Theravāda budističko društvo

Anguttara nikāya IV.61-70

Pattakamma vagga
Četiri dobra dela


Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme


61. Pattakamma sutta – Četiri dobra dela

Jednom domaćin Anāthapindika otide da poseti Blaženog. Kad je stigao, pokloni se i sede sa strane. Dok je tako sedeo, Blaženi mu reče:

"Domaćine, četiri su stvari koje su prijatne, poželjne, uzbuđujuće, ali teške da se ostvare u ovom svetu. Bogatstvo da steknemo na zakonit način. To je prva stvar.

Kada sam bogatstvo stekao na zakonit način, neka se dobar glas o meni raširi među mojim sunarodnicima i učiteljima. To je druga stvar.

Kada sam bogatstvo stekao na zakonit način i dobar se glas o meni raširio među mojim sunarodnicima i učiteljima, neka poživim dugo i dočekam duboku starost. To je treća stvar.

Kada sam bogatstvo stekao na zakonit način, dobar se glas o meni raširio među mojim sunarodnicima i učiteljima, a ja poživeo dugo i dočekao duboku starost, neka se posle sloma tela, posle smrti, rodim na srećnom odredištu, na nebu. To je četvrta stvar.

To su, domaćine, četiri stvari koje su prijatne, poželjne, uzbuđujuće, ali teške da se ostvare u ovom svetu.

Ali postoje, domaćine, četiri uslova koje vode ka ostvarivanju te četiri stvari. A koja četiri? Usavršenost u poverenju, usavršenost u vrlini, usavršenost u darežljivosti i usavršenost u mudrosti"

A šta je to, domaćine, usavršenost u poverenju? Kada plemeniti učenik ima u sebi poverenje, ovakvo poverenje prema Tathāgati: 'Blaženi je usavršen, potpuno probuđen, obdaren znanjem i veštinom, uzvišen, znalac svetova, nenadmašni vodič onih kojima treba putokaz, učitelj božanskim i ljudskim bićima, prosvetljen, blažen'. To se, domaćine, naziva usavršenošću u poverenju.

A šta je to, domaćine, usavršenost u vrlini? Kada plemeniti učenik odustane od ubijanja, krađe, preljube, laganja, kao i od alkohola i svega drugog što pomračuje svest. To se, domaćine, naziva usavršenošću u vrlini.

A šta je to, domaćine, usavršenost u darežljivosti? Kada plemeniti učenik živi u svom domu srca oslobođenog otrova škrtosti, široke je ruke, čiste ruke, raduje se davanju, rado izlazi u susret drugima, predan davanju poklona. To se, domaćine, naziva usavršenošću u darežljivosti.

A šta je to, domaćine, usavršenost u mudrosti? Ima onih koji žive uma obuzetog škrtošću i pohlepom, čine ono što ne bi trebalo da čine, a ne čine ono što bi trebalo da čine; na taj način ugled i sreća im iščezavaju. Ima onih koji žive uma obuzetog zlovoljom… lenjošću i tupošću… uznemirenošću… sumnjom, čine ono što ne bi trebalo da čine, a ne čine ono što bi trebalo da čine; na taj način ugled i sreća im iščezavaju.

Ali, domaćine, oni plemeniti učenici koji znaju da su škrtost i pohlepa nečistoće uma, napuštaju nečistoću uma zvanu škrtost i pohlepa… napuštaju nečistoću uma zvanu zlovolja… napuštaju nečistoću uma zvanu lenjost i pospanost… napuštaju nečistoću uma zvanu sumnja. Tako, domaćine, onaj plemeniti učenik koji je sve to razumeo kao nečistoće uma i od njih se okrenuo, taj se plemeniti učenik naziva čovekom velike mudrosti, široke mudrosti, onim koji jasno vidi, savršenim mudracem.

To su, domaćine, četiri uslova što vode ka ostvarivanju već pomenute četiri stvari, koje su prijatne, poželjne, uzbuđujuće, ali teške da se ostvare u ovom svetu. A onda, domaćine, isti taj plemeniti učenik koji je zaradio imetak zahvaljujući sopstvenom naporu i preduzimljivosti, uvećao ga snagom sopstvenih ruku i znojem sopstvenog čela, prâvi imetak na prâvi način stekao, on time čini četiri dobra dela. Koja četiri? Plemeniti učenik koji je tako stekao imetak, sebe čini radosnim, zadovoljan je, doživljava trajnu sreću, njegovi majka i otac, njegova deca i žena, njegova posluga i radnici, njegovi prijatelji i poznanici su radosni, zadovoljni i doživljavaju trajnu sreću. To je, domaćine, prvi slučaj kada je imetak dobro upotrebljen, dobro iskorišćen, usmeren ka dobrom cilju.

Zatim, domaćine, plemeniti učenik koji je tako stekao imetak, njime sebe čini sigurnim od raznih nevolja, kakve mogu izazvati vatra, voda, vladar, lopovi, zlonamernik ili gramzivi naslednik. Tako on sebe čini sigurnim. To je, domaćine, drugi slučaj kada je imetak dobro upotrebljen, dobro iskorišćen, usmeren ka dobrom cilju.

Zatim, domaćine, plemeniti učenik koji je tako stekao imetak, sebe čini petostrukim darovateljem: rođacima, gostima, duhovima pokojnika, vladaru i božanstvima. To je, domaćine, treći slučaj kada je imetak dobro upotrebljen, dobro iskorišćen, usmeren ka dobrom cilju.

Zatim, domaćine, plemeniti učenik koji je tako stekao imetak, takođe podržava sve one askete i bramane koji koji su odustali od gordosti i nepažnje, ustalili se u strpljivosti i blagosti, sebe ukrotili, sebe umirili, sebe ohladili. Takvima on nudi darove koji donose najveći plod, donose sreću, vode preporađanju na srećnom odredištu. To je, domaćine, četvrti slučaj kada je imetak dobro upotrebljen, dobro iskorišćen, usmeren ka dobrom cilju.

Dakle, domaćine, plemeniti učenik koji je zaradio imetak zahvaljujući sopstvenom naporu i preduzimljivosti, uvećao ga snagom sopstvenih ruku i znojem sopstvenog čela, prâvi imetak na prâvi način stekao, on time čini četiri dobra dela. Ako je bilo čiji imetak potrošen bez ova četiri dobra dela, za njega kaže da je uzalud stečen, da je protraćen, loše iskorišćen. Ali, domaćine, ako je bilo čiji imetak potrošen na ova četiri dobra dela, za njega se kaže da je s razlogom stečen, na pravi način upotrebljen, da je dobro iskorišćen."

Uživah u svom imetku. Oni koji su me služili
i oni koji su od mene zavisili, umakoše opasnosti.
Darovah najbolje među poklonima, pet najviših.
Čestite, sabrane, one koji žive dobrim životom, takve podržah.
Onaj cilj zbog kojeg bi mudri domaćini trebalo
da teže sticanju imetka, taj cilj postigoh.
Učinih dela za kojima nikada ne treb zažaliti —
ovako razmišljajući, smrtnik u učenju plemenitih utvrđen,
biva hvaljen u svetu ovome, a posle se i među božanstvima raduje.


62. Anana sutta — Bez dugova

Onda domaćin Anāthapindika otide do Blaženoga i, stigavši i poklonivši mu se, sede sa strane. Dok je tako sedeo Blaženi mu reče: "Postoje ove četiri vrste blaženstva koje domaćin napustivši čulnu želju može postići u pravo vreme, u pravoj prilici. Koje četiri? Blaženstvo posedovanja, blaženstvo [korišćenja] imetka, blaženstvo neimanja dugova, blaženstvo čestitosti.

A šta je to blaženstvo posedovanja? Ima slučajeva kada sin iz dobre porodice zaradi imetak zahvaljujući sopstvenom naporu i preduzimljivosti, uveća ga snagom sopstvenih ruku i znojem sopstvenog čela, prâvi imetak na prâvi način stečen. Kada pomisli: 'Zaradio sam imetak zahvaljujući sopstvenom naporu i preduzimljivosti, uvećao sam ga snagom sopstvenih ruku i znojem sopstvenog čela, prâvi imetak na prâvi način stečen', on doživljava blaženstvo, on doživljava radost. To se naziva blaženstvom posedovanja.

A šta je to blaženstvo [korišćenja] imetka? Ima slučajeva kada sin iz dobre porodice zaradi imetak zahvaljujući sopstvenom naporu i preduzimljivosti, uveća ga snagom sopstvenih ruku i znojem sopstvenog čela, prâvi imetak na prâvi način stečen, te se onda od njega rastaje i stiče zasluge. Kada pomisli: ‘Koristim imetak zarađen zahvaljujući sopstvenom naporu i preduzimljivosti, uvećan snagom mojih ruku i znojem moga čela, prâvi imetak na prâvi način stečen, te se od njega rastajem i stičem zasluge’, on doživljava blaženstvo, on doživljava radost. To se naziva blaženstvom [korišćenja] imetka.


63. Brahma suttta — Brahma [pali]

Monasi, sa Brahmom žive one porodice gde u kući deca poštuju svoje roditelje. Sa starim učiteljima žive one porodice gde u kući deca poštuju svoje roditelje. Sa drevnim božanstvima žive one porodice gde u kući deca poštuju svoje roditelje. Sa onima vrednim poštovanja žive one porodice gde u kući deca poštuju svoje roditelje.

Monasi, "Brahma", to je naziv za majku i oca. "Stari učitelji", to je naziv za majku i oca. "Drevna božanstva", to je naziv za majku i oca. "Vredni poštovanja", to je naziv za majku i oca. A zašto? Monasi, velika su roditelji pomoć svojoj deci; odgajaju ih, hrane ih i pokazuju ovaj svet.

"Brahma" je naziv za roditelje, "starim učiteljima" ih zovu.
Vredni su poštovanja deci, milosrdnim potomcima.
Njih bi trebalo da poštuje i neguje ko je mudar.
Hranom, pićem, odećom i smeštajem,
masiranjem, kupanjem i pranjem nogu.
Takvim služenjem roditeljima, mudrac
u ovom svetu hvaljen biva, na drugome u sreći uživa.


64. Niraya sutta [pali]

Monasi, onaj ko ima četiri osobine, nađe se u čistilištu kao kad bi ga neko doneo ovamo. Koje četiri. Takav ubija živa bića, uzima ono što mu nije dato, upušta se u nedolične seksualne odnose i laže. Onaj ko ima četiri osobine, nađe se u čistilištu kao kad bi ga neko doneo ovamo.

Ubijanje živih bića, krađa,
govorenje neistina i
nežnosti sa tuđim ženama,
takve stvari mudri ne hvale.


65. Rūpa sutta — Oblik [pali]

Monasi, četiri vrste ljudi je moguće naći na ovome svetu. Koje četiri? (1) One koji procenjuju na osnovu oblika, stiču poverenje na osnovu oblika. (2) One koji procenjuju na osnovu zvuka, stiču poverenje na osnovu zvuka. (3) One koji procenjuju na osnovu asketizma, stiču poverenje na osnovu asketizma. (4) One koji procenjuju na osnovu Dhamme, stiču poverenje na osnovu Dhamme. Te četiri vrste ljudi je moguće naći na ovome svetu. [1]

Ti koji sude na osnovu oblika
i oni koji slede zbog glasa
u vlasti su žudnje i požude,
takvi ljudi ne razumeju.

Onaj ko ne zna unutrašnjost,
a ne vidi ni spoljašnjost,
budala ograničena sa svih strana
biva zavedena pukim govorom.

Onaj ko ne zna unutrašnjost,
ali ipak vidi jasno spoljašnjost,
traži plod na pogrešnom mestu,
takođe biva zaveden pukim govorom.

Ali onaj ko razume unutrašnost
i jasno vidi spoljašnjost,
vidi je bez prepreka,
taj nije zaveden pukim govorom.


[1] Čini se da prvi tip ljudi stiče poverenje u duhovnog učitelja zbog njegovog impresivnog spoljašnjeg izgleda (rūpa), tj. lepote. Drugi tip su oni čije je poverenje zasnovano na uverljivosti govora (ghosa, možda melodičnog i smirujućeg glasa). Treći su oni koji stiču poverenje na osnovu učiteljevog asketizma (lūkha; Komentar daje primere sa korišćenjem odeće od grube tkanine i prosjačke zdele). Četvrti tip ljudi ima poverenje u učitelja zbog njegovog učenja (dhamma). Komentar kaže da je u 100.000 ljudi takvih svega jedan. [Natrag]


66. Sarāga sutta — Obuzet žudnjom [pali]

Monasi, četiri vrste ljudi je moguće naći na ovome svetu. Koje četiri? Obuzetog žudnjom, obuzetog zlovoljom, obuzetog obmanutošću, obuzetog gordošću. Te četiri vrste ljudi je moguće naći na ovome svetu.

Zaslepljena  uzbudljivim,
ushićena primamljivim,
u konfuziju uronjena bića
okove svoje umnožavaju.

Neznalica ide unaokolo
stvarajući nepovoljnu kammu,
rođenu iz žudnje, zlovolje i obmanutosti,
nedela što novu patnju stvaraju.

Ljudi ometeni neznanjem
u tami, bez očiju,
u skladu sa svom prirodom
ne misle o ovome na taj način.


67. Ahirāđa sutta – Kralj zmija

Jednom je prilikom Blaženi boravio kraj Sāvatthija, u Đetinom gaju, u hramu Anāthapindike. [2] A u to vreme je u Sāvatthiju umro neki monah pošto ga je ujela zmija. Onda velika grupa monaha otide do Blaženoga i, stigavši i poklonivši mu se, sede sa strane. Dok su tako sedeli, obratiše mu se: "Gospodine, malopre je u Sāvatthiju umro jedan monah pošto ga je ugrizla zmija."

"Onda je izvesno, monasi, da um tog monaha nije bio prožet blagonaklonošću prema četiri kraljevske zmijske loze. Jer da je um tog monaha bio prožet blagonaklonošću prema četiri kraljevske zmijske loze, ne bi umro od zmijskog ujeda. A koje su to četiri loze? Virupaka kraljevska zmijska loza, [3] Erapata kraljevska zmijska loza, Čabjaputa kraljevska zmijska loza i Kanhagotamaka kraljevska zmijska loza. Sigurno je da um tog monaha nije bio prožet blagonaklonošću prema četiri kraljevske zmijske loze. Jer da je um tog monaha bio prožet blagonaklonošću prema četiri kraljevske zmijske loze, ne bi umro od zmijskog ujeda. Dopuštam vam monasi da na sledeći način svoj um prožmete blagonaklonošću prema te četiri kraljevske zmijske loze, radi svoje zaštite, svoje sigurnosti i svoga očuvanja."

Osećam blagonaklonost prema Virupakama,
blagonaklonost prema Erapatama,
blagonaklonost prema Čabjaputama,
blagonaklonost prema Kanhagotamakama.

Osećam blagonaklonost prema gmizavcima,
blagonaklonost prema dvonožcima,
blagonaklonost prema četvoronožcima,
blagonaklonost prema mnogonožcima.

Neka mi gmizavci ne učine ništa nažao.
Neka mi dvonožci ne učine ništa nažao.
Neka mi četvoronožci ne učine ništa nažao.
Neka mi mnogonožci ne učine ništa nažao.

Neka sva bića,
sva dahom obdarena bića,
— bez ijednog izuzetka —
prati dobra sreća.
Neka nijedno od njih ne učini ništa rđavo.

Beskrajan je Buda,
beskrajna je Dhamma.
Beskrajna je Sangha.
Granica postoji za ova bića:
zmije, škorpione, insekte,
paukove, guštere i pacove.
Ovime sam se zaštitio,
ovime sam sebi zaklon napravio.
Neka ova bića budu podalje od mene.
Poštovanje iskazujem
Blaženome,
poštovanje
prema sedmorici
potpuno probuđenih. [4]


Beleške

[2] Ova sutta sadrži jednu od malobrojnih zaštitnih čarolija pomenutih u Pali kanonu, koje je Buda izričito odobrio monasima (druga čarolija, takođe dopuštena za monahe, sadržana je u DN 32). Obratite pažnju da se kaže kako snaga čarolije dolazi ne od reči, već od uma ispunjenog blagonaklonošću koji prati njeno izgovaranje. Ona se tako razlikuje od čarolija podučavanih u kasnijim oblicima budizma, gde se tvrdi da reči same po sebi sadrže moć. [Natrag]

[3] Virupake su gospodari naga, demona, povezanih sa zapadnom četvrtinom sveta (videti DN 20). Ostale kraljevske loze zmija se ne pominju ni na jednom drugom mestu u Kanonu. Komentar uz ovaj govor ih ne pominje. [Natrag]

[4] Sedam poslednjih Buda, uključujućii "našeg" Budu, pomenuto je u DN 14 i DN 32: Vipasi, Sikhi, Vesabu, Kakusanda, Konagamana, Kasapa i Gotama. Vredno je primetiti da je ideja sedam Buda povezana sa zaštitnim čarolijama. Na primer, suština čarlije date u DN 32 je sledeća:

Poštovanje za Vipasu, koji poseduje viziju i sjaj.
Poštovanje za Sikhija, saosećajnog za sva bića.
Poštovanje za Vesabu, pročišćenog, nepokolebljivog.
Poštovanje za Kakusandu, uništitelja Marinog gnezda.
Poštovanje za Konagamana, bramana što prožive
život savršeni.
Poštovanje za Kasapu, potpuno oslobođenog.
Poštovanje za Angirasa [Gotamu],
sjajnog sina iz plemena Sakja,
koji poduči ovoj Dhammi:
izbavljenju iz sve patnje i bolova.
Oni neokovani u svetu ovome,
koji su videli stvari onakvima kakve jesu,
velikani blage reči,
potpuno sazreli,
čak i oni poštovanje odaju Gotami,
dobročinitelju ljudskih i nebeskih bića,
savršenom u znanju i ponašanju,
velikom, potpuno sazrelom.
Mi poštujemo Budu Gotamu,
usavršenog u znanju i ponašanju. [Natrag]