Theravāda budističko društvo

Anguttara nikāya 3:71-80

Ānanda vagga
Ānanda


Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme


71. Ćhanna sutta — Razgovor sa asketom Ćhannom

Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio kraj Sāvatthija, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapindika. Tada asketa Ćhanna [1] otide do poštovanog Ānande i, stigavši, razmeni učtive pozdrave sa njim. I pošto su razmenili prijateljske pozdrave i učtivosti, sede on sa strane. Sedeći tako, on se obrati poštovanom Ānandi: "Da li i vi, prijatelju Ānanda, zagovarate napuštanje želje? Da li zagovarate napuštanje mržnje? Da li zagovarate napuštanje obmanutosti?

"Da, prijatelju, mi zagovaramo napuštanje želje, napuštanje mržnje, napuštanje obmanutosti."

"Ali, prijatelju Ānanda, kakvu opasnost vidite u želji kad zagovarate napuštanje želje? Kakvu opasnost vidite u mržnji kad zagovarate napuštanje mržnje? Kakvu opasnost vidite u obmanutosti kad zagovarate napuštanje obmanutosti?

Čovek obuzet željom, uma sputanog, savladan željom, time sebi stvara muku, time drugome stvara muku, time oboma stvara muku. On takođe doživljava nespokojstvo i tugu. Ali, napustivši želju, on time ne stvara sebi muku, ne stvara drugome muku, ne stvara oboma muku. On takođe ne doživljava nespokojstvo i tugu.

Čovek obuzet željom, uma sputanog, savladan željom, postupa kako ne treba, telom, rečju i mentalno. Ali, napustivši želju, on ne postupa kako ne treba, telom, rečju i mentalno.

Čovek obuzet željom, uma sputanog, savladan željom, ne uviđa zapravo šta je za njega korisno, šta je za drugoga korisno, šta je za oboje korisno. Ali, napustivši želju, on uviđa zapravo šta je za njega korisno, šta je za drugoga korisno, šta je za oboje korisno.

Želja te, prijatelju, čini slepim, kao da nemaš oči, čini te neznalicom. Ona donosi prestanak uvida, donosi nevolje, ne vodi ka oslobađanju.

Čovek obuzet mržnjom, uma sputanog, savladan mržnjom, time sebi stvara muku, time drugome stvara muku, time oboma stvara muku. On takođe doživljava nespokojstvo i tugu. Ali, napustivši mržnju, on time ne stvara sebi muku, ne stvara drugome muku, ne stvara oboma muku. On takođe ne doživljava nespokojstvo i tugu.

Čovek obuzet mržnjom, uma sputanog, savladan mržnjom, postupa kako ne treba, telom, rečju i mentalno. Ali, napustivši mržnju, on ne postupa kako ne treba, telom, rečju i mentalno.

Čovek obuzet mržnjom, uma sputanog, savladan mržnjom, ne uviđa zapravo šta je za njega korisno, šta je za drugoga korisno, šta je za oboje korisno. Ali, napustivši mržnju, on uviđa zapravo šta je za njega korisno, šta je za drugoga korisno, šta je za oboje korisno.

Mržnja te, prijatelju, čini slepim, kao da nemaš oči, čini te neznalicom. Ona donosi prestanak uvida, donosi nevolje, ne vodi ka oslobađanju.

Čovek obuzet obmanutošću, uma sputanog, savladan obmanutošću, time sebi stvara muku, time drugome stvara muku, time oboma stvara muku. On takođe doživljava nespokojstvo i tugu. Ali, napustivši obmanutost, on time ne stvara sebi muku, ne stvara drugome muku, ne stvara oboma muku. On takođe ne doživljava nespokojstvo i tugu.

Čovek obuzet obmanutošću, uma sputanog, savladan obmanutošću, postupa kako ne treba, telom, rečju i mentalno. Ali, napustivši obmanutost, on ne postupa kako ne treba, telom, rečju i mentalno.

Čovek obuzet obmanutošću, uma sputanog, savladan obmanutošću, ne uviđa zapravo šta je za njega korisno, šta je za drugoga korisno, šta je za oboje korisno. Ali, napustivši obmanutost, on uviđa zapravo šta je za njega korisno, šta je za drugoga korisno, šta je za oboje korisno.

Obmanutost te, prijatelju, čini slepim, kao da nemaš oči, čini te neznalicom. Ona donosi prestanak uvida, donosi nevolje, ne vodi ka oslobađanju.

Uviđajući te opasnosti u želji, mi zagovaramo napuštanje želje. Uviđajući te opasnosti u mržnji, mi zagovaramo napuštanje mržnje. Uviđajući te opasnosti u obmanutosti, mi zagovaramo napuštanje obmanutosti.

"Ali postoji li, prijatelju, put koji vodi ka napuštanju te želje, mržnje i obmanutosti?"

"Da, prijatelju moj, postoji put, postoji put koji vodi ka napuštanju te želje, mržnje i obmanutosti."

"A koji je to put, prijatelju moj, koji je to put koji vodi ka napuštanju te želje, mržnje i obmanutosti?"

"Upravo ovaj plemeniti osmostruki put: ispravno razumevanje, ispravna namera, ispravan govor, ispravno delovanje, ispravan način života, ispravan napor, ispravna pažnja i ispravna sabranost. To je put, to je put koji vodi ka napuštanju te želje, mržnje i obmanutosti."

"To je hvale vredan put, prijatelju moj Ānanda, to je hvale vredan put napuštanja želje, mržnje i obmanutosti — dovoljan da se savlada nesmotrenost."


Beleška

[1] Ovo nije isti Ćhanna koji se pominje u DN 16. [Natrag]


72. Āđīvaka sutta – Razgovor sa sledbenikom fatalista

Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio u Kosambiju, u Gošitinom manastiru. Tada jedan domaćin, sledbenik fatalista (ađivaka) otide do njega i, stigavši, pokloni mu se, sede sa strane. Sedeći tako, reče on poštovanom Ānandi: "Među nama, gospodine, ko na pravi način podučava Dhammi? Ko je to učenje ispravno praktikovao? Ko ide pravim putem?"

"Ako tako pitaš, domaćine, odgovoriću ti pitanjem. Odgovori onako kako smatraš da je najbolje. Dakle, šta misliš: oni koji podučavaju Dhammi radi napuštanja želje, radi napuštanja mržnje, radi napuštanja obmanutosti — da li oni na pravi način podučavaju Dhammi? Kako se tebi to čini?"

"Gospodine, oni koji podučavaju Dhammi radi napuštanja želje, radi napuštanja mržnje, radi napuštanja obmanutosti, oni na pravi način podučavaju Dhammi. Tako mi se čini."

"A šta misliš, domaćine: Oni koji to učenje praktikuju radi napuštanja želje, radi napuštanja mržnje, radi napuštanja obmanutosti — da li oni na pravi način da li ga oni ispravno praktikuju? Kako se tebi to čini?"

"Gospodine, oni koji to učenje praktikuju radi napuštanja želje, radi napuštanja mržnje, radi napuštanja obmanutosti, oni ga na pravi način praktikuju. Tako mi se čini."

"A šta misliš, domaćine, oni koji su želju napustili, koji su je iskorenili, poput iščupanog palmovog drveta, lišenog uslova za opstanak, osuđenog da se osuši, oni koji su mržnju napustili… čija su obmanutost iskorenjena, poput iščupanog palmovog drveta, lišenog uslova za opstanak, osuđenog da se osuši, idu li oni pravim putem ili ne? Kako se tebi to čini?"

"Gospodine, oni koji su želju… mržnju… obmanutost napustili, koji su je iskorenili, poput iščupanog palmovog drveta, lišenog uslova za opstanak, osuđenog da se osuši, oni idu pravim putem. Tako mi se čini."

"Na taj način, domaćine, ti si sam sebi odgovorio: 'Oni koji Dhammi podučavaju radi napuštanja želje, radi napuštanja mržnje, radi napuštanja obmanutosti — oni je na pravi način podučavaju. Oni koji to učenje praktikuju radi napuštanja želje, radi napuštanja mržnje, radi napuštanja obmanutosti, oni ga na pravi način praktikuju. Oni koji su želju… mržnju… obmanutost napustili, koji su je iskorenili, poput iščupanog palmovog drveta, lišenog uslova za opstanak, osuđenog da se osuši, oni idu pravim putem."

"Kako je to čudesno, gospodine. Kako zbunjujuće da nema veličanja sopstvene Dhamme, niti omalovažavanja tuđe, već jedino podučavanje Dhammi u meri u kojoj je to prikladno, govor o suštini a da govornik samoga sebe ni ne pominje.

Vi, poštovani gospodine, podučavate Dhammi radi napuštanja želje… mržnje… obmanutosti. Vi je na pravi način podučavate. Vi ste to učenje praktikovali radi napuštanja želje… mržnje… obmanutosti. Vi ste ga na pravi način praktikovali. Vaša želja… mržnja… obmanutost je napuštena, ona je iskorenjena, poput iščupanog palmovog drveta, lišenog uslova za opstanak, osuđenog da se osuši. Vi idete pravim putem.

Izvanredno, učitelju Ānanda! Izvanredno! Na mnogo načina je učitelj Ānanda razjasnio Dhammu — kao kada bi neko postavio ispravno ono što je stajalo naglavce, otkrio ono što je bilo skriveno, pokazao put onome ko je zalutao ili upalio lampu u tami tako da oni koji imaju oči mogu da vide. Uzimam Budu, Dhammu i monašku zajednicu za svoje utočište. Neka me učitelj Ānanda zapamti kao nezaređenog sledbenika koji uze utočište sada i za čitav život."


Videti takođe: Sn IV:8; AN V:159; DN 16 (Budin odgovor na Subadino pitanje).


73. Mahānāmasakka sutta — Razgovor sa Sakyaninom Mahānāmom

Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio među narodom Sakja, u Kapilavatuu, u Parku banjana. U to vreme Blaženi se upravo oporavio od bolesti, nije prošlo mnogo vremena kako je bio bolestan. Tada Mahanama, iz naroda Sakja, otide do Blaženog i, stigavši, pokloni se, sede sa strane. Dok je tako sedeo reče on Blaženom: "Dugo već znam za Dhammu kojoj je poučio Blaženi da 'postoji znanje za ono ko je sabran, a ne za onoga ko nije sabran'. Dakle, da li sabranost dolazi prva, a potom znanje, ili znanje dolazi prvo, a potom sabranost?"

Tada se u poštovanom Ānandi javi misao: "Blaženi se upravo oporavio od bolesti, nije prošlo mnogo vremena kako je bio bolestan, a ipak mu Mahanama, iz naroda Sakja, postavlja veoma duboko pitanje. Šta ako povedem Mahanama, iz naroda Sakja, na stranu i podučim ga Dhammi?" Tasko poštovani Ānanda, povede Mahanamu, iz naroda Sakja, na stranu i reče mu: "Mahanama, Blaženi je govorio o vrlini onoga ko vežba [onaj ko je “ušao u struju”, jednom-povratnik, nepovratnik] i o vrlini onoga čije je vežbanje završeno [arahant]. Govorio je o sabranosti onoga ko vežba i o sabranosti onoga čije je vežbanje završeno. Govorio je o nevezanosti onoga ko vežba i o nevezanosti onoga čije je vežbanje završeno.

A u čemu je vrlina onoga ko vežba? Postoji slučaj kada je monah ispunjen vrlinom. Boravi on uzdržan u skladu sa Patimokkhom, usavršen u ponašanju i delovanju. On sebe vežba, pridržavajući se pravila vežbanja, uviđajući opasnost i u najmanjem prekršaju. To se naziva vrlinom onoga ko vežba.

A u čemu je sabranost onoga ko vežba? Postoji slučaj kada monah — potpuno se povukavši od senzualnosti, povukavši se od štetnih [mentalnih] svojstava — ulazi i ostaje u prvom zadubljenju: ushićenju i zadovoljstvu rođenim iz povučenosti, praćeni usmerenom mišlju i vrednovanjem. Smirujući usmerenu misao i vrednovanje, ulazi on i ostaje u drugom zadubljenju: ushićenju i zadovoljstvu rođenim iz sabranosti, sažimanju svesnosti, lišene usmerene misli i vrednovanja — unutrašnjem pouzdanju. Sa bleđenjem ushićenja, ostaje on u ravnodušnosti, sabran i budan, fizički osetljiv na zadovoljstvo. Ulazi i ostaje u trećem zadubljenju, za koje Plemeniti objavljuju: 'Ravnodušan i sabran, ima on prijatno boravište.' Napuštajući zadovoljstvo i bol, kao kod ranijeg nestanka zanosa i nespokojstva, ulazi i ostaje u četvrtom zadubljenju: čistoti ravnodušnosti i sabranosti, ni-zadovoljstvu-ni-bolu. To se naziva sabranošću onoga ko vežba.

A šta je uvid onoga ko vežba? Postoji slučaj kada monah uviđa ono što zaista i jeste da 'Ovo je patnja… Ovo je nastanak patnje… Ovo je prestanak patnje… Ovo je put koji vodi do prestanka patnje.' To se naziva uvidom onoga ko vežba.

Postoji zatim plemeniti sledbenik — tako usavršen u vrlini, tako usavršen u sabranosti, tako usavršen u uvidu — koji okončavanje mentalnih izliva ulazi i ostaje u stanju svesnosti oslobođenom izliva i stanju uvida, svestan tih stanja i manifestujući ih sam za sebe ovde i sada.

Na taj način, Mahanama, Blaženi je govorio o vrlini onoga ko vežba i o vrlini onoga čije je vežbanje završeno. Govorio je o sabranosti onoga ko vežba i o sabranosti onoga čije je vežbanje završeno. Govorio je o uvidu onoga ko vežba i o uvidu onoga čije je vežbanje završeno."


74. Nigaṇṭha sutta


75. Nivesaka sutta


76. Paṭhamabhava sutta


77. Dutiyabhava sutta


78. Sīlabbata sutta


79. Gandhađāta sutta


80. Ćūḷanikā sutta