Theravāda budističko društvo
Download PDF

Anguttara nikāya V.21-30

Pañćangika vagga
Pet svojstava


Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme


5:25 Anugghita sutta — Blagodet

"Monasi, kada je ispravno razumevanje poduprto sa pet faktora, ono ima oslobađanje na osnovu sabranosti kao svoj plod, oslobađanje na osnovu sabranosti kao svoju nagradu, ono ima oslobađanje na osnovu uvida kao svoj plor, oslobađanje na osnovu uvida kao svoju nagradu. A koji je to pet faktora?

Ima slučajeva kada je ispravno razumevanje poduprto vrlinom, poduprto učenjem, poduprto razmenom mišljenja, poduprtu spokojstvom, poduprto uvidom.

Kada je poduprto sa ovih pet faktora, ispravno razumevanje ima oslobađanje na osnovu sabranosti kao svoj plod, oslobađanje na osnovu sabranosti kao svoju nagradu, ono ima oslobađanje na osnovu uvida kao svoj plod, oslobađanje na osnovu uvida kao svoju nagradu."


5:27 Samadhi sutta — (Nemerljiva) koncentracija

"Mudar i sabran, treba da razvijaš nemerljivu koncentraciju [tj. koncentraciju zasnovanu na nemerljivoj ljubavi za sebe i druge, saosećanju sa patnjama drugih, radosti zbog sreće drugih ili nepomućenom spokojstvu]. Kada neko, mudar i sabran, razvije nemerljivu koncentraciju, u njemu se javlja pet uvida. Kojih pet?

U njemu se javlja uvid: 'Ova koncentracija je blaženstvo sada i doneće kao rezultat blaženstvu u budućnosti.'

U njemu se javlja uvid: 'Ova koncentracija je plemenita i nema nikakve veze sa porivima tela.'

U njemu se javlja uvid: 'Ova koncentracija je nedostižna za proste ljude.'

U njemu se javlja uvid: 'Ova koncentracija je mirna, izvrsna, donosi vedrinu, jedinstvo, ne stvara se veštački, prisilnim ograničavanjem.'

U njemu se javlja uvid: 'U ovu koncentraciju ulazim svesno i svesno iz nje izlazim.'

Mudar i sabran, treba da razvijaš nemerljivu koncentraciju. Kada neko, mudar i sabran, razvije nemerljivu koncentraciju, u njemu se javlja tih pet uvida."


5:28 Samadhanga sutta — Elementi koncentracije

Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio u Sāvatthiju, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapindika. Tu se on obrati monasima: "Monasi, podučiću vas plemenitoj ispravnoj koncentraciji zasnovanoj na pet elemenata. Dobro slušajte i zapamtite šta ću vam reći."

"Kako vi kažete, gospodine", odgovoriše monasi.

A Blaženi reče: "Šta je dakle, monasi, plemenita ispravna koncentracija zasnovana na pet elemenata? Ima slučajeva kada monah — potpuno se odvojivši od zadovoljstava čula, odvojivši se od štetnih sadržaja uma — ulazi i ostaje u prvom zadubljenju: ushićenju i zadovoljstvu rođenim iz osame, praćenim usmerenom mišlju i vrednovanjem. On natapa i prožima, preplavljuje i ispunjava svoje telo ushićenjem i zadovoljstvom rođenim iz osame. Ne postoji nijedan deo njegovog tela koji nije prožet ushićenjem i zadovoljstvom rođenim iz osame.

Baš kao kad bi vešt kupališni majstor ili njegov pomoćnik sipao prah za pranje u bronzanu posudu i izmešao ga, postepeno dosipajući u njega vodu, sve dok sapunjava lopta ne upije vlagu, ne postane promočena i zasićena vlagom spolja i iznutra, ali tako da se voda ne cedi iz nje — isto tako monah napaja i oplahuje, ispunjava i prožima celo svoje telo tim prijatnim osećajem zadovoljstva rođenim iz osame, tako da mu nijedan deo tela ne ostaje nezahvaćen tim osećajem. To je prvi način razvijanja plemenite ispravne koncentracije zasnovane na pet elemenata.

A zatim, smirivanjem usmerene misli i vrednovanja, ulazi on i boravi u drugom zadubljenju: ushićenju i zadovoljstvu rođenim iz sabranosti, usmerenosti svesti na jednu tačku, a oslobođene usmerene misli i vrednovanja, rođenim iz samopuzdanja. On natapa i prožima, preplavljuje i ispunjava svoje telo ushićenjem i zadovoljstvom rođenim iz sabranosti. Ne postoji nijedan deo njegovog tela koji nije prožet ushićenjem i zadovoljstvom rođenim iz sabranosti.

Kao jezero ispunjeno vodom koja u njemu izvire, a nema priliva vode ni s istoka ni sa zapada, ni sa severa ni sa juga, pa ako ni kiša ne padne s vremena na vreme, ipak će u tom jezeru sveža voda strujati, napajati ga i prožimati, preplavljati i ispunjavati ga, tako da nijedan deo jezera ne ostane izvan dosega sveže vode; isto tako monah prodire i prožima, preplavljuje i ispunjava upravo to telo ushićenjem i zadovoljstvom rođenim iz sabranosti. Ne postoji nijedan deo njegovog tela koji nije prožet ushićenjem i zadovoljstvom rođenim iz sabranosti. To je drugi način razvijanja plemenite ispravne koncentracije zasnovane na pet elemenata.

A zatim, odvraćajući se i od osećaja ushićenja, boravi ravnodušan, pažljiv i sabran, pa telesno doživljava zadovoljstvo. Ulazi on i boravi u trećem zadubljenju, koje oplemenjena bića opisuju rečima: 'Ko je ravnodušan i pažljiv, živi zadovoljno.' On natapa i prožima, preplavljuje i ispunjava svoje telo zadovoljstvom, oslobođen ushićenja, tako da ne postoji nijedan deo njegovog tela koji nije prožet zadovoljstvom, a oslobođen ushićenja.

Kao što u jezeru s belim, crvenim ili plavim lotosovim cvetovima neki beli, crveni ili plavi cvetovi, iznikli pod vodom, ne izlaze na površinu, nego cvetaju pod vodom, pa ih sveža voda napaja i oplahuje, ispunjava i prožima od korena do vrha latica, isto tako monah natapa i prožima, preplavljuje i ispunjava celo svoje telo zadovoljstvom, oslobođenim ushićenja. Ne postoji nijedan deo njegovog tela koji nije prožet zadovoljstvom, oslobođenim ushićenja. To je treći način razvijanja plemenite ispravne koncentracije zasnovane na pet elemenata.

A zatim, napušta zadovoljstvo i nezadovoljstvo. Kad tako iščeznu dotadašnje radosti i žalosti, monah ulazi i boravi u četvrtom zadubljenju. To je stanje bez zadovoljstva i nezadovoljstva, pročišćeno ravnodušnom pažnjom. On sedi prožimajući telo čistom, sjajnom svesnošću, tako da ne postoji nijedan deo njegovog tela koji nije prožet istom, sjajnom svesnošću.

Kao da neki čovek sedi zaogrnut belim platnom od glave do pete, tako da mu nijedan deo tela ne ostane neogrnut tim belim platnom, tako i monah sedi prožimajući telo čistom, sjajnom svesnošću. Ne postoji nijedan deo njegovog tela neprožetog čistom, sjajnom svesnošću. To je četvrti način razvijanja plemenite ispravne koncentracije zasnovane na pet elemenata.

A zatim, monah ima objekat kontemplacije u svojim rukama, ne napušta ga, razmatra ga sa svih strana i prodro je u njega uz pomoć uvida.

Baš kao kada bi jedan čovek razmišljao o drugom, ili onaj ko stoji razmišljao o onome ko sedi ili onaj ko sedi razmišljao o onome koji leži; isto tako, monasi, monah ima objekat kontemplacije u svojim rukama, ne napušta ga, razmatra ga sa svih strana i prodro je u njega uz pomoć uvida. To je peti način razvijanja plemenite ispravne koncentracije zasnovane na pet elemenata.

Kada je monah razvio i praktikovao plemenitu ispravnu koncentraciju zasnovanu na pet elemenata, tada ka kojem god od šest viših znanja da okrene svoj um, da bi ga saznao i shvatio, može da ga svedoči sam za sebe gde god da mu je početak.

Pretpostavimo da postoji sud za vodu, postavljen na stalak, pun vode do vrha tak oda i vrana može iz njega piti. Ako ga snažan čovek gurne na bilo koji način, hoće l ise voda prosuti?"

"Da, gospodine."

"Na isti način, kada je monah razvio i praktikovao plemenitu ispravnu koncentraciju zasnovanu na pet elemenata, tada ka kojem god od šest viših znanja da okrene svoj um, da bi ga saznao i shvatio, može da ga svedoči sam za sebe gde god da mu je početak.

Pretpostavimo da postoji pravougaoni rezervoar za vodu — postavljen na tlo, načinjen od nasipa unaokolo — i pun do vrha vode tako da gavran može iz njega da pije. Ukoliko bi snažan čovek prokopao nasip, da li voda iscurila?"

"Da, gospodine."

"Na isti način, kada je monah razvio i praktikovao plemenitu ispravnu koncentraciju zasnovanu na pet elemenata, tada ka kojem god od šest viših znanja da okrene svoj um, da bi ga saznao i shvatio, može da ga svedoči sam za sebe gde god da mu je početak.

Pretpostavimo da postoji kočija, na raskrsnici dva puta, u nju upregnuti čistokrvni konji i sa spremnom kamdžijom, tako da vešt vozar, krotitelj konja, može da se na nju popne i — uzevši uzde u levu rukUkoliko želi, u i kamdžiju u desnu — potera ih ka bilo kom mestu i bilo kojim putem želi; na isti način, kada je monah razvio i praktikovao plemenitu ispravnu koncentraciju zasnovanu na pet elemenata, tada ka kojem god od šest viših znanja da okrene svoj um, da bi ga saznao i shvatio, može da ga svedoči sam za sebe gde god da mu je početak.

Ukoliko želi, on može upotrebiti mnogostruke natprirodne moći. Od jednog može postati mnogostruk. Pojavljuje se, nestaje. Sa lakoćom prolazi kroz zidove, utvrđenja i planine kao da su brisan prostor. Ulazi i izlazi iz zemlje kao da je voda. Hoda po vodi a da ne potone, kao da je zemlja. Sedeći prekrštenih nogu leti po vazduhu poput ptice. Rukom dodiruje čak i Sunce i Mesec, tako je moćan i snažan. Svojim telom utiče čak i na svetove Brame. On to može da svedoči sam za sebe gde god da mu je početak.

Ukoliko želi, on čuje — uz pomoć svoga božanskog sluha, pročišćenog i superiornog ljudskom — obe vrste zvukova: božanske i ljudske, bilo da su blizu ili daleko. On to može da svedoči sam za sebe gde god da mu je početak.

Ukoliko želi, može da pronikne u svest drugih bića, drugih pojedinaca, obujmivši ih svojom svešću. Prepoznaje um ispunjen strašću kao um ispunjen strašću. Prepoznaje um ispunjen odbojnošću kao um ispunjen odbojnošću. Prepoznaje um ispunjen obmanom kao um ispunjen obmanom. Ograničen um prepoznaje kao ograničen um i raspršen um kao raspršen um. Proširen um prepoznaje kao proširen um i neproširen um kao neproširen um. Prepoznaje napredan um [onaj koji još nije na najviše nivou] kao napredan um i nenapredan um kao nenapredan um. Prepoznaje skoncentrisan um kao skoncentrisan um i neskoncentrisan um kao neskoncentrisan um. Prepoznaje oslobođen um kao oslobođen um i neoslobođen um kao neoslobođen um. On to može da svedoči sam za sebe gde god da mu je početak.

Ukoliko želi, seća se svojih mnogobrojnih prošlih života [bukvalno: prošlih domova], to jest, jednog rođenja, dva rođenja, tri rođenja, četiri, pet, deset, dvadeset, trideset, četrdeset, pedeset, sto, hiljadu, sto hiljada, mnogih eona skupljanja kosmosa, mnogih eona širenja kosmosa, mnogih eona skupljanja i širenja kosmosa [sećajući se]: "Tada sam imao to ime, pripadao sam tom plemenu, tako sam izgledao. Takva mi je bila hrana, tako sam doživljavao zadovoljstvo i bol, takav je bio kraj moga života. Prelazeći iz tog stanja, ponovo sam se pojavio tamo. A tamo sam imao ovo ime, pripadao sam tom plemenu, tako sam izgledao. Takva mi je bila hrana, tako sam doživljavao zadovoljstvo i bol, takav je bio kraj moga života. Prelazeći iz tog stanja, ponovo sam se pojavio tamo." Tako se on seća mnoštva svojih prošlih života do u detalje. On to može da svedoči sam za sebe gde god da mu je početak.

Ukoliko želi, on vidi — uz pomoć svoga božanskog vida, pročišćenog i superiornog ljudskom — bića kako umiru i ponovo se rađaju i prepoznaje ih kako su inferiorna i superiorna, lepa i ružna, srećna i nesrećna u skladu sa svojom kammom. "Ova bića — opterećena lošim ponašanjem telom, govorom i mišlju, koja su se rugala plemenitima, imala pogrešna stanovišta i postupala u skladu sa tim pogrešnim stanovištima — sa propašću tela, posle smrti, ponovo su se rodila u području uskraćenosti, na lošem odredištu, u nižim svetovima, u paklu. Ali bića — koja su bila opskrbljena dobrim ponašanjem telom, govorom i mišlju, koja se nisu rugala plemenitima, koja su imala ispravna stanovišta i postupala u skladu sa tim ispravnim stanovištima — sa propašću tela, posle smrti, ponovo su se rodila na dobrim odredištima, u nebeskom svetu." Tako — uz pomoć svoga božanskog vida, pročišćenog i superiornog ljudskom — on vidi bića kako umiru i ponovo se rađaju i prepoznaje ih kako su inferiorna i superiorna, lepa i ružna, srećna i nesrećna u skladu sa svojom kammom. On to može da svedoči sam za sebe gde god da mu je početak.

Ukoliko želi, sa okončanjem mentalnih izliva, on boravi u stanju lišenom izliva, oslobođene svesti i oslobođenog rasuđivanja, i sve to mu je znano i očigledno upravo ovde i sada. On to može da svedoči sam za sebe gde god da mu je početak.

Tako reče Blaženi. Zadovoljni, monasi se obradovaše rečima Blaženog.


5:29 Ćankama sutta — Hodajuća meditacija

Monasi, postoji pet koristi od hodajuće meditacije. Kojih pet? Onaj ko je praktikuje sposoban je da putuje, sposoban je da ulaže napor, postaje zdrav, ono što je pojeo, popio, sažvakao i okusio biva na pravi način svareno, koncentracija razvijena kroz hodajuću meditaciju dugo traje.