Theravāda budističko društvo

Anguttara nikāya 4:61-70

Pattakamma vagga
Dobra dela


Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme


61. Pattakamma sutta – Četiri dobra dela

Jednom domaćin Anāthapiṇḍika otide do Blaženog… A Blaženi mu reče:

"Domaćine, četiri su stvari poželjne, drage, prijatne, ali ih je teško ostvariti u ovome svetu. Koje četiri?

(1) Čovek razmišlja: 'Bogatstvo koje imam stekao sam na pravedan način!' To je prva stvar na ovome svetu koja je poželjna, draga, prijatna, ali ju je teško ostvariti.

(2) Kada je bogatstvo stekao na pravedan način, čovek razmišlja: 'Neka se dobar glas raširi o meni, kao i o mojim srodnicima i prijateljima.' To je druga stvar…, ali ju je teško ostvariti.

(3) Kada je bogatstvo stekao na pravedan način i dobar se glas raširio o njemu, kao i o njegovim srodnicima i prijateljima, čovek razmišlja: 'Neka poživim dugo i dočekam duboku starost.' To je treća stvar…, ali ju je teško ostvariti.

(4) Kada je bogatstvo stekao na pravedan način, dobar se glas raširio o njemu, kao i o njegovim srodnicima i prijateljima i kada je poživeo dugo i dočekao duboku starost, čovek razmišlja: 'Posle sloma tela, posle smrti, neka se preporodim na dobrom odredištu, u nebeskom svetu.' To je četvrta stvar…, ali ju je teško ostvariti.

To su četiri stvari poželjne, drage, prijatne, ali ih je teško ostvariti u ovome svetu.

Ali postoje, domaćine, četiri [druge] stvari koje vode do postizanja ovih prvih četiri stvari. Koje četiri? Usavršenost u poverenju, usavršenost u vrlini, usavršenost u velikodušnosti i usavršenost u mudrosti.

(1) A šta je to, domaćine, usavršenost u poverenju? Tako plemeniti učenik ima u sebi poverenje; ima poverenje u Tathāgatino probuđenje ovako: 'Zaista je Blaženi plemenit i potpuno probuđen, usavršen u znanju i ponašanju, srećan, znalac svetova, nenadmašni vodič onima kojima je potreban putokaz, učitelj božanskim i ljudskim bićima, budan, blažen.' To se naziva usavršenošću u poverenju.

(2) A šta je to usavršenost u vrlini? Tako plemeniti učenik odustane od ubijanja… odustane od alkohola i svega drugog što pomračuje svest. To se naziva usavršenošću u vrlini.

(3) A šta je to usavršenost u velikodušnosti? Tako plemeniti učenik živi u svom domu uma oslobođenog otrova škrtosti, široke je ruke, otvorene ruke, raduje se davanju, posvećen pomaganju drugima, veseli se deljenju onoga što ima sa drugima. To se naziva usavršenošću u velikodušnosti.

(4) A šta je to usavršenost u mudrosti? Ako čovek živi srca obuzetog žudnjom i pogubnom škrtošću, čini ono što bi trebalo izbegavati i zapostavlja svoje dužnosti; na taj način njegov ugled i sreća bivaju narušeni. Ako ćovek živi srca obuzetog zlovoljom… lenjošću i tupošću… uznemirenošću i kajanjem… sumnjom, čini ono što bi trebalo izbegavati i zapostavlja svoje dužnosti; na taj način njegov ugled i sreća bivaju narušeni.

Domaćine, kada je plemeniti učenik razumeo: 'Žudnja i pogubna škrtost prljaju um', napušta ih. Kada je razumeo: 'Zlovolja prlja um', napušta je. Kada je razumeo: 'Lenjost i tupost prljaju um', napušta ih. Kada je razumeo: 'Uznemirenost i kajanje prljaju um', napušta ih. Kada je razumeo: 'Sumnja prlja um', napušta je.

Kada je, domaćine, plemeniti učenik razumeo: 'Žudnja i pogubna škrtost prljaju um' i napustio ih; kada je razumeo: 'Zlovolja… Lenjost i tupost… Uznemirenost i kajanje… Sumnja prlja um' i napusti je, tada se on naziva plemenitim učenikom velike mudrosti, široke mudrosti, onim koji vidi doboko, onim ko je usavršen u mudrosti. To se naziva usavršenošću u mudrosti.

To su četiri [druge] stvari koje vode do postizanja ovih prvih četiri stvari, poželjnih, dragih, prijatnih, ali ih je teško ostvariti u ovome svetu.

A kada je stekao imetak zahvaljujući sopstvenom naporu i preduzimljivosti, uvećao ga snagom sopstvenih ruku i znojem sopstvenog čela, pravedan imetak na pravedan način stečen, plemeniti učenik čini četiri dobra dela. Koja četiri?

(1) Tako, domaćine, kada je stekao imetak zahvaljujući sopstvenom naporu… imetak na pravedan način stečen, plemeniti učenik čini sebe srećnim i zadovoljnim, održava sopstvenu sreću; čini svoje roditelje srećnim i zadovoljnim, održava njihovu sreću; čini svoju ženu i decu srećnim i zadovoljnim, održava njihovu sreću; čini svoje robove, radnike i najamnike srećnim i zadovoljnim, održava njihovu sreću; čini svoje drugove i prijatelje srećnim i zadovoljnim, održava njihovu sreću. To je prvi slučaj kada je imetak dobro upotrebljen, na pravi način iskorišćen i usmeren ka dobrom cilju.

(2) Zatim, kada je stekao imetak zahvaljujući sopstvenom naporu… imetak na pravedan način stečen, plemeniti učenik čini sve da ga zaštiti od požara, poplave, kraljeva, lopova ili gramnzivih srodnika; sebe osigurava od svega toga. To je drugi slučaj kada je imetak dobro upotrebljen, na pravi način iskorišćen i usmeren ka dobrom cilju.

(3) Zatim, kada je stekao imetak zahvaljujući sopstvenom naporu… imetak na pravedan način stečen, plemeniti učenik prinosi pet darova: srodnicima, gostima, precima, kralju i božanstvima. To je treći slučaj kada je imetak dobro upotrebljen, na pravi način iskorišćen i usmeren ka dobrom cilju.

(4) Zatim, kada je stekao imetak zahvaljujući sopstvenom naporu… imetak na pravedan način stečen, plemeniti učenik daruje sve one askete i brahmane koji su odustali od gordosti i nepažnje, ustalili se u strpljivosti i blagosti, sebe krote, sebe smiruju i vode sebe ka nibbāni. Takvima on nudi darove koji donose najveći plod, donose sreću, vode preporađanju na srećnom odredištu. To je četvrti slučaj kada je imetak dobro upotrebljen, na pravi način iskorišćen i usmeren ka dobrom cilju.

To su, domaćine, četiri dobra dela koja plemeniti učenik čini koristeći imetak koji je stekao zahvaljujući sopstvenom naporu i preduzimljivosti, uvećao ga snagom sopstvenih ruku i znojem sopstvenog čela, pravedan imetak na pravedan način stečen. Kada god neko potroši imetak na nešto izvan ova četiri dobra dela, za taj imetak se kaže da je protraćen, uludo potrošen, lakomisleno iskorišćen. Međutim, ako neko imetak potroši na ova četiri dobra dela, za taj imetak se kaže da je dobro iskorišćen, na pravi način upotrebljen, da je potrošen s dobrim razlogom."

'Uživao sam u svom imetku,
izdržavao one koji od mene zavise
i umakao nevoljama.
Darivao sam one najbolje i
prinosio pet uzvišenih darova.
Pomagao sam čestite monahe,
obuzdane, što u celibatu žive.

Postigao sam onaj cilj koji
mudar čovek, kućedomaćin,
ima na umu kad poželi imetak;
to što učinih, nikakvo kajanje mi ne donosi.'

Prisećajući se svega ovoga, smrtnik
ostaje čvrst u plemenitoj Dhammi.
Zato ga mnogi hvale dok živi,
a kad umre sam se na nebu raduje.


62. Ānaṇya sutta — Bez dugova

Onda domaćin Anāthapindika otide do Blaženoga… A Blaženi mu reče: "Domaćine, postoje ove četiri vrste sreće koju može postići nezaređena osoba uživajući u zadovoljstvima čula, u zavisnosti od vremena i prilike. Koje četiri? Sreća posedovanja, sreća uživanja, sreća nemanja dugova i sreća čestitosti.

(1) A šta je, domaćine, sreća posedovanja? Ima slučajeva kada sin iz dobre porodice zaradi imetak zahvaljujući sopstvenom naporu i preduzimljivosti, uveća ga snagom sopstvenih ruku i znojem sopstvenog čela, prâvi imetak na prâvi način stečen. Kada pomisli: 'Zaradio sam imetak zahvaljujući sopstvenom naporu… na prâvi način stečen', on doživljava sreću i radost. To se naziva srećom posedovanja.

(2) A šta je sreća uživanja? Ima slučajeva kada sin iz dobre porodice zaradi imetak zahvaljujući sopstvenom naporu i preduzimljivosti, uveća ga snagom sopstvenih ruku i znojem sopstvenog čela, prâvi imetak na prâvi način stečen, te onda u njemu uživa i čini dobra dela. Kada pomisli: 'Imetak zarađen zahvaljujući sopstvenom… na prâvi način stečen, koristim da u njemu uživam i činim dobra dela', on doživljava sreću i radost. To se naziva srećom uživanja.

(3) A šta je sreća nemanja dugova? Ima slučajeva kada sin iz dobre porodice nema dugova, ni malih ni velikih. Kada pomisli: 'Nema duga ni prema kome, ni malog ni velikog', on doživljava sreću i radost. To se naziva srećom nemanja dugova.

(4) A šta je sreća čestitosti? Ima slučajeva, domaćine, da su telesni, verbalni i mentalni postupci plemenitog učenika besprekorni. Kada pomisli: ''Moji su telesni, verbalni i mentalni postupci besprekorni', on doživljava sreću i radost. To se naziva srećom čestitosti.

To su četiri vrste sreće koju može postići nezaređena osoba uživajući u zadovoljstvima čula, u zavisnosti od vremena i prilike."

Kada upozna sreću nemanja dugova,
čovek treba da se priseti sreće posedovanja. Radujući se sreći uživanja,
smrtnik tada vidi stvari jasno, s mudrošću.

I dok tako stvari vidi jasno, mudrac
zna obe vrste sreće.
Nijedna nije vredna ni šesnaestinu
blaženstva čestitosti.


63. Brahma suttta — Brahma [pali]

Monasi, sa Brahmom žive one porodice gde u kući deca poštuju svoje roditelje. Sa starim učiteljima žive one porodice gde u kući deca poštuju svoje roditelje. Sa drevnim božanstvima žive one porodice gde u kući deca poštuju svoje roditelje. Sa onima vrednim poštovanja žive one porodice gde u kući deca poštuju svoje roditelje.

Monasi, "Brahma", to je naziv za majku i oca. "Stari učitelji", to je naziv za majku i oca. "Drevna božanstva", to je naziv za majku i oca. "Vredni poštovanja", to je naziv za majku i oca. A zašto? Monasi, velika su roditelji pomoć svojoj deci; odgajaju ih, hrane ih i pokazuju ovaj svet.

"Brahma" je naziv za roditelje, "starim učiteljima" ih zovu.
Vredni su poštovanja deci, milosrdnim potomcima.
Njih bi trebalo da poštuje i neguje ko je mudar.
Hranom, pićem, odećom i smeštajem,
masiranjem, kupanjem i pranjem nogu.
Takvim služenjem roditeljima, mudrac
u ovom svetu hvaljen biva, na drugome u sreći uživa.


64. Niraya sutta [pali]

Monasi, onaj ko ima četiri osobine, nađe se u čistilištu kao kad bi ga neko doneo ovamo. Koje četiri. Takav ubija živa bića, uzima ono što mu nije dato, upušta se u nedolične seksualne odnose i laže. Onaj ko ima četiri osobine, nađe se u čistilištu kao kad bi ga neko doneo ovamo.

Ubijanje živih bića, krađa,
govorenje neistina i
nežnosti sa tuđim ženama,
takve stvari mudri ne hvale.


65. Rūpa sutta — Oblik [pali]

Monasi, četiri vrste ljudi je moguće naći na ovome svetu. Koje četiri? (1) One koji procenjuju na osnovu oblika, stiču poverenje na osnovu oblika. (2) One koji procenjuju na osnovu zvuka, stiču poverenje na osnovu zvuka. (3) One koji procenjuju na osnovu asketizma, stiču poverenje na osnovu asketizma. (4) One koji procenjuju na osnovu Dhamme, stiču poverenje na osnovu Dhamme. Te četiri vrste ljudi je moguće naći na ovome svetu. [1]

Ti koji sude na osnovu oblika
i oni koji slede zbog glasa
u vlasti su žudnje i požude,
takvi ljudi ne razumeju.

Onaj ko ne zna unutrašnjost,
a ne vidi ni spoljašnjost,
budala ograničena sa svih strana
biva zavedena pukim govorom.

Onaj ko ne zna unutrašnjost,
ali ipak vidi jasno spoljašnjost,
traži plod na pogrešnom mestu,
takođe biva zaveden pukim govorom.

Ali onaj ko razume unutrašnost
i jasno vidi spoljašnjost,
vidi je bez prepreka,
taj nije zaveden pukim govorom.


[1] Čini se da prvi tip ljudi stiče poverenje u duhovnog učitelja zbog njegovog impresivnog spoljašnjeg izgleda (rūpa), tj. lepote. Drugi tip su oni čije je poverenje zasnovano na uverljivosti govora (ghosa, možda melodičnog i smirujućeg glasa). Treći su oni koji stiču poverenje na osnovu učiteljevog asketizma (lūkha; Komentar daje primere sa korišćenjem odeće od grube tkanine i prosjačke zdele). Četvrti tip ljudi ima poverenje u učitelja zbog njegovog učenja (dhamma). Komentar kaže da je u 100.000 ljudi takvih svega jedan. [Natrag]


66. Sarāga sutta — Obuzet žudnjom [pali]

Monasi, četiri vrste ljudi je moguće naći na ovome svetu. Koje četiri? Obuzetog žudnjom, obuzetog zlovoljom, obuzetog obmanutošću, obuzetog gordošću. Te četiri vrste ljudi je moguće naći na ovome svetu.

Zaslepljena  uzbudljivim,
ushićena primamljivim,
u konfuziju uronjena bića
okove svoje umnožavaju.

Neznalica ide unaokolo
stvarajući nepovoljnu kammu,
rođenu iz žudnje, zlovolje i obmanutosti,
nedela što novu patnju stvaraju.

Ljudi ometeni neznanjem
u tami, bez očiju,
u skladu sa svom prirodom
ne misle o ovome na taj način.


67. Ahirāđa sutta – Kralj zmija

Jednom je prilikom Blaženi boravio kraj Sāvatthija, u Đetinom gaju, u hramu Anāthapindike. [2] A u to vreme je u Sāvatthiju umro neki monah pošto ga je ujela zmija. Onda velika grupa monaha otide do Blaženoga i, stigavši i poklonivši mu se, sede sa strane. Dok su tako sedeli, obratiše mu se: "Gospodine, malopre je u Sāvatthiju umro jedan monah pošto ga je ugrizla zmija."

"Onda je izvesno, monasi, da um tog monaha nije bio prožet blagonaklonošću prema četiri kraljevske zmijske loze. Jer da je um tog monaha bio prožet blagonaklonošću prema četiri kraljevske zmijske loze, ne bi umro od zmijskog ujeda. A koje su to četiri loze? Virupaka kraljevska zmijska loza, [3] Erapata kraljevska zmijska loza, Čabjaputa kraljevska zmijska loza i Kanhagotamaka kraljevska zmijska loza. Sigurno je da um tog monaha nije bio prožet blagonaklonošću prema četiri kraljevske zmijske loze. Jer da je um tog monaha bio prožet blagonaklonošću prema četiri kraljevske zmijske loze, ne bi umro od zmijskog ujeda. Dopuštam vam monasi da na sledeći način svoj um prožmete blagonaklonošću prema te četiri kraljevske zmijske loze, radi svoje zaštite, svoje sigurnosti i svoga očuvanja."

Osećam blagonaklonost prema Virupakama,
blagonaklonost prema Erapatama,
blagonaklonost prema Čabjaputama,
blagonaklonost prema Kanhagotamakama.

Osećam blagonaklonost prema gmizavcima,
blagonaklonost prema dvonožcima,
blagonaklonost prema četvoronožcima,
blagonaklonost prema mnogonožcima.

Neka mi gmizavci ne učine ništa nažao.
Neka mi dvonožci ne učine ništa nažao.
Neka mi četvoronožci ne učine ništa nažao.
Neka mi mnogonožci ne učine ništa nažao.

Neka sva bića,
sva dahom obdarena bića,
— bez ijednog izuzetka —
prati dobra sreća.
Neka nijedno od njih ne učini ništa rđavo.

Beskrajan je Buda,
beskrajna je Dhamma.
Beskrajna je Sangha.
Granica postoji za ova bića:
zmije, škorpione, insekte,
paukove, guštere i pacove.
Ovime sam se zaštitio,
ovime sam sebi zaklon napravio.
Neka ova bića budu podalje od mene.
Poštovanje iskazujem
Blaženome,
poštovanje
prema sedmorici
potpuno probuđenih. [4]


Beleške

[2] Ova sutta sadrži jednu od malobrojnih zaštitnih čarolija pomenutih u Pali kanonu, koje je Buda izričito odobrio monasima (druga čarolija, takođe dopuštena za monahe, sadržana je u DN 32). Obratite pažnju da se kaže kako snaga čarolije dolazi ne od reči, već od uma ispunjenog blagonaklonošću koji prati njeno izgovaranje. Ona se tako razlikuje od čarolija podučavanih u kasnijim oblicima budizma, gde se tvrdi da reči same po sebi sadrže moć. [Natrag]

[3] Virupake su gospodari naga, demona, povezanih sa zapadnom četvrtinom sveta (videti DN 20). Ostale kraljevske loze zmija se ne pominju ni na jednom drugom mestu u Kanonu. Komentar uz ovaj govor ih ne pominje. [Natrag]

[4] Sedam poslednjih Buda, uključujućii "našeg" Budu, pomenuto je u DN 14 i DN 32: Vipasi, Sikhi, Vesabu, Kakusanda, Konagamana, Kasapa i Gotama. Vredno je primetiti da je ideja sedam Buda povezana sa zaštitnim čarolijama. Na primer, suština čarolije date u DN 32 je sledeća:

Poštovanje za Vipasu, koji poseduje viziju i sjaj.
Poštovanje za Sikhija, saosećajnog za sva bića.
Poštovanje za Vesabu, pročišćenog, nepokolebljivog.
Poštovanje za Kakusandu, uništitelja Marinog gnezda.
Poštovanje za Konagamana, bramana što prožive
život savršeni.
Poštovanje za Kasapu, potpuno oslobođenog.
Poštovanje za Angirasa [Gotamu],
sjajnog sina iz plemena Sakja,
koji poduči ovoj Dhammi:
izbavljenju iz sve patnje i bolova.
Oni neokovani u svetu ovome,
koji su videli stvari onakvima kakve jesu,
velikani blage reči,
potpuno sazreli,
čak i oni poštovanje odaju Gotami,
dobročinitelju ljudskih i nebeskih bića,
savršenom u znanju i ponašanju,
velikom, potpuno sazrelom.
Mi poštujemo Budu Gotamu,
usavršenog u znanju i ponašanju. [Natrag]