Theravāda budističko društvo

DN 11: Kevadda sutta

Download PDF

Digha nikāya 11

Kevaddha sutta
Razgovor sa Kevaddhom


Prevod Čedomil Veljačić
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
 


Napomena: U Veljačićevom prevodu preskočeni su znatni delovi ovoga govora, pa su te dopune stavljene u uglaste zagrade.


Ovako sam čuo. Jednom je Blaženi boravio u gradu Nālandā [1], u Pāvārikinu mangovu gaju. Tu Kevaddho, sin građanske porodice, posjeti Blaženoga, pozdravi ga i sjedne po strani, a zatim ga oslovi ovako:

— Moćan je i bogat, gospodine, ovaj grad Nālandā, a mnogi su od njegovih brojnih stanovnika odani Blaženome. Bilo bi dobro kad bi Blaženi uputio nekog redovnika koji ima nadljudske sposobnosti da duševnom moći proizvede čudo. Tada bi Nālandā postala još odanija Blaženome.

A Blaženi mu odgovori:

— Ja, Kevaddho, ne poučavam redovnike da nadljudskim moćima proizvode čuda za građane u svečanim bijelim odijelima.

(A Kevaddho ponovi svoju molbu po drugi i po treći put, moleći Blaženoga da to ne shvati kao prigovor. Blaženi mu konačno odgovori ovako:)

— Ima tri vrste čuda, Kevaddho, koja ja mogu da objasnim pošto sam se o njima osvjedočio i razumio ih. To su čuda duševne moći, čuda vidovitosti i čuda pouke.

Koje je, Kevaddho, čudo duševne moći? To je slučaj redovnika koji je stekao vještinu raznovrsne primjene duševne moći: iz jednog se bića pretvara u mnogobrojna, a iz mnogobrojnih opet u jedno; iz vidljivog bića se pretvara u nevidljivo; nesmetano prolazi kroz zidove, bedeme i bregove kao kroz vazduh; uranja u zemlju i izranja kao iz vode; hoda po vodi a da je ni ne ustalasa, kao po zemlji; kreće se zrakom skrštenih nogu kao ptica na krilima, pa rukom dotiče i gladi Mjesec i Sunce, iako su tako moćni i veliki; tjelesno se uzdiže u svijet boga Brāhme. Ako to vidi neki oduševljeni vjernik, pa saopći nekom drugom ko u to niti vjeruje niti se oduševljava… taj može da mu kaže: "Postoji čarolija koja se zove gandhari. Služeći se tom čarolijom redovnik dočarava sve te pojave…" Što misliš, Kevaddho, je li moguće da nevjernik vjerniku tako govori?

— Moguće je, gospodine.

— Zato, Kevaddho, predviđajući tu opasnost, ja čudo proizvedeno duševnom moći smatram neumjesnim, stidim ga se i gadim.

A šta je sa čudom vidovitosti? To je slučaj redovnika kojemu se očituje misao, namjera ili razmišljanje drugih bića, drugih ljudi, pa može da im kaže što misle i o čemu razmišljaju. I to može da vidi neki oduševljeni vjernik, pa da saopći drugome… (kao u prethodnom poglavlju, a taj može da to nazove čarolijom proizvedenom pomoću dragulja). Zato ja i čudo vidovitosti smatram neumjesnim, stidim ga se i gadim.

A šta je, Kevaddho, čudo pouke? To je slučaj redovnika koji poučava ovako: "Razmišljajte na ovaj način, a ne na onaj. Usmjerite svoj razum ovako, a ne onako. Napustite ovo da biste postigli i održali ono." To se, Kevaddho, naziva čudom pouke.

[Sem toga, to je slučaj kada se Tathāgata pojavi u ovome svetu, dostojan poštovanja i samoprobuđen. On podučava Dhammi, divnoj na početku, divnoj u sredini, divnoj na svom kraju. On objavljuje svetački život i u pojedinostima i u suštini, potpuno savršen, nenadmašan u čistoti.

A domaćin ili domaćinov sin, saslušavši Dhammu, stiče poverenje u Tathāgatu i razmišlja: "Domaćinski život je uzan, prašnjav put. Svetački život je poput širokog polja. Nije lako, živeći kod kuće, praktikovati svetački život potpuno savršen, potpuno čist, nalik uglačanoj školjki. Šta ako bih obrijao kosu i bradu, obukao narandžasti ogrtač i napustivši domaćinski život otišao u beskućnike?"

I tako on posle izvesnog vremena napusti svoje blago, veliko ili malo, napusti krug svojih rođaka, veliki ili mali, obrije svoju kosu i bradu, obuče narandžasti ogrtač i napustivši domaćinski život ode u beskućnike.

Tako učinivši, živi on obuzdan monaškim pravilima, uviđajući opasnost i u najmanjem prekršaju. Usavršen u vrlini, stražari on na vratima svojih čula, postojane pažnje i budnosti, zadovoljan.

(Manje poglavlje o vrlini)

"A kako je monah usavršen u vrlini? Odustavši od uzimanja života, on se uzdržava od uzimanja života. Živi on odloživši na stranu svoj štap, odloživši na stranu svoj nož, obazriv, milosrdan, želeći dobrobit svim živim bićima. To je deo njegove vrline.

Odustavši od uzimanja onoga što mu nije dato, on se uzdržava od uzimanja onoga što mu nije dato. Uzima samo ono što mu je dato, ne živi od krađe, već zahvaljujući tome što je pročišćen. To je, takođe, deo njegove vrline.

Odustavši od necelibata, on živi životom celibata, po strani, uzdržavajući se od seksualnog čina, koji upražnjavaju svetovnjaci. To je, takođe, deo njegove vrline.

Odustavši od laganja, on se uzdržava od laganja. Govori istinu, drži se istine, čvrst je, pouzdan, ne obmanjuje svet. To je, takođe, deo njegove vrline.

Odustavši od spletkarenja, on se uzdržava od spletkarenja. Što je čuo ovde ne govori tamo da bi izazvao razdor među ljudima. Što je čuo tamo ne govori ovde da bi izazvao razdor među ljudima. Tako, mirivši posvađane ili učvršćujući one koji su zajedno, voli on slogu, uživa u slozi, govori stvari koje stvaraju slogu. To je, takođe, deo njegove vrline.

Odustavši od uvredljivog govora, uzdržava se on od uvredljivog govora. Govori on reči koje su umirujuće za tuđe uši, koje su dobronamerne, koje dopiru do srca, koje su učtive, koje podstiču i prijaju svim ljudima. To je, takođe, deo njegove vrline.

Odustavši od naklapanja, uzdržava se on od naklapanja. Govori kad treba, govori ono što zaista jeste, što je u skladu sa ciljem, Dhammom i Vinayom. Govori reči vredne da se sačuvaju, odmerene, razumne, povezane sa ciljem. To je, takođe, deo njegove vrline.

Uzdržava se od oštećivanja semena i biljke.

Jede samo jednom dnevno, uzdržavajući se od večere i od uzimanja hrane u nepropisno vreme.

Uzdržava se od plesa, pevanja, instrumentalne muzike i posmatranja predstava.

Uzdržava se od nošenja nakita i ulepšavanja mirisima i kozmetikom.

Uzdržava se od visokih i luksuznih ležajeva i sedišta.

Uzdržava se od uzimanja zlata i novca.

Uzdržava se od uzimanja nekuvanih žitarica… presnog mesa… žena i devojaka, muških i ženskih robova… koza i ovaca… kokoši i svinja… slonova, stoke, konja i magaraca… zemlje i imanja.

Uzdržava se on od prenošenja poruka… kupovanja i prodavanja… varanja na kantaru… podmićivanja, obmanjivanja i podvala.

Uzdržava se od sakaćenja, izvršenja smrtne kazne, zatvaranja, pljačke i nasilja.

To je, takođe, deo njegove vrline.

(Srednje poglavlje o vrlini)

I dok su neki sveštenici i pustinjaci, živeći od dobijene hrane, skloni da uništavaju seme i biljke kao što su: biljke iznikle iz korena, izdanaka, kore, pupoljaka i semena — on se uzdržava od uništavanja semena i biljaka kao što su te. To je, takođe, deo njegove vrline.

Dok su neki sveštenici i pustinjaci, živeći od dobijene hrane, skloni da koriste za kasniju upotrebu sačuvane stvari kao što su ove: uskladištenu hranu, uskladištena pića, uskladištenu odeću, uskladištena prevozna sredstva, uskladištenu posteljinu, uskladištene mirise i uskladišteno meso — on se uzdržava od korišćenja stvari sačuvanih za kasniju upotrebu. To je, takođe, deo njegove vrline.

Dok su neki sveštenici i pustinjaci, živeći od dobijene hrane, skloni da posmatraju predstave kao što su ove: ples, pevanje, instrumentalna muzika, drama, recitovanje pesama, pljeskanje, cimbala i bubnjevi, slike, akrobate i mađioničari, borbe slonova, borbe konja, borbe bikova, borbe jaraca, borbe ovnova, borbe petlova, borbe ćurana, borbe štapovima, boks, rvanje, ratne igre i borbene smotre — on se uzdržava od posmatranja predstava kao što su ove. To je, takođe, deo njegove vrline.

Dok su neki sveštenici i pustinjaci, živeći od dobijene hrane, skloni da u dokolici igraju: šah, školice, mice, razne igre sa kockama, dominama i loptom, da duvaju u trube, premeću se preko glave, da se zabavljaju raznim igračkama, pogađaju slova ili misli, imitiraju druge — on se uzdržava od igranja u dokolici. To je, takođe, deo njegove vrline.

Dok su neki sveštenici i pustinjaci, živeći od dobijene hrane, skloni da koriste visoke i luksuzne ležajeve i drugi nameštaj kao što je ovaj: ogromne otomane, otomane ukrašene duborezima, prekrivačima sa dugim resama, prekrivačima u više boja, belim vunenim prekrivačima, vunenima prekrivačima ukrašenim vezenim cvetovima ili figurama životinja, debelim jorganima, prekrivačima sa resama, svilenim prekrivačima ukrašenim draguljima; zatim koriste velike vunene tepihe i prostirke, ležaje sa baldahinima, sa crvenim jastučićima za glavu i noge — on se uzdržava od korišćenja visokih i luksuznih ležajeva. To je, takođe, deo njegove vrline.

Dok su neki sveštenici i pustinjaci, živeći od dobijene hrane, skloni da koriste mirise, kozmetiku i sredstva za ulepšavanje kao što su ovi: trljanje tela prahom, masiranje uljima, kupanje u namirisanoj vodi, gnjavljenje udova, korišćenje ogledala, pomada, ogrlica, mirisa, krema, praha za lice, maskari, narukvica, traka za glavu, dekorisanih štapova, ukrašenih posuda za vodu, mačeva, kitnjastih suncobrana, dekorisanih sandala, turbana, dragog kamenja, kratkih bičeva od jakovog repa, belih ogrtača sa dugim resama — on se uzdržava od korišćenja mirisa, kozmetike i sredstava za ulepšavanje. To je, takođe, deo njegove vrline.

Dok su neki sveštenici i pustinjaci, živeći od dobijene hrane, skloni da govore o stvarima nedostojnim razgovora, kao što su ove: razgovor o kraljevima, pljačkašima, ministrima; armijama, uzbunama i bitkama; hrani i piću; odeći, nameštaju, vencima i mirisima; rođacima; vozilima; selima, varošima, gradovima, unutrašnjosti; ženama i herojima; glasinama; pričama o mrtvima; pričama o raznolikosti [filozofskim raspravama o prošlosti i budućnosti], stvaranju zemlje i mora, o tome da li stvari postoje ili ne postoje — on se uzdržava od govora o stvarima nedostojnim razgovora. To je, takođe, deo njegove vrline.

Dok su neki sveštenici i pustinjaci, živeći od dobijene hrane, skloni debatama kao što su ove: 'Ti razumeš ovo učenje i praksu? Ja sam taj koji razume ovo učenje i praksu. Kako ti možeš razumeti ovo učenje i praksu? Ti pogrešno vežbaš. Ja vežbam ispravno. Ja sam dosledan. A ti nisi. Ono što treba reći na početku ti kažeš na kraju. Ono što treba reći na kraju ti kažeš na početku. Ono za šta ti je trebalo toliko vremena da smisliš je pobijeno. Tvoje učenje je opovrgnuto. Poražen si. Hajde pokušaj da spaseš svoje učenje, izvuci se iz ovoga ako možeš!' — on se uzdržava od debata kao što su ove. To je, takođe, deo njegove vrline.

Dok su neki sveštenici i pustinjaci, živeći od dobijene hrane, skloni da prenose poruke i izvršavaju naloge za ljude kao što su ovi: kraljevi, ministri, plemeniti ratnici, sveštenici, domaćini ili mladići [koji im kažu]: 'Idi ovamo, idi onamo, odnesi ovo tamo, donesi ono ovamo' — on se uzdržava od prenošenja poruka i izvršavanja naloga za ljude kao što su ovi. To je, takođe, deo njegove vrline.

Dok su neki sveštenici i pustinjaci, živeći od dobijene hrane, skloni da se upliću u zavere, ubeđivanja, savetovanja, omalovažavanja i traženje usluge za uslugu, on se uzdržava od uplitanja u zavere i ubeđivanja [nedozvoljenih načina da se izmami materijalna pomoć od darodavaca] kao što su ova. To je, takođe, deo njegove vrline.

(Veliko poglavlje o vrlini)

Dok se neki sveštenici i pustinjaci, živeći od dobijene hrane, izdržavaju baveći se nedozvoljenim zanimanjima, tako prezrenim veštinama kao što su:

čitanje belega na udovima [npr. gledanje u dlan]
tumačenje znamenja i znakova
tumačenje nebeskih događaja [pad zvezda, kometa]
tumačenje snova
čitanje znakova na telu [npr. frenologija]
čitanje znakova na tkanini koju je izgrizao miš
prinošenje vatrenih žrtava, žrtava iz velike kutlače, žrtava u ljusci, pirinčanog praha, pirinčanog zrna, ghija i ulja
prinošenje žrtava iz usta
prinošenje krvavih žrtava
proricanje na osnovu otisaka prstiju
geomantija
prizivanje demona na groblju
bacanje čini
recitovanje mađija za zaštitu kuće
bajanje zmijom, otrovom, škorpijom, pacovom, pticom, gavranom
proricanje sudbine na osnovu vizija
davanje zaštitnih formula
tumačenje krikova ptica i drugih životinja —

on se uzdržava od bavljenja nedozvoljenim zanimanjima kao što su ova. 

Dok se neki sveštenici i pustinjaci, živeći od dobijene hrane, izdržavaju baveći se nedozvoljenim zanimanjima, tako prezrenim veštinama kao što su: određivanje srećnih i nesrećnih dragulja, odeće, stvari, mačeva, kopalja, strela, lukova i drugog oružja; žena, dečaka, devojčica, robova, robinja; slonovo, konja, bizona, bikova, krava, koza, ovnova, živine, prepelica, guštera, dugouhih glodara, kornjača i drugih životinja — on se uzdržava od bavljenja nedozvoljenim zanimanjima kao što su ova.

Dok se neki sveštenici i pustinjaci, živeći od dobijene hrane, izdržavaju baveći se nedozvoljenim zanimanjima, tako prezrenom veštinom kao što je predskazivanje:

vladari će odmarširati
vladari će odmarširati i vratiti se
naši vladari će napasti i njihovi vladari će uzmaći
njihovi vladari će napasti i naši vladari će uzmaći
našim vladarima predstoji trijumf i njihovim vladarima poraz
njihovim vladarima predstoji trijumf i našim vladarima poraz
takav će biti trijumf, takav će biti poraz —

on se uzdržava od bavljenja nedozvoljenim zanimanjima, tako prezrenom veštinom kao što je ova.

Dok se neki sveštenici i pustinjaci, živeći od dobijene hrane, izdržavaju baveći se nedozvoljenim zanimanjima, tako prezrenom veštinom kao što je predskazivanje:

biće pomračenje Meseca
biće pomračenje Sunca
biće naročita konstelacija zvezda
Sunce i Mesec će se kretati svojim uobičajenim putanjama
Sunce i Mesec će se kretati neuobičajenim putanjama
zvezde će se kretati svojim uobičajenim putanjama
zvezde će se kretati neuobičajenim putanjama
predstoji kiša meteora
nebo će se zamračiti
predstoji zemljotres
biće grmljavine iz vedrog neba
predstoji izlazak, zalazak, tamnjenje i posvetljenje Sunca, Meseca i zvezda
takav će biti rezultat Mesečevog pomračenja… izlaska, zalaska, tamnjenja i posvetljenja Sunca, Meseca i zvezda —

on se uzdržava od bavljenja nedozvoljenim zanimanjima, tako prezrenom veštinom kao što je ova.

Dok se neki sveštenici i pustinjaci, živeći od dobijene hrane, izdržavaju baveći se nedozvoljenim zanimanjima, tako prezrenom veštinom kao što je predskazivanje:

biće obilna kiša; biće suša
biće rodna godina; biće glad
biće mir i sigurnost; biće opasnosti
biće bolesti; neće biti bolesti
ili zarađuju za život vođenjem knjiga, proračunavanjem, pisanjem pesama ili podučavanjem hedonističkim veštinama i učenjima —

on se uzdržava od bavljenja nedozvoljenim zanimanjima, tako prezrenom veštinom kao što je ova.

Dok se neki sveštenici i pustinjaci, živeći od dobijene hrane, izdržavaju baveći se nedozvoljenim zanimanjima, tako prezrenom veštinom kao što je:

izračunavanje povoljnih dana za sklapanje braka, veridbu, razvod; za naplatu dugova ili investiranje i davanje pozajmice; da se bude privlačan ili neprivlačan; lečenje žena koje su se podvrgle pobačaju ili su prerano rodile; recitovanje mađija da se čoveku veže jezik, da mu se parališu vilice, da izgubi kontrolu nad sopstvenim rukama ili da ogluvi; za dobijanje proročkih odgovora na pitanja upućenih ogledalu, mladoj devojci ili medijumu; za obožavanje Sunca, obožavanje velikog Brame, izbacivanje plamenova iz usta, zazivanje boginje sreće —

on se uzdržava od bavljenja nedozvoljenim zanimanjima, tako prezrenom veštinom kao što je ova.

Dok se neki sveštenici i pustinjaci, živeći od dobijene hrane, izdržavaju baveći se nedozvoljenim zanimanjima, tako prezrenom veštinom kao što je:

obećavanje darova božanstvima u zamenu za uslugu; ispunjavnje takvih obećanja
demonologija
podučavanje mađija za zaštitu kuće
izazivanje povećanje potencija ili impotencije
osvećivanje mesta za izgradnju
obavljanje ritualnog ispiranja usta ili kupanja
nuđenje žrtvenih vatri
pripremanje sredstava za povraćanje, purgativa, sredstava za iskašljavanje, diuretika, sredstava protiv glavobolje
pripremanje ušnih kapi, očnih kapi, sredstava za ispiranje očiju i za katarakt
praktikovanje hirurgije, lečenje dece, propisivanje lekova i terapija —

on se uzdržava od bavljenja nedozvoljenim zanimanjima, tako prezrenom veštinom kao što je ova. To je, takođe, deo njegove vrline.

Monah tako usavršen u vrlini ne vidi bilo kakvu opasnost od svoje obuzdanosti vrlinom. Baš kao što i posvećen plemeniti ratnik koji je porazio svoje neprijatelje ne vidi bilo kakvu opasnost od svojih neprijatelja, isto tako monah tako usavršen u vrlini ne vidi bilo kakvu opasnost od svoje obuzdanosti vrlinom. Obdaren tim plemenitim sastojkom vrlinom, on je u sebi osetljiv na zadovoljstvo što mu niko ništa prebaciti ne može. Tako se monah usavršava u vrlini.

(Obuzdanost čula)

A kako on stražari na vratima svojih čula? Kad vidi oblik okom, ne poseže on za celinom ili za delom jer bi ga — ukoliko ne obuzdava svoje čulo vida — rđave, loše stvari kao što su pohlepa ili grozničavost mogle preplaviti. Kad čuje zvik uhom… Kad oseti miris nosom… Kad oseti ukus jezikom… Kad oseti dodir telom… Kad prepozna ideju razumom, ne poseže on za celinom ili za delom jer bi ga — ukoliko ne obuzdava svoje čulo razuma — rđave, loše stvari kao što su pohlepa ili grozničavost mogle preplaviti. Tako on stražari na vratima svojih čula.

(Pažljivost i budnost)

A kako je on postojane pažnje i budnosti? Kad odlazi i dolazi, on to čini s pažnjom. Kad gleda blizu i daleko… kad se savija i kad ispruža svoje udove… kad nosi svoj spoljašnji ogrtač, svoj gornji ogrtač, svoju posudu… kada jede, pije, žvaće i guta… kada prazni bešiku i creva… kad hoda, stoji, sedi, leže, ustaje, govori i kad ćuti, on to čini s pažnjom. Tako je on postojane pažnje i budnosti.

(Zadovoljenost)

A kako je on zadovoljan? Baš kao što ptica, gde god da ide, leti svojim krilima kao jedinim teretom, tako je i on zadovoljan ogrtačem kojim pokriva svoje telo i isprošenom hranom kojom utoljuje glad. Gde god da ide, samo najnužnije sa sobom nosi. Tako je on zadovoljan.

(Izbegavanje prepreka)

Tako usavršen u vrlini, tako obuzdanih čula, tako pažljiv i budan i tako zadovoljan, traži on osamljeno mesto, u šumi, u hladu drveta, u planini, u dolini, u pećini, na groblju, u džungli, na otvorenom, u plastu sena. Posle obroka, vraćajući se iz prošenja hrane, on seda, prekrštenih nogu, uspravnih leđa i usredsređene pažnje.

Napuštajući gramzivost prema ovome svetu, boravi on svesti lišene gramzivosti. On čisti svoj um od gramzivosti. Napuštajući zlovolju i ljutnju, boravi on svesti lišene zlovolje i ljutnje, osetljiv za dobrobit svih živih bića. On čisti svoj um od zlovolje i ljutnje. Napuštajući lenjost i tromost, boravi on svesti lišene lenjosti i tromosti, sabran, budan, prijemčiv za svetlost. Napuštajući uznemirenost i napetost, boravi on neuznemiren, uma stišanog. On čisti svoj um od uznemirenosti i napetosti. Napuštajući neizvesnost, boravi on prevladavši neizvesnost, bez ikakve dileme u pogledu povoljnih mentalnih kvaliteta. On čisti svoj um od neizvesnosti.

Zamislite čoveka koji, pozajmivši novac, uloži ga u posao. I posao mu uspe. On otplati dug i još mu ostane da izdržava ženu. I tad pomisli: 'Ranije sam, pozajmivši novac, investirao u posao. I posao je dobro krenuo. Otplatio sam dug i još mi je preostalo da izdržavam ženu.' Zbog svega toga on bi doživeo radost i sreću.

A sad zamislite da se čovek razboli — muče ga bolovi i ozbiljna bolest. Ne uživa u jelu, a u telu nema nimalo snage. Kako vreme prolazi on se polako oporavi od te bolesti. Sada uživa u jelu i u telu ima snage. I tad pomisli: 'Ranije, bio sam bolestan… Sada sam se oporavio od bolesti. Uživam u jelu i u telu imam snage.' Zbog svega toga on bi doživeo radost i sreću.

A sad zamislite da je čovek u zatvoru. Kako vreme prolazi, on jednog dana bude pušten, živ i zdrav, bez ikakve štete po svoju imovinu. I tad pomisli: 'Ranije, bio sam u zatvoru. Sada sam pušten, živ i zdrav, bez ikakve štete po svoju imovinu.' Zbog svega toga on bi doživeo radost i sreću.

A sad zamislite da je čovek rob, potčinjen drugima, ne sam svoj gospodar, nije slobodan da ide kud mu je volja. Kako vreme prolazi, on jednog dana bude oslobođen ropstva, postane sam svoj gospodar, a nije potčinjen drugima, slobodan je da ide kud mu je volja. I tad pomisli: 'Ranije, bio sam rob… A sad sam oslobođen ropstva, postao sam svoj gospodar, a nisam potčinjen drugima, slobodan sam da idem kud mi je volja.' Zbog svega toga on bi doživeo radost i sreću.

A sad zamislite da čovek, noseći novac i robu, ide putem kroz nenastanjen predeo. Kako vreme prolazi, on na kraju prođe taj nenastanjen predeo, živ i zdrav, bez gubitka imovine. I tad pomisli: 'Ranije sam, noseći novac i robu, išao putem kroz nenastanjen predeo. A sad sam prošao taj nenastanjen predeo, živ i zdrav, bez gubitka imovine.' Zbog svega toga on bi doživeo radost i sreću.

Na isti način, kada tih pet prepreka nije u sebi napustio, monah na to gleda kao na dug, bolest, zatvor, ropstvo, put kroz nenastanjen predeo. Ali kada je tih pet prepreka napustio u sebi, on na to gleda kao na odsustvo dugova, zdravlje, izbavljenje iz zatvora, slobodu, sigurno mesto. Videvši da ih je napustio u sebi, biva mu drago. Kad mu je drago on postaje ushićen. Kad je ushićen telo mu je sve mirnije. Kad mu je telo sve mirnije, prijemčiv je za zadovoljstvo. Kad oseti zadovoljstvo, njegov um postaje skoncentrisan.

(Četiri zadubljenja)

Potpuno odvojen od telesnih zadovoljstava, odvojen od štetnih mentalnih sadržaja, ulazi on i boravi u prvom zadubljenju: ushićenju i zadovoljstvu rođenim iz osame, praćeni usmerenom mišlju i vrednovanjem. On prodire i prožima, preplavljuje i ispunjava upravo to telo ushićenjem i zadovoljstvom rođenim iz osame. Baš kao kad bi vešt kupališni majstor ili njegov pomoćnik sipao prah za pranje u bronzanu posudu i izmešao ga, postepeno dosipajući u njega vodu, sve dok sapunjava lopta ne upije vlagu, ne postane promočena i zasićena vlagom spolja i iznutra, ali tako da se voda ne cedi iz nje — isto tako monah napaja i oplahuje, ispunjava i prožima celo svoje telo tim prijatnim osećajem zadovoljstva rođenim iz osame, tako da mu nijedan deo tela ne ostaje nezahvaćen tim osećajem.

To se naziva čudom pouke.

A zatim, smirivanjem usmerene misli i vrednovanja, ulazi on i boravi u drugom zadubljenju: ushićenju i zadovoljstvu rođenim iz sabranosti, usmerenosti svesti na jednu tačku, a oslobođene usmerene misli i vrednovanja, rođenim iz samopouzdanja. On prodire i prožima, preplavljuje i ispunjava upravo to telo ushićenjem i zadovoljstvom rođenim iz sabranosti. Kao jezero ispunjeno vodom koja u njemu izvire, a nema priliva vode ni s istoka ni sa zapada, ni sa severa ni sa juga, pa ako ni kiša ne padne s vremena na vreme, ipak će u tom jezeru sveža voda strujati, napajati ga i prožimati, preplavljati i ispunjavati ga, tako da nijedan deo jezera ne ostane izvan dosega sveže vode; isto tako monah prodire i prožima, preplavljuje i ispunjava upravo to telo ushićenjem i zadovoljstvom rođenim iz sabranosti.

To se, takođe, naziva čudom pouke.

A zatim, odvraćajući se i od osećaja ushićenja, boravi ravnodušan, pažljiv i sabran, pa telesno doživljava zadovoljstvo. Ulazi on i boravi u trećem zadubljenju, koje oplemenjena bića opisuju rečima: 'Ko je ravnodušan i pažljiv, živi zadovoljno.' On prodire i prožima, preplavljuje i ispunjava upravo to telo zadovoljstvom, oslobođen ushićenja. Kao što u jezeru s belim, crvenim ili plavim lotosovim cvetovima neki beli, crveni ili plavi cvetovi, iznikli pod vodom, ne izlaze na površinu, nego cvetaju pod vodom, pa ih sveža voda napaja i oplahuje, ispunjava i prožima od korena do vrha latica, isto tako monah napaja… celo svoje telo zadovoljstvom, oslobođenim ushićenja.

To se, takođe, naziva čudom pouke.

A zatim, napušta zadovoljstvo i nezadovoljstvo. Kad tako iščeznu dotadašnje radosti i žalosti, monah ulazi i boravi u četvrtom zadubljenju. To je stanje bez zadovoljstva i nezadovoljstva, pročišćeno ravnodušnom pažnjom. On sedi prožimajući telo čistom, sjajnom svesnošću. Kao da neki čovek sedi zaogrnut belim platnom od glave do pete, tako da mu nijedan deo tela ne ostane neogrnut tim belim platnom, tako i monah sedi prožimajući telo čistom, sjajnom svesnošću. Nema nijednog delića njegovog tela neprožetog čistom, sjajnom svesnošću

To se, takođe, naziva čudom pouke.

(Znanje uvida)

Uma tako sabranog, pročišćenog i razbistrenog, neukaljanog, oslobođenog nečistoća, prijemčivog, lišenog krutosti, postojanog i spokojnog, on ga tada usmerava i primenjuje u saznavanju i sagledavanju. On uviđa: 'Ovo moje telo ima oblik, sačinjeno je od četiri osnovna elementa, rođeno od oca i majke, hranjeno pirinčem i mlekom, podložno je prolaznosti, trenju, stiskanju, rastvaranju i razlaganju. A i svest mi postoji tek u toj vezi i zavisnosti. To je uporedivo s draguljem berilom, sjajne zlatno-žute boje, savršeno izbrušenim osmorostranim kristalom, bistrim i prozirnim, kojemu nema mane ni u kojem pogledu, a kroz njega da je provučena nit — plava, ili žuta, ili crvena, ili bela, ili narandžasta. I taj dragulj uzme u ruku oštrovid čovek, pa jasno vidi: 'Ovo je dragulj beril, sjajne zlatno-žute boje, savršeno izbrušen osmorostrani kristal, bistar i proziran, kojemu nema mane ni u kojem pogledu, a kroz njega je provučena nit — plava, ili žuta, ili crvena, ili bela, ili narandžasta. Isto tako i monah, kad mu je um sabran, pročišćen i razbistren, neukaljan, oslobođen nečistoća, prijemčiv, lišen krutosti, postojan i spokojan, on ga tada usmerava i primenjuje u saznavanju i sagledavanju. On uviđa: 'Ovo moje telo ima oblik, sačinjeno je od četiri osnovna elementa, rođeno od oca i majke, hranjeno pirinčem i mlekom, podložno je prolaznosti, trenju, stiskanju, rastvaranju i razlaganju. A i svest mi postoji tek u toj vezi i zavisnosti.'

To se, takođe, naziva čudom pouke.

(Telo od uma stvoreno)

Uma tako sabranog, pročišćenog i razbistrenog, neukaljanog, oslobođenog nečistoća, prijemčivog, lišenog krutosti, postojanog i spokojnog, on može da ga tada usmerava i primenjuje, i da tako proizvede telo koje će biti tvorevina uma. On iz ovog tijela proizvodi drugo telo čiji je oblik tvorevina uma, snabdeveno svim delovima i udovima, pa i osetnim sposobnostima. To je uporedivo s čovekom koji bi izvlačeći vlat trave iz njezinog omotača, razmišljao ovako: 'Ovo je vlat, a ovo omotač. Pošto je vlat jedan deo, a omotač drugi, moguće je vlat izvući iz omotača.' Ili kad bi čovek izvlačio mač iz korica, razmišljao ovako: 'Ovo je mač, a ovo su korice. Pošto je mač jedan deo, a korice drugi, moguće je mač izvući iz korica.' Ili kad bi čovek izvlačio zmiju iz košuljice, razmišljao ovako: 'Ovo je zmija, a ovo je košuljica. Pošto je zmija jedan deo, a košuljica drugi, moguće je zmiju izvući iz košuljice.' Na isti način i monah, uma tako sabranog, pročišćenog i razbistrenog, neukaljanog, oslobođenog nečistoća, prijemčivog, lišenog krutosti, postojanog i spokojnog, može da ga tada usmerava i primenjuje, i da tako proizvede telo koje će biti tvorevina uma. On iz ovog tijela proizvodi drugo telo čiji je oblik tvorevina uma, snabdeveno svim delovima i udovima, pa i osetnim sposobnostima.

To se, takođe, naziva čudom pouke.

(Natprirodne moći)

Uma tako sabranog, pročišćenog i razbistrenog, neukaljanog, oslobođenog nečistoća, prijemčivog, lišenog krutosti, postojanog i spokojnog, on može da ga tada usmjeri i primjeni u svrhu drugih natprirodnih moći. Sposoban je za mnoge natprirodne moći: da se iz jednog bića pretvara u mnoga, a iz mnogih opet u jedno, da se pojavljuje i iščezava prolazeći bez smetnje kroz pregrade, zidove i bregove kao kroz prazan prostor, da uroni u zemlju i izroni iz nje kao da je voda, da hoda po površini vode kao po zemlji, da skrštenih nogu leti kao ptica na krilima, pa čak i da Mjesec i Sunce, koji su tako moćni i veličanstveni, dotakne i pogladi rukom, te da telesno dosegne sve do Braminog sveta. To je uporedivo s veštinom grnčara ili njegovog pomoćnika da od dobro pripremljene gline proizvede posudu kojeg god oblika želi, ili s veštinom rezbara slonovače ili njegovog pomoćnika da od dobro pripremljenog komada slonovače proizvede ukras od slonovače kojeg god oblika želi, ili s veštinom zlatara ili njegovog pomoćnika da od dobro pripremljenog komada zlata proizvede nakit kojeg god oblika želi; na isti način — uma tako sabranog, pročišćenog i razbistrenog, neukaljanog, oslobođenog nečistoća, prijemčivog, lišenog krutosti, postojanog i spokojnog — monah ga usmerava i ovladava natprirodnim moćima. Uticaj svoga tela proširuje i na Bramin svet.

To se, takođe, naziva čudom pouke.

(Vidovitost)

Uma tako sabranog, pročišćenog i razbistrenog, neukaljanog, oslobođenog nečistoća, prijemčivog, lišenog krutosti, postojanog i spokojnog — monah ga usmerava i ovladava moći božanskog sluha. On čuje — uz pomoć božanskog sluha, pročišćenog i superiornog u odnosu na ljudski — obe vrste zvukova: božanske i ljudske, bilo da su blizu ili daleko. Kao što čovek koji ide putem čuje zvuk zvona predvodnika stada, malih bubnjeva, školjki, cimbala i drugih instrumenata. I on zna: 'Ovo je zvuk zvona predvodnika stada, ovo je zvuk malih bubnjeva, ovo je zvuk školjki, ovo je zvuk cimbala i ovo je zvuk drugih instrumenata.' Na isti način — uma tako sabranog, pročišćenog i razbistrenog, neukaljanog, oslobođenog nečistoća, prijemčivog, lišenog krutosti, postojanog i spokojnog — monah ga usmerava i ovladava moći božanskog sluha. On čuje — uz pomoć božanskog sluha, pročišćenog i superiornog u odnosu na ljudski — obe vrste zvukova: božanske i ljudske, bilo da su blizu ili daleko. 

To se, takođe, naziva čudom pouke.

(Čitanje misli)

Uma tako sabranog, pročišćenog i razbistrenog, neukaljanog, oslobođenog nečistoća, prijemčivog, lišenog krutosti, postojanog i spokojnog — monah ga usmerava i ovladava moći čitanja misli drugih bića. On zna misli drugih bića, drugih pojedinaca, obujmivši njihovu svest svojom svešću. On um ispunjen strašću vidi kao um ispunjen strašću, a um bez strasti kao um bez strasti. On um ispunjen odbojnošću vidi kao um ispunjen odbojnošću, a um bez odbojnosti kao um bez odbojnosti. On ograničen um vidi kao ograničen um, a rasejan um kao rasejan um. On rasplinut um vidi kao rasplinut um, a nerasplinut um kao nerasplinut um. On skoncentrisan um vidi kao skoncentrisan um, a neskoncentrisan um kao neskoncentrisan um. On oslobođen um vidi kao oslobođen um, a neoslobođen um kao neoslobođen um. Baš kao što devojka — ili mladić — koja voli ukrase, posmatra odraz svog lica u ogledalu ili u posudi punoj čiste vode i zna da je ono 'ružno' ako je ružno ili 'nije ružno' ako nije ružno. Na isti način — uma tako sabranog, pročišćenog i razbistrenog, neukaljanog, oslobođenog nečistoća, prijemčivog, lišenog krutosti, postojanog i spokojnog — monah ga usmerava i ovladava moći čitanja misli drugih bića. On zna misli drugih bića, drugih pojedinaca, obujmivši njihovu svest svojom svešću. On um ispunjen strašću vidi kao um ispunjen strašću, a um bez strasti kao um bez strasti… oslobođen um vidi kao oslobođen um, a neoslobođen um kao neoslobođen um.

To se, takođe, naziva čudom pouke.

(Sećanje na prošle živote)

Uma tako sabranog, pročišćenog i razbistrenog, neukaljanog, oslobođenog nečistoća, prijemčivog, lišenog krutosti, postojanog i spokojnog — monah ga usmerava i ovladava moći sećanja prošlih života (dosl. prošlih domova). On se seća mnoštva svojih prošlih života, tj. jednog rođenja, dva rođenja, tri rođenja, četiri pet, deset, dvadeset, trideset, četrdeset, pedeset, stotinu, hiljadu, sto hiljada, mnogih eona skupljanja kosmosa i mnogih eona širenja kosmosa, mnogih eona skupljanja i širenja kosmosa, [prisećajući se]: 'Tu sam se ovako zvao, pripadao toj porodici, tako izgledao. tako sam se hranio, doživljavao takva zadovoljstva i bol, tako okončao svoj život. Iščezavajući iz tog stanja, pojavio sam se onamo.' Tako se on seća mnoštva svojih prošlih života u detalje. Baš kao kada bi čovek napustivši rodno selo otišao u drugo, a onda iz tog sela u treće, pa se iz njega vratio nazad u rodno selo. I onda pomisli: 'Napustio sam rodno selo i otišao u drugo. Tamo sam ovako stojao, ovako sedeo, ovako razgovarao i ovako ćutao. A onda sam iz tog sela otišao u treće. Tamo sam ovako stojao, ovako sedeo, ovako razgovarao i ovako ćutao. Pa sam se iz toga sela vratio kući.' Na isti način — uma tako sabranog, pročišćenog i razbistrenog, neukaljanog, oslobođenog nečistoća, prijemčivog, lišenog krutosti, postojanog i spokojnog — monah ga usmerava i ovladava moći sećanja prošlih života. On se seća mnoštva svojih prošlih života… u detalje.

To se, takođe, naziva čudom pouke.

(Umiranje i ponovno rađanje bića)

Uma tako sabranog, pročišćenog i razbistrenog, neukaljanog, oslobođenog nečistoća, prijemčivog, lišenog krutosti, postojanog i spokojnog — monah ga usmerava i ovladava moći uvida u beskrajno umiranje i ponovno rađanje bića. On vidi — uz pomoć božanskog oka, pročišćenog i superiornog u odnosu na ljudsko — bića kako umiru i ponovno se rađaju i uviđa kako su inferiorna ili superiorna, lepa ili ružna, srećna ili nesrećna u skladu sa svojom kammom: 'Ta bića — opterećena lošim postupcima telom, govorom i mišlju, koja su psovala plemenite, zastupala pogrešne stavove i postupala vođena takvim pogrešnim stavovima — posle razlaganja svog tela, posle smrti, preporodila su se na nižem nivou egzistencije, na lošem odredištu, u paklu. Ali ona bića — unapređena dobrim postupcima telom, govorom i mišlju, koja nisu psovala plemenite, koja su zastupala ispravne stavove i nisu postupala vođena pogrešnim stavovima — posle razlaganja svog tela, posle smrti, preporodila su se na višem nivou egzistencije, na dobrom odredištu, u nebeskom svetu.' Tako — uz pomoć božanskog oka, pročišćenog i superiornog u odnosu na ljudsko — on vidi bića kako umiru i ponovno se rađaju i uviđa kako su inferiorna ili superiorna, lepa ili ružna, srećna ili nesrećna u skladu sa svojom kammom. Baš kao da u sred grada postoji jedna visoka kula i čovek oštra oka stoji na njenom vrhu, gde može da vidi ljude kako ulaze u kuću, izlaze iz nje, hodaju duž ulice i sede na glavnom trgu. I onda on pomisli: 'Ovi ljudi ulaze u kuću, izlaze iz nje, hodaju duž ulice i sede na glavnom trgu.' Na isti način — uma tako sabranog, pročišćenog i razbistrenog, neukaljanog, oslobođenog nečistoća, prijemčivog, lišenog krutosti, postojanog i spokojnog — monah ga usmerava i ovladava moći uvida u beskrajno umiranje i ponovno rađanje bića. On vidi — uz pomoć božanskog oka, pročišćenog i superiornog u odnosu na ljudsko — bića kako umiru i ponovno se rađaju i uviđa kako su inferiorna ili superiorna, lepa ili ružna, srećna ili nesrećna u skladu sa svojom kammom…

To se, takođe, naziva čudom pouke.

(Prestanak mentalnih nečistoća)

Uma tako sabranog, pročišćenog i razbistrenog, neukaljanog, oslobođenog nečistoća, prijemčivog, lišenog krutosti, postojanog i spokojnog — monah ga usmerava i ovladava moći znanja o prestanku mentalnih nečistoća. On uviđa, u trenutku dok se javlja: 'Ovo je patnja… Ovo je nastanak patnje… ovo je prestanak patnje… Ovo je put koji vodi do prestanka patnje… Ovo su mentalne nečistoće… Ovo je nastanak mentalnih nečistoća. Ovo je prestanak mentalnih nečistoća… Ovo je put koji vodi do prestanka mentalnih nečistoća.' Sa takvim znanjem, sa takvim uvidom, njegovo srce je oslobođeno od nečistoće senzualnosti, nečistoće nastanka, nečistoće neznanja. Sa oslobađanjem dolazi saznanje: 'Oslobođen sam.' On uviđa: 'Nema više preporađanja, proživljen je svetački život, izvršen je zadatak. Ništa više ne preostaje na ovom svetu da se učini.' Baš kao kada bi u planinskoj dolini postojalo jezero — bistro, prozračno i nezamućeno — tako da čovek oštra oka koji stoji na obali može da vidi školjke, pesak i kamenčiće na dnu, a isto tako i jata riba kako plivaju tamo-amo i onda pomisli. 'Ovo jezero je bistro, prozračno i nezamućeno. Eno tamo su školjke, pesak i kamenčići na dnu, a onamo jata riba plivaju tamo-amo.' Isto tako — uma tako sabranog, pročišćenog i razbistrenog, neukaljanog, oslobođenog nečistoća, prijemčivog, lišenog krutosti, postojanog i spokojnog — monah ga usmerava i ovladava moći znanja o prestanku mentalnih nečistoća. On uviđa, u trenutku dok se javlja: 'Ovo je patnja… Ovo je nastanak patnje… ovo je prestanak patnje… Ovo je put koji vodi do prestanka patnje… Ovo su mentalne nečistoće… Ovo je nastanak mentalnih nečistoća. Ovo je prestanak mentalnih nečistoća… Ovo je put koji vodi do prestanka mentalnih nečistoća.' Sa takvim znanjem, sa takvim uvidom, njegovo srce je oslobođeno od nečistoće senzualnosti, nečistoće nastanka, nečistoće neznanja. Sa oslobađanjem dolazi saznanje: 'Oslobođen sam.' On uviđa: 'Nema više preporađanja, proživljen je svetački život, izvršen je zadatak. Ništa više ne preostaje na ovom svetu da se učini.' 

To se, takođe, naziva čudom pouke.

To su tri vrste čuda, Kevaddho, koja ja mogu da objasnim pošto sam se o njima osvedočio i razumeo ih.]

(Razgovori sa bogovima)

"Jednom se, Kevaddho, neki redovnik u ovoj prosjačkoj zajednici upustio u ovakvo razmišljanje: "Gdje ova četiri velika počela nestaju bez ostatka, tj. počelo zemlja, počelo voda, počelo vatra i počelo vazduh." Tada se taj prosjak toliko zadubio u meditaciju da se pred njegovom zadubljenom sviješću otvorio put kojim kroče bogovi.

[Tako se on zaputi bogovima područja Četiri velika kralja i, stigavši, upita ih: "Prijatelji, gde ova četiri velika počela — počelo zemlja, počelo voda, počelo vatra i počelo vazduh — nestaju bez ostatka?"

Kad ovo bi izrečeno bogovi područja Četiri velika kralja rekoše monahu: "Mi takođe ne znamo gde četiri velika počela… nestaju bez ostatka. Ali postoje Četiri velika kralja, koji su iznad nas i uzvišeniji od nas. Oni bi trebalo da znaju gde četiri velika počela… nestaju bez ostatka."

Tako se monah zaputi ka Četiri velika kralja i, stigavši, upita ih: "Prijatelji, gde ova četiri velika počela… nestaju bez ostatka.?"

Kad ovo bi izrečeno Četiri velika kralja rekoše monahu: "Mi takođe ne znamo gde četiri velika počela… nestaju bez ostatka. Ali postoje Trideset tri boga, koji su iznad nas i uzvišeniji od nas. Oni bi trebalo da znaju …"

Tako se monah zaputi ka Trideset tri boga i, stigavši, upita ih: "Prijatelji, gde ova četiri velika počela… nestaju bez ostatka.?"

Kad ovo bi izrečeno Trideset tri boga rekoše monahu: "Mi takođe ne znamo gde četiri velika počela… nestaju bez ostatka. Ali postoji Sakka, vladar bogova, koji je iznad nas i uzvišeniji od nas. On bi trebalo da zna…"

Tako se monah zaputi ka Sakki, vladaru bogova, i, stigavši, upita ga: "Prijatelju, gde ova četiri velika počela… nestaju bez ostatka.?"

Kad ovo bi izrečeno Sakka, vladar bogova, reče monahu: "Ja takođe ne znam gde četiri velika počela… nestaju bez ostatka. Ali postoje Yama bogovi, koji su iznad mene i uzvišeniji od mene. Oni bi trebalo da znaju …"

Yama bogovi rekoše: "Mi takođe ne znamo… Ali postoji bog po imenu Suyāma… On bi trebalo da zna…

Suyāma reče: "Ja takođe ne znam… Ali postoji bog po imenu Santusita… On bi trebalo da zna…

Santusita reče: "Ja takođe ne znam… Ali postoje Nimānaratī bogovi… Oni bi trebalo da znaju …"

Nimānaratī bogovi: "Mi takođe ne znamo… Ali postoji bog po imenu Sunimmita… On bi trebalo da zna…

Sunimmita reče: "Ja takođe ne znam… Ali postoje Paranimmitavasavattī bogovi… Oni bi trebalo da znaju …"

Paranimmitavasavattī bogovi rekoše: "Mi takođe ne znamo… Ali postoji bog po imenu Paranimmita Vasavattī… On bi trebalo da zna…

Tako se monah zaputi ka Vasavattī bogu i, stigavši, upita ga: "Prijatelju, gde ova četiri velika počela… nestaju bez ostatka.?"

Kad ovo bi izrečeno Vasavattī bog reče monahu: "Ja takođe ne znam gde četiri velika počela… nestaju bez ostatka. Ali postoje bogovi koji čine pratnju boga Brāhme, koji su iznad mene i uzvišeniji od mene. Oni bi trebalo da znaju gde ova četiri velika počela… nestaju bez ostatka."

Tada se taj monah toliko zadubio u meditaciju da se pred njegovom zadubljenom sviješću otvorio put ka bogovima koji čine pratnju boga Brāhme. Tako se on zaputi bogovima koji čine pratnju boga Brāhme i, stigavši, upita ih: "Prijatelji, gde ova četiri velika počela — počelo zemlja, počelo voda, počelo vatra i počelo vazduh — nestaju bez ostatka?"

Kad ovo bi izrečeno bogovi koji čine pratnju boga Brāhme rekoše monahu: "Mi takođe ne znamo gde četiri velika počela… nestaju bez ostatka. Ali postoji Brāhma, Veliki Brāhma, vrhovni, moćni, sveznajući, vladar, gospod, ustroitelj, stvoritelj, rukovodilac, otac svega što je bilo i što će biti. On je iznad od nas i uzvišeniji od nas. On bi trebalo da zna gde četiri velika počela… nestaju bez ostatka."

"Ali gde je, prijatelji, Veliki Brāhma sada?"

"Monaše, mi takođe ne znamo gde Brāhma jeste i na koji način Brāhma jeste. Ali kada se pojave znaci, svetlost zablista, kada se pojavi sjaj, Brāhma će se pojaviti. Jer to su nagoveštaji Brāhminog pojavljivanja: svetlost zablista i pojavi se sjaj."

I ubrzo zaista se pojavi Brāhma.

Tako se monah zaputi ka Velikom Brāhmi i, stigavši, upita ga: "Prijatelju, gde ova četiri velika počela — počelo zemlja, počelo voda, počelo vatra i počelo vazduh — nestaju bez ostatka?"]

Kad ovo bi izrečeno Veliki Brāhma reče monahu: "Ja sam, prosjače, Brāhma, Veliki Brāhma, vrhovni, moćni, sveznajući, vladar, gospod, ustroitelj, stvoritelj, rukovodilac, otac svega što je bilo i što će biti"

A onaj prosjak i po drugi puta… i po treći puta oslovi Velikog Brāhmu ovako:

"Ja te, prijatelju, ne pitam jesi li ti Brāhma, Veliki Brāhma, svemoćni…, nego te pitam gdje ova četiri počela nestaju bez ostatka…"

Napokon, Kevaddho, Veliki Brāhma uzme tog prosjaka za ruku, pa ga odvede na stranu i reče mu:

"Ovi su bogovi, koji su utjelovljenje Brāhme, uvjereni da nema ništa što Brāhma ne vidi, ne zna i ne može. Zato ti ja u njihovoj prisutnosti nisam odgovorio. No ja, prosjače, ne znam gdje ova velika četiri počela nestaju bez ostatka… A ti si, prosjače, loše postupio i pogriješio kad si, ne mareći za Blaženoga, pošao na drugu stranu da tražiš odgovor na to pitanje. Nego se vrati, prosjače, Blaženome, pa ga to upitaj i pridržavaj se onoga što ti on odgovori.

Tada, Kevaddho, taj prosjak iščezne iz Brāhmina svijeta (tako brzo) kao kada bi snažan čovjek ispružio stisnutu šaku i kao kad bi ispruženu stisnuo, pojavi se preda mnom. Pozdravi me i sjedne po strani, pa me upita (isto što i Brāhmu), a ja mu tada rekoh ovako:

"U starim su vremenima, prosjače, moreplovci prije nego što bi isplovili uzimali na brod pticu za izviđanje obale. Kad bi brod isplovio izvan dogleda kopna, onda bi pustili pticu izviđačicu. Ona bi letjela na istok, na jug, na zapad, na sjever, prema zenitu, pa na četiri sporedne strane svijeta. Ako bi igde ugledala obalu, uputila bi se tamo, a ako ne vratila bi se natrag na brod. Isto si tako i ti, prosjače, išao da tražiš odgovor na ovo pitanje sve do Brāhminog svijeta, ali ga nisi našao, pa si se vratio meni. To pitanje, prosjače, ne valja postavljati ovako: "Gdje ova četiri velika počela nestaju bez ostatka…?" To pitanje treba postaviti na ovaj način:

Gdje voda i zemlja, vatra i vazduh nemaju oslonca?
Gdje dugo i kratko, sitno i krupno, lijepo i ružno,
gdje ime i oblik (ili duh i tijelo) bivaju dokinuti bez ostatka?

Na to pitanje odgovor glasi:
Tamo gdje svijest nije usmjerena ni omeđena,
nego je potpuno odsutna,
tamo ni voda, ni zemlja, ni vatra, ni vazduh
nemaju oslonca,
tamo dugo i kratko, sitno i krupno, lepo i ružno,
tamo ime i oblik bivaju dokinuti bez ostatka.
S prestankom svesti i to se sve dokida.

Tako reče Blaženi. A Kevaddho, sin građanske porodice, oduševljen se obradova govoru Blaženoga.


Beleška

[1] Nālandā, u blizini Rāđagahe, prestolnice Māgadhe, bila je već u Budino doba veliki kulturni centar. Od početka srednjeg vijeka, pa do izumiranja budizma u Indiji (oko 12. v.) Nālandā je bila čuveni budistički univerzitetski grad. Iskopine Nālande, polovinom 20. v., još uvijek svjedoče o ljepoti budističke arhitekture i skulpture toga vremena. Pokret za obnovu budizma u Indiji doveo je u doba oko 2500. godišnjice Budine smrti i do obnavljanja međunarodnog budističkog univerziteta u Nālandi, čija je djelatnost otpočela izdavanjem Tipitake ili kanonskih djela o Budinu učenju na izvornom pāli jeziku. [Natrag]