Theravāda budističko društvo

Digha nikāya 1

Brahmađāla sutta
Najobuhvatnija mreža gledišta

Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme


I RAZGOVOR SA ISPOSNICIMA

1. Ovako sam čuo. Jednom je Blaženi išao putem između Rāđagahe i Nālande, praćen velikom grupom od pet stotina monaha. A isposnik Suppiya je išao istim putem, zajedno sa svojim štićenikom, brahmanskim učenikom Brahmadattom. I pri tome je Suppiya kritikovao Budu, učenje i saṅghu na različite načine, dok ih je njegov štićenik Brahmadatta hvalio na različite načine. Tako su učitelj i učenik išli za Budom i monaškom zajednicom direktno protivrečeći jedan drugom.

2. A Buda se zaustavi da prenoći u kraljevskom odmorištu u Ambalaṭṭhiki, zajedno sa monasima koji su ga pratili. A Suppiya i Brahmadatta uđoše u isto to odmorište u Ambalaṭṭhiki kako bi prenoćili. I u njemu je Suppiya kritikovao Budu, učenje i saṅghu na različite načine, dok ih je njegov štićenik Brahmadatta hvalio na različite načine. Tako su učitelj i učenik nastavili da direktno protivreče jedan drugom.

3. U cik zore nekoliko monaha ustade i sedoše u paviljonu. Dok su tako sedeli, među njima se zapodenu ovakav razgovor: “Divno je, čudesno je, prijatelji, kako je Blaženi, znalac i vidilac, uzvišeni, potpuno probuđeni, tako temeljno razumeo različita uverenje među bićima. Jer ovaj Suppiya je kritikovao Budu, učenje i saṅghu na različite načine, dok ih je njegov štićenik Brahmadatta hvalio na različite načine. Tako su učitelj i učenik išli za Budom i monaškom zajednicom direktno protivrečeći jedan drugom.”

4. Onda Blaženi, shvativši tok njihovog razgovora, uđe u paviljon, sede na unapred pripremljeno mesto i obrati se monasima: “Monasi, o čemu ste razgovarali pre nego što sam došao? Šta je bio predmet vašeg razgovora?”

A monasi odgovoriše: “Poštovani gospodine, kad smo ustali u cik zore, okupismo se u ovom paviljonu. Dok smo tako sedeli, među nama se zapodenu ovakav razgovor: ‘Divno je, čudesno je, prijatelji, kako je Blaženi, znalac i vidilac, uzvišeni, potpuno probuđeni, tako temeljno razumeo različita uverenje među bićima. Jer ovaj Suppiya je kritikovao Budu, učenje i saṅghu na različite načine, dok ih je njegov štićenik Brahmadatta hvalio na različite načine. Tako su učitelj i učenik išli za Budom i monaškom zajednicom direktno protivrečeći jedan drugom.’ O tome smo razgovarali, poštovani gospodine, pre nego što je Blaženi došao.”

5. “Monasi, ako drugi kritikuju mene, učenje ili saṅghu, ne dopustite da ogorčenje, nezadovoljstvo i neprijateljstvo prema njima osvoje vaše srce. Jer ako u takvoj situaciji postanete besni ili uznemireni, samo ćete sebi stvoriti prepreku. Ako postanete besni ili uznemireni kada nas neko kritikuje, da li ćete biti u stanju da procenite jesu li njihove reči tačne ili pogrešne?”

“Svakako da nećemo, poštovani gospodine.”

“Monasi, ako drugi kritikuju mene, učenje ili saṅghu, treba da otkrijete šta je u tome pogrešno i ukažete na to kao na pogrešno, ovim rečima: ‘Zbog toga i toga ovo je pogrešno, ovo je neistinito, nema takve stvari u nama, to se ne može naći među nama.’

6. Ako drugi hvale mene, učenje ili saṅghu, ne dopustite da ushićenje, radost i likovanje osvoje vaše srce. Jer ako u takvoj situaciji postanete ushićeni, radosni i likujete, samo ćete sebi stvoriti prepreku. Ako drugi hvale mene, učenje ili saṅghu, treba da ono što je činjenica označite kao činjenicu, ovim rečima: ‘Zbog toga i toga ovo je činjenica, ovo je istinito, ima takve stvari u nama, to se može naći među nama’.”

II ANALIZA VRLINE

A. Kratak odeljak o vrlini (Ćūḷasīla)

7. Kada neuk čovek hvali Tathāgatu, on govori samo o sitnim, beznačajnim detaljima obične vrline. A koji su to sitni, beznačajni detalji obične vrline o kojima neuk čovek govori?

8. ‘Napustivši ubijanje živih bića, asketa Gotama ne ubija živa bića. Štap i oružje je odložio. Blago i smerno živi, pun saosećanja prema svim bićima.’ Tako, monasi, govori neuk čovek kada hvali Tathāgatu.

Ili možda kaže: ‘Napustivši uzimanje onoga što mu nije dato, asketa Gotama ne uzima ono što mu nije dato. Prihvata i očekuje samo ono što mu je dato, živi on u poštenju i iskrenosti srca.’ Tako, monasi, govori neuk čovek kada hvali Tathāgatu.

Ili možda kaže: ‘Napustivši necelibat, asketa Gotama se pridržava celibata. Živi odvojeno (od žena), odustavši od vulgarne prakse seksualnog snošaja.’ Tako, monasi, govori neuk čovek kada hvali Tathāgatu.

9. Ili možda kaže: ‘Napustivši laganje, asketa Gotama ne laže. Govori istinu, čvrsto se drži istine, poverljiv i pouzdan, ne obmanjuje bilo koga na ovome svetu.’ Tako, monasi, govori neuk čovek kada hvali Tathāgatu.

Ili možda kaže: ‘Napustivši ogovaranje, asketa Gotama ne ogovara. Ne ponavlja tamo ono što je čuo ovde kako bi ove ljude zavadio s onima, niti ponavlja ovde ono što je čuo tamo kako bi one ljude zavadio s ovima. Tako spaja podeljene, podstiče prijateljstvo, uživa u slozi, raduje se slozi, oduševljava slogom, govori reči koje jačaju slogu.’ Tako, monasi, govori neuk čovek kada hvali Tathāgatu.

Ili možda kaže: ‘Napustivši grube reči, asketa Gotama ne izgovara grube reči. Govori samo reči koje su blage, prijatne za uho i ljubazne, koje idu pravo do srca, učtive su, poželjne za mnoge i s njima su saglasni mnogi.’ Tako, monasi, govori neuk čovek kada hvali Tathāgatu.

Ili možda kaže: ‘Napustivši naklapanje, asketa Gotama ne govori iz dosade. Govori u pravo vreme, govori činjenice, govori o onome što jeste dobro, govori o Dhammi i praksi. U pravo vreme govori reči koje su vredne beleženja, razložne, umerene i korisne.’ Tako, monasi, govori neuk čovek kada hvali Tathāgatu.

10. Ili možda kaže: ‘Asketa Gotama je odustao od uništavanja semenki i biljaka.

Jede samo jednom dnevno, odustavši od jela noću i izvan propisanog vremena.
Odustao je od plesa, pevanja, muzike i pozorišnih predstava.
Odustao je od nošenja venaca, korišćenja mirisa i ulepšavanja balzamima.
Odustao je od visokih i luksuznih ležajeva.
Odustao je od primanja zlata i srebra.
Odustao je od primanja sirovog zrna i sirovog mesa, primanja žena i devojaka, robova i ropkinja, koza i ovaca, živine i svinja, primanja slonova, stoke, konja i kobila.
Odustao je od prihvatanja njiva i livada.
Odustao je od izvršavanja tuđih naloga i prenošenja poruka.
Odustao je od kupovanja i prodavanja, od lažnih utega, lažnih metala i lažnih mera.
Odustao je od primanja mita, obmanjivanja, podvaljivanja i lukavstva.
Odustao je od ranjavanja, ubijanja, vezivanja, prepada, pljačkanja i nasilja.’

Tako, monasi, govori neuk čovek kada hvali Tathāgatu.

B. SREDNJI ODELJAK O VRLINI (Mađđhimasīla)

11. Ili može reći: ‘Ima asketa i brahmana koji, živeći od hrane koje im daruju predani, još uvek uništavaju biljke i semenke. Tu spadaju biljke koje se razmnožavaju korenom, izdankom, reznicom ili okcem, a pete su one nastale iz redovnog semena. Asketa Gotama je odustao od takvog povređivanja biljaka i semenki.’ Tako, monasi, govori neuk čovek kada hvali Tathāgatu.

12. Ili može reći: ‘Ima asketa i brahmana koji, živeći od hrane koju im daruju predani, još uvek gomilaju stvari radi svog užitka. Tu spadaju takve stvari kao što su hrana, piće, odeća, kočije, ležajevi, mirisi i druge materijalne stvari. Asketa Gotama odustao je od gomilanja takvih stvari.’  Tako, monasi, govori neuk čovek kada hvali Tathāgatu.

13. Ili može reći: ‘Ima asketa i brahmana koji, živeći od hrane koju im daruju predani, još uvek prisustvuju neprikladnim događajima, kao što su:

predstave plesa, pevanja i muzike,
pozorišne predstave,
pričanje legendi,
muzika koja se izvodi pljeskanjem, cimbalima i bubnjevima,
izložbe umetnina,
akrobatske predstave,
borbe slonova, konja, bivola, bikova, ovnova, ovnova, petlova i prepelica,
borbe štapovima, pesnicama i rvanje,
vojne parade, manevri i smotre.

Asketa Gotama odustao je od prisustvovanja ovakvim neprikladnim događajima.’ Tako, monasi, govori neuk čovek kada hvali Tathāgatu.

14. Ili može reći: ‘Ima asketa i brahmana koji se, živeći od hrane koju im daruju predani, još uvek učestvuju u ovakvim igrama, koje su osnova za nepažnju:

šah na tabli sa osam redova,
šah na tabli sa deset redova,
šah naslepo,
školice,
mikado,
igre sa kockom,
klis,
bojenje šakom,
klikeranje,
sviranje kroz savijeni list,
oranje malim plugovima,
akrobacije,
igra sa papirnim vetrenjačama,
igra sa alatima za merenje,
igra sa dečijim kolicima,
igra sa dečijim lukom i strelom,
pogađanje slova ispisanih u vazduhu ili po leđima,
pogađanje tuđih misli,
pantomima.

Asketa Gotama odustao je od učestvovanja u takvim igrama.’ Tako, monasi, govori neuk čovek kada hvali Tathāgatu.

15. Ili može reći: ‘Ima asketa i brahmana koji, živeći od hrane koju im daruju predani, još uvek uživaju u visokim i luksuznim ležajevima i stolicama, kao što su:

prostrane sofe,
prestoli sa nogama u obliku izrezbarenih životinja,
prekrivači sa dugim resama,
šareni prekrivači sastavljeni od više delova,
beli vuneni prekrivači,
vuneni prekrivači sa vezenim cvetovima,
jorgani,
vuneni prekrivači sa izvezenim životinjama,
vuneni prekrivači čupavi sa obe ili samo sa jedne strane,
krevetski čaršavi ukrašeni draguljima,
svileni prekrivači,
raskošni tepisi,
prostirke za slonove, konje ili kočije,
prostirke od kože antilope,
prostirke od meke kože jelena,
kreveti sa baldahinom,
ležaljke sa crvenim jastucima za glavu i noge.

Asketa Gotama odustao je od korišćenja visokih i luksuznih ležajeva i stolica.’ Tako, monasi, govori neuk čovek kada hvali Tathāgatu.

16. Ili može reći: ‘ Ima asketa i brahmana koji, živeći od hrane koju im daruju predani, još uvek koriste razne stvari za ulepšavanje i ukrašavanje: utrljavanje mirisnog praha u kožu, trljanje tela uljima, kupanje u mirisnoj vodi, masiranje udova, ogledala, kreme, cvetni venci, parfemi, pomade, talk, rumenilo, narukvice, poveze za glavu, ukrašene štapove za hodanje, izrezbarene čuture, rapire, suncobrane, izvezene sandale, turbane, dijademe, teralice za muve od dlaka iz repa jaka, ogrtači sa dugim resama. Asketa Gotama odustao je od takvog ulepšavanja i ukrašavanja.’ Tako, monasi, govori neuk čovek kada hvali Tathāgatu.

17. Ili može reći: ‘ Ima asketa i brahmana koji se, živeći od hrane koju im daruju predani, još uvek upuštaju u naklapanje o različitim nevažnim temama, kao što je razgovor o kraljevima, kraljevim savetnicima i lopovima; razgovor o vojskama, opasnostima i ratovima; razgovor o hrani, piću, odeći i prenoćištu; razgovor o cvetnim vencima i mirisima; razgovor o rođacima, vozilima, selima, varošima, gradovima i zemljama; razgovor o ženama i herojima; razgovor na ulici i kraj izvora; razgovor o pokojnicima, raznim sitnicama, spekulacijama o nastanku sveta, nastanku mora; razgovor o dobitku i gubitku. Asketa Gotama odustao je od takvog naklapanja.’ Tako, monasi, govori neuk čovek kada hvali Tathāgatu.

18. Ili može reći: ‘ Ima asketa i brahmana koji se, živeći od hrane koju im daruju predani, još uvek upuštaju u rasprave i govore jedni drugima:

„Ti ne razumeš ovo učenje i pravila. Ja razumem ovo učenje i pravila.“

„Kako bi ti uopšte mogao da razumeš ovo učenje i pravila?“

„Grešiš. Ja sam u pravu.“

„Ja sam dosledan. Ti si nedosledan.“

„Ono što je trebalo reći na početku, ti si rekao na kraju. Ono što je trebalo reći na kraju, ti si rekao na početku.“

„To što si tako pažljivo smislio bilo je pobijeno.“

„Učenje ti je odbačeno. Dokazano je da si u zabludi. Idi i bolje uči ili ako možeš, iskobeljaj se iz zamke u koju si upao!“

Asketa Gotama odustao je od takvog raspravljanja.’ Tako, monasi, govori neuk čovek kada hvali Tathāgatu.

19.  Ili može reći: ‘Ima asketa i brahmana koji se, živeći od hrane koju im daruju predani, još uvek upuštaju u prenošenje poruka i obavljanju zadataka za kraljeve, kraljeve savetnike, ratnike, brahmane, kućedomaćine ili mlade (koji im naređuju): „Dođi ovamo, idi tamo, uzmi ovo, donesi to odande“. Asketa Gotama odustao je od takvog prenošenje poruka i obavljanju zadataka za druge.’ Tako, monasi, govori neuk čovek kada hvali Tathāgatu.

20. Ili može reći: ‘Ima asketa i brahmana koji se, živeći od hrane koju im daruju predani, još uvek upuštaju u prevare, laskanje [radi dobiti], nagoveštavanje [šta im darivati], omalovažavanje drugih i korišćenje materijalnog poseda da se stekne još veći posed. Asketa Gotama odustao je od takvih prevara i laskanja.’ Tako, monasi, govori neuk čovek kada hvali Tathāgatu.

C. VELIKI ODELJAK O VRLINI (Mahāsīla)

21. Ili može reći: ‘Ima asketa i brahmana koji, živeći od hrane koju im daruju predani, još uvek zarađuju za život takvim pogrešnim življenjem, takvim nedoličnim veštinama kao što su:

proricanje dugovečnosti, materijalnog blagostanja itd. ili obrnutog na osnovu obeležja na čovekovim udovima, šakama, stopalima itd.;
proricanje na osnovu znamenja i znakova;
proricanje na osnovu gromova i drugih nebeskih pojava;
tumačenje značajnih snova;
proricanje sreće na osnovu belega na telu;
proricanje na osnovu tkanine koju su izgrizli miševi;
prinošenje žrtvi paljenica;
prinošenje žrtvi posipanjem vatre;
prinošenje pleve, pirinčanog brašna, pirinčanog zrna, ghija ili ulja;
prinošenje žrtve uz recitovanje:
prinošenje krvnih žrtava;
proricanje na osnovu vrhova prstiju;
određivanje da li je mesto za kuću ili vrt pogodno ili ne;
predviđanja za državne činovnike;
poznavanje vradžbina za umirivanje demona na groblju;
poznavanje vradžbina za lečenje oni koje su zaposeli duhovi;
poznavanje vradžbina koje treba da izgovara onaj ko živi u kući od zemlje;
poznavanje zmija (radi lečenja od ujeda zmije ili umirivanja zmija);
poznavanje otrova (radi neutralisanja ili spravljanja otrova);
poznavanje škorpija i pacova (radi lečenja od ujeda škorpije ili pacova);
poznavanje ptica i gavrana (radi razumevanja graktanja ptica i gavrana);
proricanje koliko će godina neko živeti;
poznavanje bajalica koje štite od strela;
recitovanje bajalica kako bi se razumeo jezik životinja.

Asketa Gotama odustao je od takvog pogrešnog življenja, takvih nedoličnih veština.’ Tako, monasi, govori neuk čovek kada hvali Tathāgatu.

22. Ili može reći: ‘Ima asketa i brahmana koji, živeći od hrane koju im daruju predani, još uvek zarađuju za život takvim pogrešnim življenjem, takvim nedoličnim znanjem kao što su tumačenje značenja boja, oblika i drugih osobina ovih predmeta, da bi odredili donose li oni sreću ili nesreću svojim vlasnicima: dragulji, odeća, štapovi, mačevi, koplja, strele, lukovi, drugo oružje, žene, muškarci, mladići, devojke, robovi, robinje, slonovi, konji, goveda, bikovi, krave, jarci, ovnovi, živina, prepelice, gušteri, zečevi, kornjače i druge životinje. Asketa Gotama odustao je od takvog nedoličnog znanja, takvog pogrešnog življenja.’ Tako, monasi, govori neuk čovek kada hvali Tathāgatu.

23. Ili može reći: ‘Ima asketa i brahmana koji, živeći od hrane koju im daruju predani, još uvek zarađuju za život takvim pogrešnim življenjem, takvim nedoličnim znanjem kao što su predviđanja:

kralj i njegova vojska će napredovati;
kralj i njegova vojska će se povlačiti;
naš kralj će napasti i neprijateljski kralj će se povući;
neprijateljski kralj će napasti i naš kralj će se povući;
naš kralj će trijumfovati, a neprijateljski kralj će biti poražen;
neprijateljski kralj će trijumfovati, a naš kralj će biti poražen;
takva će biti pobeda za jednoga, a poraz za drugoga.

Asketa Gotama odustao je od takvog nedoličnog znanja, takvog pogrešnog življenja.’ Tako, monasi, govori neuk čovek kada hvali Tathāgatu.

24. Ili može reći: ‘Ima asketa i brahmana koji, živeći od hrane koju im daruju predani, još uvek zarađuju za život takvim pogrešnim življenjem, takvim nedoličnim znanjem kao što su predviđanja:

biće pomračenje meseca, pomračenje sunca, pomračenje sazvežđa;
sunce i mesec će se kretati svojom uobičajenom putanjom;
sunce i mesec će se kretati promenjenom putanjom;
sazvežđa će se kretati svojom uobičajenom putanjom;
sazvežđa će se kretati promenjenom putanjom;
biće meteorska kiša;
biće vatre na nebu;
biće zemljotres;
biće gromova;
biće izlazak, zalazak, zatamnjenje i zasvetljenje meseca, sunca i zvezda;
takav će biti rezultat pomračenja meseca, pomračenja sunca, pomračenja sazvežđa (i tako dalje, sve do) takav će biti rezultat izlaska, zalaska, zatamnjenja i zasvetljenja meseca, sunca i zvezda.

Asketa Gotama odustao je od takvog nedoličnog znanja, takvog pogrešnog življenja.’ Tako, monasi, govori neuk čovek kada hvali Tathāgatu.

25. Ili može reći: ‘Ima asketa i brahmana koji, živeći od hrane koju im daruju predani, još uvek zarađuju za život takvim pogrešnim življenjem, takvim nedoličnim znanjem kao što su predviđanja:

biće obilna kiša;
biće suša;
biće dobra žetva;
biće glad;
biće sve sigurno;
biće opasnosti;
biće bolesti;
biće zdravlja;
ili zarađuju tako što rade poslove računovođe, izračunavanja i proračunavanja, pisanja poezije i spekulisanja o ovome svetu.

Asketa Gotama odustao je od takvog nedoličnog znanja, takvog pogrešnog življenja.’ Tako, monasi, govori neuk čovek kada hvali Tathāgatu.

26. Ili može reći: ‘Ima asketa i brahmana koji, živeći od hrane koju im daruju predani, još uvek zarađuju za život takvim pogrešnim življenjem, takvim nedoličnim znanjem kao što su:

određivanje povoljnog datuma za venčanja;
određivanje povoljnog datuma za veridbu i razvod;
određivanje povoljnog datuma za štednju ili trošenje novca;
recitovanje bajalica koje ljudima donose sreću ili nesreću;
recitovanje bajalica kojima se sprečava trudnoća;
recitovanje vradžbina od kojih se čoveku veže jezik, parališe vilicu, gubi kontrolu nad svojim rukama, gubi kontrolu nad vilicom ili postane gluv;
davanje proročkih odgovora na pitanja, uz pomoć ogledala, devojke ili božanstva;
obožavanje sunca;
obožavanje Mahābrahme;
bljuvanje vatre iz usta;
zazivanje boginje sreće.

Asketa Gotama odustao je od takvog nedoličnog znanja, takvog pogrešnog življenja.’ Tako, monasi, govori neuk čovek kada hvali Tathāgatu.

27. Ili može reći: ‘Ima asketa i brahmana koji, živeći od hrane koju im daruju predani, još uvek zarađuju za život takvim pogrešnim življenjem, takvim nedoličnim znanjem kao što su:

obećavanje darova božanstvima u zamenu za učinjene usluge;
ispunjavanje takvih obećanja;
rituali vezani za demone;
recitovanje bajalica za zaštitu kuće;
izazivanje potencije i sterilnosti;
pripremanje i osvećivanje lokacije za kuću;
ritualno ispiranje usta i kupanje;
prinošenje žrtava paljenica;
prepisivanje sredstava za povraćanje, pražnjenje creva i izbacivanje šlajma;
prepisivanje ulja za uho, kapi za oči i nos, masti i melema;
operisanje očiju i ušiju;
opšte operacije na telu;
lečenje dece;
primena lekovitih korena;
povezi sa melemima od lekovitih biljaka.

Asketa Gotama odustao je od takvog nedoličnog znanja, takvog pogrešnog življenja.’ Tako, monasi, govori neuk čovek kada hvali Tathāgatu.

Kada neuk čovek hvali Tathāgatu, on govori samo o ovim sitnim, beznačajnim detaljima obične vrline.

III TEORIJE O PROŠLOSTI (Pubbantakapika)

28. Postoje drugi principi – duboki, teško vidljivi, teški za razumevanje, smirujući, uzvišeni, izvan običnog rasuđivanja, suptilni, shvatljivi samo mudrome – koje Tathāgata objavljuje pošto ih je razumeo zahvaljujući sopstvenom uvidu. Oni koji istinski hvale Tathāgatu će s pravom govoriti o tim stvarima. A koji su to principi?

29. Postoje askete i brahmani koji teoretišu o prošlosti, čvrsto zastupaju gledišta o prošlosti i na osnovu osamnaest uporišta iznose različite hipoteze vezane za prošlost. Na osnovu čega, u vezi sa čime ti poštovani askete i brahmani grade svoje spekulacije?

A. Eternalizam (sassatavāda): gledišta 1-4

30. Monasi, ima asketa i brahmana koji su eternalisti, tvrde da su sopstvo i ovaj svet večni, i to na osnovu četiri uporišta. A na osnovu čega, u vezi sa čime ti poštovani askete i brahmani objavljuju svoja gledišta?

31. U prvom slučaju, monasi, neki asketa ili brahman uz pomoć napora, nastojanja, istrajnosti, marljivosti i pravog promišljanja dostigne takav stepen mentalne koncentracije da se zahvaljujući umu, tako koncentrisanom, [pročišćenom, jasnom, bez nečistoća, lišenom manjkavosti], seća mnogih svojih prošlih života: to znači (seća se) jednog rođenja, dva, tri, četiri, pet rođenja, deset rođenja, dvadeset, trideset, četrdeset, pedeset rođenja, sto, hiljadu, sto hiljada rođenja; mnogih eona skupljanja kosmosa, mnogih eona širenja kosmosa, mnogih eona skupljanja i širenja kosmosa. (Seća se:) ‘Tada sam se tako zvao, pripadao sam toj familiji, tako sam izgledao. Time sam se hranio i doživljavao takva zadovoljstva i bol, takav je bio kraj moga života. Nestavši iz tog stanja ovde, ponovo sam se pojavio onde. I tamo sam se ovako zvao, pripadao sam toj familiji, tako sam izgledao. Time sam se hranio i doživljavao takva zadovoljstva i bol, takav je bio kraj moga života. Nestavši iz tog stanja onde, ponovo sam se pojavio ovde’. Tako se seća mnoštva svojih prošlih života u celini i do detalja.

Onda takođe tvrdi: ’Sopstvo i ovaj svet su večni, goli, postojani poput vrha planine, stoje čvrsti poput stuba. Ostaju takvi večno, dok ova svesna bića lutaju, preporađaju se, umiru i ponovo nastaju. A zašto? Zato što uz pomoć napora, nastojanja, istrajnosti, marljivosti i pravog promišljanja dostižem takav stepen mentalne koncentracije da se zahvaljujući umu, tako koncentrisanom sećam mnoštva svojih prošlih života u celini i do detalja. Zbog toga znam: sopstvo i ovaj svet su večni, goli, postojani poput vrha planine, stoje čvrsti poput stuba. Ostaju takvi večno, dok ova svesna bića lutaju, preporađaju se, umiru i ponovo nastaju.’ To je, monasi, prvo uporište na osnovu kojeg monasi i brahmani tvrde da su sopstvo i ovaj svet večni.

32. U drugom slučaju, na osnovu čega, u vezi sa čime su poštovani askete i brahmani eternalisti, tvrdeći da su sopstvo i ovaj svet večni? Tako, neki asketa ili brahman uz pomoć napora, nastojanja, istrajnosti, marljivosti i pravog promišljanja dostigne takav stepen mentalne koncentracije da se zahvaljujući umu, tako koncentrisanom, seća mnogih svojih prošlih života. Dakle: jednog eona skupljanja i širenja kosmosa, dva, tri, četiri, pet ili deset eona skupljanja i širenja kosmosa. (Seća se:) ‘Tada sam se tako zvao, pripadao sam toj familiji, tako sam izgledao. Time sam se hranio i doživljavao takva zadovoljstva i bol, takav je bio kraj moga života. Nestavši iz tog stanja ovde, ponovo sam se pojavio onde. I tamo sam se ovako zvao, pripadao sam toj familiji, tako sam izgledao. Time sam se hranio i doživljavao takva zadovoljstva i bol, takav je bio kraj moga života. Nestavši iz tog stanja onde, ponovo sam se pojavio ovde’. Tako se seća mnoštva svojih prošlih života u celini i do detalja.

Onda takođe tvrdi: ’Sopstvo i ovaj svet su večni, goli, postojani poput vrha planine, stoje čvrsti poput stuba. Ostaju takvi večno, dok ova svesna bića lutaju, preporađaju se, umiru i ponovo nastaju. A zašto? Zato što uz pomoć napora, nastojanja, istrajnosti, marljivosti i pravog promišljanja dostižem takav stepen mentalne koncentracije da se zahvaljujući umu, tako koncentrisanom sećam mnoštva svojih prošlih života u celini i do detalja. Zbog toga znam: sopstvo i ovaj svet su večni, goli, postojani poput vrha planine, stoje čvrsti poput stuba. Ostaju takvi večno, dok ova svesna bića lutaju, preporađaju se, umiru i ponovo nastaju.’ To je, monasi, drugo uporište na osnovu kojeg askete i brahmani tvrde da su sopstvo i ovaj svet večni.

33. U trećem slučaju, na osnovu čega, u vezi sa čime su poštovani askete i brahmani eternalisti, tvrdeći da su sopstvo i ovaj svet večni? Tako, neki asketa ili brahman uz pomoć napora, nastojanja, istrajnosti, marljivosti i pravog promišljanja dostigne takav stepen mentalne koncentracije da se zahvaljujući umu, tako koncentrisanom, seća mnogih svojih prošlih života. Dakle: deset eona skupljanja i širenja kosmosa, dvadeset, trideset, četrdeset eona skupljanja i širenja kosmosa. (Seća se:) ‘Tada sam se tako zvao, pripadao sam toj familiji, tako sam izgledao. Time sam se hranio i doživljavao takva zadovoljstva i bol, takav je bio kraj moga života. Nestavši iz tog stanja ovde, ponovo sam se pojavio onde. I tamo sam se ovako zvao, pripadao sam toj familiji, tako sam izgledao. Time sam se hranio i doživljavao takva zadovoljstva i bol, takav je bio kraj moga života. Nestavši iz tog stanja onde, ponovo sam se pojavio ovde’. Tako se seća mnoštva svojih prošlih života u celini i do detalja.

Onda takođe tvrdi: ’Sopstvo i ovaj svet su večni, goli, postojani poput vrha planine, stoje čvrsti poput stuba. Ostaju takvi večno, dok ova svesna bića lutaju, preporađaju se, umiru i ponovo nastaju. A zašto? Zato što uz pomoć napora, nastojanja, istrajnosti, marljivosti i pravog promišljanja dostižem takav stepen mentalne koncentracije da se zahvaljujući umu, tako koncentrisanom sećam mnoštva svojih prošlih života u celini i do detalja. Zbog toga znam: sopstvo i ovaj svet su večni, goli, postojani poput vrha planine, stoje čvrsti poput stuba. Ostaju takvi večno, dok ova svesna bića lutaju, preporađaju se, umiru i ponovo nastaju.’ To je, monasi, treće uporište na osnovu kojeg askete i brahmani tvrde da su sopstvo i ovaj svet večni.

34. U četvrtom slučaju, na osnovu čega, u vezi sa čime su poštovani askete i brahmani eternalisti, tvrdeći da su sopstvo i ovaj svet večni? Tako je, monasi, neki asketa ili brahman racionalista, istraživač. On svoje gledište – iskovano rezonovanjem, izvedeno na osnovu istraživanja, saglasno njegovom načinu razmišljanja – objavljuje ovako: ’Sopstvo i ovaj svet su večni, goli, postojani poput vrha planine, stoje čvrsti poput stuba. Ostaju takvi večno, dok ova svesna bića lutaju, preporađaju se, umiru i ponovo nastaju.’ To je, monasi, četvrto uporište na osnovu kojeg askete i brahmani tvrde da su sopstvo i ovaj svet večni.

35. To su, monasi, četiri uporišta na osnovu kojih askete i brahmani koji su eternalisti tvrde da su sopstvo i ovaj svet večni. Svaki asketa ili brahman koji tvrdi da su sopstvo i ovaj svet večni, čini na osnovu jednog od ova četiri uporišta. Izvan njih nema nijednoga.

36. Monasi, Tathāgata ovako razume: ’Ova gledišta, kada se ovako zauzmu i za njih se veže, vode do takvog budućeg odredišta, to takvog stanja u narednom životu’. On takođe razume šta sve ovo nadilazi. I pošto to razumevanje ne uzima pogrešno, u sebi je ostvario stanje savršenog mira. Monasi, razumevši onako kako zaista jeste, nastanak i prestanak osećaja, zadovoljstvo u njima, opasnost u njima i beg od njih, Tathāgata je oslobođen zahvaljujući nevezivanju.

37. To su principi – duboki, teško vidljivi, teški za razumevanje, smirujući, uzvišeni, izvan običnog rasuđivanja, suptilni, shvatljivi samo mudrome – koje Tathāgata objavljuje pošto ih je razumeo zahvaljujući sopstvenom uvidu. Oni koji istinski hvale Tathāgatu s pravom govore o tim stvarima.

B. Delimični eternalizam (ekaććasassatavāda): gledišta 5-8

38. Monasi, ima asketa i brahmana koji su eternalisti u odnosu na jedne stvari i ne-eternalisti u odnosu na neke druge, koji na osnovu četiri uporišta tvrde da su sopstvo i ovaj svet delom večni, a delom nisu večni. A na osnovu čega, u vezi sa čime ti poštovani askete i brahmani objavljuju svoja gledišta?

39. Dođe vreme, monasi, kada posle dugog vremena ovaj svet počne da se skuplja (dezintegriše). Dok se on skuplja, biće se u najvećoj meri preporađaju u ābhasara svetu Brahme. Tu ona žive, umom stvorena, hraneći se ushićenjem, blistavi, lete nebom, veličanstveni i takvi ostaju dugo vremena.

40. Dođe vreme kada posle dugog vremena ovaj svet počne da se širi. Dok se on širi, pojavljuje se prazna Brahmina kuća. Onda neka svesna bića – pošto im ističe životni vek ili njihove zasluge – umru u toj grupi blistavih božanstava i preporađaju se u toj praznoj kući Bahminoj. Tu ona žive, umom stvorena, hraneći se ushićenjem, blistavi, lete nebom, veličanstveni i takvi ostaju dugo vremena.

41. Ali pošto dugo tu borave sama, postaju nezadovoljna i nespokojna: ’Ah, kad bi se samo još neko drugo biće pojavilo u ovom stanju egzistencije.’ Onda druga svesna bića – pošto im ističe životni vek ili njihove zasluge –  umru u toj grupi blistavih božanstava i preporode se u praznoj kući Bahminoj, u društvu drugih bića. Tu ona takođe žive, umom stvorena, hraneći se ushićenjem, blistavi, lete nebom, veličanstveni i takvi ostaju dugo vremena.

42. A onda biće koje se tu prvo preporodi pomisli: ’Ja sam Brahmā, veliki Brahmā, neporaženi, nepobedivi, univerzalni mudrac, silni, vrhovno božanstvo, tvorac, kreator, najbolji, roditelj, regulator, otac onima koji su rođeni i onima koji će tek biti rođeni. Sva ta bića ja sam stvorio! A kako to? Jer sam prvi pomislio: “Ah, kad bi se samo još jedno biće pojavilo u ovom obliku postojanja!” Takva beše želja mog srca i tada se ta bića pojaviše u ovom obliku postojanja’.

A bića koja su se tu kasnije preporodila takođe pomisliše: ‘Ovo mora da je Brahmā, veliki Brahmā, neporaženi, nepobedivi, univerzalni mudrac, silni, vrhovno božanstvo, tvorac, kreator, najbolji, roditelj, regulator, otac onima koji su rođeni i onima koji će tek biti rođeni. I nas je on stvorio. A kako to? Jer vidimo da se on ovde prvi preporodio, a mi smo došli kasnije’.

43. I biće koje se prvo preporodilo je dugovečnije, lepše i poštovanije od onih koji su stigli kasnije.

44. Onda, monasi, moguće je da jedno od tih bića umre u tom svetu i preporodi se u ovome. Došavši u ovaj svet, ono napusti dom i ode u beskućnike. Zahvaljujući snažnom, odlučnom, predanom i istrajnom naporu, kao i ispravnom promišljanju, postiže takav stepen koncentracije da se priseća prošlog života, ali ne dalje od toga. Tada on kaže: ‘Onaj ko je Brahmā – veliki Brahmā, neporaženi, nepobedivi, univerzalni mudrac, silni, vrhovno božanstvo, tvorac, kreator, najbolji, roditelj, regulator, otac onima koji su rođeni i onima koji će tek biti rođeni – on je trajan, neprolazan, večan, neuništiv, večno isti. Mi koje je stvorio taj Brahmā i moramo da se pojavimo u ovom svetu, privremeni smo, prolazni, kratkog veka i uništivi’. To je, monasi, prvo uporište na osnovu kojeg neke askete i brahmani tvrde da su sopstvo i ovaj svet delom večni, a delom nisu večni.

45. U drugom slučaju na osnovu čega, u vezi sa čime neki poštovani askete i brahmani  eternalisti u pogledu jednih stvari, a ne-eternalisti u pogledu drugih, tvrde da su sopstvo i ovaj svet delom večni, a delom nisu večni.

Ima, monasi, božanstava zvanih ‘iskvarena zabavom’. Ona najveći deo vremena provode u smehu i igri. Posledica toga je da postaju rastreseni, pa zato umiru u tom svetu.

46. Onda, monasi, moguće je da jedno od tih bića umre u tom svetu i preporodi se u ovome. Došavši u ovaj svet, ono napusti dom i ode u beskućnike. Zahvaljujući snažnom, odlučnom, predanom i istrajnom naporu, kao i ispravnom promišljanju, postiže takav stepen koncentracije da se priseća prošlog života, ali ne dalje od toga. Tada on kaže: ‘Božanstva koja nisu iskvarena zabavom ne provode mnogo vremena u smehu i igri. Tako ona ne postaju rastresena i ne nestaju iz te grupe božanstava. Ona su trajna, neprolazna, večna, neuništiva, večno ista. Ali mi smo iskvareni zabavom, najveći deo vremena provodili smo u smehu i igri. Kada smo postali rastreseni, nestali smo u tom svetu. Pojavivši se u ovom svetu, privremeni smo, prolazni, kratkog veka i uništivi’. To je, monasi, drugo uporište na osnovu kojeg neke askete i brahmani tvrde da su sopstvo i ovaj svet delom večni, a delom nisu večni.

47. U trećem slučaju na osnovu čega, u vezi sa čime neki poštovani askete i brahmani  eternalisti u pogledu jednih stvari, a ne-eternalisti u pogledu drugih, tvrde da su sopstvo i ovaj svet delom večni, a delom nisu večni?

Ima, monasi, božanstava zvanih ‘zlovoljna’. Ona mnogo vremena provode posmatrajući se međusobno, tako da se u njima razvije bes jednih prema dugima. Kada u njima vlada bes, tela i umovi im postaju iscrpljeni i oni, otuda, umiru u tom svetu.

48. Onda, monasi, moguće je da jedno od tih bića umre u tom svetu i preporodi se u ovome. Došavši u ovaj svet, ono napusti dom i ode u beskućnike. Zahvaljujući snažnom, odlučnom, predanom i istrajnom naporu, kao i ispravnom promišljanju, postiže takav stepen koncentracije da se priseća prošlog života, ali ne dalje od toga. Tada on kaže: ‘Božanstva koja nisu zlovoljna ne provode mnogo vremena posmatrajući se međusobno. Tako ona ne postaju besna jedna prema drugima, njihova tela i umovi ne postaju iscrpljeni i ona ne nestaju iz te grupe božanstava. Ona su trajna, neprolazna, večna, neuništiva, večno ista. Ali mi koji smo bili zlovoljni, najveći deo vremena provodili smo posmatrajući se međusobno, postali smo besni jedni na druge, naša tela i umovi postali su iscrpljeni i nestali smo iz te grupe božanstava. Mi smo privremeni, prolazni, kratkog veka i uništivi, te smo se rodili u ovome svetu’. To je, monasi, treće uporište na osnovu kojeg neki askete i brahmani tvrde da su sopstvo i ovaj svet delom večni, a delom nisu večni.

49. U četvrtom slučaju na osnovu čega, u vezi sa čime neki poštovani askete i brahmani  eternalisti u pogledu jednih stvari, a ne-eternalisti u pogledu drugih, tvrde da su sopstvo i ovaj svet delom večni, a delom nisu večni?

Ima, monasi, asketa i brahmana koji se oslanjaju na logiku i istraživanje. Oni govore o tome do čega su došli uz pomoć logike, sledeći svoj put istraživanja, te iznose ovakvo gledište: ‘Ono što se nazika “oko” ili “uho” ili “nos” ili “jezik” ili “telo”: to sopstvo je privremeno, prolazno, kratkog veka i uništivo. Ono što se naziva “um” (ćitta) ili “mentalno” (mano) ili “svest” (viññāṇa): to sopstvo je trajno, neprolazno, večno, neuništivo, večno isto’. To je, monasi, četvrto uporište na osnovu kojeg neki askete i brahmani tvrde da su sopstvo i ovaj svet delom večni, a delom nisu večni.

50. Ovo su četiri uporišta na osnovu kojih neki askete i brahmani tvrde da su sopstvo i ovaj svet delom večni, a delom nisu večni. Bilo koji asketa ili brahman koji tvrdi da su sopstvo i ovaj svet delom večni, a delom nisu večni, čini to na osnovu jednog od ova četiri uporišta. Izvan njih nema nijednog drugog.

51. Tako, monasi, razume Tathāgata. On takođe razume: ‘Ovakva uporišta, kada ih neko tako pretpostavi i pogrešno razume, vode do takvog i takvog budućeg odredišta, do takvog stanja u narednom životu’. On takođe razume šta ta uporišta nadilazi, ali to razumevanje ne uzima pogrešno. I pošto je oslobođen pogrešnog razumevanja, on dostiže savršen mir unutar samoga sebe. Pošto je zaista razumeo nastanak, prestanak, zadovoljenje, opasnost i izlaz iz osećajâ, Tathāgata je oslobođen zahvaljujući nevezivanju.

52. To su principi – duboki, teško vidljivi, teški za razumevanje, smirujući, uzvišeni, izvan običnog rasuđivanja, suptilni, shvatljivi samo mudrome – koje Tathāgata objavljuje pošto ih je razumeo zahvaljujući sopstvenom uvidu. Oni koji istinski hvale Tathāgatu će s pravom govoriti o tim stvarima.

C. Učenja o ograničenosti i neograničenosti ovoga sveta (antānantavāda): gledišta 9-12

53. Ima asketa i brahmana koji spekulišu o veličini i na osnovu četiri uporišta tvrde da je ovaj svet ograničen ili bezgraničan. A na osnovu čega, u vezi sa čime ti poštovani askete i brahmani objavljuju svoja gledišta?

54. U prvom slučaju, monasi, neki asketa ili brahman, zahvaljujući svojoj revnosti, posvećenosti, marljivosti i ispravnom promišljanju, dostigne takav stupanj mentalne koncentracije, da uma tako koncentrisanog boravi sagledavajući ovaj svet kao ograničen. On ovako kaže: ‘Ovaj svet je ograničen i omeđen. A zašto? Zato što sam dostigao takav stupanj mentalne koncentracije, da uma tako koncentrisanog boravim sagledavajući ovaj svet kao ograničen. Zbog toga znam: Ovaj svet je ograničen i omeđen.’

To je, monasi, prvi slučaj.

55. U drugom slučaju, na osnovu čega, u vezi sa čime neki poštovani askete i brahmani  objavljuju da je ograničen ili bezgraničan?

Tako, monasi, neki asketa ili brahman, zahvaljujući svojoj revnosti, posvećenosti, marljivosti i ispravnom promišljanju, dostigne takav stupanj mentalne koncentracije, da uma tako koncentrisanog boravi sagledavajući ovaj svet kao neograničen. On ovako kaže: ‘Ovaj svet je neograničen i neomeđen. A zašto? Zato što sam dostigao takav stupanj mentalne koncentracije, da uma tako koncentrisanog boravim sagledavajući ovaj svet kao neograničen. Zbog toga znam: Ovaj svet je neograničen i neomeđen.’

To je, monasi, drugi slučaj.

56. U trećem slučaju, na osnovu čega, u vezi sa čime neki poštovani askete i brahmani  objavljuju da je ograničen ili neograničen?

Tako, monasi, neki asketa ili brahman, zahvaljujući svojoj revnosti, posvećenosti, marljivosti i ispravnom promišljanju, dostigne takav stupanj mentalne koncentracije, da uma tako koncentrisanog boravi sagledavajući ovaj svet kao ograničen nagore i nadole, ali kao neograničen popreko. On ovako kaže: ‘Ovaj svet je i ograničen i neograničen. A zašto? Zato što sam dostigao takav stupanj mentalne koncentracije, da uma tako koncentrisanog boravim sagledavajući ovaj svet kao ograničen nagore i nadole, ali kao neograničen popreko. Zbog toga znam: Ovaj svet je u isto vreme i ograničen i neograničen.’

To je, monasi, treći slučaj.

57. U četvrtom slučaju, na osnovu čega, u vezi sa čime neki poštovani askete i brahmani  objavljuju da je ograničen ili neograničen?

Tako, monasi, neki asketa ili brahman je racionalista, istraživač. On objavljuje svoje gledište – iskovano razumom, izvedeno na osnovu svojih istraživanja, u skladu sa svojim tokom misli – ovako: ‘Ovaj svet nijen i ograničen ni neograničen. Oni askete i brahmani koji objavljuju da svet jeste ograničen i omeđen, oni koji objavljuju da je svet neograničen i neomeđen, kao i oni koji objavljuju da je u isto vreme i ograničen i neograničen, svi oni su u zabludi. Ovaj svet niti je ograničen, niti je neograničen.’

To je, monasi, četvrti slučaj.

58. Na osnovu ova četiri temelja ti poštovani askete i brahmani objavljuju da je ovaj svet ograničen ili neograničen. Koji god askete i brahmani da objavljuju kako je ova svet ograničen ili neograničen, svako do njih to čini na osnovu ova četiri temelja ili na jednom od njih. Izvan toga nema nijednog.

59-60.  Tako, monasi,razume Tathāgata… (ponavljaju se u celini §51-52)… Oni koji istinski hvale Tathāgatu će s pravom govoriti o tim stvarima.

D. Učenja o stalnom okolišenju (amarāvikkhepavāda): gledišta 13-16

61. Ima, monasi, asketa i brahmana koji okolišaju. Kad god im se postavi neko pitanje, pribegavaju beskrajnom izvrdavanju i okolišenju i to na četiri načina. A na osnovu čega, u vezi sa čime ti poštovani askete i brahmani tako čine?

62. Tako, monasi, neki asketa ili brahman ne razume u skladu sa stvarnošću šta je korisno i šta je štetno.  On razmišlja: ‘Ja ne razumem u skladu sa stvarnošću šta je korisno i šta je štetno. Ako bih, bez takvog razumevanja, objavio da je nešto korisno ili štetno, moja objava bi mogla biti pogrešna. Ako bi moja objava bila pogrešna, to bi bilo mučno za mene i ta muka bi bila prepreka.’ I tako, iz straha i gnušanja da iznese pogrešnu tvrdnju, on ne objavljuje za bilo šta da je korisno ili štetno. Ali kada ga pitaju o ovoj ili onoj stvari, pribegava neodređenim tvrdnjama i okolišenju: ‘Ja ne mislim tako, ne uzimam stvari na taj način, niti na drugi način. Ne kažem da to nije tako, ali ne kažem ni da je to ovako ili drugačije.’

To je, monasi, prvi slučaj.

63. U drugom slučaju, na osnovu čega, u vezi sa čime neki poštovani askete i brahmani  pribegavaju beskrajnom izvrdavanju i okolišenju?

Tako, monasi, neki asketa ili brahman, ne razume u skladu sa stvarnošću šta je korisno i šta je štetno.  On razmišlja: ‘Ja ne razumem u skladu sa stvarnošću šta je korisno i šta je štetno. Ako bih, bez takvog razumevanja, objavio da je nešto korisno ili štetno, žudnja i požuda ili mržnja i odbojnost bi se mogle u meni javiti. Ako bi se u meni javile žudnja i požuda ili mržnja i odbojnost, to bi za mene značilo vezivanje. Takvo vezivanje bilo bi mučno za mene i ta muka bi bila prepreka.’ I tako, iz straha i gnušanja prema vezivanju, on ne objavljuje za bilo šta da je korisno ili štetno. Ali kada ga pitaju o ovoj ili onoj stvari, pribegava neodređenim tvrdnjama i okolišenju: ‘Ja ne mislim tako, ne uzimam stvari na taj način, niti na drugi način. Ne kažem da to nije tako, ali ne kažem ni da je to ovako ili drugačije.’

To je, monasi, drugi slučaj.

64. U trećem slučaju, na osnovu čega, u vezi sa čime neki poštovani askete i brahmani  pribegavaju beskrajnom izvrdavanju i okolišenju?

Tako, monasi, neki asketa ili brahman, ne razume u skladu sa stvarnošću šta je korisno i šta je štetno.  On razmišlja: ‘Ja ne razumem u skladu sa stvarnošću šta je korisno i šta je štetno. Ali ima asketa i brahmana koji su mudri, vešti u raspravljanju, idu unaokolo i svojom oštroumnošću pobijaju gledišta drugih. Ako bih i pored nerazumevanja, objavio da je nešto korisno ili štetno, mogli bi početi da me ispituju o mojim gledištima, tražiti argumente i pobijati moje tvrdnje. Ako bi tako činili, ne bih bio u stanju da im odgovorim. Ako im ne bih odgovorio, to bi bilo mučno za mene i ta muka bi bila prepreka.’ I tako, iz straha i gnušanja prema ispitivanju, on ne objavljuje za bilo šta da je korisno ili štetno. Ali kada ga pitaju o ovoj ili onoj stvari, pribegava neodređenim tvrdnjama i okolišenju: ‘Ja ne mislim tako, ne uzimam stvari na taj način, niti na drugi način. Ne kažem da to nije tako, ali ne kažem ni da je to ovako ili drugačije.’

To je, monasi, treći slučaj.

65. U četvrtom slučaju, na osnovu čega, u vezi sa čime neki poštovani askete i brahmani  pribegavaju beskrajnom izvrdavanju i okolišenju?

Tako, monasi, neki asketa ili brahman je tupav i glup. Zbog svoje tupavosti i glupavosti, kada ga pitaju o ovoj ili onoj stvari, pribegava on neodređenim tvrdnjama i beskrajnom okolišenju: ‘Ako me pitate da li postoji drugi svet – ako bih mislio da postoji, ja bih tako i objavio. Ali ja ne mislim tako, ne uzimam stvari na taj način, niti na drugi način. Ne kažem da to nije tako, ali ne kažem ni da je to ovako ili drugačije.’

Slično tome, kada mu postave bilo koje od ovih pitanja, pribegava istom takvom izvrdavanju i beskrajnom okolišenju:

A     1. Da li ne postoji drugi svet?
2. Da li drugi svet u isto vreme i postoji i ne postoji?
3. Da li drugi sve u isto vreme niti postoji, niti ne postoji?

B    1. Postoje li bića koja se spontano preporađaju?
2. Da li ne postoje bića koja se spontano preporađaju?
3. Da li u isto vreme i postoje i ne postoje bića koja se spontano preporađaju?
4. Da li u isto vreme niti postoje, niti ne postoje bića koja se spontano preporađaju?

C    1. Postoji li plod i rezultat dobrog i lošeg postupka?
2. Da li ne postoji plod i rezultat dobrog i lošeg postupka?
3. Da li u isto vreme i postoji i ne postoji plod i rezultat dobrog i lošeg postupka?
4. Da li u isto vreme niti postoji, niti ne postoji plod i rezultat dobrog i lošeg postupka?

D.    1. Postoji li Tathāgata posle smrti?
2. Da li Tathāgata ne postoji posle smrti?
3. Da li u isto vreme i postoji i ne postoji Tathāgata posle smrti?
4. Da li u isto vreme niti postoji, niti ne postoji Tathāgata posle smrti?

To je, monasi, četvrti slučaj.

66. Na osnovu ova četiri temelja ti askete i brahmani pribegavaju beskrajnom izvrdavanju i okolišenju, kad god im se postavi neko pitanje. Koji god askete i brahmani da pribegavaju beskrajnom izvrdavanju i okolišenju, svako do njih to čini na osnovu ova četiri temelja ili na jednom od njih. Izvan toga nema nijednog.

Tako, monasi, razume Tathāgata… Oni koji istinski hvale Tathāgatu će s pravom govoriti o tim stvarima.

E. Učenja o slučajnom nastanku (adhiććasamuppannavāda): gledišta 17-18

67. Ima, monasi, asketa i brahmana koji zastupaju učenje o slučajnom nastanku i koji na dva načina objašnjavaju slučajni nastanak sopstva i ovoga sveta. A na osnovu čega, u vezi sa čime ti poštovani askete i brahmani objavljuju svoja gledišta?

68. Tako, monasi, postoje božanstva koja se nazivaju “bićima bez opažaja”. Kada se u njima javi opažaj, ona umiru u tom svetu. I moguće je da meko od tih bića umre među im božanstvima i preporodi se u ovome svetu. Pošto se rodi u ovom svetu, ono napusti dom i postane beskućnik. Pošto je postao beskućnik, taj čovek zahvaljujući trudu, naporu, posvećenosti i marljivosti, kao i mudrom promišljanju, dosegne takav stepen koncentracije da se njegov um seti nastanka percepcije, ali ne i bilo čega pre toga. Tada on kaže: ‘Sopstvo i ovaj svet nastaju slučajno. A zašto? Zato što prethodno nisam postojao. I tako, iako me nije bilo, sada izronih u postojanje.’

To je, monasi, prvi slučaj.

69. A koji je to drugi način, drugi slučaj, zbog čega neki poštovani askete i brahmani zastupaju učenje o slučajnom nastanku i koji na dva načina objašnjavaju slučajni nastanak sopstva i ovoga sveta?

Tako, monasi, neki asketa i brahman jeste racionalista. On svoje gledište – iskovano razumom, izvedeno na osnovu njegovog istraživanja, sledeći sopstveni tok razmišljanja – ovako objavljuje: ‘Sopstvo i ovaj svet nastaju slučajno.’

To je, monasi, drugi slučaj.

70. Na ova dva temelja ti askete i brahmani, koji zastupaju učenje o slučajnom nastanku, objašnjavaju slučajni nastanak sopstva i ovoga sveta. Koji god askete i brahmani da objavljuju kako sopstvo i ovaj svet nastaju slučajno, svako do njih to čini na osnovu ova dva temelja ili na jednom od njih. Izvan toga nema nijednog.

Tako, monasi, razume Tathāgata… Oni koji istinski hvale Tathāgatu će s pravom govoriti o tim stvarima.

71. Askete i brahmani koji teoretišu o prošlosti i čvrsto zastupaju gledišta o prošlosti, na osnovu ovih osamnaest uporišta iznose različite hipoteze vezane za prošlost. Koji god askete i brahmani da teoretišu o prošlosti i čvrsto zastupaju gledišta o prošlosti, svako do njih to čini na osnovu ovih osamnaest temelja ili na osnovu jednog od njih. Izvan toga nema nijednog.

72. Monasi, to Tathāgata razume. I isto tako razume: ’Ova gledišta, kada se ovako zauzmu i za njih se veže, vode do takvog budućeg odredišta, to takvog stanja u narednom životu’. On takođe razume šta sve ovo nadilazi, ali se za to razumevanje ne vezuje, u sebi je ostvario stanje savršenog mira. Monasi, razumevši onako kako zaista jeste, nastanak i prestanak osećaja, zadovoljstvo u njima, opasnost u njima i beg od njih, Tathāgata je oslobođen zahvaljujući nevezivanju.

73. To su principi – duboki, teško vidljivi, teški za razumevanje, smirujući, uzvišeni, izvan običnog rasuđivanja, suptilni, shvatljivi samo mudrome – koje Tathāgata objavljuje pošto ih je razumeo zahvaljujući sopstvenom uvidu. Oni koji istinski hvale Tathāgatu s pravom govore o tim stvarima.

IV. TEORIJE O BUDUĆNOSTI (Aparantakappika)

74. Postoje askete i brahmani koji teoretišu o budućnosti i čvrsto zastupaju gledišta o budućnosti, na osnovu četrdeset četiri uporišta iznose različite hipoteze vezane za budućnost. A na osnovu čega, u vezi sa čime ti poštovani askete i brahmani objavljuju svoja gledišta?

A. Učenja o vidljivosti posle smrti (saññīvāda): gledišta 19-34

75. Ima, monasi, asketa i brahmana koji zastupaju gledište da postoji život posle smrti i na osnovu šesnaest uporišta tvrde da sopstvo nastavlja da živi posle smrti u vidljivom obliku. A na osnovu čega, u vezi sa čime ti poštovani askete i brahmani objavljuju svoja gledišta?

76. Oni objavljuju: ‘Sopstvo je nepromenljivo posle smrti, moguće ga je videti i takođe je

A.    1. materijalno
2. nematerijalno
3. i materijalno i nematerijalno
4. ni materijalno ni nematerijalno

B.    1. konačno
2. beskonačno
3. i konačno i beskonačno
4. ni konačno ni beskonačno

C.    1. jedinstvenog opažanja
2. različitog opažanja
3. ograničenog opažanja
4. neograničenog opažanja

D.    1. ne doživljava bilo šta drugo sem sreće
2. ne doživljava bilo šta drugo sem patnje
3. doživljava i sreću i patnju
4. ne doživljava ni sreću ni patnju.’

77. Monasi, askete i brahmani koji kažu da postoji život posle smrti, na osnovu ovih šesnaest načina tvrde da sopstvo nastavlja da živi posle smrti u vidljivom obliku. Koji god askete i brahmani kažu da postoji život posle smrti u vidljivim obliku, svako do njih to čini na osnovu ovih šesnaest temelja ili na osnovu jednog od njih. Izvan toga nema nijednog.

Tako, monasi, razume Tathāgata… Oni koji istinski hvale Tathāgatu će s pravom govoriti o tim stvarima.

B. Učenja o nevidljivosti posle smrti (asaññīvāda): gledišta 35-42

78. Ima, monasi, asketa i brahmana koji zastupaju gledište da postoji život posle smrti i na osnovu osam uporišta tvrde da sopstvo nastavlja da živi posle smrti u nevidljivom obliku. A na osnovu čega, u vezi sa čime ti poštovani askete i brahmani objavljuju svoja gledišta?

79. Oni objavljuju: ‘Sopstvo je nepromenljivo posle smrti, nemoguće ga je videti i takođe je

A.    1. materijalno
2. nematerijalno
3. i materijalno i nematerijalno
4. ni materijalno ni nematerijalno

B.    1. konačno
2. beskonačno
3. i konačno i beskonačno
4. ni konačno ni beskonačno

80. Monasi, askete i brahmani koji kažu da postoji život posle smrti, na osnovu ovih osam načina tvrde da sopstvo nastavlja da živi posle smrti u nevidljivom obliku. Koji god askete i brahmani kažu da postoji život posle smrti u nevidljivim obliku, svako do njih to čini na osnovu ovih osam temelja ili na osnovu jednog od njih. Izvan toga nema nijednog.

Tako, monasi, razume Tathāgata… Oni koji istinski hvale Tathāgatu će s pravom govoriti o tim stvarima.

C. Učenja o ni vidljivosti ni nevidljivosti posle smrti (N’evasaññī-nāsaññīvāda): gledišta 43-50

81. Ima, monasi, asketa i brahmana koji zastupaju gledište da postoji život posle smrti i na osnovu osam uporišta tvrde da sopstvo nastavlja da živi posle smrti u ni vidljivom ni nevidljivom obliku. A na osnovu čega, u vezi sa čime ti poštovani askete i brahmani objavljuju svoja gledišta?

82. Oni objavljuju: ‘Sopstvo je nepromenljivo posle smrti, ni vidljivo ni nevidljivo i takođe je

A.    1. materijalno
2. nematerijalno
3. i materijalno i nematerijalno
4. ni materijalno ni nematerijalno

B.    1. konačno
2. beskonačno
3. i konačno i beskonačno
4. ni konačno ni beskonačno

83. Monasi, askete i brahmani koji kažu da postoji život posle smrti, na osnovu ovih osam načina tvrde da sopstvo nastavlja da živi posle smrti u ni vidljivom ni nevidljivom obliku. Koji god askete i brahmani kažu da postoji život posle smrti u ni vidljivom ni nevidljivom obliku, svako do njih to čini na osnovu ovih osam temelja ili na osnovu jednog od njih. Izvan toga nema nijednog.

Tako, monasi, razume Tathāgata… Oni koji istinski hvale Tathāgatu će s pravom govoriti o tim stvarima.

D. Poništavanje (uććhedavāda): gledišta 51-57

84. Ima, monasi, asketa i brahmana koji zastupaju gledište o poništavanju i na osnovu osam uporišta tvrde da posle smrti svako biće čeka poništavanje, razaranje i nestanak. A na osnovu čega, u vezi sa čime ti poštovani askete i brahmani objavljuju svoja gledišta?

85. Tako, monasi, neki asketa ili brahman iznosi sledeće učenje ili gledište: ‘Ovo sopstvo, dobri gospodine, ima materijalni oblik; sačinjeno je od četiri primarna elementa, a stvorili su ga otac i majka. Pošto to sopstvo, dobri gospodine, biva razoreno i uništeno posle sloma tela, posle smrti, na toj tački ono je potpuno poništeno.’ Na taj način neki objavljuju poništavanje, razaranje i nestanak nekog postojećeg bića.

86. Ali neki drugi im kažu: ‘Dobri gospodine, to sopstvo o kojem govorite postoji. Ne poričem to. Ali na toj tački sopstvo ne biva potpuno poništeno. Jer postoji drugo sopstvo – božansko, u materijalnom obliku, vidljivo, koje se hrani materijalnom hranom. Vi za njega niti znate, niti ga vidite, ali ja ga znam i vidim. Pošto to sopstvo, dobri gospodine, biva razoreno i uništeno posle sloma tela, posle smrti, na toj tački sopstvo je potpuno poništeno.’ Na taj način drugi objavljuju poništavanje, razaranje i nestanak nekog postojećeg bića.

87. Ali neki drugi im kažu: ‘Dobri gospodine, to sopstvo o kojem govorite postoji. Ne poričem to. Ali na toj tački sopstvo ne biva potpuno poništeno. Jer postoji drugo sopstvo – božansko, u materijalnom obliku, umom stvoreno, potpuno sa svim svojim udovima i organima. Vi za njega niti znate, niti ga vidite, ali ja ga znam i vidim. Pošto to sopstvo, dobri gospodine, biva razoreno i uništeno posle sloma tela, posle smrti, na toj tački sopstvo je potpuno poništeno.’ Na taj način drugi objavljuju poništavanje, razaranje i nestanak nekog postojećeg bića.

88. Ali neki drugi im kažu: ‘Dobri gospodine, to sopstvo o kojem govorite postoji. Ne poričem to. Ali na toj tački sopstvo ne biva potpuno poništeno. Jer postoji drugo sopstvo, koje pripada području beskrajnog prostora, (do kojeg se stiže) potpunim nadilaženjem opažaja materijalnog oblika, nestankom opažaja otpora, neobraćanjem pažnje na opažanje različitosti, (kontempliranjem) ‘prostor je beskrajan’. Vi za njega niti znate, niti ga vidite, ali ja ga znam i vidim. Pošto to sopstvo, dobri gospodine, biva razoreno i uništeno posle sloma tela, posle smrti, na toj tački sopstvo je potpuno poništeno.’ Na taj način drugi objavljuju poništavanje, razaranje i nestanak nekog postojećeg bića.

89. Ali neki drugi im kažu: ‘Dobri gospodine, to sopstvo o kojem govorite postoji. Ne poričem to. Ali na toj tački sopstvo ne biva potpuno poništeno. Jer postoji drugo sopstvo, koje pripada području beskonačne svesti, (do kojeg se stiže) potpunim nadilaženjem područja beskrajnog prostora, (kontempliranjem) ‘svest je beskonačna’. Vi za njega niti znate, niti ga vidite, ali ja ga znam i vidim. Pošto to sopstvo, dobri gospodine, biva razoreno i uništeno posle sloma tela, posle smrti, na toj tački sopstvo je potpuno poništeno.’ Na taj način drugi objavljuju poništavanje, razaranje i nestanak nekog postojećeg bića.

90. Ali neki drugi im kažu: ‘Dobri gospodine, to sopstvo o kojem govorite postoji. Ne poričem to. Ali na toj tački sopstvo ne biva potpuno poništeno. Jer postoji drugo sopstvo, koje pripada području ničega, (do kojeg se stiže) potpunim nadilaženjem područja beskonačne svesti, (kontempliranjem) ‘ne postoji ništa’. Vi za njega niti znate, niti ga vidite, ali ja ga znam i vidim. Pošto to sopstvo, dobri gospodine, biva razoreno i uništeno posle sloma tela, posle smrti, na toj tački sopstvo je potpuno poništeno.’ Na taj način drugi objavljuju poništavanje, razaranje i nestanak nekog postojećeg bića.

91. Ali neki drugi im kažu: ‘Dobri gospodine, to sopstvo o kojem govorite postoji. Ne poričem to. Ali na toj tački sopstvo ne biva potpuno poništeno. Jer postoji drugo sopstvo, koje pripada području ni opažanja ni neopažanja, (do kojeg se stiže) potpunim nadilaženjem područja ničega, (kontempliranjem) ‘ovo je mirno, ovo je uzvišeno’. Vi za njega niti znate, niti ga vidite, ali ja ga znam i vidim. Pošto to sopstvo, dobri gospodine, biva razoreno i uništeno posle sloma tela, posle smrti, na toj tački sopstvo je potpuno poništeno.’ Na taj način drugi objavljuju poništavanje, razaranje i nestanak nekog postojećeg bića.

92. Monasi, askete i brahmani koji zastupaju gledište o poništavanju, na osnovu ovih osam načina tvrde da posle smrti svako biće čeka poništavanje, razaranje i nestanak. Koji god askete i brahmani kažu da posle smrti svako biće čeka poništavanje, razaranje i nestanak, svako do njih to čini na osnovu ovih osam temelja ili na osnovu jednog od njih. Izvan toga nema nijednog.

Tako, monasi, razume Tathāgata… Oni koji istinski hvale Tathāgatu će s pravom govoriti o tim stvarima.

E. Učenja o nibbāni ovde i sada (diṭṭhadhammanibbānavāda): gledišta 58-62

93. Ima, monasi, asketa i brahmana koji zastupaju gledište o nibbāni ovde i sada i koji, na osnovu pet uporišta, tvrde da biće u sadašnjem životu dostiže nibbanu ovde i sada. A na osnovu čega, u vezi sa čime ti poštovani askete i brahmani objavljuju svoja gledišta?

94. Tako, monasi, neki asketa ili brahman iznosi sledeće učenje ili gledište: ‘Kada ovo sopstvo, dobri gospodine, opskrbljeno i obezbeđeno sa pet vrsta zadovoljstava čula, potpuno uživa u njima – tada sopstvo dostiže nibbānu ovde i sada’. Na taj način neki objavljuju da biće u sadašnjem životu dostiže nibbānu ovde i sada.

95. Ali neki drugi im kažu: ‘Dobri gospodine, to sopstvo o kojem govorite postoji. Ne poričem to. Ali na toj tački sopstvo ne dostiže nibbānu ovde i sada. A zašto? Zato što su, dobri gospodine, zadovoljstva čula nestalna, bona, podložna promeni i kroz njihovo menjanje žalost, naricanje, bol, tuga i očaj nastaju. Ali kada sopstvo, sasvim obuzdanih čula, bez mentalnih nečistoća, uđe i ostane na prvom stupnju zadubljenja, koji je praćen usmerenošću misli i istraživanjem, uz ushićenje i zadovoljstvo rođeno iz osame – na toj tački, dobri gospodine, sopstvo dostiže nibbānu ovde i sada.’ Tako drugi objavljuju da biće u sadašnjem životu dostiže nibbanu ovde i sada.

96. Ali neki drugi im kažu: ‘Dobri gospodine, to sopstvo o kojem govorite postoji. Ne poričem to. Ali na toj tački sopstvo ne dostiže nibbānu ovde i sada. A zašto? Zato što to zadubljenje sadrži usmerenost misli i istraživanje; zbog toga se ono smatra grubim. Ali kada sopstvo, smirivanjem usmerenosti misli i istraživanja uđe i ostane na drugom stupnju zadubljenja, koji karakterišu kako samopouzdanje i sabranost uma, oslobođenog usmerenosti misli i istraživanja, tako i ushićenje i zadovoljstvo rođeni iz koncentracije – na toj tački, dobri gospodine, sopstvo dostiže nibbānu ovde i sada.’ Tako drugi objavljuju da biće u sadašnjem životu dostiže nibbanu ovde i sada.

97. Ali neki drugi im kažu: ‘Dobri gospodine, to sopstvo o kojem govorite postoji. Ne poričem to. Ali na toj tački sopstvo ne dostiže nibbānu ovde i sada. A zašto? Zbog uznemirenja povezanog sa ushićenjem koje ovde postoji; zbog toga se ovo smatra grubim. Ali kada sa slabljenjem ushićenja neko spokojan, svestan i jasno razumevajući, uz fizički osećaj zadovoljstva, uđe i ostane na trećem stupnju zadubljenja, o kojem plemeniti kažu: „Srećan je čovek ispunjen spokojstvom i svesnošću” – na toj tački, dobri gospodine, sopstvo dostiže nibbānu ovde i sada.’ Tako drugi objavljuju da biće u sadašnjem životu dostiže nibbanu ovde i sada.

98. Ali neki drugi im kažu: ‘Dobri gospodine, to sopstvo o kojem govorite postoji. Ne poričem to. Ali na toj tački sopstvo ne dostiže nibbānu ovde i sada. A zašto? Zbog zaokupljenosti zadovoljstvom koje ovde postoji; zbog toga se ovo smatra grubim. Ali kada sa napuštanjem zadovoljstva i bola, kao i ranijim nestankom radosti i žalosti, neko uđe i ostane na četvrtom stupnju zadubljenja, koji nije ni bolan ni prijatan, a čini ga čista svesnost, zasnovana na spokojstvu – na toj tački, dobri gospodine, sopstvo dostiže nibbānu ovde i sada.’ Tako drugi objavljuju da biće u sadašnjem životu dostiže nibbanu ovde i sada.

99. Monasi, askete i brahmani koji zastupaju gledište o nibbāni ovde i sada, na osnovu ovih pet uporišta objavljuju za neko biće nibbānu ovde i sada. Koji god askete i brahmani objavljuju za neko biće nibbānu ovde i sada, svako od njih to čini na osnovu ovih pet temelja ili na osnovu jednog od njih. Izvan toga nema nijednog.

Tako, monasi, razume Tathāgata… Oni koji istinski hvale Tathāgatu će s pravom govoriti o tim stvarima.

100. Askete i brahmani koji teoretišu o budućnosti i čvrsto zastupaju gledišta o budućnosti, na osnovu ova četrdeset četiri uporišta iznose različite hipoteze vezane za budućnost. Koji god askete i brahmani da teoretišu o budućnosti i čvrsto zastupaju gledišta o budućnosti, čine to na osnovu ova četrdeset četiri uporišta ili na nekom od njih. Izvan toga nema nijednog.

Tako, monasi, razume Tathāgata… Oni koji istinski hvale Tathāgatu će s pravom govoriti o tim stvarima.

101. Askete i brahmani koji teoretišu o prošlosti, teoretišu o dućnosti, teoretišu o prošlosti i budućnosti,  i čvrsto zastupaju gledišta o prolosti i budućnosti, na osnovu ova šezdeset dva uporišta iznose različite hipoteze vezane za prošlost i budućnost.

102. Koji god askete i brahmani da teoretišu o prošlosti, teoretišu o budućnosti, teoretišu o prošlosti i budućnosti i čvrsto zastupaju gledišta o prošlosti i budućnosti, čine to na osnovu ova šezdeset dva uporišta ili na osnovu jednog od njih. Izvan toga nema nijednog.

103. Tako, monasi, razume Tathāgata. On takođe razume: ‘Ovakva uporišta, kada ih neko tako pretpostavi i pogrešno razume, vode do takvog i takvog budućeg odredišta, do takvog stanja u narednom životu’. On takođe razume šta ta uporišta nadilazi, ali to razumevanje ne uzima pogrešno. I pošto je oslobođen pogrešnog razumevanja, on dostiže savršen mir unutar samoga sebe. Pošto je zaista razumeo nastanak, prestanak, zadovoljenje, opasnost i izlaz iz osećajâ, Tathāgata je oslobođen zahvaljujući nevezivanju.

104. To su principi – duboki, teško vidljivi, teški za razumevanje, smirujući, uzvišeni, izvan običnog rasuđivanja, suptilni, shvatljivi samo mudrome – koje Tathāgata objavljuje pošto ih je razumeo zahvaljujući sopstvenom uvidu. Oni koji istinski hvale Tathāgatu će s pravom govoriti o tim stvarima.

V. KRUG USLOVLJENOG I OSLOBAĐANJE IZ TOG KRUGA

A. Uznemirenost i kolebljivost (paritassitavipphandita)

105. Tako, monasi, kada askete i brahmani koji su eternalisti objavljuju na osnovu četiri uporišta da su sopstvo i ovaj svet večni – to je samo osećaj onih koji ne znaju i ne vide; to je samo uznemirenost i kolebljivost onih koji su uronjeni u žudnju.

106. Kada askete i brahmani koji su eternalisti u pogledu jednih stvari, a ne-eternalisti u pogledu drugih objavljuju na osnovu četiri uporišta da su sopstvo i ovaj svet delom večni, a delom prolazni – to takođe jeste samo osećaj onih koji ne znaju i ne vide; to je samo uznemirenost i kolebljivost onih koji su uronjeni u žudnju.

107. Kada askete i brahmani koji spekulišu o veličini i na osnovu četiri uporišta tvrde da je ovaj svet ograničen ili bezgraničan –

108. Kada askete i brahmani koji okolišaju i kad god im se postavi neko pitanje pribegavaju beskrajnom izvrdavanju i okolišenju, čine to na osnovu četiri uporišta –

109. Kada askete i brahmani koji zastupaju učenje o slučajnom nastanku na osnovu dva uporišta objašnjavaju slučajni nastanak sopstva i ovoga sveta –

110. Kada askete i brahmani koji teoretišu o prošlosti, čvrsto zastupaju gledišta o prošlosti i na osnovu osamnaest uporišta iznose različite hipoteze vezane za prošlost –

111. Kada askete i brahmani koji zastupaju gledište da postoji život posle smrti i na osnovu šesnaest uporišta tvrde da sopstvo nastavlja da živi posle smrti u vidljivom obliku –

112. Kada askete i brahmani koji zastupaju gledište da postoji život posle smrti i na osnovu osam uporišta tvrde da sopstvo nastavlja da živi posle smrti u nevidljivom obliku –

113. Kada askete i brahmani koji zastupaju gledište da postoji život posle smrti i na osnovu osam uporišta tvrde da sopstvo nastavlja da živi posle smrti u ni vidljivom ni nevidljivom obliku –

114. Kada askete i brahmani koji zastupaju gledište o poništavanju i na osnovu osam uporišta tvrde da posle smrti svako biće čeka poništavanje, razaranje i nestanak –

115. Kada askete i brahmani koji zastupaju gledište o nibbāni ovde i sada i na osnovu pet uporišta tvrde da biće u sadašnjem životu dostiže nibbanu ovde i sada –

116. Kada askete i brahmani koji teoretišu o budućnosti i čvrsto zastupaju gledišta o budućnosti, na osnovu četrdeset četiri uporišta iznose različite hipoteze vezane za budućnost –

117. Kada askete i brahmani koji teoretišu o prošlosti, teoretišu o budućnosti, teoretišu o prošlosti i budućnosti i čvrsto zastupaju gledišta o prolosti i budućnosti, na osnovu šezdeset dva uporišta iznose različite hipoteze vezane za prošlost i budućnost – to takođe jeste samo osećaj onih koji ne znaju i ne vide; to je samo uznemirenost i kolebljivost onih koji su uronjeni u žudnju.

B. Uslovljeni kontaktom (phassapaććayavāra)

118. Tako, monasi, kada askete i brahmani koji su eternalisti objavljuju na osnovu četiri uporišta da su sopstvo i ovaj svet večni – to je uslovljeno kontaktom. Da oni mogu iskusiti takav osećaj bez kontakta – tako nešto je nemoguće. [1]

119. Kada askete i brahmani koji su eternalisti u pogledu jednih stvari, a ne-eternalisti u pogledu drugih objavljuju na osnovu četiri uporišta da su sopstvo i ovaj svet delom večni, a delom prolazni – to je uslovljeno kontaktom. Da oni mogu iskusiti takav osećaj bez kontakta – tako nešto je nemoguće.

120 (133)-129 (142). Kada oni askete i brahmani koji spekulišu o veličini objavljuju svoja gledišta; kada oni koji okolišaju objavljuju svoja gledišta; kada oni koji zastupaju učenje o slučajnom nastanku objavljuju svoja gledišta; kada oni koji teoretišu o prošlosti, čvrsto zastupaju gledišta o prošlosti i na osnovu osamnaest uporišta iznose različite hipoteze vezane za prošlost; kada oni koji zastupaju gledište da postoji život posle smrti i na osnovu šesnaest uporišta tvrde da sopstvo nastavlja da živi posle smrti u vidljivom obliku, da živi posle smrti u nevidljivom obliku, da živi posle smrti u ni vidljivom ni nevidljivom obliku, objavljuju svoja gledišta; kada oni koji zastupaju gledište o poništavanju i na osnovu osam uporišta tvrde da posle smrti svako biće čeka poništavanje, razaranje i nestanak objavljuju svoja gledišta; kada askete i brahmani koji zastupaju gledište o nibbāni ovde i sada objavljuju svoja gledišta; kada askete i brahmani koji teoretišu o budućnosti i čvrsto zastupaju gledišta o budućnosti, na osnovu četrdeset četiri uporišta iznose različite hipoteze vezane za budućnost – to je uslovljeno kontaktom. Da oni mogu iskusiti takav osećaj bez kontakta – tako nešto je nemoguće.

130 (143). Kada askete i brahmani koji teoretišu o prošlosti, teoretišu o budućnosti, teoretišu o prošlosti i budućnosti i čvrsto zastupaju gledišta o prošlosti i budućnosti, na osnovu šezdeset dva uporišta iznose različite hipoteze vezane za prošlost i budućnost – to je uslovljeno kontaktom. Da oni mogu iskusiti takav osećaj bez kontakta – tako nešto je nemoguće.

C. Izlaganje o krugu (diṭṭhigatikādhiṭṭhānavaṭṭakathā)

144. Tako, monasi, kada askete i brahmani koji su eternalisti objavljuju na osnovu četiri uporišta da su sopstvo i ovaj svet večni; oni koji su eternalisti u pogledu jednih stvari, a ne-eternalisti u pogledu drugih; oni koji spekulišu o veličini; oni koji okolišaju; oni koji zastupaju učenje o slučajnom nastanku; oni koji teoretišu o prošlosti; oni koji zastupaju gledište da postoji život posle smrti i da sopstvo nastavlja da živi posle smrti u vidljivom obliku, da živi posle smrti u nevidljivom obliku, da živi posle smrti u ni vidljivom ni nevidljivom obliku; oni koji zastupaju gledište o poništavanju; oni koji zastupaju gledište o nibbāni ovde i sada; oni koji teoretišu o budućnosti; oni koji teoretišu o prošlosti, teoretišu o budućnosti, teoretišu o prošlosti i budućnosti i čvrsto zastupaju gledišta o prošlosti i budućnosti, na osnovu šezdeset dva uporišta iznose različite hipoteze vezane za prošlost i budućnost – svi ti askete i brahmani doživjavaju te osećaje samo zahvaljujući stalnim kontaktima na osnovu šest područja kontakta. Sa osećajem kao uzrokom, nastaje žudnja; sa žudnjom kao uzrokom, vezivanje nastaje; sa vezivanjem kao uzrokom, bivanje; sa bivanjem kao uzrokom, rođenje; a sa rođenjem kao uzrokom, starost i smrt, žalost, naricanje, bol, tuga i očaj nastaju.

D. OSLOBAĐANJE IZ KRUGA

145. Monasi, kada monah zaista razume onako kako jeste nastanak i prestanak osam područja kontakta, njihovo zadovoljenje, opasnost i izlaz, tada razume šta to nadilazi sva ova gledišta.

146. Koji god askete i brahmani da teoretišu o prošlosti, teoretišu o budućnosti, teoretišu o prošlosti i budućnosti, čvrsto zastupaju gledišta o prošlosti i budućnosti i iznose različite hipoteze vezane za prošlost i budućnost – svi su oni zarobljeni u tu mrežu sa šezdeset dva odeljka. Gde god da se pojave, pojavljuju se uhvaćeni u tu mrežu, zarobljeni njome.

Baš kao što vešt ribar ili ribarev pomoćnik, pošto je raširio fino pletenu mrežu preko omanjeg jezera, može pomisliti: ‘Koje god da su veličine stvorenja u ovom jezercetu, sva su uhvaćena, sva su zarobljena ovom mrežom. Na isti način, svi oni askete i brahmani koji teoretišu o prošlosti i budućnosti zarobljeni su u tu mrežu sa šezdeset dva odeljka. Gde god da se pojave, pojavljuju se uhvaćeni u tu mrežu, zarobljeni njome.

147. Monasi, telo Tathāgate postoji, ali je njegova vezanost za preporađanje presečena. Sve dok ovo telo postoji, njega će moći da vide božanska i ljudska bića. Ali posle sloma tela, posle smrti, božanska i ljudska bića ga više neće videti.

Baš kao što kada grana na kojoj je pregršta mangoa biva presečena, svi plodovi koji vise na njoj će pati zajedno sa njom. Na isti način, telo Tathāgate postoji, ali je njegova vezanost za preporađanje presečena. Sve dok ovo telo postoji, njega će moći da vide božanska i ljudska bića. Ali posle sloma tela, posle smrti, božanska i ljudska bića ga više neće videti.”

148. Kada ovo bi rečeno, poštovani Ānanda reče Blaženome: ” Odlično, poštovani gospodine, izvrsno! Koji je naziv ovog izlaganja o Učenju?”

“Ānanda, možeš ovo izlaganje o Učenju zapamtiti kao Mrežu dobroga, kao Mrežu Učenja, kao Najobuhvatniju mrežu, kao Mrežu gledišta,. Možeš ga takođe zapamtiti kao Nenadmašnu pobedu u bici.”

149. Tako je govorio Blaženi. Zadovoljni, monasi se obradovaše rečima Blaženog. I dok je ovaj govor još bio u toku, deset hiljada svetova zatresoše se.


Beleška

[1] Kako bi se izbeglo prekomerno ponavljanje, naredni odeljak sutte spojen je s aovim odeljkom, tako što je za svako gledište uklonjeno ponavljanje i na kraju svakog pasusa dodato samo ono što je novo, a to je tvrdnja da je osećaj bez kontakta nemoguć. [Natrag]