Theravāda budističko društvo
Download PDF

Anguttara nikāya III.66

Sālhā sutta
Razgovor sa Sālhom


Prevod sa pālija Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme


Ovako sam čuo. Jednom je prilkom poštovani Nandaka živeo u blizini Sāvatthija, u Istočnom manastiru, u palati Migarine majke. Tada Migarin unuk Sālhā i Pekunijin unuk Rohana odoše do poštovanog Nandake i pošto su ga pozdravili sedoše sa strane. Kada tako uradiše, poštovani Nandaka reče Migarinom unuku Salhi:

"Poslušaj me, Sālhā, ne povodi se za onim što se prepričava, niti za tradicijom, ni za glasinama, niti za onim što piše u svetim tekstovima, ni za slutnjama, ni za aksiomima, niti za logičkim domišljanjima, ni za predrasudama o pojmu o kojem je reč, niti za onim što se po svemu čini da je tako, ni za mišlju: "Ovaj monah je naš učitelj". Sālhā, kada se sam uveriš: "Ove stvari su loše, ove stvari su sramotne, mudri ih kritikuju; onome ko ih čini i praktikuje donose zlo i nevolju", tek tada ih napusti.

Dakle, šta misliš, Sālhā, postoji li gramzivost?"

"Da, poštovani gospodine."

"Pohlepom je ja nazivam. Ispunjen pohlepom, gramziv čovek ubija živa bića, uzima ono što mu nije dato, čini preljubu, govori laži, navodi i druge da čine slično. Hoće li mu to u budućnosti biti na štetu i nesreću?"

"Hoće, poštovani gospodine."

"Šta misliš, Sālhā, postoji li zlovolja?"

"Da, poštovani gospodine."

"Mržnjom je ja nazivam. Ispunjen mržnjom, zlovoljan čovek ubija živa bića, uzima ono što mu nije dato, čini preljubu, govori laži, navodi i druge da čine slično. Hoće li mu to u budućnosti biti na štetu i nesreću?"

"Hoće, poštovani gospodine."

"Šta misliš, Sālhā, postoji li obmanutost?"

"Da, poštovani gospodine."

"Neznanjem je ja nazivam. Ispunjen obmanutošću, neznalica ubija živa bića, uzima ono što mu nije dato, čini preljubu, govori laži, navodi i druge da čine slično. Hoće li mu to u budućnosti biti na štetu i nesreću?"

"Hoće, poštovani gospodine."

"Šta misliš, Sālhā, jesu li te stvari korisne ili štetne?"

"Štetne, poštovani gospodine."

"Vredne hvale ili pokude?"

"Pokude, poštovani gospodine."

"Da li ih mudri kritikuju ili hvale?"

"Mudri ih kritikuju, poštovani gospodine."

"Ako ih usvojimo i praktikujemo, da li donose štetu i patnju ili ne, kako ti se čini?"

"Usvojene i praktikovane, poštovani gospodine, donose štetu i patnju. Tako mi se čini."

"Eto to je razlog zašto sam ti rekao 'Hajde, Sālhā, ne povodi se za onim što se prepričava, niti za tradicijom, ni za glasinama, niti za onim što piše u svetim tekstovima, ni za slutnjama, ni za aksiomima, niti za logičkim domišljanjima, ni za predrasudama o pojmu o kojem je reč, niti za onim što se po svemu čini da je tako, ni za mišlju: "Ovaj monah je naš učitelj". Sālhā, kada se sam uveriš: "Ove stvari su loše, ove stvari su sramotne, mudri ih kritikuju; onome ko ih čini i praktikuje donose zlo i nevolju", tek tada ih napusti.

"I opet , Sālhā, ne povodi se za onim što se prepričava… ni za mišlju: 'Ovaj monah je naš učitelj'. Kada se sam uveriš: 'Ove stvari su korisne, ne može im se ništa prigovoriti, mudri ih hvale, onome ko ih čini donose dobrobit i sreću,' tek tada bi trebalo da ih usvojiš i praktikuješ.

Dakle, šta misliš, Sālhā, postoji li odsustvo gramzivosti?"

"Da, poštovani gospodine."

"Ne-pohlepom ga ja nazivam. Ispunjen velikodušnošću, nepohlepan čovek ne ubija živa bića, niti uzima ono što mu nije dato, ne čini preljubu, niti govori laži, a ni druge ne navodi da slično čine. Hoće li mu to u budućnosti biti na dobrobit i sreću?

"Hoće, poštovani gospodine."

"Šta misliš, postoji li odsustvo zlovolje?"

"Da, poštovani gospodine."

"Nemržnjom ga ja nazivam. Ispunjen nemržnjom, nemrzitelj ne ubija živa bića, niti uzima ono što mu nije dato, ne čini preljubu, niti govori laži, a ni druge ne navodi da slično čine. Hoće li mu to u budućnosti biti na dobrobit i sreću?

"Hoće, poštovani gospodine."

"Šta misliš? Postoji li odsustvo obmanutosti?"

"Da, poštovani gospodine."

"Istinskim znanjem ga ja nazivam. Ispunjen ne-obmanutošću čovek istinskog znanja ne ubija živa bića, niti uzima ono što mu nije dato, ne čini preljubu, niti govori laži, a ni druge ne navodi da slično čine. Hoće li mu to u budućnosti biti na dobrobit i sreću?

"Hoće, poštovani gospodine."

"Šta misliš, Sālhā, jesu li te stvari korisne ili štetne?"

"Korisne, poštovani gospodine."

"Vredne hvale i pokude?"

"Hvale, poštovani gospodine."

"Da li ih mudri kritikuju ili hvale?"

"Mudri ih hvale, poštovani gospodine."

"Ako ih usvojimo i praktikujemo, da li donose dobrobit i sreću ili ne, kako ti se čini?"

"Usvojene i praktikovane, poštovani gospodine, donose dobrobit i sreću. Tako mi se čini."

"Eto to je razlog zašto sam ti rekao 'I opet , Sālhā, ne povodi se za onim što se prepričava… ni za mišlju: 'Ovaj monah je naš učitelj'. Kada se sam uveriš: 'Ove stvari su korisne, ne može im se ništa prigovoriti, mudri ih hvale, onome ko ih čini donose dobrobit i sreću,' tek tada bi trebalo da ih usvojiš i praktikuješ.

A onda, sledbenik koji je oplemenjen [dostigavši Plemeniti put], koji se na ovaj način oslobodio pohlepe, mržnje i obmanutosti, boravi srca prožetog saosećajnom ljubavlju što se prostire na jednu stranu, i na drugu, i na treću, i na četvrtu stranu, iznad njega i ispod, unaokolo i svugde, usmerenom ka svima drugima i ka njemu samom. Boravi on srca nadahnutog, ushićenog, s bezgraničnom saosećajnom ljubavlju što bez i trunke neprijateljstva ili zlovolje obuhvata čitav svet. Boravi on srca prožetog milosrđem… radošću… spokojstvom što bez i trunke neprijateljstva ili zlovolje obuhvata čitav svet. Tada on to stanje kontemplacije razume na ovaj način: "Postoji ovo [stanje uzvišenog boravišta u meni koji sam ušao u tok što vodi na nibbani]. Postoji ono što je napušteno [a to je pohlepa, mržnja i obmanutost, koji su iskorenjeni ulaskom u tok]. Postoji uzvišeni cilj [a to je stanje svetosti, stanje arahanta]. I postoji potpuni izlazak iz čitavog ovog polja percepcije.'

Kada zna i vidi na ovaj način, njegovo je srce oslobođeno mrlja čulne želje, mrlja bivanja i mrlja neznanja. Pošto se osobodi [dostizanjem puta arahanta], dolazi zatim znanje o oslobođenju. Zna da je preporađanje okončano, da je proživljen svetački život, da je učinjeno ono što je trebalo učiniti. On razume: ‘Ranije je postojala pohlepa, što je bilo loše, a sada je nema i to je dobro. Ranije je postojala mržnja, što je bilo loše, a sada je nema i to je dobro. Ranije je postojala obmanutost, što je bilo loše, a sada je nema i to je dobro.’ Tako, ovde i sada, upravo u ovome životu, njega više ne trese [groznica žudnje]. Vatra pohlepe, mržnje i obmanutosti u njemu je ugašena i pepeo potpuno ohlađen, on doživljava blaženstvo, živi [ostatak svog životnog veka] božanski pročišćen."