Theravāda budističko društvo

AN IV.184: Abhaya sutta

Download PDF

Anguttara nikāya IV.184

Abhaya sutta
Neustrašivi

 

Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
 


Onda braman Đānussoni otide do Blaženog i, stigavši, razmeni učtive pozdrave sa njim. Pošto su razmenili prijateljske pozdrave i učtivosti, sede on sa strane. Dok je tako sedeo reče on Blaženome: "Moje je gledište, moje je mišljenje da ne postoji onaj ko je smrtan, a da se ne plaši i ne užasava smrti."

[Blaženi reče:] "Bramanu, postoje oni koji su smrtni i koji se plaše i užasavaju smrti. Ali postoje i oni koji se, iako smrtni, ne plaše i ne užasavaju smrti.

A ko je taj čovek koji je smrtan i koji se plaši i užasava smrti? Ima slučajeva da čovek nije napustio strast, želju, naklonost, žeđ, groznicu i žudnju za čulnim zadovoljstvima. Onda ga zadesi ozbiljna bolest. I kad ga zadesi ozbiljna bolest, u njemu se javi misao: 'O ta meni tako draga čulna zadovoljstva biće mi oduzeta i biću od njih razdvojen!' On tuži, rastrzan je, plače, bije se u grudi i sve je očajniji. To je čovek koji je smrtan i koji se plaši i užasava smrti.

Sem toga, ima slučajeva da čovek nije napustio strast, želju, naklonost, žeđ, groznicu i žudnju za telom. Onda ga zadesi ozbiljna bolest. I kad ga zadesi ozbiljna bolest, u njemu se javi misao: 'O to meni tako drago telo biće mi oduzeto i biću od njega razdvojen!' On tuži, rastrzan je, plače, bije se u grudi i sve je očajniji. To je, takođe, čovek koji je smrtan i koji se plaši i užasava smrti.

Sem toga, ima slučajeva da čovek nije radio ono što je dobro, nije radio ono što je korisno, nije zaštitio one koji su uplašeni i umesto toga je činio ono što je rđavo, grubo i okrutno. Onda ga zadesi ozbiljna bolest. I kad ga zadesi ozbiljna bolest, u njemu se javi misao: 'Nisam radio ono što je dobro, nisam radio ono što je korisno, nisam zaštitio one koji su uplašeni i umesto toga činio sam ono što je rđavo, grubo i okrutno. Pošto postoji odredište za one koji nisu radili ono što je dobro, nisu radili ono što je korisno, nisu zaštitili one koji su uplašeni i umesto toga činili su ono što je rđavo, grubo i okrutno, to je mesto na koje idem posle smrti.' On tuži, rastrzan je, plače, bije se u grudi i sve je očajniji. To je, takođe, čovek koji je smrtan i koji se plaši i užasava smrti.

Sem toga, ima slučajeva da je čovek pun sumnji i zbunjen, nije došao do čvrstog uverenja u pogledu istinske Dhamme. Onda ga zadesi ozbiljna bolest. I kad ga zadesi ozbiljna bolest, u njemu se javi misao: 'Kako sam pun sumnji i zbunjen! Nisam došao do čvrstog uverenja u pogledu istinske Dhamme!' On tuži, rastrzan je, plače, bije se u grudi i sve je očajniji. To je, takođe, čovek koji je smrtan i koji se plaši i užasava smrti.

To su, bramanu. četiri vrste ljudi koji su smrtni i koje se plaše i užasavaju smrti.

A ko je čovek koji se, iako smrtan, ne plaši i ne užasava smrti?

Ima slučajeva da je čovek napustio strast, želju, naklonost, žeđ, groznicu i žudnju za čulnim zadovoljstvima. Onda ga zadesi ozbiljna bolest. I kad ga zadesi ozbiljna bolest, u njemu se javi misao: 'O ta meni tako draga čulna zadovoljstva biće mi oduzeta i biću od njih razdvojen!' On ne tuži, nije rastrzan, ne plače, ne bije se u grudi, niti je sve očajniji. To je čovek koji se, iako smrtan, ne plaši i ne užasava smrti.

Sem toga, ima slučajeva da je čovek napustio strast, želju, naklonost, žeđ, groznicu i žudnju za telom. Onda ga zadesi ozbiljna bolest. I kad ga zadesi ozbiljna bolest, u njemu se javi misao: 'O to meni tako drago telo biće mi oduzeto i biću od njega razdvojen!' On ne tuži, nije rastrzan, ne plače, ne bije se u grudi, niti je sve očajniji. To je, takođe, čovek koji se, iako smrtan, ne plaši i ne užasava smrti.

Sem toga, ima slučajeva da je čovek radio ono što je dobro, radio ono što je korisno, zaštitio one koji su uplašeni i umesto toga nije činio ono što je rđavo, grubo i okrutno. Onda ga zadesi ozbiljna bolest. I kad ga zadesi ozbiljna bolest, u njemu se javi misao: 'Radio sam ono što je dobro, radio sam ono što je korisno, zaštitio sam one koji su uplašeni i nisam umesto toga činio ono što je rđavo, grubo i okrutno. Pošto postoji odredište za one koji su radili ono što je dobro, ono što je korisno, koji su zaštitili one koji su uplašeni i nisu umesto toga činili ono što je rđavo, grubo i okrutno, to je mesto na koje idem posle smrti.' On ne tuži, nije rastrzan, ne plače, ne bije se u grudi, niti je sve očajniji. To je, takođe, čovek koji se, iako smrtan, ne plaši i ne užasava smrti.

Sem toga, ima slučajeva da čovek nije pun sumnji, niti zbunjen, došao je do čvrstog uverenja u pogledu istinske Dhamme. Onda ga zadesi ozbiljna bolest. I kad ga zadesi ozbiljna bolest, u njemu se javi misao: 'Nisam pun sumnji, niti zbunjen! Došao sam do čvrstog uverenja u pogledu istinske Dhamme!' On ne tuži, nije rastrzan, ne plače, ne bije se u grudi, niti je sve očajniji. To je, takođe, čovek koji se, iako smrtan, ne plaši i ne užasava smrti.

To su, bramanu, četiri vrste ljudi koje se, iako smrtni, ne plaše i ne užasavaju smrti.

[Kada ovo bi izrečeno, braman Đānusoni reče Blaženome:] ""Izvanredno, učitelju Gotamo! Izvanredno! Kao kada bi neko ispravio nešto što je dotle stajalo naglavce ili otkrio skriveno ili pokazao put zalutalome ili uneo svetiljku u tamu tako da oni koji imaju oči mogu da vide, isto tako je učitelj Gotama objasnio istinu na više načina. Zato uzimam utočište u njemu, Dhammi i monaškoj zajednici. Neka me učitelj Gotama prihvati kao svog sledbenika koji, od danas pa do kraja života, pronađe svoje utočište!"


Videti takođe: Iti 30; Iti 31.