Theravāda budističko društvo

AN III.52: Pathama-dvebrāhmana sutta

Anguttara nikāya III.52

Pathama-dvebrāhmana sutta
Dva bramana (1)


Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
 


Jednom dva bramana — slabašni starci, u poznim godinama, poodmakle dobi, na poslednjem stupnju života, 120 godina stari — dođoše kod Blaženog. Stigavši, oni razmeniše učtive pozdrave sa njim i, pošto su razmenili prijateljske pozdrave i učtivosti, sedoše sa strane. Dok su tako sedeli, ovako mu se obratiše: "Učitelju Gotamo, mi smo bramani — slabašni starci, u poznim godinama, poodmaklih godina, na poslednjem stupnju života, 120 godina stari. I mi iza sebe nemamo dela dostojna divljenja, nemamo dobra dela, nemamo dela koja ublažuju naše strahove. Poduči nas, učitelju Gotamo. Uputi nas, učitelju Gotamo, na našu trajnu dobrobit i sreću."

"Zaista, bramani, vi ste slabašni starci, u poznim godinama, poodmaklih godina, na poslednjem stupnju života, 120 godina stari. I vi iza sebe nemate dela dostojna divljenja, nemate dobra dela, nemate dela koja ublažuju vaše strahove. Ovim svetom caruju starost, bolest, smrt. U takvom svetu kojim caruju starost, bolest, smrt, svako praktikovanje uzdržavanja tela, govora i misli biće onome ko ga čini sklonište, pećina, ostrvo i utočište posle smrti u narednom svetu."

Trošan je ovaj svet:
život u njemu, samo tren.
Za onoga kog zadesi starost
skloništa nema.
Imajući pred sobom tu opasnost smrti,
čini dobra dela
koja donose blaženstvo.

Ko god je ovde obuzdan
telom, govorom i mišlju,
ko stiče zasluge dokle god je živ:
to će mu, posle smrti, biti za blaženstvo.