Theravāda budističko društvo

AN III.53: Dutiya-dvebrāhmana sutta

Download PDF

Anguttara nikāya III.53

Dutiya-dvebrāhmana sutta
Dva bramana (2)


Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
 


Jednom dva bramana — slabašni starci, u poznim godinama, poodmakle dobi, na poslednjem stupnju života, 120 godina stari — dođoše kod Blaženog. Stigavši, oni razmeniše učtive pozdrave sa njim i, pošto su razmenili prijateljske pozdrave i učtivosti, sedoše sa strane. Dok su tako sedeli, ovako mu se obratiše: "Učitelju Gotamo, mi smo bramani — slabašni starci, u poznim godinama, poodmaklih godina, na poslednjem stupnju života, 120 godina stari. I mi iza sebe nemamo dela dostojna divljenja, nemamo dobra dela, nemamo dela koja ublažuju naše strahove. Poduči nas, učitelju Gotamo. Uputi nas, učitelju Gotamo, na našu trajnu dobrobit i sreću."

"Zaista, bramani, vi ste slabašni starci, u poznim godinama, poodmaklih godina, na poslednjem stupnju života, 120 godina stari. I vi iza sebe nemate dela dostojna divljenja, nemate dobra dela, nemate dela koja ublažuju vaše strahove. Ovaj svet gori starošću, bolešću, smrću. U takvom svetu koji gori starošću, bolešću, smrću, svako praktikovanje uzdržavanja tela, govora i misli biće onome ko ga čini sklonište, pećina, ostrvo i utočište posle smrti u narednom svetu."

Kada kuća gori,
posuda koju iz kuće spasemo
biće uvek od koristi,
ali ne i ona što unutra ostade da gori.
Zato, kada svet gori
starošću i smrću,
treba spasavati [svoje bogatstvo] davanjem:
ono što je dato zaista je spašeno.

Ko god je ovde obuzdan
telom, govorom i mišlju;
ko stiče zasluge dokle god je živ:
to će mu, posle smrti, biti za blaženstvo.