Theravāda budističko društvo

AN III.39: Sukhumāla sutta

Anguttara nikāya III.39

Sukhumāla sutta
Izobilje


Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme


Napomena: Izdanje Kanona koje je objavio Pali Text Society tretira ovaj govor kao dva govora — III.38 i III.39 — a podela je ovde označena sa tri zvezdice. Azijska izdanja tretiraju ga kao jedan, označen sa III.39. Autobiografski stihovi na kraju druge polovine — koji su identični sa stihovima koji zaključuju AN V:57 — dobro se uklapaju u autobiografski sadržaj prve polovine, iz čega se može izvući zaključak da su ova dva dela zamišljena kao jedna celina.


"Monasi, ja sam odrastao u izobilju, velikom izobilju, najvećem izobilju. Moj otac je čak imao jezera u palati, u jednom su cvetali plavi lotosi, u drugom su cvetali beli lotosi, u trećem su cvetali crveni lotosi, i sve to za mene. Nisam koristio sandalovo drvo koje nije bilo iz Varanase. Moj turban beše sačinjen od muslina iz Varanase, kao i moja tunika, moje donje rublje i moj ogrtač. Danju i noću je beli baldahin bio razapet iznad mene, da me štiti od hladnoće i toplote, prašine, insekata i rose. Imao sam tri palate, jednu za hladno vreme, jednu za toplo vreme i jednu za kišno vreme. Tokom četiri meseca monsuna zabavljale su me u palati za kišno vreme pevačice i igračice, tako da iz nje nisam ni izlazio. I dok su se sluge, radnici i čuvari u kućama drugih ljudi hranili skromno, sa malo lomljenog pirinča i kisele kaše, u domu moga oca sluge, radnici i čuvari su se hranili obilno, raznim vrstama pirinča i mesom.

I u sred takvog sjaja i lagodnog života, monasi, u meni se javila misao: [1] ’Neupućen, svetovan čovek, iako podložan starenju, ne može izmaći starenju, oseti strah, poniženje i gađenje kada vidi drugog čoveka koji je star, zaboravljajući da ni on ne može tome uzmaći. I ja sam podložan starenju, ne mogu izmaći starenju. Pošto je tako, ako bih i osetio strah, poniženje i gađenje kada vidim drugog čoveka koji je star, to mi ne bi priličilo.’ Kada sam to uočio, monasi, opijenost mladošću u meni potpuno nestade.

Onda opet pomislih: ’Neupućen, svetovan čovek, iako podložan bolesti, ne može izmaći bolesti, oseti strah, poniženje i gađenje kada vidi drugog čoveka koji je bolestan, zaboravljajući da ni on ne može tome uzmaći. I ja sam podložan bolesti, ne mogu izmaći bolesti. Pošto je tako, ako bih i osetio strah, poniženje i gađenje kada vidim drugog čoveka koji je bolestan, to mi ne bi priličilo.’ Kada sam to uočio, monasi, opijenost zdravljem u meni potpuno nestade.

Onda opet pomislih: ’Neupućen, svetovan čovek, iako podložan smrti, ne može izmaći smrti, oseti strah, poniženje i gađenje kada vidi drugog čoveka koji je mrtav, zaboravljajući da ni on ne može tome uzmaći. I ja sam podložan smrti, ne mogu izmaći smrti. Pošto je tako, ako bih i osetio strah, poniženje i gađenje kada vidim drugog čoveka koji je mrtav, to mi ne bi priličilo.’ Kada sam to uočio, monasi, opijenost životom u meni potpuno nestade. [2]

* * *

"Monasi, postoje tri vrste opijenosti. Koje tri? Opijenost mladošću, opijenost zdravljem, opijenost životom.

Opijen mladošću, neupućen, svetovan čovek čini loše stvari telom, govorom, mišlju. Čineći loše stvari telom, govorom, mišlju, on se — posle razlaganja tela, posle smrti — ponovo rađa u svetu oskudice, na lošem odredištu, u nižim svetovima, u paklu.

Opijen zdravljem, neupućen, svetovan čovek čini loše stvari telom, govorom, mišlju. Čineći loše stvari telom, govorom, mišlju, on se — posle razlaganja tela, posle smrti — ponovo rađa u svetu oskudice, na lošem odredištu, u nižim svetovima, u paklu.

Opijen životom, neupućen, svetovan čovek čini loše stvari telom, govorom, mišlju. Čineći loše stvari telom, govorom, mišlju, on se — posle razlaganja tela, posle smrti — ponovo rađa u svetu oskudice, na lošem odredištu, u nižim svetovima, u paklu.

Opijen mladošću, monah napušta vežbanje i vraća se nižem životu. Opijen zdravljem, monah napušta vežbanje i vraća se nižem životu. Opijenosti životom, monah napušta vežbanje i vraća se nižem životu.

Podložni rođenju, podložni starenju, podložni smrti,
svetovni ljudi su zgađeni nad onima što pate,
nad onim čemu su i sami podložni.
Ako i ja treba da budem zgađen
nad bićima koja su podložna svemu tome,
ja onda ne pristajem da živim kao i oni.'

Zadržavajući taj stav — znanje o Dhammi
i lišen svakog poseda — prevaziđoh svaku opijenost
bogatstvom, mladošću i životom
kao onaj što u odvraćenosti vidi spokojstvo.

U meni se javi energičnost, oslobođenost jasno sagledah.
Sada više nema načina da uživam u čulnim zadovoljstvima.
Slédeći tok svetačkog života, ja se više ne preporađam.


Beleške

[1] Naredni odlomak na psihološki realističan način opisuje isto ono iskustvo koje je na simbolički način izraženo u klasičnoj legendi o susretu budućeg Bude sa tri božanska glasnika. Videti AN III:36. [Natrag]

[2] Ove tri vrste opijenosti ili gordosti (mada), koje su bliže zatrovanosti nego neznanju, jesu: (1) gordost zbog svoje mladosti (yobhana-mada); (2) gordost zbog svoga zdravlja (ārogya-mada); (3) gordost zbog života (đīvita-mada). Upor. AN V:57. O drugim tipovima mada videti belešku uz AN IV:117. [Natrag]


Videti takođe: Sn IV:15