Theravāda budističko društvo

AN X.60: Girimananda sutta

Anguttara nikāya X.60

Girimananda sutta
Govor Girimandi


Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
 


Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio kraj Sāvatthija, u Đetinom gaju, u parku manastira Anāthapindike.

A u to vreme poštovanog Girimanandu zadesiše nevolje, bolovi i teška bolest. Onda poštovani Ānanda otide do Blaženoga i pošto mu se pokloni, sede sa strane. Kada tako učini, poštovani Ānanda reče Blaženome.

"Poštovani gospodine, poštovanog Girimanandu zadesiše nevolje, bolovi i teška bolest. Bilo bi dobro ukoliko bi Blaženi iz samilosti posetio poštovanog Girimanandu."

"Ukoliko ti, Ānanda, odeš do monaha Girimanande i izložiš mu deset kontemplacija (sañña) [1], moguće je da će bolovi monaha Girimanande smesta biti umireni.

Kojih deset? To je kontemplacija prolaznosti, kontemplacija nepostojanja sopstva, kontemplacija odbojnog, kontemplacija opasnosti, kontemplacija napuštanja, kontemplacija smirivanja, kontemplacija prestanka, kontemplacija otrežnjenja od opčinjenosti svetom, kontemplacija prolaznosti svih uslovljenih stvari, sabranost pažnje na udah i izdah.

(I) A šta je to, Ānanda, kontemplacija prolaznosti (aniććasanna)?

Ovde, Ānanda, monah, otišavši u šumu, u podnožje drveta ili na brisan prostor, razmatra ovako: 'Materija je prolazna, osećaj je prolazan, opažaj je prolazan, izrazi volje su prolazni, svest je prolazna.' Tako on boravi kontemplirajući prolaznost u ovih pet sastojaka kao objekata vezivanja. Ovo se, Ānanda, naziva kontemplacijom prolaznosti.

(II) A šta je, Ānanda, kontemplacija nepostojanja sopstva (anattasanna)?

Ovde, Ānanda, monah, otišavši u šumu, u podnožje drveta ili na brisan prostor, razmatra ovako: 'Oko nema sopstvo, vidljivi predmeti nemaju sopstvo; uvo nema sopstvo, zvukovi nemaju sopstvo; nos nema sopstvo, mirisi nemaju sopstvo; jezik nema sopstvo, ukusi nemaju sopstvo; telo nema sopstvo, opipljivi predmeti nemaju sopstvo; um nema sopstvo, misli nemaju sopstvo. Tako on boravi kontemplirajući nepostojanje sopstva u ovim unutrašnjim i spoljašnjim stvarima.' Ovo se, Ānanda, naziva kontemplacijom nepostojanja sopstva.

(III) A šta je, Ānanda, kontemplacija odbojnog (asubhasanna)?

Ovde, Ānanda, monah razmatra sopstveno telo, od stopala nagore, od temena nadole i sve što je sadržano unutar kože kao gomilu svakojake prljavštine: 'Ovo telo se sastoji kose, malja, noktiju, zuba, kože, mesa, tetiva, kostiju, koštane srži, bubrega, srca, jetre, dijafragme, slezine, pluća, creva, utrobe, izmeta, žuči, sluzi, gnoja, krvi, znoja, sala, suza, masnoće, pljuvačke, sline, ulja koje podmazuje zglobove i mokraće.' Tako on boravi kontemplirajući odbojnost sopstvenog tela. To se, Ānanda, naziva kontemplacijom odbojnosti.

(IV) A šta je, Ānanda, kontemplacija opasnosti?

Ovde, Ānanda, monah, otišavši u šumu, u podnožje drveta ili na brisan prostor, razmatra ovako: 'Ovo telo jeste izvor mnogo bola i mnogih opasnosti; jer razne boljke nastaju u ovom telu, recimo bolest očiju, bolest ušiju, bolest nosa, bolest jezika, bolest tela, glavobolja, zauške, bolest usta, zubobolja, kašalj, astma, prehlada, groznica, bolovi u stomaku, slabost, krvarenje, grčevi, kolera, lepra, čirevi, kuga, tuberkuloza, padavica, svrab, lišajevi, male boginje, kraste, bubuljice, izliv žuči, dijabetes, hemoroidi, rak, zagnojene rane; kao i oljke nastale zbog žuči, zbog lenjosti creva, zbog gasova, zbog loših navika, zbog promene klime, zbog neuobičajenih postupaka, zbog nasilja, zbog kamme; kao i zbog hladnoće, toplote, gladi, žeđi, izmeta i mokraće.' Tako on boravi kontemplirajući opasnosti od ovoga tela. To se, Ānanda, naziva kontemplacijom opasnosti.

(V) A šta je, Ānanda, kontemplacija napuštanja (adinavasanna)?

Ovde, Ānanda, monah ne toleriše misao ispunjenu požudom kada se javi, napušta je, odbacuje je, okončava je, poništava je. On ne toleriše misao ispunjenu zlovoljom kada se javi, napušta je, odbacuje je, okončava je, poništava je. On ne toleriše misao ispunjenu okrutnošću kada se javi, napušta je, odbacuje je, okončava je, poništava je. On ne toleriše loša, nekorisna stanja uma kada se jave. Napušta ih, odbacuje ih, okončava ih, poništava ih. To se, Ānanda, naziva kontemplacijom napuštanja.

(VI) A šta je, Ānanda, kontemplacija smirivanja (viragasanna)? [2]

Ovde, Ānanda, monah, otišavši u šumu, u podnožje drveta ili na brisan prostor, razmatra ovako: 'Ovo je mirno, ovo je uzvišeno, ovo znači smirenje svake težnje, napuštanje svake klice nastanka, razaranje želje, nestajanje, nibbanu.' To se, Ānanda, naziva kontemplacijom nestajanja.

(VII) A šta je, Ānanda, kontemplacija prestanka (nirodhasanna)?

Ovde, Ānanda, monah, otišavši u šumu, u podnožje drveta ili na brisan prostor, razmatra ovako: 'Ovo je mirno, ovo je uzvišeno, ovo znači smirenje svake težnje, napuštanje svake klice nastanka, razaranje želje, prestanak, nibbanu.' To se, Ānanda, naziva kontemplacijom prestanka.

(VIII) A šta je, Ānanda, kontemplacija otrežnjenja od opčinjenosti svetom (sabbaloke anabhiratasanna)?

Ovde, Ānanda, monah, napustivši svaku brigu i svaku vezanost, svaku predrasudu i verovanje, svaku sklonost u pogledu ovoga sveta, ne vezujući se za njega, postaje otrežnjen. To se, Ānanda, naziva kontemplacijom otrežnjenja od opčinjenosti svetom.

(IX) A šta je, Ānanda, kontemplacija prolaznosti svih uslovljenih stvari (sabbasankharesu aniććhasanna)?

Ovde, Ānanda, monah biva užasnut, postiđen i zgađen nad svim uslovljenim stvarima. To se, Ānanda, naziva kontemplacijom prolaznosti svih uslovljenih stvari.

(X) A šta je, Ānanda, sabranost pažnje na udah i izdah (anapanassati)?

Ovde, Ānanda, monah, otišavši u šumu, u podnožje drveta ili na brisan prostor, sedne i skrsti noge, tela uspravnog, i učvrsti svoju sabranost, pažljiv dok udiše, pažljiv dok izdiše. Kad udiše duboko, on zna: 'Udišem duboko', a kad izdiše duboko, on zna: 'Izdišem duboko'. Kad udiše plitko, on zna: 'Udišem plitko', a kad izdiše plitko, on zna: 'Izdišem plitko'.

'Osećajući čitavo telo, udisaću', tako on sebe vežba; 'osećajući čitavo telo, izdisaću', tako on sebe vežba.
'Smirujući telo, udisaću', tako on sebe vežba; 'smirujući telo, izdisaću', tako on sebe vežba.
'Doživljavajući ushićenje, udisaću', tako on sebe vežba; 'doživljavajući ushićenje, izdisaću', tako on sebe vežba.
'Doživljavajući mentalni sklop, udisaću', tako on sebe vežba; 'doživljavajući mentalni sklop, izdisaću', tako on sebe vežba.
'Smirujući mentalni sklop, udisaću', tako on sebe vežba; 'smirujući mentalni sklop, izdisaću', tako on sebe vežba.
'Doživljavajući um, udisaću', tako on sebe vežba; 'doživljavajući um, izdisaću', tako on sebe vežba.
'Smirujući um, udisaću', tako on sebe vežba; 'smirujući um, izdisaću', tako on sebe vežba.
'Radujući um, udisaću', tako on sebe vežba; 'radujući um, izdisaću', tako on sebe vežba.
'Smirujući um, udisaću', tako on sebe vežba; 'smirujući um, izdisaću', tako on sebe vežba.
'Koncentrišući um, udisaću', tako on sebe vežba; 'koncentrišući um, izdisaću', tako on sebe vežba.
'Oslobađajući um, udisaću', tako on sebe vežba; 'oslobađajući um, izdisaću', tako on sebe vežba.
'Kontemplirajući prolaznost, udisaću', tako on sebe vežba; 'kontemplirajući prolaznost, izdisaću', tako on sebe vežba.
'Kontemplirajući smirenje, udisaću', tako on sebe vežba; 'kontemplirajući smirenje, izdisaću', tako on sebe vežba.
'Kontemplirajući prestanak, udisaću', tako on sebe vežba; 'kontemplirajući prestanak, izdisaću', tako on sebe vežba.
'Kontemplirajući napuštanje, udisaću', tako on sebe vežba; 'kontemplirajući napuštanje, izdisaću', tako on sebe vežba.

Ovo se, Ānanda, naziva sabranošću pažnje na udah i izdah. Ukoliko ti, Ānanda, odeš do monaha Girimanande i izložiš mu deset kontemplacija, moguće je da će bolovi monaha Girimanande smesta biti umireni."

Onda, pošto je naučio ovih deset kontemplacija od Blaženoga, Ānanda otide do poštovanog Girimanande i izložih mu ih. Kada ih je poštovani Girimananda saslušao, bolovi mu se smesta smiriše. Poštovani Girimananda izaže iz bolova i time njegova bolest beše izlečena.


Beleške

[1] Sañña, koja inače kao jedna od pet sastojaka bića označava svesnost karakteristika nekog predmeta, u ovom kontekstu se odnosi na "ideje" koje su objekat meditacije. Tako, recimo, kontemplacija prolaznosti znači da meditant u svakom trenutku ima na umu ideju prolaznosti, šta god da radi. Dok hoda može recimo imati na umu ideju prolaznosti svestan da se đonovi njegove obuće troše sve do trenutka dok ne budu sasvim izlizani. Ili ako u jednom trenutku oseća nadahnuća, posmatra takođe kako to nadahnuće vremenom blediitd. On ideju prolaznosti koristi poput sočiva kroz koje posmatra svet, ne samo da bi bio svestan jedne činjenice o svetu u kojem živi, već i da bi sebe oslobodio vezanosti za taj svet. [Natrag]

[2] Viraga takođe znači i hlađenje, odsustvo strasti. No u ovoj kontemplaciji se zapravo radi o smirivanju volje i svega što nastaje na osnovu volje. [Natrag]