Theravāda budističko društvo

AN VI.55: Sona sutta


Anguttara nikāya VI.55

Sona sutta
Za Sonu


Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
 


Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio kraj Rāđagahe, na Lešinarevom vrhu. A tom je prilikom i poštovani Sona boravio blizu Rāđagahe, u Senovitoj šumi. Tada se, pošto je poštovani Sona meditirao u osami [praktikujući hodajuću meditaciju dok mu koža na tabanima nije popucala i počela da krvari], u njegovoj svesti javi ovaj sled misli: "Među sledbenicima Blaženog koji su osnažili svoju istrajnost i ja sam jedan, ali mi um nije oslobođen strasti. Moja porodica dovoljno je bogata da bih mogao da uživam u raskoši i stičem zasluge darujući druge. Šta ako odustanem od zaređenja, vratim se običnom životu i počnem da uživam u raskoši i stičem zasluge darujući druge?"

Tada Blaženi, kad je shvatio kakve misli zaokupljaju Sonu — hitro kao što bi snažan čovek ispružio savijenu ruku ili savio ispruženu ruku — nestade sa Vrha gde se okupljaju lešinari i pojavi se u Senovitoj šumi, pravo pred poštovanim Sonom, i sede na pripremljeno sedište. Poštovani Sona, kad se poklonio Blaženom, sede sa strane. Dok je tako sedeo, Blaženi mu se obrati: "Malopre, dok si meditirao u osami, nije li se u tvojoj svesti javio ovaj sled misli: "Među sledbenicima Blaženog koji su osnažili svoju istrajnost i ja sam jedan, ali mi um nije oslobođen strasti. Šta ako odustanem od zaređenja, vratim se običnom životu i počnem da uživam u raskoši i stičem zasluge darujući druge?"

"Da, gospodine."

"A šta misliš, Sona. Ranije, dok si bio domaćin, jesi li bio vešt u sviranju na instrumentu vini?"

"Da, gospodine."

"A šta misliš: kad su žice na tvojoj vini bile jako zategnute, je li tvoja vina bila naštimovana i pogodna za sviranje?"

"Ne, gospodine"

"A šta misliš: kad su žice na tvojoj vini bile jako labave, je li tvoja vina bila naštimovana i pogodna za sviranje?"

"Ne, gospodine"

"A šta misliš: kad žice na tvojoj vini nisu bile ni jako zategnute, ni jako labave, već naštimovane po meri, je li tvoja vina tada naštimovana i pogodna za sviranje?"

"Da, gospodine"

"Na isti način, Sona, prevelik napor rađa uznemirenost, preslab napor rađa lenjost. Zato bi trebalo da odrediš pravu meru svog napora, da naštimaš svojih [pet] sposobnosti u skladu sa njim i onda zasviraš svoju melodiju."

"Da, gospodine", odgovori poštovani Sona Blaženom. Onda, pošto je tako podučio poštovanog Sonu, Blaženi — hitro kao što bi snažan čovek ispružio savijenu ruku ili savio ispruženu ruku — nestade iz Senovite šume i pojavi se na vrhu gde se okupljaju lešinari.

Posle toga Sona je odredio pravu meru svoga napora, uskladio sa njime svojih pet sposobnosti i onda "zasvirao" Boraveći sam, u osami, pažljiv, marljiv i odlučan, on uskoro dostiže i ostade na krajnjem cilju svetačkog života, zbog kojeg sinovi uglednih porodica odlaze u beskućnike, upoznavši ga i shvativši ga sam za sebe ovde i sada. Tako je on znao: "Nema više preporađanja, proživljen je svetački život, izvršen je zadatak. Ništa više ne preostaje da se učini." I tako poštovani Sona postade jedan od arahanta.

A onda, pošto je dostigao arahantstvo, u poštovanom Soni iskrsnu ova misao: "Šta ako bih otišao do Blaženog i, stigavši, objavio svoje znanje u njegovom prisustvu?" I tako on otide do Blaženog i, stigavši, pokloni mu se, sede sa strane. Sedeći tako sa strane reče on Blaženom: "Kada je monah arahant, u njemu nema nečistoća, dostigao je ispunjenje, izvršio zadatak, odložio teret, stigao do pravog cilja, potpuno uništio okove preporađanja i oslobođen je ispravnim znanjem., on je potpuno predan ovim stvarima: odvraćenosti, osami, nepovređivanju, okončanju želje, okončanju prijanjanja i neobmanutosti.

I sad bi neko od prisutnih monaha možda mogao pomisliti: 'Ovaj se monah odlučio da postigne oslobođenje od strasti pouzdajući se jedino u svoje versko stanovište'. Takvo mišljenje ne bi bilo ispravno. Isposnik koji se oslobodio taloga strasti, koji je proživeo svetački život, izvršio delo, koji u sebi ne nalazi više ništa što bi trebalo učiniti, ništa što bi trebalo dodati već izvršenom ispunjenju, taj je samom činjenicom svoje nepristrasnosti prionuo uz nepristrasnost poništenjem strasti; samom je činjenicom odsutnosti mržnje prionuo uz nepristrasnost poništenjem mržnje, samom je činjenicom nezaslepljenosti prionuo uz nepristrasnost poništenjem zaslepljenosti.

I sad bi neko bi od prisutnih monaha možda mogao pomisliti: 'Možda je ovaj monah posvećen osami zato što je željan dobitka, počasti i slave'… 'Možda je on posvećen nepovređivanju zato što se vezuje za propise i rituale', ali to ne bi trebalo tako gledati. Isposnik koji se oslobodio taloga strasti, koji je proživeo svetački život, izvršio delo, u sebi ne nalazi više ništa što bi trebalo učiniti, ništa što bi trebalo dodati već izvršenom ispunjenju. Zato što je u njemu strast okončana, zato što je oslobođen strasti, posvećen je on izbegavanju patnje. Zato što je u njemu odbojnost okončana, zato što je oslobođen odbojnosti, posvećen je on izbegavanju patnje. Zato što je u njemu obmanutost okončana, zato što je oslobođen obmanutosti, posvećen je on izbegavanju patnje.

Zato što je u njemu strast okončana, zato što je oslobođen strasti… zato što je u njemu odbojnost okončana, zato što je oslobođen odbojnosti… zato što je u njemu obmanutost okončana, zato što je oslobođen obmanutosti, posvećen je on iskorenjivanju žudnje… iskorenjivanju prijanjanja… iskorenjivanju obmanutosti.

Čak i ako moćni oblici spoznatljivi za oko uđu u vidno polje monaha čiji je um na ovaj način oslobođen, njegov um nije njima ni savladan, čak ni zaokupljen. Smiren, dostigavši nepomerljivost, usredsređuje se on na njihovu prolaznost. I čak i ako moćni zvukovi… mirisi… ukusi… taktilni podražaji… Čak i ako moćne ideje spoznatljive za um uđu u mentalno polje monaha čiji je um na ovaj način oslobođen, njegov um nije njima ni savladan, čak ni zaokupljen. Smiren, dostigavši nepomerljivost, usredsređuje se on na njihovu prolaznost.

Baš kao što stoji planinska stena — bez naprslina, bez pukotina, u jednom komadu — i onda sa istoka naiđe snažna oluja, vetar i kiša: stena se niti pomera, niti trese. A onda sa zapada… sa severa… sa juga naiđe snažna oluja, vetar i kiša: stena se niti pomera, niti trese. Isto tako, čak i ako moćni oblici spoznatljivi za oko uđu u vidno polje monaha čiji je um na ovaj način oslobođen, njegov um nije njima ni savladan, čak ni zaokupljen. Smiren, dostigavši nepomerljivost, usredsređuje se on na njihovu prolaznost. I čak i ako moćni zvukovi… mirisi… ukusi… taktilni podražaji… Čak i ako moćne ideje spoznatljive za um uđu u mentalno polje monaha čiji je um na ovaj način oslobođen, njegov um nije njima ni savladan, čak ni zaokupljen. Smiren, dostigavši nepomerljivost, usredsređuje se on na njihovu prolaznost.

Nekad pobeđen i podređen na položaj bengalskog vazala,
Sono je danas postao pobednik patnje u svetu.

Prenapeo sam napor u početku.
Tad me je primerom poučio Vodič, najvrsniji na svetu,
poređenjem sa strunama instrumenta.

Poslušao sam njegovu reč i rado sam primio pouku,
pazio na ravnotežu na putu do krajnjeg cilja.
Tako postigoh trovrsno znanje i ostvarih pouku Budnoga

Kao monolitnu stenu koju oluja ne ruši —
nikakav prizor, ni ukus, ni zvuk, ni miris, ni dodir,
ugodnost ni neugodnost neće uzbuditi
osamostaljen duh slobodnog posmatrača.