Theravāda budističko društvo

AN III.73: Sakka sutta

Download PDF

Anguttara nikāya III.73

Sakka sutta
Sagovorniku iz plemena Sakja


Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
 


Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio među narodom Sakja, u Kapilavatuu, u Parku banjana. U to vreme Blaženi se upravo oporavio od bolesti, nije prošlo mnogo vremena kako je bio bolestan. Tada Mahanama, iz naroda Sakja, otide do Blaženog i, stigavši, pokloni se, sede sa strane. Dok je tako sedeo reče on Blaženom: "Dugo već znam za Dhammu kojoj je poučio Blaženi da 'postoji znanje za ono ko je sabran, a ne za onoga ko nije sabran'. Dakle, da li sabranost dolazi prva, a potom znanje, ili znanje dolazi prvo, a potom sabranost?"

Tada se u poštovanom Ānandi javi misao: "Blaženi se upravo oporavio od bolesti, nije prošlo mnogo vremena kako je bio bolestan, a ipak mu Mahanama, iz naroda Sakja, postavlja veoma duboko pitanje. Šta ako povedem Mahanama, iz naroda Sakja, na stranu i podučim ga Dhammi?" Tasko poštovani Ānanda, povede Mahanamu, iz naroda Sakja, na stranu i reče mu: "Mahanama, Blaženi je govorio o vrlini onoga ko vežba [onaj ko je “ušao u struju”, jednom-povratnik, nepovratnik] i o vrlini onoga čije je vežbanje završeno [arahant]. Govorio je o sabranosti onoga ko vežba i o sabranosti onoga čije je vežbanje završeno. Govorio je o nevezanosti onoga ko vežba i o nevezanosti onoga čije je vežbanje završeno.

A u čemu je vrlina onoga ko vežba? Postoji slučaj kada je monah ispunjen vrlinom. Boravi on uzdržan u skladu sa Patimokkhom, usavršen u ponašanju i delovanju. On sebe vežba, pridržavajući se pravila vežbanja, uviđajući opasnost i u najmanjem prekršaju. To se naziva vrlinom onoga ko vežba.

A u čemu je sabranost onoga ko vežba? Postoji slučaj kada monah — potpuno se povukavši od senzualnosti, povukavši se od štetnih [mentalnih] svojstava — ulazi i ostaje u prvom zadubljenju: ushićenju i zadovoljstvu rođenim iz povučenosti, praćeni usmerenom mišlju i vrednovanjem. Smirujući usmerenu misao i vrednovanje, ulazi on i ostaje u drugom zadubljenju: ushićenju i zadovoljstvu rođenim iz sabranosti, sažimanju svesnosti, lišene usmerene misli i vrednovanja — unutrašnjem pouzdanju. Sa bleđenjem ushićenja, ostaje on u ravnodušnosti, sabran i budan, fizički osetljiv na zadovoljstvo. Ulazi i ostaje u trećem zadubljenju, za koje Plemeniti objavljuju: 'Ravnodušan i sabran, ima on prijatno boravište.' Napuštajući zadovoljstvo i bol, kao kod ranijeg nestanka zanosa i nespokojstva, ulazi i ostaje u četvrtom zadubljenju: čistoti ravnodušnosti i sabranosti, ni-zadovoljstvu-ni-bolu. To se naziva sabranošću onoga ko vežba.

A šta je uvid onoga ko vežba? Postoji slučaj kada monah uviđa ono što zaista i jeste da 'Ovo je patnja… Ovo je nastanak patnje… Ovo je prestanak patnje… Ovo je put koji vodi do prestanka patnje.' To se naziva uvidom onoga ko vežba.

Postoji zatim plemeniti sledbenik — tako usavršen u vrlini, tako usavršen u sabranosti, tako usavršen u uvidu — koji okončavanje mentalnih izliva ulazi i ostaje u stanju svesnosti oslobođenom izliva i stanju uvida, svestan tih stanja i manifestujući ih sam za sebe ovde i sada.

Na taj način, Mahanama, Blaženi je govorio o vrlini onoga ko vežba i o vrlini onoga čije je vežbanje završeno. Govorio je o sabranosti onoga ko vežba i o sabranosti onoga čije je vežbanje završeno. Govorio je o uvidu onoga ko vežba i o uvidu onoga čije je vežbanje završeno."