojima savijenost, neravnine i greške telesnih postupaka nisu napušteni, savijenost, neravnine i greške verbalnih postupaka nisu napušteni, savijenost, neravnine i greške mentalnih postupaka nisu napušteni, udaljili su se od dhamme i od discipline, baš kao onaj točak završen za šest dana. A svaki monah ili monahinja u kojima su savijenost, neravnine i greške telesnih postupaka napušteni, u kojima su savijenost, neravnine i greške verbalnih postupaka napušteni, u kojima su savijenost, neravnine i greške mentalnih postupaka napušteni, čvrsto toje u dhammi i u disciplini, baš kao onaj točak završen za šest meseci minus šest dana.

Tako bi trebalo sebe da vežbate: ’Napustićemo savijenost, neravnine i greške telesnih postupaka. Napustićemo savijenost, neravnine i greške verbalnih postupaka. Napustićemo savijenost, neravnine i greške mentalnih postupaka.’ Tako bi trebalo sebe da vežbate.


III:16.


III:17.


III:18. Devaloka sutta — Božanski svet [pāli]

"Ako bi vas, monasi, neki asketa koji sledi neki drugi put ovako upitao: 'Da li ti, prijatelju, živiš svetačkim životom pod asketom Gotamom zato da bi se preporodio u božanskom svetu?' — zar ne biste time bili uplašeni, postiđeni i zgađeni?"

"Svakako, gospodine."

"To, monasi, zapravo znači da ste božanskom dugovečnošću uplašeni, postiđeni i zgađeni, da ste božanskom lepotom, božanskom srećom, božanskom slavom i božanskom moći uplašeni, postiđeni i zgađeni. A kako se onda još i više, monasi, zbog zlodela telom učinjenog ne bi osetili uplašeni, postiđeni i zgađeni, zbog zlodela govorom učinjenog ne bi osetili uplašeni, postiđeni i zgađeni, zbog zlodela učinjenog mišlju ne bi osetili uplašeni, postiđeni i zgađeni."


III.19. Paṭhama-pāpaṇika sutta — Prvi govor o trgovcu [pāli]

Tri su, monasi, svojstva trgovca koji nije u stanju da stekne onaj imetak koji još nije stekao, niti da uveća onaj imetak koji je već stekao. Koja tri? Taj trgovac se, monasi, ujutro ne posvećuje marljivo svome poslu, u podne se ne posvećuje marljivo svome poslu, uveče se ne posvećuje marljivo svome poslu. Trgovac sa ova tri svojstva nije u stanju da stekne onaj imetak koji još nije stekao, niti da uveća onaj imetak koji je već stekao.

Isto tako, monasi, tri su svojstva monaha koji nije u stanju da stekne ona povoljna stanja uma koja još nije stekao, niti da uveća ona povoljna stanja uma koja je već stekao. Koja tri? Taj monah se, monasi, ujutro ne posvećuje marljivo svome objektu meditacije, u podne se ne posvećuje marljivo svome objektu meditacije, uveče se ne posvećuje marljivo svome objektu meditacije. Monah sa ova tri svojstva nije u stanju da stekne ona povoljna stanja uma koja još nije stekao, niti da uveća ona povoljna stanja uma koja je već stekao.

Tri su, monasi, svojstva trgovca koji jeste u stanju da stekne onaj imetak koji još nije stekao, kao i da uveća onaj imetak koji je već stekao. Koja tri? Taj trgovac se, monasi, ujutro marljivo posvećuje svome poslu, u podne se marljivo posvećuje svome poslu, uveče se marljivo posvećuje svome poslu. Trgovac sa ova tri svojstva jeste u stanju da stekne onaj imetak koji još nije stekao, kao i da uveća onaj imetak koji je već stekao.

Isto tako, monasi, tri su svojstva monaha koji jeste u stanju da stekne ona povoljna stanja uma koja još nije stekao, kao i da uveća ona povoljna stanja uma koja je već stekao. Koja tri? Taj monah se, monasi, ujutro marljivo posvećuje svome objektu meditacije, u podne se marljivo posvećuje svome objektu meditacije, uveče se marljivo posvećuje svome objektu meditacije. Monah sa ova tri svojstva jeste u stanju da stekne ona povoljna stanja uma koja još nije stekao, kao i da uveća ona povoljna stanja uma koja je već stekao.


III.20. Dutiya-pāpaṇika sutta — Drugi govor o trgovcu [pāli]

Tri su, monasi, svojstva trgovca koji za kratno vreme stiče veliko i obilno bogatstvo. Koja tri? Taj trgovac je oštrog oka, promućuran i ima zaštitu. A kako je to, monasi, trgovac oštrog oka? Tako što kad vidi neku robu, on zna: 'Ako ovo kupim, pa onda prodam, toliko mi novaca za to treba i ovoliko ću zaraditi'. Tako je, monasi, trgovac oštrog oka.

A kako je to, monasi, trgovac promućuran? Tako što je vešt da kupi i isto tako da proda robu. Tako je, monasi, trgovac promućuran.

A kako to, monasi, trgovac ima zaštitu? Tako što bogati, imućni, dobro situirani domaćini ili njihovi sinovi ovako o njemu misle: 'Ovaj dobri trgovac je oštrog oka i promućuran, u stanju je da hrani svoju ženu i decu, a i da nama vraća dug kada za to dođe vreme'. Tako mu oni daju svoje bogatstvo ovim rečima: 'Pošto zaradiš ovime, dobri trgovče, nahrani ženu i decu i vrati nam dug kada za to dođe vreme'. Tako, monasi, trgovac ima zaštitu. Kad poseduje ova tri svojstva, trgovac za kratno vreme stiče veliko i obilno bogatstvo.

Na isti način, monasi, tri su svojstva monaha koji za kratno vreme stiče velike i obilne vrline. Koja tri? Taj monah je oštrog oka, promućuran i ima zaštitu. A kako je to, monasi, monah oštrog oka? Tako što monah zna u skladu sa istinom: 'Ovo je patnja', zna u skladu sa istinom: 'Ovo je nastanak patnje', zna u skladu sa istinom: 'Ovo je prestanak patnja', zna u skladu sa istinom: 'Ovo je put do prestanka patnje'. Tako je, monasi, monah oštrog oka.

A kako je to, monasi, monah promućuran? Tako  što monah živi učvršćen u vrlini, kako bi uklonio nečistoće, razvio u sebi vrline, jak, energičan, ne zaboravlja svoju obavezu da neguje u sebi vrline. Tako je, monasi, monah promućuran.

A kako to, monasi, monah ima zaštitu? Tako što s vremena na vreme monah ode kod monaha koji su učeni, prenosioci nasleđa, znalci Dhamme, znalci pravila, znalci listâ, [1] te ih pita: 'Gospodine, kako ovo? Koje je značenje onoga?' A ti mu poštovani onda oktrivaju ono što je bilo skriveno, razjašnjavaju ono što je bilo nejasno i otklanjaju njegovu zbunjenost u vezi sa mnogobrojnim nedoumicama. Tako, monasi, monah ima zaštitu. Kad poseduje ova tri svojstva, monah za kratno vreme stiče velike i obilne vrline.


Beleška

[1] Mātikādharā, eksperti u dve liste pravila ponašanja (Pātimokkha), jedna za monahe i druga za monahinje, ili mātikā Vinaye i Abhidhamme. Mātike su bile liste principa  i praksi kojima je na sistematičan način predstavljena Dhamma. Pojam mātikādharā pominje se jednom u DN, dva puta u MN (u istoj sutti), nijednom u SN i dvanaest puta u AN, što nam sugeriše da su sutte u kojoj se javlja relativno kasnijeg nastanka ili da su barem kasnije bile modifikovane. O prirodi i ulozi mātikā videti Warder A. K.: Indian Buddhism, Delhi: Motilal Banarsidass, 1980. [Natrag]