Theravāda budističko društvo

AN III.65: Kālāma sutta

Download PDF

Anguttara nikāya III.65

Kālāma sutta
Pouka Kālāmama


Prevod sa pālija Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme


Predgovor

Pouka Kālāmama (Kālāma sutta) s pravom je nadaleko čuvena zbog svoga ohrabrivanja slobodnog istraživanja. Duh sutte ukazuje na učenje koje je lišeno fanatizma, slepe vere, dogmatizma i netrpeljivosti.

Razložnost Dhamme, Budinog učenja, sasvim je uočljiva u njezinom odobravanju pažljivog razmatranja na svakom stupnju puta ka probuđenju. I zaista, čitav tok vežbanja u mudrosti, koji kulminira u čistoti Usavršenoga (arhat) najdublje je povezan sa istraživanjem i analizom stvari iznutra: oka i vidljivih predmeta, uha i zvukova, nosa i mirisa, jezika i ukusa, tela i osećaja dodira, uma i ideja.

Zato, pošto sve pojave treba na pravi način razumeti u skladu sa Dhammom, u svakom od ovih slučajeva neophodan je uvid. U ovoj sutti on se ogleda u odbacivanju pogrešnog i prihvatanju ispravnog puta; u odlomcima datim niže ogleda se on u razjašnjenju osnove znanja o uzročnosti i usavršenosti. Ovde možemo napomenuti da načini istraživanja na koje nailazimo u Kālāma sutti i u odabranim citatima izviru iz poznavanja stvari onakvim kakve jesu i da su oni isto tako sadržani u svakom istinskom razmišljanju. Sem toga, kao rezultati takvoga razmišljanja javljaju se prodornost i sveobuhvatnost, a uloga kritičkog razmatranja i analize u razvoju ispravnog razumevanja je sasvim očigledna. Kakvi su to mudrost i viđenje koji nastaje odjednom, ni iz čega, neoplemenjeni i neiznedreni kritičkom mišlju?

Kālāma sutta, koja izlaže principe kao orijentire svakome tragaocu za istinom i sadrži kriterijume na osnovu kojih se stvari prosuđuju, pripada sistemu Dhamme; četiri podstreka kojima poučava sutta ukazuju na granicu do koje Buda dopušta odlaganje samog čina rasuđivanja u stvarima izvan dometa normalne spoznaje. Ti podstreci pokazuju da motiv da živimo jedan vrlinom ispunjen život ne leži nužno u verovanju u novi život ili nagradu i kaznu koje nas čekaju, već i u sreći dostignutoj prevladavanjem pohlepe, mržnje i obmanutosti.

Khantipalo Bhikkhu

Dodatni tekstovi

"Prijatelju Savittha, nezavisno od verovanja, nezavisno od sviđanja, nezavisno od onoga što se prepričava tu i tamo, nezavisno od logičkih domišljanja i predrasuda u odnosu na pojam o kojem je reč, ja znam ovo, ja vidim ovo: Sve što se rodi mora i da umre i nestane."

(Kosambi sutta, SN XII:68)

"I tako monah, videvši okom neki predmet, zna kada su u njemu pohlepa, mržnja i obmanutost: 'Pohlepa, mržnja i obmanutost su u meni'; on zna kada pohlepa, mržnja i obmanutost nisu u njemu: 'Pohlepe, mržnje i obmanutosti u meni nema'. Monasi, mogu li se te stvari uvideti na osnovu verovanja, sklonosti, onoga što se prepričava, logičkih domišljanja ili predrasuda u odnosu na pojam o kojem je reč? – Ne, poštovani gospodine. – Monasi, isto tako monah, nezavisno od verovanja, sklonosti, od onoga što se prepričava, logičkih domišljanja ili predrasuda u odnosu na pojam o kojem je reč, objavljuje dolazak do znanja na ovakav način: Znam da više nema preporađanja, proživljen je svetački život, učinjeno što je trebalo učiniti i ništa više ne preostade."

(Atthinukhopariyāya sutta, SN XXXV:153)
 

POUKA KALAMAMA

Kālāme iz Kesaputte idu da vide Budu

1. Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi išao zemljom Kosala, u pratnji velike grupe monaha, i došao u grad naroda Kālāma po imenu Kesaputta. [1] A Kālāme, stanovnici Kesaputte, dočuše ovako: "Asketa Gotama, sin plemena Sakya, koji ga je napustio i otišao u beskućnike, idući zemljom Kosala stigao je u Kesaputtu. I o tom učitelju Gotami ovakav se glas širi: 'Zaista je Blaženi uzvišen, potpuno probuđen, savršenog znanja i ponašanja, srećan, znalac svetova, nenadmašni vodič onih kojima treba putokaz, učitelj božanskim i ljudskim bićima, prosvetljen, blažen. On objašnjava ovaj svet — sa svim njegovim bogovima, demonima i dobrim silama, ovo pokolenje sa svim njegovim asketama i bramanima, božanskim i ljudskim bićima — a koji je i sam razumeo kroz neposredno iskustvo. On pravim značenjem i formom podučava Dhammu, dobru na početku, dobru u sredini, dobru na kraju, on oličava svetački život, potpuno savršen i čist.' Istinska je dobrobit ugledati tako usavršena bića."

2. Onda Kālāme, stanovnici Kesaputte, otidoše do Blaženoga. Kad su stigli, neki od njih mu se pokloniše i sedoše sa strane, neki se učtivo pozdraviše sa njim i pošto su završili pozdravljanje i prijateljski razgovor, sedoše sa strane; neki samo rekoše svoje ime i ime porodice pre nego što su seli sa strane; neki, bez reči, sedoše sa strane.

Kālāme iz Kesaputte mole Budu za savet

3. I Kālāme, stanovnici Kesaputte, upitaše Blaženoga: "Ima bramana i monaha, poštovani gospodine, koji dolaze u Kesaputtu. Oni izlažu i objašnjavaju samo svoje učenje, a učenja drugih preziru, kude i ismevaju. Neki drugi monasi i bramani takođe dolaze u Kesaputtu. I oni izlažu i objašnjavaju samo svoje učenje, a učenja drugih oni preziru, kude i ismevaju. Poštovani gospodine, u nama se javlja sumnja, u nama se javlja nesigurnost zbog svega toga. Ko od ovih poštovanih monaha govori istinu, a ko je u zabludi?"

Kriterijum odbacivanja

4. "Normalno je, Kālāme, što sumnjate, što niste sigurni. Sumnja se u vama javila o onome što jeste zbunjujuće. Zato, Kālāme, ne povodite se za usmenim predanjima, niti za rodoslovima, za glasinama, za onim što piše u svetim tekstovima, za pukim logičkim domišljanjima, za deduktivnim domišljanjima, za induktivnim domišljanjima, za idejama koje vam se dopadaju, za time što vam se onaj koji govori čini kompetentnim, ni iz uverenja: "Ovaj asketa je naš učitelj". [2] Kālāme, tek kada se sami uverite: "Ove stvari su štetne, ove stvari su sramotne, njih kritikuju i mudraci; onome ko ih čini i praktikuje donose štetu i patnju", tek tada ih napustite.

Pohlepa, mržnja i obmanutost

5. Šta mislite, Kālāme? Da li se pohlepa javlja u čoveku na njegovu korist ili na štetu?" [3] — "Na njegovu štetu, poštovani gospodine." — "Kālāme, prepušten pohlepi, preplavljen i savladan pohlepom, čovek ubija, krade, čini preljubu i laže. I druge on podstiče da isto tako postupaju. Hoće li mu to na duži rok doneti štetu i patnju?" — "Da, poštovani gospodine."

6. "Šta mislite, Kālāme? Da li se mržnja javlja u čoveku na njegovu korist ili na štetu? — "Na njegovu štetu, poštovani gospodine." — "Kālāme, prepušten mržnji, preplavljen i savladan mržnjom, takav čovek ubija, krade, čini preljubu i laže. I druge on podstiče da isto tako postupaju. Hoće li mu to za dugo doneti štetu i patnju?" — "Da, poštovani gospodine."

7. "Šta mislite, Kālāme? Da li se obmanutost javlja u čoveku na njegovu korist ili štetu?" — "Na njegovu štetu, poštovani gospodine." — "Kālāme, prepušten obmanutosti, preplavljen i savladan obmanutošću, takav čovek ubija, krade, čini preljubu i laže. I druge on podstiče da isto tako postupaju. Hoće li mu to za dugo doneti štetu i patnju?" — "Da, poštovani gospodine."

8. "Šta mislite, Kālāme? Jesu li te stvari korisne ili štetne?" — "Štetne, poštovani gospodine." — "Sramotne ili ne?" — "Sramotne, poštovani gospodine." — "Da li ih mudri kude ili hvale?" — "Kude, poštovani gospodine." — "Onome ko ih čini i praktikuje donose li štetu i patnju ili ne? Šta o tome mislite?" — "Onome ko ih čini i praktikuje te stvari donose štetu i patnju. Tako mislimo o tome."

9. Zato je i rečeno: Kālāme, ne povodite se za usmenim predanjima, niti za rodoslovima, za glasinama, za onim što piše u svetim tekstovima, za deduktivnim domišljanjima, za induktivnim domišljanjima, za posrednim zaključivanjima, za aksiomima, za time što vam se onaj koji govori čini kompetentnim, ni iz uverenja: "Ovaj asketa je naš učitelj". Kālāme, tek kada se sami uverite: "Ove stvari su štetne, ove stvari su sramotne, njih kritikuju i mudraci; onome ko ih čini i praktikuje donose štetu i patnju", tek tada ih napustite.

Kriterijum prihvatanja

10. Kālāme, ne povodite se za usmenim predanjima, niti za rodoslovima, za glasinama, za onim što piše u svetim tekstovima, za deduktivnim domišljanjima, za induktivnim domišljanjima, za posrednim zaključivanjima, za aksiomima, za time što vam se onaj koji govori čini kompetentnim, ni iz uverenja: "Ovaj asketa je naš učitelj". Kālāme, tek kada se sami uverite: "Ove stvari su korisne, ove stvari nisu sramotne, njih ne kritikuju ni mudraci; onome ko ih čini i praktikuje donose korist i sreću ", tek tada se u njih upustite.

Odsustvo pohlepe, mržnje i obmanutosti

11. "Šta mislite, Kālāme? Da li je odsustvo pohlepe u čoveku na njegovu korist ili na štetu?" — "Na njegovu korist poštovani gospodine." — "Kālāme, čovek koji nije prepušten pohlepi, koji nije preplavljen i savladan pohlepom, takav čovek ne ubija, ne krade, ne čini preljubu i ne laže. I druge on podstiče da isto tako postupaju. Hoće li mu to na duži rok doneti korist i sreću?" — "Da, poštovani gospodine."

12. "Šta mislite, Kālāme? Da li je odsustvo mržnje u čoveku na njegovu korist ili na štetu?" — "Na njegovu korist poštovani gospodine." — "Kālāme, čovek koji nije prepušten mržnji, koji nije preplavljen i savladan mržnjom, takav čovek ne ubija, ne krade, ne čini preljubu i ne laže. I druge on podstiče da isto tako postupaju. Hoće li mu to na duži rok doneti korist i sreću?" — "Da, poštovani gospodine."

13. "Šta mislite, Kālāme? Da li je odsustvo obmanutosti u čoveku na njegovu korist ili na štetu?" — "Na njegovu korist poštovani gospodine." — "Kālāme, čovek koji se nije prepustio obmanutosti, koji nije preplavljen i savladan obmanutošću, takav čovek ne ubija, ne krade, ne čini preljubu i ne laže. I druge on podstiče da isto tako postupaju. Hoće li mu to na duži rok doneti korist i sreću?" — "Da, poštovani gospodine."

14. "Šta mislite, Kālāme? Jesu li te stvari korisne ili štetne?" — "Korisne, poštovani gospodine." — "Sramotne ili ispravne?" — "Ispravne, poštovani gospodine." — "Da li ih mudri kude ili hvale?" — "Hvale, poštovani gospodine." — "Onome ko ih čini i praktikuje donose li korist i sreću ili ne? Šta o tome mislite?" — "Onome ko ih čini i praktikuje te stvari donose korist i sreću. Tako mislimo o tome."

15. "Zato je i rečeno: Kālāme, ne povodite se za usmenim predanjima, niti za rodoslovima, za glasinama, za onim što piše u svetim tekstovima, za deduktivnim domišljanjima, za induktivnim domišljanjima, za posrednim zaključivanjima, za aksiomima, za time što vam se onaj koji govori čini kompetentnim, ni iz uverenja: "Ovaj asketa je naš učitelj". Kālāme, tek kada se sami uverite: "Ove stvari su korisne, ove stvari su ispravne, njih hvale i mudraci; onome ko ih čini i praktikuje donose korist i sreću", tek tada se u njih upustite.

Četiri uzvišena boravišta

16. Sledbenik Plemenitih, Kālāme, koji je na takav način oslobođen žudnji, oslobođen zle namere, nepometen, jasno razumevajući i svestan, živi obasjavajući jednu stranu sveta umom prožetim prijateljskom ljubavlju… [4] umom prožetim saosećanjem… umom prožetim saradošću… umom prožetim spokojstvom; isto tako i drugu stranu sveta, isto tako i treću, isto tako i četvrtu; takođe iznad, ispod, unaokolo i svuda, svakoga, kao i sebe samoga; živi on obasjavajući čitav svet umom prožetim spokojstvom, obilnim, uzvišenim, nemerljivim, bez ikakvog neprijateljstva i zlovolje u sebi.

Četiri podstreka

17. Plemeniti učenik, Kālāme, čiji je um na ovakav način oslobođen neprijateljstva, oslobođen zle namere, neuprljan i čist, nalazi ovde i sada četiri podstreka:

"Pretpostavimo da postoji drugi svet i da postoji plod, rezultat dobrih ili loših dela. Tada je moguće da ću se posle sloma tela, posle smrti, preporoditi na srećnom odredištu, u nebeskom svetu". To mu je prvi podstrek.

"Pretpostavimo da ne postoji drugi svet i da ne postoji plod, niti rezultat dobrih ili loših dela. Tada ja ovde i sada. u ovome svetu, živim srećan, daleko od neprijateljstva i zle namere." To mu je drugi podstrek.

"Pretpostavimo da posledice zadese onoga ko počini zlo. Ja, međutim, ne mislim bilo kome da nanesem zlo. Pa kako će onda posledice zadesiti mene koji ne činim zlo?" To mu je treći podstrek.

"Pretpostavimo da posledice ne zadese onoga ko počini zlo. Tada sam ja, ovde i sada, pročišćen u oba pogleda". [5] To mu je četvrti podstrek.

Plemeniti učenik, Kālāme, čiji je um na ovakav način oslobođen mržnje, oslobođen zlonamernosti, tako neukaljan i tako pročišćen, nalazi ovde i sada ta četiri podstreka."

"Tako je, poštovani gospodine! Tako je, poštovani gospodine! Sledbenik Plemenitih čiji je um na ovakav način oslobođen mržnje, oslobođen zlonamernosti, tako neukaljan i tako pročišćen, nalazi ovde i sada ta četiri podstreka.

Odlično, učitelju Gotamo! Odlično! Baš kao kad bi neko ispravio nešto što je do tada stajalo naglavce, otkrio nešto što je bilo skriveno, pokazao put onome ko je zalutao ili upalio svetiljku u tami tako da oni koji imaju oči mogu da vide, na isti način je učitelj Gotama — na više različitih načina — razjasnio Dhammu. Uzimam učitelja Gotamu kao utočište, njegovo učenje i zajednicu monaha kao utočište. Neka nas učitelj Gotama prihvati kao nezaređene sledbenike koji, od sad pa do kraja života, pronađe svoje utočište!"


Beleške (Bhikkhu Bodhi)

[1] Prema Komentaru, ovaj se grad nalazio na ivici šume, te je tako služio kao usputna stanica mnogim grupama isposnika i asketa. Njihovo često zadržavanje u gradu pružilo je stanovnicima priliku da upoznaju mnogobrojne filozofske teorije, ali su protivrečnosti među tim sistemima zbunjivale one koji su ih slušali. Ova sutta se često opisuje kao "Budina pohvala slobodnom istraživanju", ali iako u svakom slučaju obeshrabruje slepo verovanje, ona ipak ne zagovara isključivu merodavnost ličnog stava u duhovnim stvarima. Među važnim kriterijumima za trezveno promišljanje koje nabraja Buda jedan je, kao što ćemo videti, i mišljenje mudrih. A da bi neko primenio taj kriterijum, neophodno je da prepozna drugoga kao mudrijeg od sebe i da prihvati njegovu preporuku, s uverenjem da će mu ona doneti dobrobit. [Natrag]

[2] Ovih deset pogrešnih kriterijuma mogu se klasifikovati u tri grupe: (1) prva grupa su pravila zasnovana na tradiciji i čini je prvih četiri kriterijuma. Među njima usmena predanja (anussava) se tumači kao da se odnosi na vedsku tradiciju, koja je, prema bramanima, potekla od prvobitnog božanstva i potom usmeno bila prenošena sa generacije na generaciju. Rodoslov (paramparā) označava tradiciju uopšte, jedan neprekinuti niz učenja ili učitelja. Glasine (ili "prepričavanja"; itikirā) mogu označavati rašireno mišljenje ili opšti konsenzus. Sveti tekstovi (pitaka sampadāna) označavaju svaku zbirku religijskih tekstova koji se smatraju nepogrešivima. (2) Druga grupa, koja obuhvata naredna četiri kriterijuma, odnosi se na četiri posebna tipa zaključivanja koja su mislioci Budinog vremena bili definisali (takkahetu, nayahetu, ākāraparivitakkena, diṭṭhiniđđhānakkhantiyā). (3) Treća grupa, sastavljena od poslednja dva kriterijuma, obuhvata dva tipa ličnog autoriteta: prvi je harizmatičnost govornika (gde se mogu uključiti i njegove spoljašnje kvalifikacije, na primer, da ima neku naučnu titulu, zatim da ima velik broj pristalica, poštuje ga i vladar itd.); drugi je autoritet koji se bazira na našem ličnom odnosu prema govorniku, tj. da je on naš lični učitelj (sansk. guru; pali: garu). [Natrag]

[3] Pohlepa, mržnja i obmanutost su, prema Budi, koren svega lošeg, oni leže u osnovi svakog nemoralnog ponašanja i svih nepovoljnih stanja uma. Kako je cilj Budinog učenja iskorenjivanje pohlepe, mržnje i obmanutosti, Buda na suptilan način navodi Kālāme da potvrde njegovo učenje, tako što jednostavno razmišljaju o sopstvenom iskustvu, bez potrebe da im nameće bilo kakav svoj autoritet. [Natrag]

[4] Na ovom mestu Buda uvodi i učenje o četiri uzvišena boravišta (brahma vihāra), razvijanje univerzalne prijateljske ljubavi, saosećanja, saradosti i, na kraju, spokojstva. Prijateljska ljubav (mettā) se definiše kao želja za dobrobiti i srećom svih bića; saosećanje (karunā) kao empatija prema onima koje je zadesila nesreća; saradost (muditā) kao radost zbog uspeha i sreće drugih; spokojstvo (upekkhā) kao stav uravnoteženosti, nepristrasnosti prema bilo kome. Detaljnije razmatranje ovih kvaliteta , kao opštih vrlina i kao predmeta meditacije, pogledati u Visuddhimaggi, poglavlje IX. [Natrag]

[5] Komentar: "U oba pogleda (ubhayen'eva), zato što niti čini zlo, niti će ga zlo zadesiti." [Natrag]