Theravāda budističko društvo

Anguttara nikāya 3:61-70

Mahāvagga
Veliko poglavlje


Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme


61. Titthāyatanādi sutta — Zastranjivanje budizam

"Monasi, postoje tri vrste ljudi koji su zastranili i kada ih mudri ispituju, raspituju se za razloge i prekorevaju ih, čak i ako inače mogu da objašnjavaju, tada ostanu zarobljeni [teorijom] nečinjenja. Koje su to tri vrste?

Ima svešternika i asketa koji zastupaju sledeće učenje, zastupaju sledeće stanovište: 'Šta god da čovek doživljava — prijatno, neprijatno ili ni prijatno ni neprijatno — sve je to uzrokovano onim što je učinjeno u prošlosti.' Ima svešternika i asketa koji zastupaju sledeće učenje, zastupaju sledeće stanovište: 'Šta god da čovek doživljava — prijatno, neprijatno ili ni prijatno ni neprijatno — sve je to uzrokovano stvaralačkim činom nekog vrhovnog bića.' Ima svešternika i asketa koji zastupaju sledeće učenje, zastupaju sledeće stanovište: 'Šta god da čovek doživljava — prijatno, neprijatno ili ni prijatno ni neprijatno — sve je to bez ikakvog uzroka i bez uslova.'

Naišavši na sveštenike i askete koji smatraju da… šta god da čovek doživljava… sve je to uzrokovano onim što je učinjeno u prošlosti, ja sam im govorio: 'Je li istina da smatrate da… šta god da čovek doživljava… sve je to uzrokovano onim što je učinjeno u prošlosti?' Kad bih ih tako pitao, oni bi potvrđivali: 'Da.' Tada bih nastavljao: 'U tom slučaju, čovek ubija živa bića zbog onoga što je učinio u prošlosti. Čovek je lopov… prevarant… lažov… spletkaroš… psovač… naklapalo… pohlepnik… zlonamernik… zastupnik pogrešnih stavova zbog onoga što je učinio u prošlosti.' Kada neko smatra da je suštinski važno ono što je bilo učinjeno u prošlosti, monasi, tada ne postoji želja, ne postoji napor [misli], 'Ovo bi trebalo činiti. Ovo ne bi trebalo činiti.' Kada čovek ne može da jasno razabere kao istinu ili stvarnost ono što bi trebalo i što ne bi trebalo činiti, taj je čovek zbunjen i nezaštićen. On ne može s pravom da sebe smatra asketom. To je bilo moje prvo pobijanje onih sveštenika i asketa koji se drže takvog učenja, takvih gledišta.

Naišavši na sveštenike i askete koji smatraju da… šta god da čovek doživljava… sve je to uzrokovano stvaralačkim činom nekog vrhovnog bića, ja sam im govorio: 'Je li istina da smatrate da šta god da čovek doživljava… sve je to uzrokovano stvaralačkim činom nekog vrhovnog bića?' Kad bih ih tako pitao, oni bi potvrđivali: 'Da.' Tada bih nastavljao: 'U tom slučaju, čovek ubija živa bića zbog stvaralačkog čina nekog vrhovnog bića. Čovek je lopov… prevarant… lažov… spletkaroš… psovač… naklapalo… pohlepnik… zlonamernik… zastupnik pogrešnih stavova zbog stvaralačkog čina nekog vrhovnog bića.' Kada neko smatra da je suštinski važan stvaralački čin nekog vrhovnog bića, monasi, tada ne postoji želja, ne postoji napor [misli], 'Ovo bi trebalo činiti. Ovo ne bi trebalo činiti.' Kada čovek ne može da jasno razabere kao istinu ili stvarnost ono što bi trebalo i što ne bi trebalo činiti, taj je čovek zbunjen i nezaštićen. On ne može s pravom da sebe smatra asketom. To je bilo moje drugo pobijanje onih sveštenika i asketa koji se drže takvog učenja, takvih gledišta.

Naišavši na sveštenike i askete koji smatraju da… šta god da čovek doživljava… sve je to bez ikakvog uzroka i bez uslova, ja sam im govorio: 'Je li istina da smatrate da šta god da čovek doživljava… sve je to bez ikakvog uzroka i bez uslova?' Kad bih ih tako pitao, oni bi potvrđivali: 'Da.' Tada bih nastavljao: 'U tom slučaju, čovek ubija živa bez ikakvog uzroka i bez uslova. Čovek je lopov… prevarant… lažov… spletkaroš… psovač… naklapalo… pohlepnik… zlonamernik… zastupnik pogrešnih stavova bez ikakvog uzroka i bez uslova.' Kada neko smatra da je suštinski važan to što nema nikakvog uzroka i niti uslova, monasi, tada ne postoji želja, ne postoji napor [misli], 'Ovo bi trebalo činiti. Ovo ne bi trebalo činiti.' Kada čovek ne može da jasno razabere kao istinu ili stvarnost ono što bi trebalo i što ne bi trebalo činiti, taj je čovek zbunjen i nezaštićen. On ne može s pravom da sebe smatra asketom. To je bilo moje treće pobijanje onih sveštenika i asketa koji se drže takvog učenja, takvih gledišta.

To su tri vrste ljudi koji su zastranili i kada ih mudri ispituju, raspituju se za razloge i prekorevaju ih, čak i ako inače mogu da objašnjavaju, tada ostanu zarobljeni [teorijom] nečinjenja.

Ali Dhamma kojoj podučavam je neopovrgnuta, neokaljana, besprekorna, nisu joj našli zamerku sveštenici i askete. A koja Dhamma kojoj podučavam je neopovrgnuta, neokaljana, besprekorna, nisu joj našli zamerku sveštenici i askete? 'Postoji ovih šest svojstava' jeste Dhamma kojoj podučavam i koja je neopovrgnuta, neokaljana, besprekorna, nisu joj našli zamerku sveštenici i askete.'Postoji ovih šest područja čulnog kontakta' jeste Dhamma kojoj podučavam i koja je neopovrgnuta, neokaljana, besprekorna, nisu joj našli zamerku sveštenici i askete. 'Postoji ovih osamnaest istraživanja za intelekt' jeste Dhamma kojoj podučavam i koja je neopovrgnuta, neokaljana, besprekorna, nisu joj našli zamerku sveštenici i askete. 'Postoje ove četiri plemenite istine' jeste Dhamma kojoj podučavam i koja je neopovrgnuta, neokaljana, besprekorna, nisu joj našli zamerku sveštenici i askete.

'Postoji ovih šest svojstava' jeste Dhamma kojoj podučavam i koja je neopovrgnuta, neokaljana, besprekorna, nisu joj našli zamerku sveštenici i askete. Tako je rečeno. A u vezi sa čim je to rečeno? Ovo su tih šest svojstava: zemlja-svojstvo, voda-svojstvo, vatra-svojstvo, vetar-svojstvo, prostor-svojstvo, svest-svojstvo. 'Postoji ovih šest svojstava' jeste Dhamma kojoj podučavam i koja je neopovrgnuta, neokaljana, besprekorna, nisu joj našli zamerku sveštenici i askete. Tako je rečeno. I u vezi sa tim je to rečeno.

'Postoji ovih šest područja čulnog kontakta' jeste Dhamma kojoj podučavam i koja je neopovrgnuta, neokaljana, besprekorna, nisu joj našli zamerku sveštenici i askete. Tako je rečeno. A u vezi sa čim je to rečeno? Ovo su tih šest područja čulnog kontakta: oko kao područje čulnog kontakta, uho kao područje čulnog kontakta, nos kao područje čulnog kontakta, jezik kao područje čulnog kontakta, telo kao područje čulnog kontakta, razum kao područje čulnog kontakta. 'Postoji ovih šest područja čulnog kontakta' jeste Dhamma kojoj podučavam i koja je neopovrgnuta, neokaljana, besprekorna, nisu joj našli zamerku sveštenici i askete. Tako je rečeno. I u vezi sa tim je to rečeno?

'Postoji ovih osamnaest istraživanja za intelekt' jeste Dhamma kojoj podučavam i koja je neopovrgnuta, neokaljana, besprekorna, nisu joj našli zamerku sveštenici i askete. Tako je rečeno. A u vezi sa čim je to rečeno? Videvši oblik putem oka, čovek istražuje oblik koji može biti osnova za sreću, čovek istražuje oblik koji može biti osnova za nesreću, čovek istražuje oblik koji može biti osnova za ravnodušnost. Čuvši zvuk putem uha… Osetivši miris putem nosa… osetivši ukus putem jezika… osetivši dodir putem tela… spoznavši ideju putem razuma, čovek istražuje ideju koja može biti osnova za sreću, čovek istražuje ideju koja može biti osnova za nesreću, čovek istražuje ideju koja može biti osnova za ravnodušnost. 'Postoji ovih osamnaest istraživanja za intelekt' jeste Dhamma kojoj podučavam i koja je neopovrgnuta, neokaljana, besprekorna, nisu joj našli zamerku sveštenici i askete. Tako je rečeno. I u vezi sa tim je to rečeno.

'Postoje ove četiri plemenite istine' jeste Dhamma kojoj podučavam i koja je neopovrgnuta, neokaljana, besprekorna, nisu joj našli zamerku sveštenici i askete. Tako je rečeno. A u vezi sa čim je to rečeno?

Uz podršku / prijanjanjem za šest svojstava začinje se embrion. Gde je začeće, tu je ime i lik. Od imena i lika kao neophodnog uslova nastaju šest čula. Od šest čula kao neophodnog uslova nastaje kontakt. Od kontakta kao neophodnog uslova nastaje osećaj. Onome ko doživljava osećaj ja objavljujem: 'To je patnja'. Ja objavljujem: 'To je nastanak patnje'. Ja objavljujem: 'To je prestanak patnje'. Ja objavljujem: 'To je put vežbanja koji vodi ka prestanku patnje'.

A šta je plemenita istina o patnji? Rođenje je patnja, starost je patnja, smrt je patnja, jad i nevolja, bol, žalost i očaj su patnja; združenost sa onima koje ne volimo jeste patnja, odvojenost od onih koje volimo jeste patnja. Rečju, pet ogranaka prijanjanja za život jesu patnja. To se naziva plemenitom istinom o patnji.

A šta je plemenita istina o nastanku patnje?

Na neznanju kao neophodnom uslovu zasnivaju se izrazi volje.
Na izrazima volje kao neophodnim uslovima zasniva se svest.
Na svesti kao neophodnom uslovu zasniva se (razlikovanje) imena i lika.
Na (razlikovanju) imena i lika kao neophodnom uslovu zasnivaju se šest područja čula.
Na šest područja čula kao neophodnom uslovu zasniva se kontakt.
Na kontaktu kao neophodnom uslovu zasniva se osećaj.
Na osećaju kao neophodnom uslovu zasniva se želja.
Na želji kao neophodnom uslovu zasniva se prijanjanje
Na prijanjanju kao neophodnom uslovu zasniva se bivanje.
Na bivanju kao neophodnom uslovu zasniva se rađanje.
Na rađanju kao neophodnom uslovu zasniva se starost i smrt, jad i nevolja, bol, žalost i očaj. Tako nastaje čitav ovaj okean nespokojstva i patnje.

To se naziva plemenitom istinom o nastanku patnje.

A šta je plemenita istina o prestanku patnje?

Potpunim iščezavanjem i nestankom upravo ovog neznanja nestaju i izrazi volje.
Nestankom izraza volje nestaje i svest.
Nestankom svesti nestaju i ime i lik.
Nestankom imena i lika nestaju šest područja čula.
Nestankom šest područja čula nestaje i kontakt.
Nestankom kontakta nestaje i osećaj.
Nestankom osećaja nestaje i želja.
Nestankom želje nestaje i prijanjanje.
Nestankom prijanjanja nestaje i bivanje.
Nestankom bivanja nestaje i rađanje.
Nestankom rađanja nestaju i starost i smrt, jad i nevolja, bol, žalost i očaj. Tako nestaje čitav ovaj okean nespokojstva i patnje.

To se naziva plemenitom istinom o prestanku patnje.

A šta je plemenita istina o putu vežbanja koji vodi ka prestanku patnje? Upravo ovaj plemeniti osmostruki put: ispravno razmevanje, ispravna misao, ispravan govor, ispravno ponašanje, ispravno življenje, ispravan napor, ispravna sabranost, ispravna koncentracija. To se naziva plemenitom istinom o putu vežbanja koji vodi ka prestanku patnje.

'Postoje ove četiri plemenite istine' jeste Dhamma kojoj podučavam i koja je neopovrgnuta, neokaljana, besprekorna, nisu joj našli zamerku sveštenici i askete. Tako je rečeno. I u vezi sa tim je to rečeno?


62. Bhaya sutta


63. Venāgaputa sutta


64. Sarabha sutta


65. Kālāma sutta — Pouka Kālāmama budizam

Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi išao zemljom Kosala, u pratnji velike grupe monaha, i došao u grad naroda Kālāma po imenu Kesaputta. [1] A Kālāme, stanovnici Kesaputte, dočuše ovako: "Asketa Gotama, sin plemena Sakya, koji ga je napustio i otišao u beskućnike, idući zemljom Kosala stigao je u Kesaputtu. I o tom učitelju Gotami ovakav se glas širi: 'Zaista je Blaženi uzvišen, potpuno probuđen, savršenog znanja i ponašanja, srećan, znalac svetova, nenadmašni vodič onih kojima treba putokaz, učitelj božanskim i ljudskim bićima, prosvetljen, blažen. On objašnjava ovaj svet — sa svim njegovim bogovima, demonima i dobrim silama, ovo pokolenje sa svim njegovim asketama i bramanima, božanskim i ljudskim bićima — a koji je i sam razumeo kroz neposredno iskustvo. On pravim značenjem i formom podučava Dhammu, dobru na početku, dobru u sredini, dobru na kraju, on oličava svetački život, potpuno savršen i čist.' Istinska je dobrobit ugledati tako usavršena bića."

Onda Kālāme, stanovnici Kesaputte, otidoše do Blaženoga. Kad su stigli, neki od njih mu se pokloniše i sedoše sa strane, neki se učtivo pozdraviše sa njim i pošto su završili pozdravljanje i prijateljski razgovor, sedoše sa strane; neki samo rekoše svoje ime i ime porodice pre nego što su seli sa strane; neki, bez reči, sedoše sa strane.

Kālāme iz Kesaputte mole Budu za savet

I Kālāme, stanovnici Kesaputte, upitaše Blaženoga: "Ima bramana i monaha, poštovani gospodine, koji dolaze u Kesaputtu. Oni izlažu i objašnjavaju samo svoje učenje, a učenja drugih preziru, kude i ismevaju. Neki drugi monasi i bramani takođe dolaze u Kesaputtu. I oni izlažu i objašnjavaju samo svoje učenje, a učenja drugih oni preziru, kude i ismevaju. Poštovani gospodine, u nama se javlja sumnja, u nama se javlja nesigurnost zbog svega toga. Ko od ovih poštovanih monaha govori istinu, a ko je u zabludi?"

Kriterijum odbacivanja

"Normalno je, Kālāme, što sumnjate, što niste sigurni. Sumnja se u vama javila o onome što jeste zbunjujuće. Zato, Kālāme, ne povodite se za usmenim predanjima, niti za rodoslovima, za glasinama, za onim što piše u svetim tekstovima, za pukim logičkim domišljanjima, za deduktivnim domišljanjima, za induktivnim domišljanjima, za idejama koje vam se dopadaju, za time što vam se onaj koji govori čini kompetentnim, ni iz uverenja: "Ovaj asketa je naš učitelj". [2] Kālāme, tek kada se sami uverite: "Ove stvari su štetne, ove stvari su sramotne, njih kritikuju i mudraci; onome ko ih čini i praktikuje donose štetu i patnju", tek tada ih napustite.

Pohlepa, mržnja i obmanutost

Šta mislite, Kālāme? Da li se pohlepa javlja u čoveku na njegovu korist ili na štetu?" [3] — "Na njegovu štetu, poštovani gospodine." — "Kālāme, prepušten pohlepi, preplavljen i savladan pohlepom, čovek ubija, krade, čini preljubu i laže. I druge on podstiče da isto tako postupaju. Hoće li mu to na duži rok doneti štetu i patnju?" — "Da, poštovani gospodine."

"Šta mislite, Kālāme? Da li se mržnja javlja u čoveku na njegovu korist ili na štetu? — "Na njegovu štetu, poštovani gospodine." — "Kālāme, prepušten mržnji, preplavljen i savladan mržnjom, takav čovek ubija, krade, čini preljubu i laže. I druge on podstiče da isto tako postupaju. Hoće li mu to za dugo doneti štetu i patnju?" — "Da, poštovani gospodine."

"Šta mislite, Kālāme? Da li se obmanutost javlja u čoveku na njegovu korist ili štetu?" — "Na njegovu štetu, poštovani gospodine." — "Kālāme, prepušten obmanutosti, preplavljen i savladan obmanutošću, takav čovek ubija, krade, čini preljubu i laže. I druge on podstiče da isto tako postupaju. Hoće li mu to za dugo doneti štetu i patnju?" — "Da, poštovani gospodine."

"Šta mislite, Kālāme? Jesu li te stvari korisne ili štetne?" — "Štetne, poštovani gospodine." — "Sramotne ili ne?" — "Sramotne, poštovani gospodine." — "Da li ih mudri kude ili hvale?" — "Kude, poštovani gospodine." — "Onome ko ih čini i praktikuje donose li štetu i patnju ili ne? Šta o tome mislite?" — "Onome ko ih čini i praktikuje te stvari donose štetu i patnju. Tako mislimo o tome."

Zato je i rečeno: Kālāme, ne povodite se za usmenim predanjima, niti za rodoslovima, za glasinama, za onim što piše u svetim tekstovima, za deduktivnim domišljanjima, za induktivnim domišljanjima, za posrednim zaključivanjima, za aksiomima, za time što vam se onaj koji govori čini kompetentnim, ni iz uverenja: "Ovaj asketa je naš učitelj". Kālāme, tek kada se sami uverite: "Ove stvari su štetne, ove stvari su sramotne, njih kritikuju i mudraci; onome ko ih čini i praktikuje donose štetu i patnju", tek tada ih napustite.

Kriterijum prihvatanja

Kālāme, ne povodite se za usmenim predanjima, niti za rodoslovima, za glasinama, za onim što piše u svetim tekstovima, za deduktivnim domišljanjima, za induktivnim domišljanjima, za posrednim zaključivanjima, za aksiomima, za time što vam se onaj koji govori čini kompetentnim, ni iz uverenja: "Ovaj asketa je naš učitelj". Kālāme, tek kada se sami uverite: "Ove stvari su korisne, ove stvari nisu sramotne, njih ne kritikuju ni mudraci; onome ko ih čini i praktikuje donose korist i sreću ", tek tada se u njih upustite.

Odsustvo pohlepe, mržnje i obmanutosti

"Šta mislite, Kālāme? Da li je odsustvo pohlepe u čoveku na njegovu korist ili na štetu?" — "Na njegovu korist poštovani gospodine." — "Kālāme, čovek koji nije prepušten pohlepi, koji nije preplavljen i savladan pohlepom, takav čovek ne ubija, ne krade, ne čini preljubu i ne laže. I druge on podstiče da isto tako postupaju. Hoće li mu to na duži rok doneti korist i sreću?" — "Da, poštovani gospodine."

"Šta mislite, Kālāme? Da li je odsustvo mržnje u čoveku na njegovu korist ili na štetu?" — "Na njegovu korist poštovani gospodine." — "Kālāme, čovek koji nije prepušten mržnji, koji nije preplavljen i savladan mržnjom, takav čovek ne ubija, ne krade, ne čini preljubu i ne laže. I druge on podstiče da isto tako postupaju. Hoće li mu to na duži rok doneti korist i sreću?" — "Da, poštovani gospodine."

"Šta mislite, Kālāme? Da li je odsustvo obmanutosti u čoveku na njegovu korist ili na štetu?" — "Na njegovu korist poštovani gospodine." — "Kālāme, čovek koji se nije prepustio obmanutosti, koji nije preplavljen i savladan obmanutošću, takav čovek ne ubija, ne krade, ne čini preljubu i ne laže. I druge on podstiče da isto tako postupaju. Hoće li mu to na duži rok doneti korist i sreću?" — "Da, poštovani gospodine."

"Šta mislite, Kālāme? Jesu li te stvari korisne ili štetne?" — "Korisne, poštovani gospodine." — "Sramotne ili ispravne?" — "Ispravne, poštovani gospodine." — "Da li ih mudri kude ili hvale?" — "Hvale, poštovani gospodine." — "Onome ko ih čini i praktikuje donose li korist i sreću ili ne? Šta o tome mislite?" — "Onome ko ih čini i praktikuje te stvari donose korist i sreću. Tako mislimo o tome."

"Zato je i rečeno: Kālāme, ne povodite se za usmenim predanjima, niti za rodoslovima, za glasinama, za onim što piše u svetim tekstovima, za deduktivnim domišljanjima, za induktivnim domišljanjima, za posrednim zaključivanjima, za aksiomima, za time što vam se onaj koji govori čini kompetentnim, ni iz uverenja: "Ovaj asketa je naš učitelj". Kālāme, tek kada se sami uverite: "Ove stvari su korisne, ove stvari su ispravne, njih hvale i mudraci; onome ko ih čini i praktikuje donose korist i sreću", tek tada se u njih upustite.

Četiri uzvišena boravišta

Sledbenik Plemenitih, Kālāme, koji je na takav način oslobođen žudnji, oslobođen zle namere, nepometen, jasno razumevajući i svestan, živi obasjavajući jednu stranu sveta umom prožetim prijateljskom ljubavlju… [4] umom prožetim saosećanjem… umom prožetim saradošću… umom prožetim spokojstvom; isto tako i drugu stranu sveta, isto tako i treću, isto tako i četvrtu; takođe iznad, ispod, unaokolo i svuda, svakoga, kao i sebe samoga; živi on obasjavajući čitav svet umom prožetim spokojstvom, obilnim, uzvišenim, nemerljivim, bez ikakvog neprijateljstva i zlovolje u sebi.

Četiri podstreka

Plemeniti učenik, Kālāme, čiji je um na ovakav način oslobođen neprijateljstva, oslobođen zle namere, neuprljan i čist, nalazi ovde i sada četiri podstreka:

"Pretpostavimo da postoji drugi svet i da postoji plod, rezultat dobrih ili loših dela. Tada je moguće da ću se posle sloma tela, posle smrti, preporoditi na srećnom odredištu, u nebeskom svetu". To mu je prvi podstrek.

"Pretpostavimo da ne postoji drugi svet i da ne postoji plod, niti rezultat dobrih ili loših dela. Tada ja ovde i sada. u ovome svetu, živim srećan, daleko od neprijateljstva i zle namere." To mu je drugi podstrek.

"Pretpostavimo da posledice zadese onoga ko počini zlo. Ja, međutim, ne mislim bilo kome da nanesem zlo. Pa kako će onda posledice zadesiti mene koji ne činim zlo?" To mu je treći podstrek.

"Pretpostavimo da posledice ne zadese onoga ko počini zlo. Tada sam ja, ovde i sada, pročišćen u oba pogleda". [5] To mu je četvrti podstrek.

Plemeniti učenik, Kālāme, čiji je um na ovakav način oslobođen mržnje, oslobođen zlonamernosti, tako neukaljan i tako pročišćen, nalazi ovde i sada ta četiri podstreka."

"Tako je, poštovani gospodine! Tako je, poštovani gospodine! Sledbenik Plemenitih čiji je um na ovakav način oslobođen mržnje, oslobođen zlonamernosti, tako neukaljan i tako pročišćen, nalazi ovde i sada ta četiri podstreka.

Odlično, učitelju Gotamo! Odlično! Baš kao kad bi neko ispravio nešto što je do tada stajalo naglavce, otkrio nešto što je bilo skriveno, pokazao put onome ko je zalutao ili upalio svetiljku u tami tako da oni koji imaju oči mogu da vide, na isti način je učitelj Gotama — na više različitih načina — razjasnio Dhammu. Uzimam učitelja Gotamu kao utočište, njegovo učenje i zajednicu monaha kao utočište. Neka nas učitelj Gotama prihvati kao nezaređene sledbenike koji, od sad pa do kraja života, pronađe svoje utočište!"


Beleške (Bhikkhu Bodhi)

[1] Prema Komentaru, ovaj se grad nalazio na ivici šume, te je tako služio kao usputna stanica mnogim grupama isposnika i asketa. Njihovo često zadržavanje u gradu pružilo je stanovnicima priliku da upoznaju mnogobrojne filozofske teorije, ali su protivrečnosti među tim sistemima zbunjivale one koji su ih slušali. Ova sutta se često opisuje kao "Budina pohvala slobodnom istraživanju", ali iako u svakom slučaju obeshrabruje slepo verovanje, ona ipak ne zagovara isključivu merodavnost ličnog stava u duhovnim stvarima. Među važnim kriterijumima za trezveno promišljanje koje nabraja Buda jedan je, kao što ćemo videti, i mišljenje mudrih. A da bi neko primenio taj kriterijum, neophodno je da prepozna drugoga kao mudrijeg od sebe i da prihvati njegovu preporuku, s uverenjem da će mu ona doneti dobrobit. [Natrag]

[2] Ovih deset pogrešnih kriterijuma mogu se klasifikovati u tri grupe: (1) prva grupa su pravila zasnovana na tradiciji i čini je prvih četiri kriterijuma. Među njima usmena predanja (anussava) se tumači kao da se odnosi na vedsku tradiciju, koja je, prema bramanima, potekla od prvobitnog božanstva i potom usmeno bila prenošena sa generacije na generaciju. Rodoslov (paramparā) označava tradiciju uopšte, jedan neprekinuti niz učenja ili učitelja. Glasine (ili "prepričavanja"; itikirā) mogu označavati rašireno mišljenje ili opšti konsenzus. Sveti tekstovi (pitaka sampadāna) označavaju svaku zbirku religijskih tekstova koji se smatraju nepogrešivima. (2) Druga grupa, koja obuhvata naredna četiri kriterijuma, odnosi se na četiri posebna tipa zaključivanja koja su mislioci Budinog vremena bili definisali (takkahetu, nayahetu, ākāraparivitakkena, diṭṭhiniđđhānakkhantiyā). (3) Treća grupa, sastavljena od poslednja dva kriterijuma, obuhvata dva tipa ličnog autoriteta: prvi je harizmatičnost govornika (gde se mogu uključiti i njegove spoljašnje kvalifikacije, na primer, da ima neku naučnu titulu, zatim da ima velik broj pristalica, poštuje ga i vladar itd.); drugi je autoritet koji se bazira na našem ličnom odnosu prema govorniku, tj. da je on naš lični učitelj (sansk. guru; pali: garu). [Natrag]

[3] Pohlepa, mržnja i obmanutost su, prema Budi, koren svega lošeg, oni leže u osnovi svakog nemoralnog ponašanja i svih nepovoljnih stanja uma. Kako je cilj Budinog učenja iskorenjivanje pohlepe, mržnje i obmanutosti, Buda na suptilan način navodi Kālāme da potvrde njegovo učenje, tako što jednostavno razmišljaju o sopstvenom iskustvu, bez potrebe da im nameće bilo kakav svoj autoritet. [Natrag]

[4] Na ovom mestu Buda uvodi i učenje o četiri uzvišena boravišta (brahma vihāra), razvijanje univerzalne prijateljske ljubavi, saosećanja, saradosti i, na kraju, spokojstva. Prijateljska ljubav (mettā) se definiše kao želja za dobrobiti i srećom svih bića; saosećanje (karunā) kao empatija prema onima koje je zadesila nesreća; saradost (muditā) kao radost zbog uspeha i sreće drugih; spokojstvo (upekkhā) kao stav uravnoteženosti, nepristrasnosti prema bilo kome. Detaljnije razmatranje ovih kvaliteta , kao opštih vrlina i kao predmeta meditacije, pogledati u Visuddhimaggi, poglavlje IX. [Natrag]

[5] Komentar: "U oba pogleda (ubhayen'eva), zato što niti čini zlo, niti će ga zlo zadesiti." [Natrag]

Komentar (Khantipalo Bhikkhu)

Pouka Kālāmama s pravom je nadaleko čuvena zbog svoga ohrabrivanja slobodnog istraživanja. Duh sutte ukazuje na učenje koje je lišeno fanatizma, slepe vere, dogmatizma i netrpeljivosti.

Razložnost Dhamme, Budinog učenja, sasvim je uočljiva u njezinom odobravanju pažljivog razmatranja na svakom stupnju puta ka probuđenju. I zaista, čitav tok vežbanja u mudrosti, koji kulminira u čistoti Usavršenoga (arhat) najdublje je povezan sa istraživanjem i analizom stvari iznutra: oka i vidljivih predmeta, uha i zvukova, nosa i mirisa, jezika i ukusa, tela i osećaja dodira, uma i ideja.

Zato, pošto sve pojave treba na pravi način razumeti u skladu sa Dhammom, u svakom od ovih slučajeva neophodan je uvid. U ovoj sutti on se ogleda u odbacivanju pogrešnog i prihvatanju ispravnog puta; u odlomcima datim niže ogleda se on u razjašnjenju osnove znanja o uzročnosti i usavršenosti. Ovde možemo napomenuti da načini istraživanja na koje nailazimo u Kālāma sutti i u odabranim citatima izviru iz poznavanja stvari onakvim kakve jesu i da su oni isto tako sadržani u svakom istinskom razmišljanju. Sem toga, kao rezultati takvoga razmišljanja javljaju se prodornost i sveobuhvatnost, a uloga kritičkog razmatranja i analize u razvoju ispravnog razumevanja je sasvim očigledna. Kakvi su to mudrost i viđenje koji nastaje odjednom, ni iz čega, neoplemenjeni i neiznedreni kritičkom mišlju?

Kālāma sutta, koja izlaže principe kao orijentire svakome tragaocu za istinom i sadrži kriterijume na osnovu kojih se stvari prosuđuju, pripada sistemu Dhamme; četiri podstreka kojima poučava sutta ukazuju na granicu do koje Buda dopušta odlaganje samog čina rasuđivanja u stvarima izvan dometa normalne spoznaje. Ti podstreci pokazuju da motiv da živimo jedan vrlinom ispunjen život ne leži nužno u verovanju u novi život ili nagradu i kaznu koje nas čekaju, već i u sreći dostignutoj prevladavanjem pohlepe, mržnje i obmanutosti.

Dodatni tekstovi

"Prijatelju Savittha, nezavisno od verovanja, nezavisno od sviđanja, nezavisno od onoga što se prepričava tu i tamo, nezavisno od logičkih domišljanja i predrasuda u odnosu na pojam o kojem je reč, ja znam ovo, ja vidim ovo: Sve što se rodi mora i da umre i nestane." (Kosambi sutta, SN XII:68)

"I tako monah, videvši okom neki predmet, zna kada su u njemu pohlepa, mržnja i obmanutost: 'Pohlepa, mržnja i obmanutost su u meni'; on zna kada pohlepa, mržnja i obmanutost nisu u njemu: 'Pohlepe, mržnje i obmanutosti u meni nema'. Monasi, mogu li se te stvari uvideti na osnovu verovanja, sklonosti, onoga što se prepričava, logičkih domišljanja ili predrasuda u odnosu na pojam o kojem je reč? – Ne, poštovani gospodine. – Monasi, isto tako monah, nezavisno od verovanja, sklonosti, od onoga što se prepričava, logičkih domišljanja ili predrasuda u odnosu na pojam o kojem je reč, objavljuje dolazak do znanja na ovakav način: Znam da više nema preporađanja, proživljen je svetački život, učinjeno što je trebalo učiniti i ništa više ne preostade." (Atthinukhopariyāya sutta, SN XXXV:153)


66. Sāḷha sutta — Razgovor sa Sāḷhom

Ovako sam čuo. Jednom je prilkom poštovani Nandaka živeo u blizini Sāvatthija, u Istočnom manastiru, u palati Migarine majke. Tada Migarin unuk Sālhā i Pekuniyin unuk Rohana odoše do poštovanog Nandake i pošto su ga pozdravili sedoše sa strane. Kada tako uradiše, poštovani Nandaka reče Migarinom unuku Salhi:

"Poslušaj me, Sālhā, ne povodi se za onim što se prepričava, niti za tradicijom, ni za glasinama, niti za onim što piše u svetim tekstovima, ni za slutnjama, ni za aksiomima, niti za logičkim domišljanjima, ni za predrasudama o pojmu o kojem je reč, niti za onim što se po svemu čini da je tako, ni za mišlju: "Ovaj monah je naš učitelj". Sālhā, kada se sam uveriš: "Ove stvari su loše, ove stvari su sramotne, mudri ih kritikuju; onome ko ih čini i praktikuje donose zlo i nevolju", tek tada ih napusti.

Dakle, šta misliš, Sālhā, postoji li gramzivost?"

"Da, poštovani gospodine."

"Pohlepom je ja nazivam. Ispunjen pohlepom, gramziv čovek ubija živa bića, uzima ono što mu nije dato, čini preljubu, govori laži, navodi i druge da čine slično. Hoće li mu to u budućnosti biti na štetu i nesreću?"

"Hoće, poštovani gospodine."

"Šta misliš, Sālhā, postoji li zlovolja?"

"Da, poštovani gospodine."

"Mržnjom je ja nazivam. Ispunjen mržnjom, zlovoljan čovek ubija živa bića, uzima ono što mu nije dato, čini preljubu, govori laži, navodi i druge da čine slično. Hoće li mu to u budućnosti biti na štetu i nesreću?"

"Hoće, poštovani gospodine."

"Šta misliš, Sālhā, postoji li obmanutost?"

"Da, poštovani gospodine."

"Neznanjem je ja nazivam. Ispunjen obmanutošću, neznalica ubija živa bića, uzima ono što mu nije dato, čini preljubu, govori laži, navodi i druge da čine slično. Hoće li mu to u budućnosti biti na štetu i nesreću?"

"Hoće, poštovani gospodine."

"Šta misliš, Sālhā, jesu li te stvari korisne ili štetne?"

"Štetne, poštovani gospodine."

"Zaslužuju li pohvalu ili kritiku?"

"Kritiku, poštovani gospodine."

"Da li ih mudri kritikuju ili hvale?"

"Mudri ih kritikuju, poštovani gospodine."

"Ako ih usvojimo i praktikujemo, da li donose štetu i patnju ili ne, kako ti se čini?"

"Usvojene i praktikovane, poštovani gospodine, donose štetu i patnju. Tako mi se čini."

"Eto to je razlog zašto sam ti rekao 'Sālhā, ne povodi se za onim što se prepričava, niti za tradicijom, ni za glasinama, niti za onim što piše u svetim tekstovima, ni za slutnjama, ni za aksiomima, niti za logičkim domišljanjima, ni za predrasudama o pojmu o kojem je reč, niti za onim što se po svemu čini da je tako, ni za mišlju: "Ovaj monah je naš učitelj". Sālhā, kada se sam uveriš: "Ove stvari su loše, ove stvari su sramotne, mudri ih kritikuju; onome ko ih čini i praktikuje donose zlo i nevolju", tek tada ih napusti.

"I opet , Sālhā, ne povodi se za onim što se prepričava… ni za mišlju: 'Ovaj monah je naš učitelj'. Kada se sam uveriš: 'Ove stvari su korisne, ne može im se ništa prigovoriti, mudri ih hvale, onome ko ih čini donose dobrobit i sreću,' tek tada bi trebalo da ih usvojiš i praktikuješ.

Dakle, šta misliš, Sālhā, postoji li odsustvo gramzivosti?"

"Da, poštovani gospodine."

"Ne-pohlepom ga ja nazivam. Ispunjen velikodušnošću, nepohlepan čovek ne ubija živa bića, niti uzima ono što mu nije dato, ne čini preljubu, niti govori laži, a ni druge ne navodi da slično čine. Hoće li mu to u budućnosti biti na dobrobit i sreću?

"Hoće, poštovani gospodine."

"Šta misliš, postoji li odsustvo zlovolje?"

"Da, poštovani gospodine."

"Nemržnjom ga ja nazivam. Ispunjen nemržnjom, nemrzitelj ne ubija živa bića, niti uzima ono što mu nije dato, ne čini preljubu, niti govori laži, a ni druge ne navodi da slično čine. Hoće li mu to u budućnosti biti na dobrobit i sreću?

"Hoće, poštovani gospodine."

"Šta misliš? Postoji li odsustvo obmanutosti?"

"Da, poštovani gospodine."

"Istinskim znanjem ga ja nazivam. Ispunjen ne-obmanutošću čovek istinskog znanja ne ubija živa bića, niti uzima ono što mu nije dato, ne čini preljubu, niti govori laži, a ni druge ne navodi da slično čine. Hoće li mu to u budućnosti biti na dobrobit i sreću?

"Hoće, poštovani gospodine."

"Šta misliš, Sālhā, jesu li te stvari korisne ili štetne?"

"Korisne, poštovani gospodine."

"Zaslužuju li pohvalu ili kritiku?"

"Pohvalu, poštovani gospodine."

"Da li ih mudri kritikuju ili hvale?"

"Mudri ih hvale, poštovani gospodine."

"Ako ih usvojimo i praktikujemo, da li donose dobrobit i sreću ili ne, kako ti se čini?"

"Usvojene i praktikovane, poštovani gospodine, donose dobrobit i sreću. Tako mi se čini."

"Eto to je razlog zašto sam ti rekao 'Sālhā, ne povodi se za onim što se prepričava… ni za mišlju: 'Ovaj monah je naš učitelj'. Kada se sam uveriš: 'Ove stvari su korisne, ne može im se ništa prigovoriti, mudri ih hvale, onome ko ih čini donose dobrobit i sreću,' tek tada bi trebalo da ih usvojiš i praktikuješ.

A onda, sledbenik koji je oplemenjen [dostigavši Plemeniti put], koji se na ovaj način oslobodio pohlepe, mržnje i obmanutosti, boravi srca prožetog prijateljskom ljubavlju što se prostire na jednu stranu, i na drugu, i na treću, i na četvrtu stranu, iznad njega i ispod, unaokolo i svugde, usmerenom ka svima drugima i ka njemu samom. Boravi on srca nadahnutog, ushićenog, s bezgraničnom prijateljskom ljubavlju što bez i trunke neprijateljstva ili zlovolje obuhvata čitav svet. Boravi on srca prožetog saosećanjem… radošću… spokojstvom što bez i trunke neprijateljstva ili zlovolje obuhvata čitav svet. Tada on to stanje kontemplacije razume na ovaj način: “Postoji ovo [stanje uzvišenog boravišta u meni koji sam ušao u tok što vodi na nibbani]. Postoji ono što je napušteno [a to je pohlepa, mržnja i obmanutost, koji su iskorenjeni ulaskom u tok]. Postoji uzvišeni cilj [a to je stanje svetosti, stanje arahanta]. I postoji potpuni izlazak iz čitavog ovog polja percepcije.'

Kada zna i vidi na ovaj način, njegovo je srce oslobođeno mrlja čulne želje, mrlja bivanja i mrlja neznanja. Pošto se oslobodi [dostizanjem puta arahanta], dolazi zatim znanje o oslobođenju. Zna da je preporađanje okončano, da je proživljen svetački život, da je učinjeno ono što je trebalo učiniti. On razume: ‘Ranije je postojala pohlepa, što je bilo loše, a sada je nema i to je dobro. Ranije je postojala mržnja, što je bilo loše, a sada je nema i to je dobro. Ranije je postojala obmanutost, što je bilo loše, a sada je nema i to je dobro.’ Tako, ovde i sada, upravo u ovome životu, njega više ne trese [groznica žudnje]. Vatra pohlepe, mržnje i obmanutosti u njemu je ugašena i pepeo potpuno ohlađen, on doživljava blaženstvo, živi [ostatak svog životnog veka] božanski pročišćen."


67. Kathāvatthu sutta


68. Aññatitthiya sutta


69. Akusalamūla sutta


70. Uposatha sutta

Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio u Sāvatthiju, u Istočnom manastiru, u palati Migarine majke. I u to vreme — pošto je bio uposatha dan — Visaka, Migarina majka, otide do Blaženog u sred dana i, stigavši, pokloni mu se i sede sa strane. I dok je sedela tako Blaženi joj se obrati: "Pa dobro, Visaka, zato si došla u sred dana?"

"Danas ja praznujem uposatha dan, gospodine."

"Visaka, tri su uposatha dana. Koja tri? Uposatha dan govedara, uposatha dan đaina i uposatha dan plemenitih.

A kakav je to uposatha dan govedara? Kad govedar uveče vrati stoku njezinim vlasnicima, on razmišlja: 'Danas je stoka tumarala i tamo i amo, pila vodu i tamo i amo, sutra će tumarati i tamo i amo, piti vodu i tamo i amo'; na isti način, ima slučajeva kada neko, praznujući uposatha dan, razmilja: 'Danas sam jeo i u nedozvoljeno i u dozvoljeno vreme. Sutra ću jesti i u dozvoljeno i u nedozvoljeno vreme.' On provodi dan sa svešću ispunjenom lakomošću, ispunjenom pohlepom. takav je uposatha dan govedara, Visaka. Kada se praznuje takav uposatha dan, to ne donosi veliki plod, veliku korist, a niti veliku slavu i veliki ugled.

A kakav je to uposatha dan đaina? Postoje isposnici po nazivu niganta (đaini). Oni svome sledbeniku kažu da ovako vežba: 'Hajde, dobri čoveče, odloži svoj štap prema bićima koja žive 100 kilometara na istok… 100 kilometara na zapad… 100 kilometara na sever… 100 kilometara na jug.' Tako oni sledbenika navedu da gaji blagonaklonost i saosećanje prema nekim bićima, ali ne i prema drugima.

Na uposatha dan oni svome sledbenika kažu da ovako vežba: 'Hajde, dobri čoveče. Skinuvši svu svoju odeću, kaži: 'Ja sam ništa, i po ovome i po onome. Tako ne postoji bilo šta što je moje, ni po ovome ni po onome'.' Pa ipak, njegovi roditelji o njemu znaju ovo: 'To je naše dete.' I on zna o njima: 'To su moji roditelji.' Njegova žena i deca znaju o njemu: 'To je naš muž i otac.' I on zna o njima: 'To su moja žena i deca.' Njegovi radnici i sluge znaju o njemu: 'To je naš gospodar.' I on zna o njima: 'To su moji radnici i sluge.' Tako, u vreme kada bi trebalo da bude ubeđen da sledi istinu, on sledi laž. Na kraju noći on ponovo uzima svoje stvari, čak i ako mu ih niko ne da. To se, kažem vam, smatra krađom. Takav je uposatha dan đaina, Visaka. Kada se praznuje takav uposatha dan, to ne donosi veliki plod, veliku korist, a niti veliku slavu i veliki ugled.

A kakav je to uposatha dan plemenitih? To je čišćenje nečistog uma uz pomoć odgovarajuće tehnike. A kako se nečisti um čisti uz pomoć odgovarajuće tehnike?

Ima slučajeva kada se plemeniti sledbenik podseća Tathāgate ovako: 'Zaista, Blaženi je potpuno i sopstvenim naporom probuđen, usavršen u znanju i ponašanju, sa dobrim odredištem, savršeni poznavalac ovoga sveta, nenadmašan kao savetnik onih ljudi sposobnih da budu poduđeni, učitelj božanskim i ljudskim bićima, probuđen, blagosloven.' I dok se tako podseća na Tathāgatu, njegov um se smiruje i javlja se radost; nečistoće u njegovom umu nestaju, baš kao kada se lice isti uz pomoć odgovarajuće tehnike. A kako se lice čisti uz pomoć odgovarajuće tehnike? Korišćenjem kozmetičkih sredstava i vate i uz ljudski trud. Tako se lice čisti uz pomoć odgovarajuće tehnike. Na isti način, nečist um se čisti uz pomoć odgovarajuće tehnike. A kako se nečist um čisti uz pomoć odgovarajuće tehnike? Ima slučajeva kada se plemeniti sledbenik podseća na Tathāgatu… I dok se tako podseća na Tathāgatu, njegov um se smiruje i javlja se radost; nečistoće u njegovom umu nestaju. On se tada naziva plemenitim sledbenikom koji praznuje Brahma-uposatha. On živi sa Brahmom [= Budom]. Zahvaljujući Brahmi je njegov um smiren, javila se radost, i sve nečistoće u njegovom umu nestale su. Tako se um čisti uz pomoć odgovarajuće tehnike.

"[I opet, uposatha dan plemenitih] jeste čišćenje nečistog uma uz pomoć odgovarajuće tehnike. A kako se nečisti um čisti uz pomoć odgovarajuće tehnike?

Ima slučajeva kada se plemeniti sledbenik podseća na Dhammu ovako: 'Zaista, Blaženi je dobro izložio Dhammu, treba je videti ovde i sada, neprolazna je, poziva nas da se sami uverimo, ispravna je, mudri treba da je ostvare svako za sebe.'' I dok se tako podseća na Dhammu, njegov um se smiruje i javlja se radost; nečistoće u njegovom umu nestaju, baš kao kada se telo čisti uz pomoć odgovarajuće tehnike. A kako se telo čisti uz pomoć odgovarajuće tehnike? Korišćenjem mirisnih ulja i praha za kupanje i uz ljudski trud. Tako se telo čisti uz pomoć odgovarajuće tehnike. Na isti nain, nečist um se čisti uz pomoć odgovarajuće tehnike. A kako se nečist um čisti uz pomoć odgovarajuće tehnike? Ima slučajeva kada se plemeniti sledbenik podseća na Dhammu… I dok se tako podseća na Dhammu, njegov um se smiruje i javlja se radost; nečistoće u njegovom umu nestaju. On se tada naziva plemenitim sledbenikom koji praznuje Dhamma-uposatha. On živi sa Dhammom. Zahvaljujući Dhammi je njegov um smiren, javila se radost, i sve nečistoće u njegovom umu nestale su. Tako se um čisti uz pomoć odgovarajuće tehnike.

"[I opet, uposatha dan plemenitih] jeste čišćenje nečistog uma uz pomoć odgovarajuće tehnike. A kako se nečisti um čisti uz pomoć odgovarajuće tehnike?

Ima slučajeva kada se plemeniti sledbenik podseća na Sanghu ovako: 'Zaista, Sangha, zajednica sledbenika Blaženog, koji su vežbali pravilno… koji su vežbali direktno… koji su vežbali metodično… koji su vežbali znalački — drugim rečima, četiri vrste plemenitih sledbenika, kada se uzmu kao parovi, a osam kada se uzmu pojedinačno — oni su Sangha, zajednica sledbenika Blaženog: vredni poklona, vredni gostoprimstva, vredni ponuda, vredni poštovanja, nenadmašno polje zasluga za ovaj svet.' I dok se tako podseća na Sanghu, njegov um se smiruje i javlja se radost; nečistoće u njegovom umu nestaju, baš kao kada se odeća čisti uz pomoć odgovarajuće tehnike. A kako se odeća čisti uz pomoć odgovarajuće tehnike? Korišćenjem soli, nakvašenog pepela, kravlje balege i uz ljudski trud. Tako se odeća čisti uz pomoć odgovarajuće tehnike. Na isti način, nečist um se čisti uz pomoć odgovarajuće tehnike. A kako se nečist um čisti uz pomoć odgovarajuće tehnike? Ima slučajeva kada se plemeniti sledbenik podseća na Sanghu… I dok se tako podseća na Sanghu, njegov um se smiruje i javlja se radost; nečistoće u njegovom umu nestaju. On se tada naziva plemenitim sledbenikom koji praznuje Sangha-uposatha. On živi sa Sanghom. Zahvaljujući Sanghi je njegov um smiren, javila se radost, i sve nečistoće u njegovom umu nestale su. Tako se um čisti uz pomoć odgovarajuće tehnike.

"[I opet, uposatha dan plemenitih] jeste čišćenje nečistog uma uz pomoć odgovarajuće tehnike. A kako se nečist um čisti uz pomoć odgovarajuće tehnike?

Ima slučajeva kada se plemeniti sledbenik podseća na sopstvene vrline ovako: '[One su] netaknute, neuništene. neukaljane, bez senke, oslobađajuće, hvale ih mudraci, besprekorne, doprinose koncentraciji.' I dok se tako podseća na sopstvene vrline njegov um se smiruje i javlja se radost; nečistoće u njegovom umu nestaju, baš kao kada se ogledalo čisti uz pomoć odgovarajuće tehnike. A kako se ogledalo čisti uz pomoć odgovarajuće tehnike? Korišćenjem ulja, pepela, jelenske kože i uz ljudski trud. Tako se ogledalo čisti uz pomoć odgovarajuće tehnike. Na isti način, nečist um se čisti uz pomoć odgovarajuće tehnike. A kako se nečist um čisti uz pomoć odgovarajuće tehnike? Ima slučajeva kada se plemeniti sledbenik podseća na sopstevne vrline… I dok se tako podseća na sopstvene vrline njegov um se smiruje i javlja se radost; nečistoće u njegovom umu nestaju. On se tada naziva plemenitim sledbenikom koji praznuje vrlina-uposatha. On živi sa vrlinom. Zahvaljujući vrlini je njegov um smiren, javila se radost, i sve nečistoće u njegovom umu nestale su. Tako se um čisti uz pomoć odgovarajuće tehnike.

"[I opet, uposatha dan plemenitih] jeste čišćenje nečistog uma uz pomoć odgovarajuće tehnike. A kako se nečist um čisti uz pomoć odgovarajuće tehnike?

Ima slučajeva kada se plemeniti sledbenik podseća na nebesnike ovako: 'Ima nebesnika četiri velika kralja, nebesnika trideset tri božanstva, Jaminih nebesnika, zadovoljnih nebesnika, nebesnika koji se ushićuju stvaranjem, nebesnika koji imaju moć da stvaraju druge, nebesnika Brahminog sveta, nebesnika izvan njega. Kakvo god da je njihovo uverenje — kada im se završi taj život — oni se tamo preporađaju, a ista vrsta uverenja je i u meni. Kakvo god da se njihove vrline — kada im se završi taj život — oni se tamo preporađaju, a ista vrsta vrlina je i u meni. Kakvo god da je njihovo znanje — kada im se završi taj život — oni se tamo preporađaju, a ista vrsta znanja je i u meni. Kakva god da je njihova velikodušnost — kada im se završi taj život — oni se tamo preporađaju, a ista vrsta velikodušnosti je i u meni. Kakav god da je njihov uvid — kada im se zavri taj život — oni se tamo preporađaju, a ista vrsta uvida je i u meni.' I dok se tako podseća na nebesnike njegov um se smiruje i javlja se radost; nečistoće u njegovom umu nestaju, baš kao kada se zlato čisti uz pomoć odgovarajuće tehnike. A kako se zlato čisti uz pomoć odgovarajuće tehnike? Korišćenjem peći za topljenje, soli, opeke, duvaljke i klešta i uz ljudski trud. Tako se zlato čisti uz pomoć odgovarajuće tehnike. Na isti način, nečist um se čisti uz pomoć odgovarajuće tehnike. A kako se nečist um čisti uz pomoć odgovarajuće tehnike? Ima slučajeva kada se plemeniti sledbenik podseća na nebesnike… I dok se tako podseća na nebesnike njegov um se smiruje i javlja se radost; nečistoće u njegovom umu nestale su. On se tada naziva plemenitim sledbenikom koji praznuje nebesnici-uposatha. On živi sa nebesnicima. Zahvaljujući nebesnicima je njegov um smiren, javila se radost, i sve nečistoće u njegovom umu nestale su. Tako se um čisti uz pomoć odgovarajuće tehnike.

Sem toga, plemeniti sledbenik ovako razmišlja: 'Sve dok žive — odustavši od ubijanja — arahanti okreću leđa ubijanju. Oni su odložili svoj štap, odložili svoj nož, obzirni, milosrdni, saosećajni za dobrobit svih živih bića. Danas i ja — ovaj dan i noć — odustavši od ubijanja — okrećem leđa ubijanju. Ja sam odložio svoj štap, odložio svoj nož, obziran, milosrdan, saosećajan za dobrobit svih živih bića. Na taj način podražavam arahante i tako ću praznovati svoj dan predanosti.

Sve dok žive — odustavši od uzimanja onoga što im nije dato — arahanti okreću leđa uzimanju onoga to im nije dato. Oni uzimaju samo ono što im je dato, prihvataju samo ono što im je dato, ne žive od krađe, već zahvaljujući tome što su postali čisti. Danas i ja — ovaj dan i noć — odustavši od uzimanja onoga što mi nije dato — okrećem leđa uzimanju onoga što mi nije dato. Uzimam samo ono što mi je dato, prihvatam samo ono što mi je dato, ne živim od krađe, već zahvaljujući tome što sam postao čist. Na taj način podražavam arahante i tako ću praznovati svoj dan predanosti.

Sve dok žive — odustavši od necelibata — arahanti su u celibatu. uzdržani, okreću leđa seksualnom opštenju, koje je put za neuke. Danas i ja — ovaj dan i noć — odustavši od necelibata — živim u celibatu. uzdržan, okrećem leđa seksualnom opštenju, koje je put za neuke. Na taj način podražavam arahante i tako ću praznovati svoj dan predanosti.

Sve dok žive — odustavši od zloupotrebe govora — arahanti odustaju od zloupotrebe govora. Govore istinu, drže se istine, čvrsti su, pouzdani, ne obmanjuju svet. Danas i ja — ovaj dan i noć — odustavši od zloupotrebe govora — okrećem leđa zloupotrebi govora. Govorim istinu, držim se istine, čvrst sam, pouzdan, ne obmanjujem svet. Na taj način podražavam arahante i tako ću praznovati svoj dan predanosti.

Sve dok žive — odustavši od konzumiranja alkohola, koji izaziva nepromišljenost — arahanti ne konzumiraju alkohol, koji izaziva nepromišljenost. Danas i ja — ovaj dan i noć — odustavši od konzumiranja alkohola, koji izaziva nepromiljenost — okrećem leđa konzumiranju alkohola, koji izaziva nepromiljenost. Na taj način podražavam arahante i tako ću praznovati svoj dan predanosti.

Sve dok žive, arahanti imaju samo jedan obrok dnevno, okreću leđa uzimanju hrane noću, kreću leđa uzimanju hrane u pogrešno doba dana [od podneva do sledećeg jutra]. Danas ću i ja — ovaj dan i noć — imati jedan obrok dnevno, okrenuću leđa uzimanju hrane noću, okrenuću leđa uzimanju hrane u pogrešno doba dana. Na taj način podražavam arahante i tako ću praznovati svoj dan predanosti.

Sve dok žive, arahanti okreću leđa plesu, pevanju, muzici, posmatranju predstava, nošenju ukrasa, ulepšavanju uz pomoć kozmetike. Danas ću i ja — ovaj dan i noć — okrenuti leđa plesu, pevanju, muzici, posmatranju predstava, nošenju ukrasa, ulepšavanja uz pomoć kozmetike. Na taj način podražavam arahante i tako ću praznovati svoj dan predanosti.

Sve dok žive, arahanti — odustavši od visokih i raskošnih sedišta i kreveta — okreću leđa visokim i raskošnim sedištima i krevetima. Spavaju na niskim ležajima, na slamarici ili prostirci od trave. Danas ću se i ja, ovaj dan i noć — odustavši od visokih i raskonih sedišta i kreveta — okrenuti leđa visokim i raskošnim sedištima i krevetima. Spavaću na niskim ležajima, na slamarici ili prostirci od trave.'

Takav je uposatha dan plemenitih, Visakha. Kada se takav uposatha dan plemenitih praznuje, on donosi veliki plod i korist, veliku slavu i veliki ugled.

Pretpostavimo da neko treba da bude kralj, da vlada nad tih šesnaest zemalja, punih sedam bogatstava, to jest, nad zemljama Anga, Magadha, Kasi, Kosala, Vađi, Mala, Ćeti, Vansan, Kuru, Panjćala, Maća, Surasena, Asaka, Avanti, Gandara i Kambođa. Sve to ne bi vredelo ni jednu šesnaestinu praznovanja uposatha dana pridržavajući se osam uputstava. A zato? Kraljevanje nad ljudskim bićima je jalova rabota, upoređena sa nebeskim blaženstvom.

Pedeset čovekovih godina ravne su jednom danu i noći među nebesnicima četiri velika kralja. Trideset takvih dana i noći čine mesec. Dvanaest takvih meseci čine godinu. Pet stotina takvih nebeskih godina čine životni vek među nebesnicima četiri velika kralja. Sad, moguće je da se muškarac ili žena — zahvaljujući praznovanju uposatha dana, pridržavajući se osam uputstava — posle raspada tela, posle smrti, preporode među božanstvima četiri velika kralja. U vezi sa tim je rečeno: 'Kraljevanje nad ljudskim bićima je jalova rabota, upoređena sa nebeskim blaženstvom.'

Ljudsko stoleće je jednako jednom danu i noći među nebesnicima trideset tri boga. Trideset takvih dana i noći čine mesec. Dvanaest takvih meseci čine godinu. Pet stotina takvih nebeskih godina čine životni vek među nebesnicima trideset tri boga. Sad, moguće je da se muškarac ili žena — zahvaljujući praznovanju uposatha dana, pridravajući se osam uputstava — posle raspada tela, posle smrti, preporode među božanstvima trideset tri boga. U vezi sa tim je rečeno: 'Kraljevanje nad ljudskim bićima je jalova rabota, upoređena sa nebeskim blaženstvom.'

Dva ljudska stoleća jednaka su jednom danu i noći među Jama nebesnicima… Dve hiljade takvih nebeskih godina čine životni vek među Jama nebesnicima…

Četiri ljudska stoleća jednaka su jednom danu i noći među Zadovojnim nebesnicima… Četiri hiljade takvih nebeskih godina čine životni vek među Zadovoljnim nebesnicima…

Osam ljudskih stoleća jednaka su jednom danu i noći među nebesnicima koji uživaju u stvaranju… Osam hiljada takvih nebeskih godina čine životni vek među nebesnicima koji uživaju u stvaranju…

Šesnaest ljudskih stoleća jednako je jednom danu i noći među nebesnicima koji imaju moć da stvaraju druge. Trideset takvih dana i noći čine mesec. Dvanaest takvih meseci čine godinu. Šesnaest hiljada takvih nebeskih godina čine životni vek među nebesnicima koji imaju moć da stvaraju druge. Sad, moguće je da se muškarac ili žena — zahvaljujući praznovanju uposatha dana pridržavajući se osam faktora — posle raspada tela, posle smrti, preporode mešu nebesnicima koji imaju moć da stvaraju druge. U vezi sa tim je rečeno: 'Kraljevanje nad ljudskim bićima je jalova rabota, upoređena sa nebeskim blaženstvom.'

    Ne treba ubiti nijedno biće
    niti uzeti ono što nije dato;
    ne treba govoriti laži
    niti piti opojna pića;
    treba odustati od necelibata, od seksualnog čina;
    ne treba jesti noću i u pogrešno vreme danju;
    ne treba nositi nakit, niti koristiti mirise;
    treba spavati na prostirci, ležaju prostrtom po podu —
    jer tih osam temelja uposatha dana
    objavio je Probuđeni
    da nam oslonac budu ka okončanju
    patnje i nespokojstva.

    Mesec i Sunce, oboje lako uočljivi,
    zrače svetlošću kud god da krenu,
    i razgone tamu ploveći kroz prostor,
    osvetljavaju nebo, i sve četiri strane sveta.
    U njihovom području mnoga su blaga:
    biser, kristal, beril,
    dijamant, platina, zlatno grumenje
    i rafinirano zlato zvano hataka.
    Pa ipak, ta blaga —
    poput svetla svih zvezda
    upoređenih sa mesečinom —
    nisu vredna ni jedne šesnaestine
    uposatha dana, sa njegovih osam uputstava.

    Zato, ko god da je — muškarac ili žena —
    obdaren vrlinama
    uposatha dana sa osam uputstava,
    učinivši dela što zasluge donose,
    što blaženstvo donose,
    on izvan svakog prekora, odlazi
    među nebesnike.