Theravāda budističko društvo

AN III.61: Sangārava sutta

Download PDF

Anguttara nikāya III.61

Sangārava sutta
Govor Sangāravi


Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
 


Jednom braman Sangārava otide do Blaženog i ovako mu reče: [1]

"Učitelju Gotamo, mi smo bramani: žrtvujemo i podržavamo druge da prinose žrtve. Onaj ko sam prinosi žrtve i koji ohrabruje druge da to čine, taj čini dobro delo koje donosi dobrobit i njemu i drugima. Ali neko iz ove ili one porodice ko napušta domaćinski život i odlazi u beskućnike, on samo sebe kroti, samo sebe smiruje, dostiže nibbānu samo za sebe. Ako je to tako, on tada čini dobro delo koja donosi dobrobit samo jednoj osobi, onoj koja koja odlazi u beskućnike."

"Dobro, bramane, onda ću te pitati jednu stvar, a ti mi odgovori kako misliš da treba. Šta ti, bramane, misliš o ovome: Tathāgata se javlja u ovome svetu, arahant, potpuno probuđen, usavršen u istinskom znanju i ponašanju, uzvišen, znalac svetova, nenadmašni vodič onih kojima treba putokaz, učitelj božanskim i ljudskim bićima, prosvetljen, blažen. On ovako govori: 'Dođite! Ja objavljujem put, stazu koju sam neposredno upoznao i njome ostvario potpunu usavršenost u svetačkom životu. Dođite! I vi bi isto tako trebalo da vežbate, tako da zahvaljujući sopstvenom naporu direktno upoznate i ostvarite potpunu usavršenost u svetačkom životu i u njoj boravite!'

Tako ovaj učitelj pokazuje Dhammu i drugi takođe vežbaju na isti način. A onih koji tako čine mnogo je stotina, mnogo hiljada, mnogo stotina hiljada. Šta ti misliš, bramane, ako je to tako, da li je napuštanje domaćinskog života i odlazak u beskućnike praksa koja donosi dobrobit samo jednoj osobi ili mnogima?"

"Ako je to tako, učitelju Gotamo, odlazak u beskućnike je praksa koja donosi dobrobit mnogima."

Kad ovo bi rečeno, poštovani Ānanda ovako reče bramanu Sangāravi: [2]

"Od ove dve prakse, bramane, koja ti se čini jednostavnijom i manje nasilnom, koja daje više plodova i veću korist?"

Na to braman Sangārava ovako reče poštovanom Ānandi: "Moram odati poštovanje onima koji su kao učitelj Gotama i učitelj Ānanda"

Po drugi i po treći put se poštovani Ānanda obrati bramanu: "Ja ne pitam tebe, bramane, kome odaješ poštovanje i koga hvališ, već koja od ove dve prakse ti se čini jednostavnijom i manje nasilnom, koja daje više plodova i veću korist?"

Ali i po drugi i po treći put braman Sangārava odgovori: "Moram odati poštovanje onima koji su kao učitelj Gotama i učitelj Ānanda"

Na to Blaženi pomisli: "Iako mu je i po treći put Ānanda postavio razložno pitanje, braman Sangārava vrda i izbegava da na njega odgovori. Možda bi trebalo da mu pomognem da se izbavi iz takve situacije?" I potom reče bramanu: "Kakva bi mogla biti tema razgovora, bramane, među kraljevom svitom kada su se danas okupili u kraljevskoj palati?"

"Učitelju Gotama, tema je bila ova: 'Ranije je bilo manje monaha, ali je bilo više onih koji su činili čuda i ispoljavali natpriodne moći koje prevazilaze ljudske mogućnosti. A danas je više monaha, ali manje onih koji čine čuda i ispoljavaju natpriodne moći koje prevazilaze ljudske mogućnosti.' To je bila tema razgovora."

"Bramane, postoje tri vrste čuda. Koje tri? Čudo natprirodnih moći, čudo čitanja tuđih misli i čudo podučavanja. A kakvo je to čudo natprirodnih moći? Postoji neko ko poseduje razne vrste natprirodnih moći: iz jednog se bića pretvara u mnogobrojna, a iz mnogobrojnih opet u jedno; iz vidljivog bića se pretvara u nevidljivo; prolazi neometano kroz zidove, kroz bedeme i planine, kao da prolazi kroz vazduh; uranja i izranja iz zemlje kao da je voda; hoda po vodi a da ne potone, kao da hoda po zemlji; sedeći prekrštenih nogu, leti kroz vazduh poput ptice; svojom rukom dodiruje Mesec i Sunce, tako jake i moćne; telom se uzdiže čak u svet boga Brame. To se, bramanu, naziva čudom natprirodnih moći.

A kakvo je to čudo čitanja tuđih misli? Potoji neko ko, uz pomoć znaka [3], kaže: 'Ovakav je tvoj um, takav i takav je tvoj um, to je tvoja misao'. I koliko god puta da tako govori, njegove reči su upravo ovakve, a ne drugačije.

Neko drugi ne govori ovako na osnovu znakova, već pošto je čuo glasove ljudi, duhova ili božanstava… ili pošto je čuo zvuk vibracija misli u čoveku… ili pošto je prodro u mentalni sklop onog koji se tokom meditacije nalazi u stanju bez misli. [4] "

 


Beleške (Bhikkhu Bodhi)

[1] Braman Sangārava se takođe pojavljuje u AN V:193. Njegova kritika Bude na sažet način izražava različite perspektive koje razdvajaju bramane od nebramanskih asketa, samana. I dok su bramani vodili domaćinski život kao sveštenici, posvećeni sakupljanju zasluga kroz ritual i žrtveni obred, askete su isticali važnost obuzdavanja i ovladavanja sopstvenim umom kroz meditaciju. Bramanima je cilj preporađanje u nebeskom svetu ili u Braminom svetu, dok su askete nastojali da potpuno izađu iz kruga preporađanja. Takođe, askete nisu priznavali autoritet Veda (videti AN III:65), a Buda je izričito kritikova bramansku praksu prinošenja životinja kao žrtvenih darova bogovima, za šta je smatrao da bramanima donosi loše, a ne dobre zasluge. [Natrag]

[2] Ānanda je bio lični Budin pratilac. On je memorisao praktično sve Budine govore i zaslužan je za kodifikaciju Sutta pitake na saboru monaške zajednice koji je održan tri meseca posle Budine smrti. [Natrag]

[3] Nimitta. Kako je objašnjeno u Komentaru za AN, reč je o spoljašnjim obeležjima koja ukazuju na stanje uma osobe o kojoj je reč. [Natrag]

[4] Komentar za AN kaže da se prvi primer odnosi na otkrovenja koja objavljuju božanstva sa natprirodnim znanjem o umovima drugih ljudi. Drugi primer je u vezi sa suptilnim šumovima koje proizvode same misli i čujne su duhovnom uhu. [Natrag]