Theravāda budističko društvo
Download PDF

Anguttara nikāya 5.31-40

Sumana vagga
Princeza Sumana


Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
 


31. Sumana sutta — Govor princezi Sumani

Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio kraj Sāvatthija, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapindika. Onda princeza Sumana u pratnji svojih petsto pratilja i sa petsto kočija otide do Blaženoga. Stigavši do Blaženoga i poklonivši mu se, sede ona sa strane. Dok je tako sedela sa strane, princeza Sumana reče Blaženome:

"Ako postoje dva sledbenika, gospodine, sa podjednakim poverenjem, sa podjednakom vrlinom, sa podjednakom mudrošću, a jedan je onaj koji daje, a drugi je onaj koji ne daje. I posle razlaganja tela, posle smrti, obojica se ponovo rode na nebu. Koja je razlika između njih? Koji je srećniji?"

Na to Blaženi odgovori: "Sumana, srećniji je onaj koji daje. Nebesko biće koje je dobrotvor na pet načina nadmašuje ono koje nije dobrotvor. Dužinom božanskog života, nebeskom lepotom, nebeskom srećom, nebeskom slavom i nebeskom snagom. Tako nebesko biće koje je dobrotvor na pet načina nadmašuje ono koje nije dobrotvor."

"Poštovani gospodine, ako se oni potom ponovo rode kao ljudska bića? Koja je razlika između njih? Koji je srećniji?"

Na to Blaženi odgovori: "Sumana, srećniji je onaj koji daje. Ljudsko biće koje je dobrotvor na pet načina nadmašuje ono koje nije dobrotvor. Dužinom ljudskog života, ljudskom lepotom, ljudskom srećom, ljudskom slavom i ljudskom snagom. Tako ljudsko biće koje je dobrotvor na pet načina nadmašuje ono koje nije dobrotvor."

"Poštovani gospodine, ako obojica napuste domaćinski život, ako odu u isposnike? Koja je razlika između njih? Koji je srećniji?"

Na to Blaženi odgovori: "Sumana, srećniji je onaj koji daje. Isposnik koji je bio dobrotvor na pet načina nadmašuje onog koji nije bio dobrotvor. Kad prosi odeću, dobije je u izobilju, a ne malo. Kad prosi hranu, dobije je u izobilju, a ne malo. Kad prosi sklonište, dobije ga u izobilju, a ne malo. Kada je bolestan, lekova koji su mu neophodni ima u izobilju. Dok živi zajedno sa svojom braćom u svetačkom životu, većina njegovih postupaka učinjenih telom, govorom i umom imaju prijatan plod, a malo njih neprijatan. Tako isposnik koji je bio dobrotvor na pet načina nadmašuje onog koje nije bio dobrotvor."

"Poštovani gospodine, ako obojica dostignu stanje svetosti (arahant)? Koja je razlika između njih?"

"Sumana, nema razlike u njihovom oslobođenju."

"Odlično, gospodine, izvanredno, gospodine. Zaista treba darove davati i zasluge činiti! Jer to je korisno nebeskim bićima, ljudskim bićima, čak i asketama."

Na to Blaženi reče:

"Baš kao što blistavi Mesec, idući po nebu,
sjajem svojim zaseni sva sazvežđa ovoga sveta,

isto tako i čovek koji je pun vrline i predanosti
darežljivošću svojom zaseni sve škrtice ovoga sveta.

Baš kao što olujni oblak, okićen munjama, sa bezbroj grebena,
preplavi i vis i dolinu, izlivši svoj tovar na zemlju.

isto tako i učenik Potpuno probuđenoga, obdaren uvidom
na pet načina, svojom mudrošću nadmašuje škrticu.

Tako, u dugovečnosti, slavi, lepoti i sreći,
u dobrom zdravlju, uživa on na nebu posle smrti.


32. Ćundi sutta — Govor princezi Ćundi

Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio kraj Rāđagahe, u Bambusovom gaju, na mestu gde se hrane veverice. Onda princeza Ćundi u pratnji svojih petsto pratilja i sa petsto kočija otide do Blaženoga. Stigavši do Blaženoga i poklonivši mu se, sede ona sa strane. Dok je tako sedela sa strane, princeza Ćundi reče Blaženome:

"Gospodine, naš brat po imenu Ćinda ovako kaže: 'Kada žena ili muškarac uzmu utočište u Budi, uzmu utočište u Dhammi, uzmu utočište u Sanghi, odustanu od ubijanja, odustanu od krađe, odustanu od zloupotrebe čulnih zadovoljstava, odustanu od laganja, odustanu od konzumiranja alkohola i svega drugog što omamljuje, tada se posle sloma tela, posle smrti, preporađaju na dobrom odredištu, a ne na lošem'. Ali ja bih, gospodine, upitala Blaženog: U koju vrstu učitelja treba imati poverenje da bi se neko posle sloma tela, posle smrti, preporodio na dobrom odredištu, a ne na lošem?' U koju vrstu Dhamme… U koju vrstu Sanghe treba imati poverenje … Koju vrstu vrline treba praktikovati da bi se neko posle sloma tela, posle smrti, preporodio na dobrom odredištu, a ne na lošem?"

"Ćundi, kakva god bića da postoje, bez nogu, sa dve noge, sa četiri noge ili sa mnogo nogu, sa telom ili bez njega, sa svešću, bez nje ili ni sa svešću ni bez ne, među svima njima za Tathāgatu, arahanta, potpuno probuđenoga rečeno je da je prvi među njima. Tako, ko god ima poverenje u Budu, ko ima poverenje u najboljega, tome će i nagrada biti najbolja.

Ćundi, kakvo god da je učenje da je formulisano ili neformulisano, za Učenje o hlađenju strasti je rečeno da je najbolje. A to znači: kroćenje gordosti, gađenje žeđi, iskorenjivanje požude, prekidanje preporađanja, razaranje žudnje, hlađenje strasti, okončavanje, nibbāna. Tako, ko god ima poverenje u ovo Učenje, ko ima poverenje u najbolje, tome će i nagrada biti najbolja.

Ćundi, kakvih god da ima monaških zajednica i redova, za zajednicu učenika Tathāgatinih je rečeno da je najbolja. A to znači: četiri para osoba [1], osam vrsta ljudi; učenici Tathāgate su vredni podrške, vredni gostoprimstva, vredni poštovanja, vredni prinošenja darova, oni su nenadmašno polje sticanja zasluga u ovome svetu. Tako, ko god ima poverenje u ovu zajednicu, ko ima poverenje u najbolje, tome će i nagrada biti najbolja.

Ćundi, kakv god da se vrlina praktikuje, za one koje su drage plemenitima je rečeno da su najbolje. A to znači: one koje su neprekršene i nemanjkave, bez mrlja i bez odstupanja, one koje donose slobodu, a mudri ih hvale, neukaljane, koje vode ka koncentraciji. Tako, ko god praktikuje vrline drage plemenitima, ko praktikuje najbolje, tome će i nagrada biti najbolja.

Predanome ko među najboljim stvarima uviđa najbolju,
ko u Budi vidi onog ko je darova dostojan, nenadmašan, najbolji,
u Dhammi najbolji lek oluji strasti,
a u zajednici zasluga nenadmašno polje,
za one koji darove nude tamo gde je najbolje,
za takve i najbolji plodovi zreju,
dugovečnost, lepota, poštovanje, ugled i snaga,
Ko pomaže najbolje, mudrace, u Dhammi učvršćene,
taj kao čovek ili božanstvo, u najboljem radost pronalazi.

[1] Oni koji su dostigli jedan od četiri stupnja probuđenja. [Natrag]


34. Siha sutta — Generalu Sihi (O velikodušnosti)

Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio kraj Vesālija, u Velikoj šumi, u Paviljonu sa zabatima. Tada general Siha otide do Blaženog i, stigavši, pokloni mu se i sede sa strane. Dok je tako sedeo, reče on Blaženome: "Je li moguće, gospodine, pokazati plod velikodušnosti vidljiv ovde i sada?"

"Moguće je, Siha. Onaj koji daje, ko je majstor davanja, drag je i omiljen među ljudima uopšte. Ta činjenica da je onaj ko je velikodušan, ko je majstor davanja, drag i omiljen među ljudima uopšte, to je plod velikodušnosti vidljiv ovde i sada.

Sem toga, dobri ljudi, čestiti ljudi, hvale onoga ko daje, ko je majstor davanja. Ta činjenica da dobri ljudi, čestiti ljudi, hvale onoga ko je velikodušan, ko je majstor davanja, to je plod velikodušnosti vidljiv ovde i sada.

Sem toga, dobar glas o onome ko daje, ko je majstor davanja, širi se nadaleko. Ta činjenica da se dobar glas o onome ko daje, ko je majstor davanja, širi nadaleko, to je plod velikodušnosti vidljiv ovde i sada.

Sem toga, kada se onaj koji daje, ko je majstor davanja, obrati nekoj grupi ljudi — plemenitim ratnicima, bramanima, kućedomaćinima ili asketama — on to čini s pouzdanjem i bez zazora. To je takođe plod velikodušnosti vidljiv ovde i sada.

Sem toga, kada ga izda telo, posle smrti, onaj ko daje, ko je majstor davanja, preporađa se na dobrom odredištu, u nebeskom svetu. Ta činjenica da se, kada ga izda telo, posle smrti, onaj ko daje, ko je majstor davanja, preporađa na dobrom odredištu, u nebeskom svetu, to je plod velikodušnosti u narednom životu."

Kada ovo bi rečeno, general Siha reče Blaženome: "Kada su u pitanju četiri ploda velikodušnosti, vidljivi ovde i sada, a nabrojao ih je Blaženi, ja ne verujem u njih zato što imam poverenje u Blaženog. I sam znam za njih. Ja sam onaj koji daje, majstor davanja, drag i omiljen među ljudima uopšte. Ja sam onaj koji daje, majstor davanja, dobri ljudi, čestiti ljudi me hvale. Ja sam onaj koji daje, majstor davanja, dobar glas o meni širi se nadaleko. Ja sam onaj koji daje, majstor davanja, i kad se obratim nekoj grupi ljudi — plemenitim ratnicima, bramanima, kućedomaćinima ili asketama — ja to činim s pouzdanjem i bez zazora.

Ali kad mi Blaženi kaže: 'Kada telo izda, posle smrti, onaj ko daje, ko je majstor davanja, preporađa se na dobrom odredištu, u nebeskom svetu', za to ja ne znam. Tu se pouzdam u reči Blaženoga."

"Tako je, Siha. Tako je. "Kada telo izda, posle smrti, onaj ko daje, ko je majstor davanja, preporađa se na dobrom odredištu, u nebeskom svetu."

Ko daje omiljen je.
Svi ljudi mu se dive.
Stiče počasti. Ugled mu raste.
Od društva ne zazire.
Ima poverenja u sebe — čovek bez muka.

Otuda mudraci poklone daju.
Tragajući za blaženstvom,
odložiće teško breme nečistoća.
Sigurno smešteni u trostrukom nebeskom svetu,
dugo uživaju u društvu bogova.

Iskoristivši priliku za sebe,
uradivši ono što je korisno,
i kada se odatle spuste,
borave oni, blistajući, u Nandani. [2]

Tu se oni raduju, uživaju, zadovoljni.
Sledeći reči mudraca,
na dobrom se mestu nalaze,
na nebu — sledbenici Takodošavšeg

[2] Vrt bogova. [Natrag]

Videti takođe: AN V:148.


35. Dānānisamsa sutta – Koristi od davanja

"Monasi, postoji pet koristi od davanja. Kojih pet? Onaj ko daje postaje drag mnogima; dobri ljudi, čestiti ljudi ga hvale; dobar glas o njemu širi se nadaleko; čini ono što je dužnost domaćina; posle sloma tela, posle smrti, na srećnom mestu, na nebu se preporađa. To su pet koristi od davanja.

Davalac je svima drag, to je pravilo koje pokazaše mudri;
oni koji svetački život vode dobre reči za njega imaju.
Istini ga oni podučavaju, da se svakog zla oslobodi.
a kad Istinu razume, on od taloga očišćen, ne preporađa se više.


36. Kaladana sutta — Prikladni pokloni

"Postoji pet prikladnih poklona. Kojih pet? Poklanjamo onome ko je tek stigao. Poklanjamo onome ko odlazi. Poklanjamo onome ko je bolestan. Poklanjamo u vreme gladi. Iznosimo prve plodove polja i voćnjaka pred one ispunjene vrlinom. To je pet prikladnih poklona."

U pravo vreme daju —
oni sa uvidom,
saosećajni, lišeni šrktosti.
Darujući u pravo vreme;
srca nadahnutih Plemenitima
— ispravnima, takvima —
njihove ponude donose izobilje.
Oni koji se raduju takvom daru
ili pri njemu pomažu,
i oni baštine deo zasluga,
a ponuda time umanjena nije.
I tako, uma koji ne okleva,
treba davati tamo gde dar najveći plod donosi.
Zasluge su ono što određuje
odredište bića u životu sledećem.

Videti takođe: AN V:148.


37. Bhođana sutta — O obroku

"Dajući obrok, onaj koji poklanja daje pet stvari onome ko prima. Kojih pet? Daje život, lepotu, sreću, snagu i oštroumnost. Dajući život, tako on ima udela u dugom životu, ljudskom ili božanskom. Dajući lepotu, tako on ima udela u lepoti, ljudskoj ili božanskoj. Dajući sreću, tako on ima udela u sreći, ljudskoj ili božanskoj. Dajući snagu, tako on ima udela u snazi, ljudskoj ili božanskoj. Dajući oštroumnost, tako on ima udela u oštroumnosti, ljudskoj ili božanskoj. Dajući obrok, onaj koji poklanja daje tih pet stvari onome ko prima. "

Razborit čovek dajući život, snagu,
lepotu, oštroumnost —
mudar čovek, davalac sreće —
postiže sreću i za sebe.
Podarivši život, snagu, lepotu,
sreću i oštroumnost,
uživa u dugom životu i ugledu
gde god da se rodi.


38. Saddha sutta — Poverenje

"Za nezaređenog, postoji pet nagrada za poverenje. Kojih pet?

Kada istinski dobri ljudi u ovome svetu iskazuju saosećanje, oni će prvo saosećati sa ljudima koji u sebi gaje poverenje [prema Trostrukom dragulju], a ne sa ljudima bez poverenja. Kada nekog posećuju, oni će prvo posetiti ljude koji u sebi gaje poverenje, a ne ljude bez poverenja. Kada primaju poklone, oni će ih prvo prihvatiti od ljudi koji u sebi gaje poverenje, a ne od onih bez poverenja. Kada podučavaju Dhammu, oni će prvo podučavati ljude koji u sebi gaje poverenje, a ne one bez poverenja. Čovek koji u sebi gaji poverenje, posle sloma tela, posle smrti, ponovo će se roditi na dobrom odredištu, u nebeskom svetu. Za nezaređenog, to je pet nagrada za poverenje.

Baš kao što je veliko banjan drvo, ne mestu gde se ukrštaju četiri puta, blagodet za ptice svuda unaokolo, isto tako je i nezaređeni čovek ispunjen poverenjem blagodet za mnoge ljude: monahe, monahinje, muške i ženske nezaređene sledbenike."

Masivno drvo
čije grane nose cvetove i lišće,
sa stablom i korenjem
i obiljem plodova:
Tu ptice prolaze gnezdo.

Na tom senovitom mestu
svoj dom prave.
Oni što tragaju za hladom
dolaze u hlad,
oni što tragaju za plodom
nalaze plod za jelo.

Isto je tako sa čovekom
ispunjenim vrlinom i poverenjem,
skromnim, osetljivim i krotkim,
izvrsnim i blagim:
Njemu dolaze oni bez nečistoća —
oslobođeni strasti,
oslobođeni odbojnosti
oslobođeni neznanja —
oni koji su izvor zasluga za ovaj svet.

Njega podučavaju Dhammi
što svaku patnju razgoni.
A kada razumeju,
i sami oslobođeni bivaju,
nesputani potpuno.