Theravāda budističko društvo

AN III.40: Adhipateyya sutta

Anguttara nikāya III.40

Adhipateyya sutta
Vladajući principi


Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
 


"Postoje tri vladajuća principa. Koja tri? Sopstvo je vladajući princip, kosmos je vladajući princip i dhamma je vladajući princip.

Kakav je to vladajući princip sopstvo? Ima slučajeva kada monah, otišavši u divljinu, u podnožje drveta ili na neko usamljeno mesto, razmišlja o ovome: ’Ja nisam u beskućnike otišao zbog odeće, niti zbog isprošene hrane, niti zbog skloništa, niti sam zbog ovog ili onog [budućeg] života otišao u beskućnike. Jednostavno, bio sam pritisnut rođenjem, starošću i smrću, jadom, žalošću, bolovima, nespokojstvom i očajem, pritisnut patnjom, preplavljen patnjom [i u nadi]: ’Možda kraj čitave ove ogromne količine patnje i nespokojstva može biti dostignut!’ Sada, da tragam za istom onom vrstom čulnih zadovoljstava koja sam napustio odlazeći u beskućnike — ili za nekim još gorima — na to ne mogu da pristanem.’ Tako on razmišlja: ’Moja upornost biće još veća, a ne manja; moja svesnost učvršćena, a ne poremećena; moje telo mirno, a ne uznemireno; moj um skoncentrisan i jedinstven.’ Uzevši sebe kao vladajući princip, on napušta ono što je loše, razvija ono što je dobro, napušta ono što je vredno prezira, razvija ono što je hvale vredno i vodi računa o svojoj čistoti. To ja nazivam sopstvom kao vladajućim principom.

A kakav je to vladajući princip kosmos? Ima slučajeva kada monah, otišavši u divljinu, u podnožje drveta ili na neko usamljeno mesto, razmišlja o ovome: ’Ja nisam u beskućnike otišao zbog odeće, niti zbog isprošene hrane, niti zbog skloništa, niti sam zbog ovog ili onog [budućeg] života otišao u beskućnike. Jednostavno, bio sam pritisnut rođenjem, starošću i smrću, jadom, žalošću, bolovima, nespokojstvom i očajem, pritisnut patnjom, preplavljen patnjom [i u nadi]: ’Možda kraj čitave ove ogromne količine patnje i nespokojstva može biti dostignut!’ Sada, ako bih ovako, otišavši u beskućnike, imao misli ispunjenje požudom, misli ispunjene zlovoljom ili misli ispunjene zlonamernošću: velika je zajednica ovaj kosmos. I u velikoj zajednici ovog kosmosa ima sveštenika i asketa koji poseduju psihičke moći, koji su jasnovidi, vešti [u čitanju] tuđih misli. Oni mogu da vide čak i na daljinu. Čak i kad su blizu, oni su nevidljivi. Svojom svešću oni znaju umove drugih. Oni bi mogli da ovo o meni znaju: ’Gledajte, prijatelji, na onog čoveka koji — iako je u dobroj veri otišao u beskućnike — ostaje ipak preplavljen lošim, štetnim sadržajima uma.’ Ima takođe božanstava koja poseduju psihičke moći, koja su jasnovida, vešta [u čitanju] tuđih misli. Ona mogu da vide čak i na daljinu. Čak i kad su blizu, ona su nevidljiva. Svojom svešću ona znaju umove drugih. Ona bi mogla da ovo o meni znaju: ’Gledajte, prijatelji, na onog čoveka koji — iako je u dobroj veri otišao u beskućnike — ostaje ipak preplavljen lošim, štetnim sadržajima uma.’ Tako on razmišlja o ovome: ’Moja upornost biće još veća, a ne manja; moja svesnost učvršćena, a ne poremećena; moje telo mirno, a ne uznemireno; moj um skoncentrisan i jedinstven.’ Uzevši kosmos kao vladajući princip, on napušta ono što je loše, razvija ono što je dobro, napušta ono što je vredno prezira, razvija ono što je hvale vredno i vodi računa o svojoj čistoti. To ja nazivam kosmosom kao vladajućim principom.

A kakav je to vladajući princip dhamma? Ima slučajeva kada monah, otišavši u divljinu, u podnožje drveta ili na neko usamljeno mesto, razmišlja o ovome: ’Ja nisam u beskućnike otišao zbog odeće, niti zbog isprošene hrane, niti zbog skloništa, niti sam zbog ovog ili onog [budućeg] života otišao u beskućnike. Jednostavno, bio sam pritisnut rođenjem, starošću i smrću, jadom, žalošću, bolovima, nespokojstvom i očajem, pritisnut patnjom, preplavljen patnjom [i u nadi]: ’Možda kraj čitave ove ogromne količine patnje i nespokojstva može biti dostignut!’ Sada, dhammi na pravi način podučava Blaženi, nju je moguće videti ovde i sada, ona poziva da se dođe i vidi, postojana je, nju uviđaju mudri za sebe. Ima onih koji žive svetački život kao i ja. I ako ja — prepustivši se dhammi i vinayi tako dobro podučavanim — ostanem lenj i nepažljiv, na to ne mogu da pristanem. Tako on razmišlja: ’Moja upornost biće još veća, a ne manja; moja svesnost učvršćena, a ne poremećena; moje telo mirno, a ne uznemireno; moj um skoncentrisan i jedinstven.’ Uzevši dhammu kao vladajući princip, on napušta ono što je loše, razvija ono što je dobro, napušta ono što je vredno prezira, razvija ono što je hvale vredno i vodi računa o svojoj čistoti. To ja nazivam dhammom kao vladajućim principom.

To su tri vladajuća principa.

Ne postoji u ovom kosmosu
nijedno skrovito mesto
za onoga ko je počinio
neko loše delo.

Ti sam znaš, dobri moj čoveče,
jesi li iskren ili lažeš.
Potcenjuješ pažljivog svedoka
a taj si ti sam;
pa gde ćeš sa tim zlom u sebi
moći da se skriješ?

Ova božanstva i Tathāgate vide budalu
što tumara
bez kraja ovim kosmosom.

Zato bi trebalo da ideš
samoobuzdan, pažljiv;
rukovođen kosmosom,
znalac, u zadubljenju;
rukovođen Dhammom,
delujući u skladu sa Dhammom.

Mudrac koji u istinu uloži napor
nikad više ne propada.

Ko god sopstvenim naporom
— savladavši Maru,
pobeđujući vladara prolaznosti —
ko stigne do na kraj kruga rođenja,
jeste Onaj koj ije stigao do istine,
znalac kosmosa, razuman,
mudrac, nepomućen bilo čime.