Theravāda budističko društvo

AN X.1-10: Ānisamsa vagga

Anguttara nikāya X.1-10

Ānisamsa vagga
Poglavlje o koristi


Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
 


1. Kimatthiya sutta – Koja je korist? [pāli]

Jednom je prilikom Blaženi boravio kraj Sāvatthija, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapindika. I onda poštovani Ānanda otide do Blaženog, pokloni mu se i upita:

"Koja je, gospodine, korist od ponašanja u skladu sa vrlinom (kusala sīla), kakva je nagrada za to?"

"Odsustvo kajanja (avippatisāro), Ānanda, jeste korist i nagrada od ponašanja u skladu sa vrlinom."

"A šta je, gospodine, korist i nagrada od odsustva kajanja?"

"Radost (pamođđa), Ānanda."

"A šta je, gospodine, korist i nagrada od radosti?"

"Ushićenje (pīti), Ānanda."

"A šta je, gospodine, korist i nagrada od ushićenja?"

"Smirenost (passaddha), Ānanda."

"A šta je, gospodine, korist i nagrada od smirenosti?"

"Zadovoljenost (sukha), Ānanda."

"A šta je, gospodine, korist i nagrada od zadovoljenosti?"

"Koncentracija uma (samādhi), Ānanda."

"A šta je, gospodine, korist i nagrada od koncentracije uma?"

"Znanje i uviđanje stvari kakve zaista jesu (yathā-bhūta-ñānadassana), Ānanda."

"A šta je, gospodine, korist i nagrada od znanja i uviđanja stvari kakve zaista jesu?"

"Otrežnjenje (nibbidā) i smirivanje strasti (virāgo), Ānanda."

"A šta je, gospodine, korist i nagrada od otrežnjenja i smirivanja strasti?"

"Znanje i uviđanje puta ka oslobođenju (vimutti-ñānadassana), Ānanda.

I tako, Ānanda, ponašanje u skladu sa vrlinom ima odsustvo kajanja kao svoju korist i nagradu; odsustvo kajanja ima radost kao svoju korist i nagradu; radost ima ushićenje kao svoju korist i nagradu; ushićenje ima smirenost kao svoju korist i nagradu; smirenost ima sreću kao svoju korist i nagradu; sreća ima koncentraciju uma kao svoju korist i nagradu; koncentracija uma ima znanje i uviđanje stvari kakve zaista jesu kao svoju korist i nagradu; znanje i uviđanje stvari kakve zaista jesu imaju zasućenost i smirivanje strasti kao svoju korist i nagradu; zasićenost i smirivanje strasti imaju znanje i uviđanje puta ka oslobođenju kao svoju korist i nagradu. Na taj način, Ānanda, ponašanje u skladu sa vrlinom vodi, korak, po korak, do najvišeg cilja.


2. Ćetanākaraṇīya sutta – Voljna misao

"Monasi, onome ko se ponaša u skladu sa vrlinom nije potrebna voljna misao: 'Neka u meni nema kajanja'. Prirodno je da u onome ko je čestit, čiji postupci su čestiti, nema kajanja.

Onome ko se ne kaje nije potrebna voljna misao: 'Nek se u meni javi radost'. Prirodno je da onaj ko se ne kaje bude i radostan.

Onome ko je radostan nije potrebna voljna misao: 'Nek se u meni javi ushićenje'. Prirodno je da onaj ko se raduje bude i ushićen.

Onome ko je ushićen nije potrebna voljna misao: 'Nek moje telo bude mirno'. Prirodno je da onome ko je ushićen i telo bude mirno.

Onome kome je telo mirno nije potrebna voljna misao: 'Nek se u meni javi zadovoljenost'. Prirodno je da onaj ko je smiren bude i zadovoljen.

Onome ko je zadovoljen nije potrebna voljna misao: 'Nek moj um bude skoncentrisan'. Prirodno je da um onoga ko je srećan bude i skoncentrisan.

Onome čiji je um skoncentrisan nije potrebna voljna misao: 'Neka znam i vidim stvari kakve zaista jesu'. Prirodno je da onaj čiji je um skoncentrisan zna i vidi stvari kakve zaista jesu.

Onome ko zna i vidi stvari kakve zaista jesu nije potrebna voljna misao: 'Neka budem otrežnjen i smirenih strasti'. Prirodno je da onaj ko zna i vidi stvari kakve zaista jesu bude otrežnjen i smirenih strasti.

Onome ko je otrežnjen i smirenih strasti nije potrebna voljna misao: 'Neka dosegnem znanje i uviđanje puta ka oslobođenju'. Prirodno je da onaj ko je otrežnjen i smirenih strasti dosegne znanje i uviđanje puta ka oslobođenju.

Tako, monasi, znanje i uviđanje puta ka oslobođenju jeste cilj i korist otrežnjenja i smirenja strasti; otrežnjenje i smirenje strasti jeste cilj i korist znanja i viđenja stvari kakve zaista jesu; znanje i viđenje stvari kakve zaista jesu jeste cilj i korist koncentracije; koncentracija je cilj i korist zadovoljenosti; zadovoljenost jeste cilj i korist telesnog mira; telesni mir jeste cilj i svrha ushićenja; ushićenje je cilj i korist odsustva kajanja; odsustvo kajanje je cilj i korist ponašanja u skladu sa vrlinom.

Tako, monasi, jedan korak vodi do narednog, tako se sa jedne obale prelazi na drugu.