Theravāda budističko društvo

AN III.34: Nidāna sutta

Download PDF

Anguttara nikāya III.34

Nidāna sutta
Govor o uzrocima


Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
 


Postoje, monasi, tri uzroka nastanka nekog postupka. A koja tri? Pohlepa, mržnja i obmanutost. [1]

Postupku načinjenom u pohlepi, rođenom iz pohlepe, izazvanom pohlepom, nastalom iz pohlepe plod će dozreti gde god da se preporodi onaj ko ga je načinio; i gde god da taj plod dozri, tu počinilac oseća plod tog postupka, bilo da je to u ovom životu, u narednom životu ili nekom od života posle toga. [2]

Postupku načinjenom u mržnji, rođenom iz mržnje, izazvanom mržnjom, nastalom iz mržnje plod će dozreti gde god da se preporodi onaj ko ga je načinio; i gde god da taj plod dozri, tu počinilac oseća plod tog postupka, bilo da je to u ovom životu, u narednom životu ili nekom od života posle toga.

Postupku načinjenom u obmanutosti, rođenom iz obmanutosti, izazvanom obmanutošću, nastalom iz obmanutosti plod će dozreti gde god da se preporodi onaj ko ga je načinio; i gde god da taj plod dozri, tu počinilac oseća plod tog postupka, bilo da je to u ovom životu, u narednom životu ili nekom od života posle toga.

To je, monasi, isto kao sa semenom koje je neoštećeno, koje nije trulo, sačuvanom od vetra i sunca, sposobnim da isklija i bačenim na dobru njivu, posejanom u dobro pripremljenu zemlju: ako ima dosta kiše, to seme će nabubriti, proklijati i obilno se razviti.

Slično tome, monasi, postupku načinjenom u pohlepi, mržnji ili obmanutosti… plod će dozreti gde god da se preporodi onaj ko ga je načinio; i gde god da taj plod dozri, tu počinilac oseća plod tog postupka, bilo da je to u ovom životu, u narednom životu ili nekom od života posle toga.

To su, monasi, tri uzroka nastanka nekog postupka.

Postoje, monasi, tri druga uzroka nastanka nekog postupka. A koja tri? Ne-pohlepa, ne-mržnja i ne-obmanutost.

Ako je postupak načinjen u ne-pohlepi, rođen iz ne-pohlepe, izazvan ne-pohlepom, nastao iz ne-pohlepe… Ako je postupak načinjen u ne-mržnji, rođen iz ne-mržnje, izazvan ne-mržnjom, nastao iz ne-mržnje… Ako je postupak načinjen u ne-obmanutosti, rođen iz ne-obmanutosti, izazvan ne-obmanutošću, nastao iz ne-obmanutosti, kada su jednom pohlepa, mržnja i omanutost nestali, taj postupak je tako napušten, sasečen joj je koren, ogoljen do srži poput palmovog debla, poništen toliko da više ne može nastati u budućnosti. [3]

To je, monasi, isto kao sa semenom koje je neoštećeno, koje nije trulo, sačuvanom od vetra i sunca, sposobnim da isklija i jedrim: ako ga je čovek bacio u vatru i pretvorio u pepeo, a potom taj pepeo bacio uvis po jakom vetru ili pustio da ga odnese brzi potok, tada bi to seme bilo sasvim uništeno, potpuno eliminisano, ne bi bilo u stanju da proklija i ne bi moglo da u budućnosti bilo šta iz njega izraste. [4]

Slično je, monasi, sa postupcima načinjenim u ne-pohlepi, ne-mržnji i ne-obmanutosti. Kada su jednom pohlepa, mržnja i omanutost nestali, ti postupci su tako napušteni, sasečen im je koren, ogoljeni su do srži poput palmovog debla, poništeni su toliko da više ne mogu nastati u budućnosti.

To su, monasi, tri druga uzroka nastanka nekog postupka.


Beleške (Bhikkhu Bodhi)

[1] Lobha, dosa, moha. Ovo se naziva "korenima nepovoljnog" (akusala-mūla). Termin "pohlepa" obuhvata sve stupnjeve privlačenja, od najslabijeg traga vezanosti sve do najgrubljih formi pohlepe i egoizma; "mržnja", svi stupnjevi averzije, od najmanjeg oblika zlovolje pa do ekstremnih oblika nasilnog gneva i osvetoljubivosti; "obmanutost" je identična sa neznanjem (avijjā), ali sa naglaskom na njegove psihološke i etičke implikacije. Radi detaljnijeg razjašnjenja videti Nyanaponika Tehra, Roots of Good and Evil, BPS, Wheel No. 251/153, 1978. [Natrag]

[2] Buda ovde misli na trodelnu podelu procesa dozrevanja kamme. Kamma može doneti plod u sadašnjem životu (ditthadhamma-vedaniya) ili u narednom životu (upapajja-vedaniya) ili u nekom od života posle toga (apara-pariyāya-vedaniya). Videti Visuddhimagga, XIX, 14. [Natrag]

[3] Pozitivni vidovi tri povoljna korena su: obestrašćenost (odvraćenost, nevezanost), prijateljska ljubav i mudrost. Ovde kao postupak nastao iz ne-pohlepe, ne-mržnje i ne-obmanutosti treba razumeti, ne kao uobičajeni povoljan postupak, već kao "kammu koja nije ni tamna ni svetla, sa ni tamnim ni svetlim rezultatima, kao kammu koja vodi do uništenja kamme" (videti AN IV:232), to jest kao volju za razvoj Plemenitog osmostrukog puta. Svetovni postupci nastali iz tri povoljna korena ne mogu biti opisani kao "oni koji više ne mogu nastati u budućnosti". Takvi postupci su, pre, "svetla kamma, sa svetlim rezultatom" (videti AN IV:232), koja će doneti srećni plod i doprineti preporađanju na srećnom mestu. [Natrag]

[4] Komentar ovo poređenje objašnjava ovako: Seme ovde predstavlja povoljnu i nepovoljnu kammu. Čovek koji ga spaljuje u vatri predstavlja meditanta. Vatra predstavlja znanje o Plemenitom putu. Vreme kada čovek spaljuje seme je kao vreme kada meditant spaljuje mentalne nečistoće uz pomoć znanja o Putu. Slično vremenu kada seme biva pretvoreno u pepeo jeste vreme kada pet sastojaka bića ostanu sasečeni u korenu (tj. tokom života arahanta, kada ih više ne hrani žudnja). Poput trenutka kada se pepeo baci uvis po jakom vetru ili pusti da ga odnese brzi potok tako da seme ne može da klija jeste trenutak kada pet sastojaka bića konačno nestaju (sa arahantovom parinibbānom) i više se nikada ne pojave u krugu preporađanja. [Natrag]