Theravāda budističko društvo
Download PDF

Digha nikāya 16

Maha-parinibbāna sutta
Dugi govor o konačnom utrnuću
(Poslednji Budini dani)


Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
 


Uvod

Od trideset četiri govora (sutta) koji čine Digha nikāyu (Zbirku dugih govora) ovaj, šesnaesti, najduži je, te otuda spada u najduže tekstove celokupnog pali kanona.

On odslikava osnove osobine budističke sutte, s jedne strane, a sa druge je, kao i ostali, izlaganje događaja kojima je onaj ko ih opisuje bio i svedok. Međutim, zahvaljujući svojoj jedinstvenoj kompoziciji, ova sutta je, više nego ijedna druga, u stanju da ne samo zadobije naklonost odanih budista, već da privuče i prosečnog čitaoca, pošto je reč o zaista retkom dragulju duhovne literature.

Ona, takođe, pruža dobar opšti pregled Budinog učenja i pored toga što jedva da nudi išta što se već ne nalazi — često i podrobnije razjašnjeno — u drugim suttama.

Na kraju života, posle skoro pola veka propovedanja, Učitelj je bio skoro sve objasnio što je potrebno za dostizanje ideala. Tako je u poslednjoj fazi života njegova prvenstvena briga bila da svojim sledbenicima skrene pažnju na važnost praktične primene upravo tog učenja. I taj apel, naravno, kao poslednji, imao je sve izglede da nadahne njihova srca više nego ijedan do tada.

Sangha se zaista okupila da bude svedok najvećeg događaja u istoriji i potpuno je bila svesna toga, pogotovo što je Učitelj svoju parinibbanu najavio tri meseca unapred. Utisak koji je on ostavljao na monahe bio je ogroman i otuda se živo odslikava u usmenom izveštaju o čitavom događaju. (Budistički kanon je, kao što je dobro poznato, u prvim vekovima posle Budine smrti prenošen isključivo usmenim putem.) Zbog svoje izuzetne važnosti i obimnosti, čitav ovaj materijal se vrlo brzo formirao u jedinstven korpus i na taj način se formirala naša sutta.

S tim u vezi teško je ne prisetiti se sa zahvalnošću poštovanog Anande. Njegova uloga u očuvanju Učiteljevih reči veća je od bilo kojeg drugog bhikkhua i njegova figura neodvojiva je od ovog teksta. Zapravo, čitava Maha-parinibbana sutta nezamisliva je bez njega. Jer Ananda je taj kome se Učitelj obraća, pošto je dvadeset pet godina isprobavao njegovo razumevanje i briljantnu memoriju, kao i njegovu nepokolebljivu ličnu predanost. Ali Ananda takođe, ovde više nego bilo gde drugde, svojim stalnim pitanjima, nedoumicama i oduševljenjima, i protiv svoje volje postaje centralna figura, pored samoga Učitelja, koja bez sumnje uvećava privlačnost ovoga teksta. Tako je Ananda, blag i prijatan kao samo njegovo ime, a ipak tokom čitavog svog monaškog života izložen i prekorima ostalih monaha, načinjen besmrtnim zajedno sa svojim voljenim Učiteljem i to — možemo dodati — i pored svog čudnog položaja između pohvale i pokude, imajući na umu mistički karakter u trećem poglavlju.

To treće poglavlje je, skoro u celini, posvećeno opisivanju okolnosti u vezi sa Učiteljevim odustajanjem od života, što je dramska kulminacija čitavog događaja. Ono snažno ukazuje i na čisto metafizički značaj parinibbane, ili bi bar to trebalo da čini. Jer Buda nije podlegao svojoj fatalnoj bolesti, niti je popustio pred izazovima Mare (što je identično ne-izazovu Anande), već se nadmoćno odrekao egzistencije kada je došlo vreme za to, baš kao što je četrdeset pet godina pre toga, postavši potpuno prosvetljen, pravovremeno na sebe preuzeo breme podučavanja ljudi. Ova činjenica najviše podstiče na razmišljanje i konzekventno vodi do zaključka da je Buda svojom parinibbanom dao poslednje i najviše moguće svedočanstvo o svome učenju, a sve to bez i trunke sklonosti ka stvaranju ličnog kulta i samoproduženja, već naprotiv predstavlja potpuno samoponištenje. Učiteljeva parinibbana je otuda jedan od najtužnijih događaja u istoriji budizma, koji se, svojim pravim značenjem, preobraća u najblagosloveniji događaj.

Sestra Vađira
Šri Lanka, maj 1961.



Maha-parinibbana sutta


Deo prvi

U Māgadhi

1. Ovako sam čuo. Jednom je Blaženi [1] boravio u Rađagahi, na brdu koje zovu Lešinarev vrh. U to vreme kralj Māgadhe Ađātasattu, sin kraljice Videhi, [2] požele da krene u rat protiv naroda Vađi. Pretio je: "Napašću te Vađije, makoliko da su snažni i moćni, uništiću ih, iskoreniti, neće od njih ostati ni traga ni glasa."

2. Na to se Ađātasattu, kralj Māgadhe, obrati svom glavnom savetniku, brāhmanu Vasakari, sledećim rečima: "Idi, brāhmane, do Blaženog, odaj mu počast u moje ime, poželi mu dobro zdravlje, snagu, prijatne dane, bodrost i udobnost, pa mu ovako reci: O gospodine, Ađātasattu, kralj Māgadhe, želi da krene u rat protiv naroda Vađi. On ovako preti: 'Napašću te Vađije, makoliko da su snažni i moćni, uništiću ih, iskoreniti, neće od njih ostati ni traga ni glasa.' I šta god da ti Blaženi na to odgovori, dobro to zapamti i obavesti me, jer Tathāgate [3] ne govore neistinu."

3. "Vrlo dobro, gospodine," reče brāhman Vasakara u znak saglasnosti sa Ađātasattuom, kraljem Māgadhe. I naredi da se pripremi veliki broj svečanih kočija, pope se na jednu i praćen ostalima odveze se iz Rađagahe ka Lešinarevom vrhu. Išao je kočijama dokle je mogao, a onda siđe i peške otide do Blaženoga. Pošto razmenili učtive pozdrave, zajedno sa mnoštvom lepih reči, sede on sa strane i obrati se Blaženom ovako: "Poštovani Gotama, Ađātasattu, kralj Māgadhe, odaje počast poštovanom Gotami i želi mu dobro zdravlje, snagu, prijatne dane, bodrost i udobnost. On želi da krene u rat protiv naroda Vađi. pa ovako preti: 'Napašću te Vađije, makoliko da su snažni i moćni, uništiću ih, iskoreniti, neće od njih ostati ni traga ni glasa."

Uslovi dobrobiti jednog naroda

4. Dotle je poštovani Ananda [4] stajao iza Blaženog, hladio ga lepezom, pa se Blaženi obrati poštovanom Anandi ovako: "Jesi li čuo, Ananda, da se Vađi redovno okupljaju u veću i to u velikom broju?"

"Čuo sam, gospodine, da je tako."

"Sve dotle, Ananda, dok je tako treba očekivati da Vađi jačaju, a ne da slabe.

A jesi li čuo, Ananda, da Vađi složno većaju i složno odluke donose?"

"Čuo sam, gospodine, da je tako."

"Sve dotle, Ananda, dok je tako treba očekivati da Vađi jačaju, a ne da slabe.

A jesi li čuo, Ananda, da Vađi ne ozakonjuju ono što je nezakonito i ne krše ono što je zakon, već žive u skladu sa zakonima starog poretka?"

"Čuo sam, gospodine, da je tako."

"Sve dotle, Ananda, dok je tako treba očekivati da Vađi jačaju, a ne da slabe.

A jesi li čuo, Ananda, da Vađi poštuju i cene svoje starešine i misle da vredi saslušati ih?"

"Čuo sam, gospodine, da je tako."

"Sve dotle, Ananda, dok je tako treba očekivati da Vađi jačaju, a ne da slabe.

A jesi li čuo, Ananda, da se Vađi uzdržavaju od otmica devojaka i žena i prisilnog držanja u svojim porodicama?"

"Čuo sam, gospodine, da je tako."

"Sve dotle, Ananda, dok je tako treba očekivati da Vađi jačaju, a ne da slabe.

A jesi li čuo, Ananda, da Vađi poštuju, cene i održavaju svoja svetilišta, kako ona u gradu, tako i u okolini, i ne uskraćuju im darove koje su im i ranije donosili?"

"Čuo sam, gospodine, da poštuju, cene i održavaju svoja svetilišta, kako ona u gradu, tako i u okolini, i ne uskraćuju im darove koje su im i ranije donosili."

"Sve dotle, Ananda, dok je tako treba očekivati da Vađi jačaju, a ne da slabe."

A jesi li čuo, Ananda, da Vađi pomno štite i čuvaju arahante, tako da oni koji još nisu dostigli taj stupanj mogu to da učine, a oni koji jesu žive među njima u miru?"

"Čuo sam, gospodine, da je tako."

"Sve dotle, Ananda, dok je tako treba očekivati da Vađi jačaju, a ne da slabe.

5. Onda se Blaženi obrati bramanu Vasakari sledećim rečima: "Jednom sam, bramane, boravio u gradu Vesali, u Sarandada svetilištu, i tu sam podučavao Vađije ovih sedam uslova dobrobiti jednog naroda. [5] Sve dotle dok oni postoje među Vađijima i oni su po njima čuveni, treba očekivati da Vađi jačaju, a ne da slabe."

Na to braman Vasakara ovako dogovori Blaženom: "Sve i kad bi se, Vađiji, pridržavali samo jednog od tih pravila koji vode ka dobrobiti, trebalo bi očekivati da Vađi jačaju, a ne da slabe. A tim pre kad ih ima sedam! Kralj Māgadhe Ađātasattu ne može pobediti Vađije ratom, već samo spletkom ili unošenjem razdora. A sada, poštovani Gotama, moramo da krenemo, jer nas čekaju mnogi poslovi i mnoge obaveze."

"Učini kako misliš da treba, bramane." A braman Vasakara, glavni savetnik na magadskom dvoru, odobravajući reči Blaženog i ushićen njima, ustade sa svoga sedišta i otide.

Dobrobit monaha

6. I uskoro pošto je Vasakara otišao, obrati se Blaženi poštovanom Anandi sledećim rečima: "Idi, Ananda, i okupi u sali koliko god možeš više monaha koji žive oko Rađagahe."

"Dobro, gospodine." I Ananda učini kako od njega bi zatraženo, pa obavesti Blaženog: "Monaška zajednica je okupljena, gospodine. Neka sada Blaženi postupi onako kako je naumio."

Na to Blaženi ustade sa svoga sedišta, otide do sale, sede na unapred pripremljeno mesto i obrati se monasima ovako: "Monasi, izložiću vam sedam uslova koji vode ka dobrobiti. Dobro me slušajte i zapamtite šta ću vam reći." 

"Neka tako bude, gospodine."

"Monasi, treba očekivati da monasi jačaju, a ne da slabe, sve dotle dok se redovno okupljaju u veću i to u velikom broju; sve dok složno većaju i složno odluke o Sanghi donose; sve dok ne ozakonjuju ono što je nezakonito i ne krše ono što je zakon, već žive u skladu sa starim pravilima vežbanja (Vinaya); sve dok poštuju i cene od sebe starije monahe, one koji su pre njih otišli u beskućnički život, uzore i predvodnike Sanghe i misle da vredi saslušati ih; sve dok ne potpadnu pod vlast želje, što vodi novom rođenju; sve dok cene samoću šume kao svoje boravište; sve dok su postojani u sabranosti, tako da oni njihovi saputnici u monaškom redu koji još nisu takvi mogu to da postanu, a oni koji su već postojani mogu i dalje živeti u miru; sve dok, monasi, dok ovih sedam uslova što vode ka dobrobiti postoje među monasima i oni su po njima čuveni, treba očekivati da monasi jačaju, a ne da slabe."

7. "Monasi, još sedam uslova koji vode ka dobrobiti izložiću vam. Dobro me slušajte i zapamtite šta ću vam reći."

"Neka tako bude, gospodine."

"Monasi, treba očekivati da monasi jačaju, a ne da slabe, sve dotle dok se ne oduševljavaju, dok nisu ushićeni i skloni zabavi, razgovoru, prekomernom spavanju i druženju; sve dok ne neguju i ne postanu opsednuti lošim željama; sve dok nemaju loše prijatelje, saputnike ili drugove; sve dok se ne zaustave na pola puta radi nekog beznačajnog postignuća. Sve dotle, monasi, dok ovih sedam uslova što vode ka dobrobiti postoje među monasima i oni su po njima čuveni, treba očekivati da monasi jačaju, a ne da slabe."

Sedam dobrih osobina [6]

8. "Monasi, još sedam uslova koji vode ka dobrobiti izložiću vam. Dobro me slušajte i zapamtite šta ću vam reći."

"Neka tako bude, gospodine."

"Treba očekivati da monasi jačaju, a ne da slabe, sve dotle dok budu imali poverenje; sve dok budu imali moralnog zazora i straha od nemorala; sve dok su prijemčivi u učenju, odlučni, sabrani i mudri. Sve dotle, monasi, dok ovih sedam uslova što vode ka dobrobiti postoje među monasima i oni su po njima čuveni, treba očekivati da monasi jačaju, a ne da slabe.

Sedam elemenata probuđenja [7]

9. "Monasi, još sedam uslova koji vode ka dobrobiti izložiću vam. Dobro me slušajte i zapamtite šta ću vam reći."

"Neka tako bude, gospodine."

"Treba očekivati da monasi jačaju, a ne da slabe, sve dotle dok neguju sedam elemenata probuđenja, a to su: sabranost, istraživanje pojava, istrajnost, ushićenost, vedrina, koncentracija i balans. Sve dotle, monasi, ok ovih sedam uslova što vode ka dobrobiti postoje među monasima i oni su po njima čuveni, treba očekivati da monasi jačaju, a ne da slabe."

Sedam opažaja

10. Monasi, još sedam uslova koji vode ka dobrobiti izložiću vam. Dobro me slušajte i zapamtite šta ću vam reći."

"Neka tako bude, gospodine."

"Treba očekivati da monasi jačaju, a ne da slabe, sve dotle dok neguju opažaj prolaznosti, nepostojanja sopstva, (telesne) nečistoće, (telesne) odvratnosti, odricanja, obestrašćenosti i utrnuća. Sve dotle, monasi, dok ovih sedam uslova što vode ka dobrobiti postoje među monasima i oni su po njima čuveni, treba očekivati da monasi jačaju, a ne da slabe."

Šest uslova koje treba zapamtiti [8]

11. "Monasi, još šest uslova koji vode ka dobrobiti izložiću vam. Dobro me slušajte i zapamtite šta ću vam reći."

"Neka tako bude, gospodine."

"Treba očekivati da monasi jačaju, a ne da slabe, sve dotle dok se jedni prema drugima ophode blagonaklono, delom, rečju i mislima, javno i privatno; sve dok iz poštovanja prema onome što dobiju kao dar, čak i sadržaj svojih prosjačkih zdela za hranu, ne uzimaju to za sebe, već dele sa vrlim članovima monaške zajednice; sve dok, u društvu drugih monaha, vežbaju sebe, javno i privatno, u skladu sa pravilima ponašanja, koja su potpuna i savršena, neokaljana i čista, oslobađajuća, predmet pohvale mudrih, neokrznuta (ovozemaljskim stvarima) i povoljna za koncentrisanje uma; i dok u društvu drugih monaha čuvaju, javno i privatno, uvid koji je plemenit i oslobađajući, a one koji deluju u skladu sa njim vodi do iskorenjivanja patnje. Sve dotle, monasi, dok ovih sedam uslova što vode ka dobrobiti postoje među monasima i oni su po njima čuveni, treba očekivati da monasi jačaju, a ne da slabe."

Savet monasima

12. Blaženi je, živeći u Rađagahi, na brdu zvanom Lešinarev vrh, često ovako savetovao monahe:

"Takva i takva je koncentracija, takva i takva je mudrost. [9] Velik je plod, velika je dobit od koncentracije kada je potpuno razvijena putem ponašanja ispunjenog vrlinom; velik je plod, velika je dobit od mudrosti kada je potpuno razvijena putem koncentracije, sasvim je lišen mrlja [10] požude, bivanja i neznanja um koji je potpuno razvijen u mudrosti."

13. A kad je Blaženi proboravio u Rađagahi koliko je želeo, obrati se on poštovanom Anandi sledećim rečima: "Hajde, Ananda, da odemo u Ambalatiku."

"Neka tako bude, gospodine."

I smesti se Blaženi u Ambalatiki, zajedno sa velikom zajednicom monaha.

14. U Ambalatiki je Blaženi boravio u kraljevoj kući za odmor i tu je, takođe, često ovako savetovao monahe:

"Takva i takva je koncentracija, takva i takva je mudrost. Velik je plod, velika je dobit od koncentracije kada je potpuno razvijena putem ponašanja ispunjenog vrlinom; velik je plod, velika je dobit od mudrosti kada je potpuno razvijena putem koncentracije, sasvim je lišen mrlja požude, bivanja i neznanja um koji je potpuno razvijen u mudrosti."

15. A kad je Blaženi proboravio u Ambalatiki koliko je želeo, obrati se on poštovanom Anandi sledećim rečima: "Hajde, Ananda, da odemo u Nalandu."

"Neka tako bude, gospodine."

I smesti se Blaženi u Nalandi, zajedno sa velikom zajednicom monaha, i to u Pavarika mangovom gaju.

Sariputin lavovski rik [11]

16. Tada poštovani Sariputa otide do Blaženog, pozdravi ga s poštovanjem, sede sa strane i reče:

"Takvo mišljenje, gospodine, imam o Blaženom da nikada nije bio, ne postoji sada, niti će postojati asketa ili braman više uznapredovao u prosvetljenju nego što je Blaženi."

"Uzvišene su tvoje reči, Sariputa, i dostojanstvene! Odlučan izraz, pravi lavlji rik! Ali šta misliš, Sariputa? Oni arahanti, potpuno prosvetljeni u prošlosti — da li ti lično znaš sve te Blažene, njihovu vrlinu, njihovu meditaciju, [12] njihovu mudrost, njihovo boravište i njihovu oslobođenost?" [13]

"Ne, gospodine."

"A šta misliš, Sariputa? Oni arahanti, potpuno prosvetljeni u budućnosti — da li ti lično znaš sve te Blažene, njihovu vrlinu, njihovu meditaciju, njihovu mudrost, njihovo boravište i njihovu oslobođenost?"

"Ne, gospodine."

"A šta misliš, Sariputa? Ja koji sam arahant sada, potpuno prosvetljen, da li ti lično znaš sve o mojoj vrlini, mojoj meditaciji, mojoj mudrost, mom boravištu i mojoj oslobođenosti?"

"Ne, gospodine."

"Tada je jasno, Sariputa, da ti lično ne znaš arahante, potpuno prosvetljene iz prošlosti, budućnosti i sadašnjosti. Pa kako se onda usuđuješ da govoriš tako uzvišeno i dostojanstveno, odlučno, pravi lavlji rik: 'Takvo mišljenje, gospodine, imam o Blaženom da nikada nije bio, ne postoji sada, niti će postojati asketa ili braman više uznapredovao u prosvetljenju nego što je Blaženi'."

17. "Zaista nemam takvo znanje, gospodine, o arahantima, potpuno prosvetljenima iz prošlosti, budućnosti i sadašnjosti, a ipak znam zakonitosti Dhamme. Pretpostavimo, gospodine, da je tvrđava nekog kralja dobro utvrđena, sa visokim grudobranima i kulama, da ima samo jednu kapiju i na njoj vratara, inteligentnog, iskusnog i opreznog, koji će sprečavati ulaz nepoznatima, a propuštati prijatelje. I dok tako patrolira oko tvrđave, ne vidi nijednu rupu ili pukotinu u grudobranima, čak ni toliku da se kroz nju može provući mačka. Otuda on zaključi: 'Bilo šta krupnije što hoće da uđe ili da napusti ovaj grad mora to učiniti jedino kroz kapiju.' Na isti način sam ja upoznao zakonitosti Dhamme.

Jer, gospodine, svi Blaženi, arahanti, potpuno prosvetljeni u prošlosti napustili su pet prepreka [14], mentalne nečistoće koje slabe mudrost; dobro su učvrstili svoje umove u četiri temelja sabranosti; [15] prilježno su negovali sedam faktora prosvetljenja i do kraja uznapredovali u nenadmašnom, vrhovnom prosvetljenju.

Isto tako, gospodine, svi Blaženi, arahanti, potpuno prosvetljeni u budućnosti napustiće pet prepreka, mentalne nečistoće koje slabe mudrost; dobro će učvrstiti svoje umove u četiri temelja sabranosti; prilježno će negovati sedam faktora prosvetljenja i do kraja uznapredovati u nenadmašnom, vrhovnom prosvetljenju.

Isto tako i Blaženi, gospodine, kao sadašnji arahant, potpuno prosvetljeni, napustio je pet prepreka, mentalne nečistoće koje slabe mudrost; dobro je učvrstio svoj um u četiri temelja sabranosti; prilježno je negovao sedam faktora prosvetljenja i do kraja je uznapredovao u nenadmašnom, vrhovnom prosvetljenju."

18. Takođe je u Nalandi, u Pavarika mangovom gaju, Blaženi savetovao monahe sledećim rečima:

"Takva i takva je koncentracija, takva i takva je mudrost. Velik je plod, velika je dobit od koncentracije kada je potpuno razvijena putem ponašanja ispunjenog vrlinom; velik je plod, velika je dobit od mudrosti kada je potpuno razvijena putem koncentracije, sasvim je lišen mrlja požude, bivanja i neznanja um koji je potpuno razvijen u mudrosti."

19. A kad je Blaženi proboravio u Nalandi koliko je želeo, obrati se on poštovanom Anandi sledećim rečima: "Hajde, Ananda, da odemo u Pataligamu."

"Neka tako bude, gospodine."

I smesti se Blaženi u Pataligami, zajedno sa velikom zajednicom monaha.

20. Tada njegovi sledbenici iz Pataligame dočuše: "Blaženi je, kažu, stigao u Pataligamu." I otidoše oni do Blaženog, iskazaše mu poštovanje, sedoše sa strane i obratiše ovim rečima: "Molimo Blaženog da poseti našu gradsku skupštinu." A Blaženi ćutke prihvati poziv.

21. Shvativši da je Blaženi prihvatio poziv, sledbenici iz Pataligame ustadoše sa svojih mesta, pozdraviše ga s poštovanjem i obišavši ga s desne strane otidoše do gradske skupštine. Tada pripremiše gradsku skupštinu potpuno prekrivši pod, pripremivši sedišta, vodu i svetiljke. Pošto tako uradiše, otidoše ponovo do Blaženog, pozdraviše ga s poštovanjem i stojeći sa strane objaviše: "Gospodine, gradska skupština je spremna, podovi su prekriveni, pripremljena sedišta, voda i svetiljke. Neka Blaženi dođe kada mu bude odgovaralo."

22. A Blaženi se pripremi, uze ogrtač i prosjačku zdelu i otide do gradske skupštine praćen monasima. Pošto je oprao noge, Blaženi uđe u skupštinu i sede blizu srednjeg stuba, okrenut ka istoku. Monasi, pošto su oprali noge, takođe uđoše u skupštinu i posedaše blizu zapadnog zida, okrenuti ka istoku, tako da je Blaženi sedeo ispred njih. A sledbenici iz Pataligame, pošto su oprali noge i ušli u skupštinu, sedoše blizu istočnog zida, licem okrenuti ka zapadu, tako da je Blaženi sedeo okrenut ka njima.

Plodovi nemoralnog i moralnog života

23. Potom se Blaženi obrati sledbenicima iz Pataligame sledećim rečima: "Besmrtan čovek, domaćini, odustavši od vrline, susreće se sa pet opasnosti: veliki gubitak bogatstva zbog nepromišljenosti; loša reputacija; nesiguran i nepovoljan prijem u svakom društvu, bilo da je reč o plemićima, bramanima, domaćinima ili asketama; smrt u pometenosti i, posle raspada tela, posle smrti, preporađanje u svetu patnje, u nesrećnom stanju, u nižem svetu, u paklu.

24. Pet je blagoslova, domaćini, koji obasipaju ispravnog čoveka u njegovom praktikovanju vrline: veliko imanje zahvaljujući njegovoj marljivosti; dobra reputacija; srdačan prijem, bez zazora, bilo da je reč o plemićima, bramanima, domaćinima ili asketama; spokojna smrt i, posle raspada tela, posle smrti, preporađanje u srećnom stanju, na nebesima."

25. I provede Blaženi dobar deo noći upućujući sledbenike iz Pataligame u Dhammu, bodreći ih, podučavajući i ohrabrujući ih, a potom se oprostio sa njima rečima: "Noć je već poodmakla, domaćini. Možete sada ići ako želite."

"Neka tako bude, gospodine." I sledbenici iz Pataligame se digoše sa svojih sedišta, s poštovanjem pozdraviše Blaženog i obišavši ga sa desne strane otidoše. A Blaženi se, uskoro pošto oni odoše, povuče u osamu.

 26. U to vreme su Sunida i Vašakara, glavni ministri u Māgadhi, podizali utvrđenja oko Pataligame kako bi je odbranili od napada naroda Vađi. A božanstva, njih na hiljade, okupiše se u Pataligami i unaokolo. Na mestima gde su prevlađivala božanstva velike moći, dvorjani na visokom položaju bili su skloni podizanju utvrđenja; a gde su prevlađivala božanstva srednje i male moći, dvorjani na srednjem i niskom položaju bili su skloni podizanju utvrđenja.

27. A Blaženi vide božanskim okom, čistim i superiornim u odnosu na ljudsko, božanstva, njih na hiljade, kako se okupiše u Pataligami i okolini. I ustavši pre no što se završila noć, pre zore, Blaženi se obrati poštovanom Anandi ovim rečima: "Šta to, Ananda, zidaju u gradu Pataligami?"

"Sunida i Vašakara, glavni ministri u Māgadhi, podižu utvrđenja oko Pataligame kako bi je odbranili od napada naroda Vađi."

28. "Izgleda kao da su se Sunida i Vašakara posavetovali sa božanstvima neba Trideset tri božanstva. Jer opazih, Ananda, božanskim okom, čistim i superiornim u odnosu na ljudsko, božanstva, njih na hiljade, kako se okupiše u Pataligami i okolini. Na mestima gde su prevlađivala božanstva velike moći, dvorjani na visokom položaju bili su skloni podizanju utvrđenja; a gde su prevlađivala božanstva srednje i male moći, dvorjani na srednjem i niskom položaju bili su skloni podizanju utvrđenja. Zaista, Ananda, sve dok se Arijevci budu širili i proširivali svoje trgovačke puteve postojaće ovaj izvanredni grad Pataligama kao centar trgovine. [16] A Pataliputu će, Ananda, opustošiti tri zla — vatra, voda i nesloga."

29. Onda Sunida i Vašakara otidoše do Blaženog i pošto učtivo pozdraviše Blaženog i razmeniše sa njim mnoge prijatne reči, stadoše sa strane i obratiše mu se sledećim rečima: "Molimo poštovanog Gotamu da, zajedno sa svim monasima, prihvati naš poziv za sutrašnji ručak." A Blaženi ćutke prihvati taj poziv.

30. Shvativši da Blaženi prihvata poziv, Sunida i Vašakara se zaputiše kući i narediše da se za sutra pripreme razna jela. A kada sve bi spremno, oni obavestiše Blaženog: "Vreme je, poštovani Gotama, ručak je spreman."

Tako se Blaženi pripremi i uzevši ogrtač i zdelu otide praćen monaškom zajednicom do kuće u kojoj su živeli Sunida i Vašakara; tamo on sede na unapred pripremljeno mesto. Njega i ostale monahe posluživali su lično Sunida i Vašakara i to najprobranijim jelima. Kad Blaženi završi svoj obrok i odloži prosjačku zdelu, sedoše oni sa strane.

31. A Blaženi im se zahvali sledećim stihovima:

"Gde god da boravi, mudar čovek
stara se o onome ko čestit je i vrlina pun;
i darujući zasluge svoje deli s božanstvima lokalnim.

A ona, time počastvovana, uzvraćaju,
o njemu brinu poput majke o
sopstvenom sinu jedincu;
pred onim koji tako uživa u milosti bogova,
koji je njihov miljenik, sreća stoji."

Zatim Blaženi ustade sa svoga sedišta i otide.

Prelaženje Ganga

32. Tada Sunida i Vašakara, prateći u stopu Blaženoga, rekoše: "Na koju kapiju danas prođe asketa Gotama, tu ćemo nazvati Gotaminom kapijom i na kojem mestu pređe reku Gang to mesto ćemo nazvati Gotaminim gazom." I tako on prođe kroz jednu od kapija.

33. Ali kada Gotama dođe do reke Gang, ona beše nadošla do ivice nasipa, tako da su vrane mogle iz nje da piju stojeći na njemu. A neki ljudi koji su hteli preko tragali su za čamcem, dok su drugi pravili splav. Ali Blaženi, hitro kao što bi snažan čovek ispružio savijenu ruku ili savio ispruženu ruku, nestade sa ove obale reke Ganga i pojavi se na drugoj strani.

34. I Blaženi pogleda ljude koji su hteli preko, te tragaju za čamcem, dok drugi prave splav. Tada Blaženi, gledajući ih, izgovori sledeće stihove:

"Oni što premostiše okean nepregledni
Ostavljajući nizinu daleko za sobom,
Dok drugi još vezuju svoj splav krhki,
Spašeni su mudrošću nenadmašnom."


Deo drugi

Putovanje u Vesali

Četiri plemenite istine

1. Tad se Blaženi obrati poštovanom Anandi ovako: "Hajde, Ananda, pođimo do Kotigame".

"Neka tako bude, gospodine." I Blaženi se smesti u Kotigami, praćen velikim brojem monaha.

2. A Blaženi se obrati monasima ovako: "Monasi, zahvaljujući tome što nisam shvatao, nisam uviđao Četiri plemenite istine, tako dugo sam se uvek iznova rađao i umirao; isto važi i za sve vas. Koje četiri? To je plemenita istina o patnji, plemenita istina o nastanku patnje, plemenita istina o prestanku patnje i plemenita istina o putu koji vodi ka prestanku patnje. Ali sada, monasi, kada su one shvaćene, kada su uviđene, kad je presečena žeđ za postojanjem, uništeno je ono što vodi do preporađanja i nema novih života."

3. Tako reče Blaženi. I Srećni, Učitelj, dalje reče:

"Zahvaljujući neuviđanju Četiri plemenite istine,
Dug beše tegobni put iz rođenja u rođenje.
Kad one shvaćene su, otklonjen je preporađanja uzrok,
Koren patnje iščupan, a preporađanje okončano."

4. Takođe u Kotigami Blaženi dade monasima sledeći savet: "Takva je vrlina; takva koncentracija i takva mudrost. Velik postaje plod, velik je dobitak od koncentracije kad je do kraja razvijena kroz ponašanje ispunjeno vrlinom; velik postaje plod, velik je dobitak od mudrosti kada je do kraja razvijena zahvaljujući koncentraciji; sasvim je oslobođen nečistoća požude, životne žeđi i neznanja um koji je do kraja razvijen zahvaljujući mudrosti."

5. Kad je Blaženi ostao u Kotigami koliko mu je bilo po volji, obrati se on poštovanom Anandi ovako: "Hajde, Ananda, pođimo do Nadike."

"Neka tako bude, gospodine." I Blaženi se smesti u Nadiki, u Zgradi od cigala, praćen velikim brojem monaha.

Četiri naročita postignuća

6. Tada poštovani Ananda dođe pred Blaženoga, iskaza mu poštovanje i sede sa strane. Zatim se obrati Blaženom: "Ovde u Nadiki, gospodine, preminuli su monah Salha i monahinja Nanda. Takođe su preminuli domaćin Sudata i domaćica Suđata, zatim domaćini Kakuda, Kalinga, Nikata, Katisaba, Tuta, Santuta, Bhada i Subhada. Kakva je njihova sudbina, gospodine? Kakvo je njihovo buduće stanje?"

7. "Monah Salha, Ananda, zahvaljujući uklanjanju nečistoća u ovome životu, dostigao je stanje oslobođenosti uma od nečistoća i izbavljenje putem mudrosti. [17]

Monahinja Nanda, Ananda, zahvaljujući uklanjanju pet nižih okova (koji vezuju bića za svet čula), spontano se uzdigla do boravišta Sudavasa božanstava i tamo će ostati do konačnog utrnuća, ne vraćajući se više na ovaj svet.

Domaćin Sudata, Ananda, zahvaljujući uklanjanju tri okova (verovanje u sopstvo, sumnja i verovanje u delotvornost rituala) i ublažavanju požude, mržnje i obmanutosti, postao je "jednom povratnik", tako da će stići do na kraj patnje pošto se samo još jednom preporodi u ovom svetu.

Domaćica Suđata, Ananda, zahvaljujući uklanjanju tri okova postala je "ona koja je ušla u tok" i bezbedna je od preporađanja na nižim nivoima egzistencije u kojima vlada patnja; pre ili kasnije sigurno će postati prosvetljena.

Domaćin Kakuda, Ananda, zahvaljujući uklanjanju pet nižih okova (koji vezuju bića za svet čula), spontano se uzdigao do boravišta Sudavasa božanstava i tamo će ostati do konačnog utrnuća, ne vraćajući se više na ovaj svet.

Isto je i sa Kalingom, Nikatom, Katisabom, Tutom, Santutom, Bhadom i Subhadom, kao i sa još više od pedeset nezaređenih sledbenika iz Nadike. Više od devedeset nezaređenih koji su umrli u Nadiki, Ananda, zahvaljujući uklanjanju tri okova i ublažavanju požude, mržnje i obmanutosti, postali su "jednom povratnici", tako da će stići do na kraj patnje pošto se samo još jednom preporode u ovom svetu.

Više od petsto nezaređenih koji su umrli u Nadiki, Ananda, zahvaljujući uklanjanju tri okova postali su "oni koji su ušli u struju" i bezbedni su od preporađanja na nižim nivoima egzistencije u kojima vlada patnja; pre ili kasnije sigurno će postati prosvetljeni."

Ogledalo Dhamme

8. "Zaista, Ananda, nije nimalo neobično da ljudsko biće umre. Ali ako svaki put kada se to dogodi ti dođeš do Tathāgate i pitaš ga o njima, zaista će to za njega biti nevolja. Zato ću ti, Ananda, predati učenje nazvano Ogledalo Dhamme; ako ga plemeniti učenik poseduje, on može, ukoliko želi, za sebe da objavi: 'Nema više za mene preporađanja u paklu, u svetu životinja i duhova ili u bilo kojem drugom svetu patnje. Ja sam onaj koji je ušao u struju, bezbedan od pada na stupanj patnje, obezbeđen sam i predodređen za prosvetljenje.'

9. A kakvo je, Ananda, to učenje Ogledalo Dhamme?

Plemeniti učenik poseduje ovakvo nepokolebljivo uverenje o Budi: 'Blaženi je arahant, potpuno probuđeni, savršen u znanju i ponašanju, srećan, znalac sveta, nenadmašan kao savetnik bića, učitelj bogovima i ljudima, prosvetljeni, blaženi.'

On poseduje ovakvo nepokolebljivo uverenje o Dhammi: 'Dhammu je Blaženi dobro izložio, ona je očigledna, besmrtna, [18] poziva na istraživanje, vodi do oslobođenja, razumeju je mudri, svaki sam za sebe.'

On poseduje ovakvo nepokolebljivo uverenje o monaškoj zajednici: 'Blagorodna je monaška zajednica Blaženog, čine je ispravni, mudri i marljivi: četiri vrste ljudi, osam klasa osoba. Monaška zajednica vredna je počasti, gostoljubivosti, darova, poštovanja — najplodnije polje postupaka koji donose dobro na svetu.'

I on poseduje vrline koje su drage plemenitima, rafinirane i usavršene, bez mrlja i čiste, koje oslobađaju, a hvale ih mudri, na njih ne utiču (ovozemaljski poslovi) i povoljne za koncentraciju uma.

10. To je, Ananda, učenje nazvano Ogledalo Dhamme, na osnovu kojeg plemeniti sledbenik može da objavi: 'Nema više za mene preporađanja u paklu, u svetu životinja i duhova ili u bilo kojem drugom svetu patnje. Ja sam onaj koji je ušao u struju, bezbedan od pada na stupanj patnje, obezbeđen sam i predodređen za prosvetljenje'."

11. Takođe je u Nadiki, u Zgradi od cigala, Blaženi često ovako savetovao monahe: "Takva i takva je vrlina, takva i takva je koncentracija, takva i takva je mudrost. Velik biva plod, velika je dobit od koncentracije kada je do kraja razvijena ponašanjem ispunjenim vrlinom; velik biva plod, velika je dobit od mudrosti kada je do kraja razvijena koncentracijom; sasvim je oslobođen od nečistoća požude, želje za bivanjem i neznanja um koji je do kraja razvijen zahvaljujući mudrosti."

12. Kada je Blaženi ostao u Nadiki onoliko koliko mu je bilo po volji, reče on Anandi ovako: "Hajde, Ananda, pođimo u Vesali."

"Neka tako bude, gospodine." I Blaženi se smesti u Vesaliju, zajedno sa velikom zajednicom monaha, i to u Ambapalinom gaju.

Sabranost pažnje i jasno razumevanje

13. Tada se Blaženi obrati monasima rečima: "Treba da živite sabrane pažnje, monasi, jasno razumevajući, tako vam savetujem.

14. A kako to, monasi, živi monah sabrane pažnje? Kada boravi kontemplirajući telo u telu, marljivo, jasno razumevajući i sabrane pažnje, pošto je prevladao želju i tugu u odnosu na ovaj svet; i kada boravi kontemplirajući osećaje u osećajima, um u umu, objekte uma u objektima uma, marljivo, jasno razumevajući i sabrane pažnje, pošto je prevladao želju i tugu u odnosu na ovaj svet, tada se za njega kaže da živi sabrane pažnje.

15. A kako to, monasi, živi monah jasno razumevajući? Kada je neprekidno potpuno svestan toga kad dolazi i odlazi, kad gleda napred i gleda na stranu, kad se saginje i uspravlja, kad nosi ogrtač i nosi svoju prosjačku zdelu, kad jede i pije, žvaće i guta, kad prazni creva i mokri, hoda, stoji, sedi, leži, tone u san ili se budi, kad govori ili ćuti, tada se za njega kaže da živi jasno razumevajući.

Treba da živite sabrane pažnje, monasi, jasno razumevajući, tako vam savetujem."

Ambapali i kneževi Lićhavi

16. Tada kurtizana Ambapali doču: "Blaženi je, kažu, stigao u Vesali i sada boravi u mom Mangovom gaju." I naredi ona da se opreme velike, svečane kočije, od kojih se na jednu ona pope, a na ostale njezina pratnja, pa pođe iz Vesalija ka njezinom gaju. Na kolima je stigla dokle se moglo voziti, a onda siđe sa njih i dođe peške do Blaženog, pozdravi ga s poštovanjem i sede sa strane. Tada Blaženi govorom o Istini pouči, ohrabri, oduševi i obradova kurtizanu Ambapali. 

17. Potom se kurtizana Ambapali obrati Blaženom sledećim rečima: "Molim Blaženog da prihvati poziv da sutra bude moj gost na ručku, zajedno sa svojom družbom isposnika." A Blaženi ćutanjem prihvati poziv.

Uverivši se da je njen poziv prihvaćen, kurtizana Ambapali ustade sa svoga mesta, smerno pozdravi Blaženog, obiđe ga sa desne strane, pa otide.

18. Kneževi Lićhavi iz Vesalija dočuše: "Blaženi je, kažu, stigao u Vesali i sada boravi u Mangovom gaju." I narediše oni da se opreme velike, svečane kočije, od kojih se na po jedne pope svaki od njih, a na ostale njihova pratnja, pa pođoše iz Vesalija ka gaju. I među Lićhavima neki su bili tamnoputi, u tamnoplavoj odeći i s plavim nakitom, drugi svetle puti, u žutoj odeći i sa zlatnim nakitom, treći rumene puti, u crvenoj odeći i s crvenim nakitom.

19. I desilo se da je kurtizana Ambapali jurila svojom kočijom nasuprot mladim kneževima Lićhavi, točkom o točak, rudom o rudu. Tad Laćhavi uzviknuše: "Zašto, Ambapali, tako juriš nasuprot našim kočijama?"

"Upravo sam, mlada gospodo, pozvala Blaženoga s njegovom družbom  isposnika na sutrašnji ručak."

"Prepusti nam, Ambapali, taj ručak za sto hiljada zlatnika!"

Ali ona odgovori: "Sve da mi da date čitav Vesali zajedno sa okolinom, mlada gospodo, ne bih vam prepustila taj veličanstveni ručak."

Kneževi Lićhavi na to odvratiše pucketajući prstima: "Vidite li! Porazila nas je ta iz Mangovog gaja. Preduhitrila nas je ta iz Mangovog gaja!" Ali oni ipak nastaviše put u Mangov gaj.

20. A Blaženi spazi izdaleka kako dolaze kneževi Lićhavi, pa upozori isposnike: "Ko od vas, isposnici, još nije video nebesa trideset trojice bogova neka dođe da pogleda ovaj skup kneževa Laćhavi, jer taj prizor može da se uporedi sa skupom trideset i trojice bogova."

21. A kneževi Laćhavi se dovezoše dokle je put bio pogodan za vožnju, a tada siđu s kola i pođu peške do mesta gde se nalazio Blaženi, približe mu se, pozdrave ga i sednu po strani. Blaženi i njih pouči, ohrabri, oduševi i obradova govorom o Istini.

22. Potom se Lićhavi obratiše Blaženom: "Molimo Blaženog da prihvati poziv da sutra bude naš gost na ručku, zajedno sa svojom družbom isposnika."

"Već sam, Lićhavi, prihvatio poziv za sutrašnji ručak kod kurtizane Ambapali." 

Kneževi Lićhavi na to odvratiše pucketajući prstima: "Porazila nas je ta iz Mangovog gaja. Preduhitrila nas je ta iz Mangovog gaja!" pa ustanu, pozdrave Blaženog obilazeći ga s desne strane i odoše.

23. Kurtizana Ambapali u toku te noći pripremi u svome vrtu probrana jela i pića, pa na vreme obavesti Blaženoga. "Vreme je, gospodine. Ručak je spremljen." A Blaženi se već rano ujutro obukao, pa uzeo prosjačku zdelu i ogrtač i zajedno sa družinom isposnika uputio se u dom kurtizane Ambapali. Kad je stigao sede na pripremljeno mesto. A kurtizana Ambapali sama posluži Budnoga i celu družinu isposnika probranim jelima i pićima. 

24. Kad je Blaženi završio obrok i oprao ruke i prosjačku zdelu, kurtizana Ambapali sede sa strane na niže sedište, pa reče: "Gospodine, poklanjam svoj gaj Budnome i družini sledbenika." A Blaženi primi poklon, pouči, ohrabri, oduševi i obradova kurtizanu Ambapali govorom o Istini, pa ustane i otide.

25. Takođe je u Vesaliju, u Ambapalinom gaju, Blaženi često ovako savetovao monahe: "Ovakva je vrlina, ovakva je koncentracija, a ovakva je mudrost. Velik je plod, velik je dobitak od koncentracije kada je do kraja usavršena uz pomoć vrline; velik je plod, velik je dobitak od mudrosti kada je do kraja usavršena uz pomoć koncentracije; sasvim je oslobođen nečistoća požude, pohlepe i neznanja um koji je do kraja usavršen zahvaljujući mudrosti."

26. I kada je Blaženi proboravio u Ambapalinom gaju koliko je želeo, reče on poštovanom Anandi: "Hajde, Ananda, pođimo do sela Beluva."

"Neka bude tako, gospodine." I tako Blaženi, zajedno sa velikom zajednicom monaha, otide u selo Beluva

Bolest na smrt Blaženog

27. U to vreme se Blaženi obrati monasima sledećim rečima: "Idite, monasi, i potražite sklonište bilo gde u okolini Vesalija gde ste dobrodošli, među poznanicima i prijateljima, i tamo provedite period monsuna. Što se mene tiče, ja ću period monsuna provesti upravo na ovom mestu, u selu Beluva."

"Neka tako bude, gospodine", rekoše monasi.

28. Ali kada otpoče period monsuna, ozbiljno se razbole Blaženi i oštri, smrtni bolovi počeše da ga muče. A Blaženi ih je podnosio sabrane pažnje, jasno razumevajući i nepomućen.

29. Tada se u Blaženom javi misao: "Ne bi bilo prikladno da umrem a da se ne obratim onima koji su se o meni brinuli, da se ne oprostim od zajednice monaha. Zato ću potisnuti svoju bolest snagom volje, produžiti životni proces i živeti još neko vreme."

30. I Blaženi potisnu svoju bolest snagom volje, produži životni proces i požive još neko vreme. Tako bolest Blaženog beše stišana.

31. Blaženi se oporavi od bolesti i uskoro posle oporavka izađe on iz kuće u kojoj je boravio i sede u njezin hlad, na mesto koje beše pripremljeno za njega. Tada poštovani Ananda priđe Blaženome, pozdravi ga s poštovanjem i sede sa strane. Onda se obrati Blaženom sledećim rečima: "Sreća je za mene, gospodine, da vidim da je Blaženome bolje! Sreća je za mene, gospodine, da vidim da se Blaženi oporavio! Jer zaista, gospodine, kada videh da je Blaženi bolestan i moje je telo malaksalo, svaka stvar oko mene postade maglovita i čula mi otupeše. Zato, gospodine, teši me misao da Blaženi neće umreti pre nego što monaškoj zajednici ne da svoja poslednja uputstva."

32. Tako reč poštovani Ananda, ali mu Blaženi odgovori sledećim rečima: "Šta još monaška zajednica očekuje od mene, Ananda? Izložio sam Dhammu ne praveći nikakvu razliku između skrivenog i otvorenog učenja, nema ništa u pogledu učenja, Ananda, što je Tathāgata zadržao u stisnutoj šaci poput učitelja koji nešto čuva za sebe. Samo onaj ko za sebe smatra da bi trebalo da predvodi monašku zajednicu ili da ta zajednica od njega zavisi, taj bi trebalo da daje svoja poslednja uputstva. Ali, Ananda, Tathāgata sebe nikada nije smatrao predvodnikom monaške zajednice, niti da monaška zajednica od njega zavisi. Pa kakva bi onda uputstva on mogao dati monaškoj zajednici?

Ja sam sada slab, Ananda, star, u poznim godinama. Osamdeset mi je godina i mom životu bliži se kraj. Kao što se delovi starih kola s mukom drže na okupu, isto tako i telo Tathāgate drži se na okupu velikom mukom. Ananda, jedino kada Tathāgata, zanemarivši spoljašnje objekte, uz prestanak određenih osećaja, dostigne i boravi koncentrisanog uma u sferi bezobličnosti, [19] tada je njegovom telu ugodnije.

33. Zato, Ananda, budi sam sebi ostrvo, budi sam sebi utočište, ne tragaj za spoljašnjim utočištem; neka Dhamma bude tvoje ostrvo, neka Dhamma bude tvoje utočište, ne tragaj za drugim utočištem.

A kako je to, Ananda, monah sam sebi ostrvo, sam sebi utočište, ne traga za spoljašnjim utočištem; kako mu je Dhamma ostrvo, kako mu je Dhamma utočište, i ne traga za drugim utočištem?

34. Kada boravi kontemplirajući telo u telu, marljivo, jasno razumevajući i sabrane pažnje, pošto je prevladao želju i tugu u odnosu na ovaj svet; i kada boravi kontemplirajući osećaje u osećajima, um u umu, objekte uma u objektima uma, marljivo, jasno razumevajući i sabrane pažnje, pošto je prevladao želju i tugu u odnosu na ovaj svet, tada je on, zaista, sam sebi ostrvo, sam sebi utočište, ne traga za spoljašnjim utočištem; tada mu je Dhamma ostrvo, tada mu je Dhamma utočište, i ne traga za drugim utočištem.

35. Oni moji monasi, Ananda, koji su sada i posle moje smrti sami sebi ostrvo, sami sebi utočište, ne tragaju za spoljašnjim utočištem; kojima je Dhamma ostrvo i utočište, pa ne tragaju za drugim utočištem — takvi će postati najviši, [20] ako budu imali želje da uče."


Deo treći

Napuštanje želje za životom

Podsticaj Blaženog

1. Tada Blaženi, spremivši se pre podneva, uze zdelu i ogrtač i ode u Vesali u prošenje hrane. Pošto je isprosio hranu i jeo, na povratku, obrati se on poštovanom Anandi sledećim rečima:: "Uzmi prostirku, Ananda, i hajde da provedemo dan u svetilištu Ćapala."

"Neka tako bude, gospodine." I poštovani Ananda uze prostirku i krete za Blaženim, prateći ga u stopu.

2. A Blaženi ode do svetilišta Ćapala i tamo sede na mesto za njega pripremljeno. A kada je poštovani Ananda seo sa strane, Blaženi mu se obrati: "Prijatan je, Ananda, Vesali, prijatna su svetilišta Udena, Gotamaka, Satambaka, Bahuputa, Sarandada i Ćapala."

3. I Blaženi nastavi: "Ko god je, Ananda, razvio, praktikovao, ojačao, utvrdio, pomno istražio i do savršenstva doveo četiri sastojka psihičke moći mogao bi, ako bi želeo, da živi do kraja sveta ili duže. [21] Tathāgata je, Ananda, to učinio. Zato bi Tathāgata mogao, ako bi želeo, da živi do kraja sveta ili duže.

4. Ali poštovani Ananda nije bio u stanju da razume ovu sugestiju, značajan podsticaj Blaženog. Kao da je njegov um bio pod uticajem Mare, [22] nije on preklinjao Blaženog: "Neka onda Blaženi ostane u životu, gospodine! Neka Srećni ostane, gospodine, do kraja sveta, na dobrobit i radost mnogih, iz samilosti za ovaj svet, dobrobit i blagostanje bogova i ljudi!"

5. I kada je drugi i treći put Blaženi ponovio svoje reči, Ananda je ćutao.

6. Tada Blaženi reče poštovanom Anandi: "Idi sada, Ananda, i učini kako misliš da je ispravno."

"Neka tako bude, gospodine." I poštovani Ananda, ustavši sa svog sedišta, pozdravi s poštovanjem Blaženog i obišavši ga sa desne strane smesti se pod jednim drvetom podalje odatle.

Marin poziv

7. A kada je Ananda otišao, Mara, Zlo, približi se Blaženome. Stojeći sa strane, obrati se on Blaženom sledećim rečima: "Sada, gospodine, neka Blaženi konačno završi svoj život, neka Srećni najzad umre! Došlo je vreme za konačno utrnuće gospodina.

Jer Blaženi mi je govorio: 'Neću završiti svoj život, Zli, sve dok moji monasi i monahinje, kao i nezaređeni sledbenici, ne postanu istinski sledbenici — mudri, disciplinovani, prijemčivi i opremljeni znanjem, čuvari Dhamme, oni koji žive u skladu sa Dhammom, priklanjaju se ispravnom ponašanju, znaju reči Učiteljeve, u stanju su da ih izlažu, propovedaju, objavljuju, učvršćuju, objašnjavaju u detalje i razjašnjavaju; sve dok, kad se pojave različita mišljenja, ne budu u stanju da ih potpuno pobiju i odbace, da prenose drugima ovu uverljivu i oslobađajuću Dhammu.' [23]

8. A sada, gospodine, monasi i monahinje, kao i nezaređeni sledbenici, postali su istinski sledbenici. Zato, gospodine, neka Blaženi konačno završi svoj život, neka Srećni najzad umre! Došlo je vreme za konačno utrnuće gospodina.

Jer Blaženi mi je govorio: 'Neću završiti svoj život, Zli, sve dok svetački život kojem sam podučavao ne uhvati maha, postane ustaljen, nadaleko čuven i nadaleko raširen, sve dok ne bude ispravno objavljen među bogovima i ljudima.' I to se sada sasvim obistinilo. Zato, gospodine, neka Blaženi konačno završi svoj život, neka Srećni najzad umre! Došlo je vreme za konačno utrnuće gospodina."

Blaženi napušta želju za životom

9. Kada to bi rečeno, Blaženi se obrati Mari, Zlu, sledećim rečima: "Ne trudi se, Zli. Uskoro će doći konačno utrnuće Tathāgate. Za tri meseca Tathāgata će umreti."

10. I u Ćapala svetilištu tako Blaženi sabrane pažnje i jasnog shvatanja odbaci volju za životom. I neposredno po njegovom odbacivanju volje za životom dogodi se snažan zemljotres, zastrašujući i zapanjujući, a grmljavina se razleže nebom. I Blaženi sve to osmotri sa razumevanjem, pa izgovori sledeće stihove:

"Šta uzrok životu je, nesputanom ili ograničenom [24] —
Njegov proces nastajanja [25] — to mudrac
Odbacuje. S unutrašnjim mirom i radošću slama on,
k'o oklop železni, sopstvenu žeđ za životom." [26]

11. Tada se poštovanom Anandi javi sledeća misao: "Čudesno je to zaista i veličanstveno! Zemlja se potrese moćno, iz sve snage! Zastrašujuće je i parališuće to kako se grmljavina razleže nebom! Šta bi moglo biti razlog, šta uzrok, da nastane tako snažan zemljotres?"

Osam uzroka zemljotresa

12. I poštovani Ananda otide do Blaženog i pozdravi ga s poštovanjem, pa sede sa strane. Tada se on obrati Blaženom sledećim rečima: "Čudesno je to zaista i veličanstveno! Zemlja se potrese moćno, iz sve snage! Zastrašujuće je i parališuće to kako se grmljavina razleže nebom! Šta bi moglo biti razlog, šta uzrok, da nastane tako snažan zemljotres?"

13. Tada Blaženi reče: "Osam je razloga, Ananda, osam je uzroka nastanka tako moćnog zemljotresa. Kojih osam?

14. Velika zemlja počiva na tečnosti, tečnost na atmosferi, a atmosfera na prostoru. I kada se, Ananda, dogode snažni atmosferski poremećaji, tečnost se uzburka. A sa uzburkavanjem tečnosti dolazi i podrhtavanje zemlje. To je prvi razlog, prvi uzrok nastanka moćnih zemljotresa.

15. Zatim, Ananda, kada asketa ili sveti čovek velike moći ovlada svojim umom ili božanstvo koje je moćno razvije intenzivnu koncentraciju na aspekt ograničenosti elementa zemlje i na stupanj neograničenosti elementa tečnosti, on takođe uzrokuje da zemlja zadrhti, podrhtava i trese se. To je drugi razlog, drugi uzrok nastanka moćnih zemljotresa.

16-21. Zatim, Ananda, kada Bodhisatta napušta Tušita nebesa i silazi u majčinu matericu, sabran i jasno razumevajući; kada Bodhisatta izlazi iz majčine materice, sabran i jasno razumevajući; kada Tathāgata postane potpuno prosvetljen u nenadmašnoj, vrhovnoj prosvetljenosti; kada Tathāgata pokrene izvrsni Točak Dhamme; kada Tathāgata odbacuje želju za životom; i kada Tathāgata umirući stupa u stanje nibbane u kojem nijedan elemenat vezivanja ne preostaje — tada takođe, Ananda, velika zemlja zadrhti, podrhtava i trese se.

To su, Ananda, osam uzroka nastanka tako moćnog zemljotresa. [27]

Osam skupova

22. A postoji i osam vrsta skupova, Ananda, i to su skup plemenitih, bramana, domaćina, asketa, četiri velika kralja, trideset tri božanstva, Mara i Brama.

23. Sećam se, Ananda, kako sam bio prisutan na svakom od tih osam skupova, na kojima su se okupljale na stotine. [28] I pre nego što bih seo i započinjao razgovor, trudio sam se da moja pojava liči na njihovu, da moj glas bude sličan njihovom. Tako sam ih podučavao Dhammi, podsticao ih, podučavao i razgaljivao. Pa ipak, dok sam im govorio, oni me nisu prepoznavali, pa jedan drugog zapitkivali: 'Ko je taj što nam govori? Je li to božanstvo ili čovek?'

A kad bi ih podučio Dhammi, podstakao ih, podučio i razgalio, odmah zatim bih nestao. I pošto bih nestao, oni me nisu mogli prepoznati, pa su jedan drugog zapitkivali: 'Ko je taj što nestade? Je li to božanstvo ili čovek?'

To je, Ananda, osam vrsta skupova.

Osam područja majstorstva

24. "Postoji zatim osam područja majstorstva, [29] Ananda. Kojih osam?

25. Kada neko, opažajući oblike subjektivno, [30] vidi male oblike, lepe ili ružne, spoljašnje u odnosu na njega, [31] i ovladavajući njima svestan je da ih opaža i zna ih onakvima kakvi oni jesu — to je prvo područje majstorstva.

26. Kada neko, opažajući oblike subjektivno, vidi velike oblike, lepe ili ružne, spoljašnje u odnosu na njega, i ovladavajući njima svestan je da ih opaža i zna ih onakvima kakvi oni jesu — to je drugo područje majstorstva.

27. Kada neko, ne opažajući oblike subjektivno, [32] vidi male oblike, lepe ili ružne, spoljašnje u odnosu na njega, i ovladavajući njima svestan je da ih opaža i zna ih onakvima kakvi oni jesu — to je treće područje majstorstva.

28. Kada neko, ne opažajući oblike subjektivno, vidi velike oblike, lepe ili ružne, spoljašnje u odnosu na njega, i ovladavajući njima svestan je da ih opaža i zna ih onakvima kakvi oni jesu — to je četvrto područje majstorstva.

29. Kada neko, ne opažajući oblike subjektivno, vidi oblike spoljašnje u odnosu na njega da su plavi, plave boje, plavog preliva poput cvetova lana ili kao benareski muslin, koji je, izglačan sa obe strane, plav, plave boje, plavog preliva — kada takav vidi oblike spoljašnje u odnosu na njega da su plavi i ovladavajući njima svestan je da ih opaža i zna ih onakvima kakvi oni jesu — to je peto područje majstorstva.

30. Kada neko, ne opažajući oblike subjektivno, vidi oblike spoljašnje u odnosu na njega da su žuti, žute boje, žutog preliva poput cvetova kanikare ili kao fini benareski muslin, koji je, izglačan sa obe strane, žut, žute boje, žutog preliva — kada takav vidi oblike spoljašnje u odnosu na njega da su žuti i ovladavajući njima svestan je da ih opaža i zna ih onakvima kakvi oni jesu — to je šesto područje majstorstva.

31. Kada neko, ne opažajući oblike subjektivno, vidi oblike spoljašnje u odnosu na njega da su crveni, crvene boje, crvenog preliva poput cvetova banduđivake ili kao fini benareski muslin, koji je, izglačan sa obe strane, crven, crvene boje, crvenog preliva — kada takav vidi oblike spoljašnje u odnosu na njega da su crveni i ovladavajući njima svestan je da ih opaža i zna ih onakvima kakvi oni jesu — to je sedmo područje majstorstva.

32. Kada neko, ne opažajući oblike subjektivno, vidi oblike spoljašnje u odnosu na njega da su beli, bele boje, belog preliva poput jutarnje zvezde ili kao fini benareski muslin, koji je, izglačan sa obe strane, beo, bele boje, belog preliva — kada takav vidi oblike spoljašnje u odnosu na njega da su beli i ovladavajući njima svestan je da ih opaža i zna ih onakvima kakvi oni jesu — to je osmo područje majstorstva.

To su, Ananda, osam područja majstorstva.".

Osam oslobođenja

33. "Takođe postoji osam oslobođenja, Ananda. Kojih osam? [33]

34. Kada neko, imajući oblik, [34] opaža oblike, to je prvo oslobođenje.

35. Kada neko, nesvestan sopstvenog oblika, opaža oblike koji su spoljašnji u odnosu na njega, to je drugo oslobođenje.

36. Kada je neko, doživljavajući lepotu, skoncentrisan na nju; [35] to je treće oslobođenje.

37. Kada neko, potpuno nadilazeći opažanje materije, iščezavanjem opažaja reakcija na čulne podražaje i ne obraćajući pažnju na raznolikost opažaja, postane svestan, dosegne i boravi u sferi bezgraničnog prostora, to je četvrto oslobođenje.

38. Kada neko, sasvim nadišavši sferu bezgraničnog prostora, postane svestan, dosegne i boravi u sferi bezgranične svesti, to je peto oslobođenje.

39. Kada neko, sasvim nadišavši sferu bezgranične svesti, postane svestan, dosegne i boravi u sferi ništavila, to je šesto oslobođenje.

40. Kada neko, sasvim nadišavši sferu ništavila, dosegne i boravi u sferi ni-opažanja-ni-neopažanja, to je sedmo oslobođenje.

41. Kada neko, sasvim nadišavši sferu ni-opažanja-ni-neopažanja, dosegne i boravi u sferi prestanka opažaja i osećaja, to je osmo oslobođenje.

To je, Ananda, osam oslobođenja.

Marina ranija iskušavanja

42. Jednom davno, Ananda, boravio sam u Uruveli, na obali reke Neranđare, u podnožju banjanovog drveta, malo posle mog konačnog prosvetljenja. A Mara, Zlo, dođe do mene i reče: 'Sada, gospodine, neka Blaženi potpuno utrne! Neka Srećni konačno umre! Došlo je vreme za parinibbanu.'

43. Tada, Ananda, odgovorih Mari, Zlu, sledećim rečima: 'Ja neću umreti sve dok moji monasi i monahinje, moji nezaređeni sledbenici budu na pravom putu — mudri, disciplinovani, prijemčivi i puni znanja, čuvari Dhamme, žive u skladu sa Dhammom, predani ispravnom ponašanju i, saslušavši Učiteljevu reč, budu u stanju da je izlažu, prenose, objavljuju, učvršćuju, otkrivaju, objašnjavaju u detalje i razjašnjavaju; sve dok, suočeni sa različitim mišljenjima, budu u stanju da ih ubedljivo pobijaju i propovedaju tu neodoljivu i oslobađajuću Dhammu.

44. Ja neću umreti, Zli, sve dok je taj svetački život kojem podučavam uspešan, razvija se, nadaleko je čuven, popularan i svuda raširen, sve dok se na pravi način objavljuje među bogovima i ljudima.'

45. I opet mi je danas, Ananda, u svetilištu Ćapala, prišao Mara, Zlo, i rekao: 'Danas su, gospodine, monasi i monahinje, nezaređeni sledbenici na pravom putu Blaženog — mudri, disciplinovani, prijemčivi i puni znanja, čuvari Dhamme, žive u skladu sa Dhammom, predani ispravnom ponašanju i, saslušavši Učiteljevu reč, u stanju su da je izlažu, prenose, objavljuju, učvršćuju, otkrivaju, objašnjavaju u detalje i razjašnjavaju; a suočeni sa različitim mišljenjima, u stanju su da ih ubedljivo pobijaju i propovedaju tu neodoljivu i oslobađajuću Dhammu.

Sada je, gospodine, svetački život kojem je podučavao Blaženi uspešan, razvija se, nadaleko je čuven, popularan i svuda raširen, na pravi način se objavljuje među bogovima i ljudima. Zato, gospodine, neka Blaženi potpuno utrne! Neka Srećni konačno umre! Došlo je vreme za parinibbanu.'

46. A tada, Ananda, odgovorih Mari, Zlu, sledećim rečima: 'Ne trudi se Zlo. Nema još dugo do parinibbane Tathāgate. Za tri meseca od danas Tathāgata će konačno umreti.'

47. Na taj način je, Ananda, danas u svetilištu Ćapala Tathāgata objavio svoju volju kako da živi."

Anandin poziv

48. Na te reči se poštovani Ananda obrati Blaženom sledećim rečima: "Može li Blaženi ostati, gospodine! Može li Srećni ostati, gospodine, dok postoji ovaj svet, na dobrobit i sreću mnogih, iz samilosti prema svetu, za dobrobit, blagostanje i radost bogova i ljudi!"

49. A Blaženi odgovori sledećim rečima: "Dosta je, Ananda. Ne preklinji Tathāgatu, jer prošlo je vreme, Ananda, za takva preklinjanja."

50-51. Ali poštovani Ananda po drugi i treći put reče Blaženom: "Može li Blaženi ostati, gospodine!Može li Srećni ostati, gospodine, dok postoji ovaj svet, na dobrobit i sreću mnogih, iz samilosti prema svetu, za dobrobit, blagostanje i radost bogova i ljudi!"

52. Tada Blaženi reče: "Imaš li poverenje, Ananda, u prosvetljenje Tathāgate?" A poštovani Ananda odgovori: "Da, gospodine, imam."

"Tada, Ananda, kako možeš i po treći put da se odupireš volji Tathāgate?"

53. Onda poštovani Ananda reče: "Ovo sam, gospodine, čuo i naučio od Blaženog lično kada mi je Blaženi rekao: 'Ko god je, Ananda, razvio, praktikovao, koristio, jačao, održavao, proučavao i usavršavao četiri sastojka psihičke moći mogao bi, ukoliko želi, mogao bi živeti do kraja sveta. Tathāgata je, Ananda, to činio. Tako bi, Tathāgata mogao, ako bi želeo, živeti do kraja sveta'."

54. "I jesi li u to verovao, Ananda?"

"Da, gospodine, jesam."

"Tada je, Ananda, greška do tebe. Tu si pogrešio utoliko jer nisi bio u stanju da shvatiš jednostavnu sugestiju, podsticaj koji ti je dao Tathāgata, i nisi ga tada preklinjao da ostane. Jer da si tako uradio, Ananda, dva puta bi te Tathāgata možda odbio, ali bi se treći put saglasio. Zato, Ananda, greška je do tebe; tu si pogrešio.

55. U Rađagahi, Ananda, dok smo boravili na Lešinarevom vrhu, obratio sam ti se sledećim rečima: 'Ananda, prijatna je Rađagaha; prijatan je Lešinarev vrh. Ko god je, Ananda, razvio… Tako bi, Tathāgata mogao, ako bi želeo, živeti do kraja sveta'.

56. Takođe u Banjanovom gaju, kod Razbojničke stene, u Satapani pećini, na Vebhara planini, na crnoj steni kod Isagilija, kod Zmijskog zdenca u Hladnoj šumi, u Tapoda gaju, u Bambusovom gaju gde se hrane veverice, u Đivakovom mango gaju i u Parku jelena obraćao sam ti se istim rečima: 'Ananda, prijatna je Rađagaha; prijatan je Lešinarev vrh. Ko god je, Ananda, razvio… Tako bi, Tathāgata mogao, ako bi želeo, živeti do kraja sveta'.

Ali ti, Ananda, nisi bio u stanju da shvatiš jednostavnu sugestiju, podsticaj koji ti je dao Tathāgata, i nisi ga tada preklinjao da ostane. Jer da si tako uradio, Ananda, dva puta bi te Tathāgata možda odbio, ali bi se treći put saglasio. Zato, Ananda, greška je do tebe; tu si pogrešio.

57. Isto tako u Vesaliju, Ananda, u više navrata Tathāgata ti se obraćao sledećim rečima: 'Ananda, prijatan je Vesali; prijatna su svetilišta Udena, Gotamaka, Šatambaka, Bahuputa, Šarandada i Ćapala.. Ko god je, Ananda, razvio… Tako bi, Tathāgata mogao, ako bi želeo, živeti do kraja sveta'.

Ali ti, Ananda, nisi bio u stanju da shvatiš jednostavnu sugestiju, podsticaj koji ti je dao Tathāgata, i nisi ga tada preklinjao da ostane. Jer da si tako uradio, Ananda, dva puta bi te Tathāgata možda odbio, ali bi se treći put saglasio. Zato, Ananda, greška je do tebe; tu si pogrešio.

58. Pa ipak, Ananda, zar nisam od samoga početka podučavao da sa svakim što je drago i voljeno mora biti promene, razdvajanja i raskida? O onome što je rođeno, nastalo, sastavljeno i podložno propadanju kako neko može reći: 'Neka se to ne raspada!' Ne postoji takvo nešto. I o tome, Ananda, sa čime je Tathāgat završio, tome od čega je odustao, napustio i odbacio — a to je volja da dalje živi — Tathāgatina reč je izrečena jednom za svagda: 'Nema još dugo do parinibbane Tathāgate. Za tri meseca od danas Tathāgata će konačno umreti.' I da će Tathāgata povući svoje reči radi toga da bi još živeo — to je nemoguće."

Poslednja opomena

59. "Zato, Ananda, hajdemo do dvorane sa zabatima, u Velikoj šumi." A poštovani Ananda odgovori: "Neka tako bude, gospodine."

60. Tada Blaženi, praćen Anandom, ode do dvorane sa zabatima, u Velikoj šumi. I tu se on obrati Anandi sledećim rečima: "Idi sada, Ananda, i pozovi u dvoranu sve monahe koji borave u blizini Vesalija."

"Neka tako bude, gospodine." I poštovani Ananda obiđe sve monahe koji su se nalazili u okolini Vesalija i okupi ih u sali. A onda, iskazavši poštovanje Blaženom, stojeći sa strane, reče: "Monaška zajednica je okupljena, gospodine. Neka sad Blaženi učini ono što je naumio."

61. Na to Blaženi otide do sale i zauzevši mesto koje je bilo za njega pripremljeno, posavetova monahe sledećim rečima: "Monasi, kažem vam da ovo učenje o kojem posedujem neposredno znanje i koje sam vam izložio — njega bi trebalo da upoznajete, negujete, razvijate i što češće praktikujete, tako da uspostavite život čistote i dugo ga živite, na dobrobit i sreću mnogih, iz samilosti prema svetu, za dobrobit, blagostanje i radost bogova i ljudi.

62. A u čemu se, monasi, sastoji to učenje? To su četiri temelja sabranosti, četiri ispravna napora, četiri sastojka psihičke moći, pet sposobnosti, pet moći, sedam faktora prosvetljenja i plemenita osmostruka staza. To je učenje, monasi, o kojem posedujem neposredno znanje i koje sam vam izložio, njega bi trebalo da upoznajete, negujete, razvijate i što češće praktikujete, tako da uspostavite život čistote i dugo ga živite, na dobrobit i sreću mnogih, iz samilosti prema svetu, za dobrobit, blagostanje i radost bogova i ljudi."

63. Tada Blaženi reče monasima: "Tako vas, monasi, opominjem. Sve što je nastalo mora i da nestane. Budite neumorni. Vreme parinibbane Tathāgate je blizu. Za tri meseca Tathāgata će umreti."

64. Izgovorivši ove reči, Srećni, Učitelj, još dodade:

"Godine moje dozreše, preostali dani kratki.
Odlazeći, napuštam vas, oslanjajući se na sebe samog.
Budite zato predani, o monasi, budite sabrani i
vrline čiste!

S čvrstom odlukom, stražarite nad sopstvenim umom!
Jer ko neumorno sledi Dhammu i disciplinu
umaći će iz kruga preporađanja i patnju okončati."


Deo četvrti

Poslednji obrok

Slonovski pogled

1. Tada Blaženi, pripremivši se ujutro, uze posudu i ogrtač i otide do Vesalija u prošenje hrane. Pošto je isprosio hranu i jeo, na povratku, on pogleda na Vesali slonovskim pogledom, [36] i reče poštovanom Anandi: "Ovo je, Ananda, poslednji put da je Tathāgata pogledao Vesali. Hajde, Ananda, pođimo do Bandagame."

"Neka tako bude, gospodine." I Blaženi se smesti u Bandagami, zajedno sa velikom zajednicom monaha.

2. I obrati se Blaženi monasima sledećim rečima. "Monasi, zahvaljujući nerazumevanju, nepronicanju u četiri principa smo i ja i vi tako dugo kružili tim krugom rađanja i umiranja. Koja su to četiri principa? To su: plemenita vrlina, plemenita koncentracija, plemenita mudrost i plemenito oslobođenje. Ali sada, monasi, kada su oni shvaćeni, proniknuti, presečena je žudnja za postojanjem, uništeno je ono što vodi ka novom postojanju i nema novih života."

3. Izgovorivši ove reči, Srećni, Učitelj, nastavi:

"Vrlina, koncentracija, mudrost i oslobođenje su bez premca —

To su principi koje je razumeo glasoviti Gotama;

I upoznavši ih, on, Budni, svoje je monahe podučavao Dhammi.

On, uništitelj patnje, Učitelj, Mudrac, spokojan je."

4. Takođe je u Bandagami Blaženi često ovako savetovao monahe: "Takva i takva je vrlina, takva i takva je koncentracija, takva i takva je mudrost. Velik je plod, velika je dobit od koncentracije kada je potpuno razvijena putem ponašanja ispunjenog vrlinom; velik je plod, velika je dobit od mudrosti kada je potpuno razvijena putem koncentracije; sasvim je oslobođen mrlja požude, bivanja i neznanja um koji je potpuno razvijen u mudrosti."

5. Kada je Blaženi ostao u Bandagami koliko je želeo, reče on poštovanom Anandi: "Hajde, Ananda, pođimo do Hotigame."

"Neka tako bude, gospodine." I Blaženi se smesti u Hotigami, zajedno sa velikom zajednicom monaha.

A kada je Blaženi ostao u Hotigami koliko je želeo, otide on do Ambagame, zatim do Đambugame. I na svakom od tih mesta je Blaženi često savetovao monahe sledećim rečima: "Takva i takva je vrlina, takva i takva je koncentracija, takva i takva je mudrost. Velik je plod, velika je dobit od koncentracije kada je potpuno razvijena putem ponašanja ispunjenog vrlinom; velik je plod, velika je dobit od mudrosti kada je potpuno razvijena putem koncentracije; sasvim je oslobođen mrlja požude, bivanja i neznanja um koji je potpuno razvijen u mudrosti."

6. Kada je Blaženi ostao u Đambugami koliko je želeo, reče on poštovanom Anandi: "Hajde, Ananda, pođimo do Boganagare."

"Neka tako bude, gospodine." I Blaženi se smesti u Boganagari, zajedno sa velikom zajednicom monaha, i to u Anandinom svetilištu.

Četiri velika izvora

7. Tu se Blaženi obrati monasima sledećim rečima: "Sada ću vam, monasi, izložiti četiri velika izvora. [37] Slušajte i dobro zapamtite moje reči." A monasi odgovoriše sledećim rečima:

"Neka tako bude, gospodine."

8-11. Tada Blaženi reče: "Monasi, neki monah bi mogao ovako da kaže: 'Neposredno slušajući Blaženog, braćo, čuo sam i naučio ovo: 'Ovo je Dhamma i disciplina, Učiteljeva poruka' ili 'U boravištu takvog i takvog imena živi zajednica sa starijim monasima i starešinom. Neposredno slušajući tu zajednicu, čuo sam i naučio ovo: 'Ovo je Dhamma i disciplina, Učiteljeva poruka' ili 'U boravištu takvog i takvog imena živi nekoliko starijih monaha, koji su znalci, koji su stigli do cilja, koji su čuvari Dhamme, discipline i reči Učiteljevih. Neposredno slušajući te starešine čuo sam i naučio ovo: 'Ovo je Dhamma i disciplina, Učiteljeva poruka' ili 'U boravištu takvog i takvog imena živi jedan stari monah koji je znalac, koji je stigao do cilja, koji je čuvar Dhamme, discipline i reči Učiteljevih. Neposredno slušajući tog starešinu čuo sam i naučio ovo: 'Ovo je Dhamma i disciplina, Učiteljeva poruka'

U takvom slučaju, monasi, reči tog monaha ne bi trebalo primiti ni sa pohvalom ni sa pokudom. Ni sa pohvalom ni sa pokudom, već pažljivo odmeravajući njegove rečenice reč po reč, trebalo bi im tražiti potvrdu u govorima i proveriti ih u odnosu na disciplinu. Ako im se ne može naći potvrda u govorima niti ih je moguće proveriti u odnosu na disciplinu, morate ovako zaključiti: 'To sigurno nisu reči Blaženog; to mora da je nešto pogrešno razumeo taj monah — ili ta zajednica, ili ta zajednica sa starijim monasima ili taj starešina.' Na taj način, monasi, treba da ih odbacite. Ali ako se njegovim rečima može naći potvrda u govorima i moguće ih je proveriti u odnosu na disciplinu, tada morate ovako zaključiti: 'To su sigurno reči Blaženog; to je dobro razumeo taj monah — ili ta zajednica, ili ta zajednica sa starijim monasima ili taj starešina.' I na taj način, monasi, možete to prihvatiti iz prvog, drugog, trećeg ili četvrtog izvora. To su, monasi, četiri velika izvora koja treba da čuvate."

12. Takođe je u Boganagari, u Anandinom svetilištu, Blaženi savetovao monahe sledećim rečima: "Takva i takva je vrlina, takva i takva je koncentracija, takva i takva je mudrost. Velik je plod, velika je dobit od koncentracije kada je potpuno razvijena putem ponašanja ispunjenog vrlinom; velik je plod, velika je dobit od mudrosti kada je potpuno razvijena putem koncentracije; sasvim je oslobođen mrlja požude, bivanja i neznanja um koji je potpuno razvijen u mudrosti."

13. 5. Kada je Blaženi ostao u Boganagari koliko je želeo, reče on poštovanom Anandi: "Hajde, Ananda, pođimo do Pave."

"Neka tako bude, gospodine." I Blaženi se smesti u Pavi, zajedno sa velikom zajednicom monaha, i to u mangovom gaju koji je pripadao Ćundi, koji po porodičnoj tradiciji beše kovač.

Budin poslednji obrok

14. Tad kovač Ćunda doču: "Blaženi je, kažu, stigao u Pavu i boravi u mom mangovom gaju." I otide on do Blaženog, pa poklonivši mu se, sede sa strane. A Blaženi poduči Dhammi kovača Ćundu, obodri ga, uputi i obradova.

15. Tada Ćunda reče Blaženom: "Može li Blaženi da prihvati moj poziv za sutrašnji ručak, zajedno sa svojom zajednicom monaha." A Blaženi ćutke prihvati poziv.

16. Shvativši da je Blaženi saglasan, kovač Ćunda ustade sa svog sedišta, pokloni se Blaženom i obišavši ga sa desne strane otide.

17. Do zore kovač Ćunda pripremio je u svojoj kući najizvrsnija jela, tvrda i meka, zajedno sa obiljem sukara-maddava, [38] i objavio to Blaženom sledećim rečima: "Vreme je, gospodine, ručak je spreman."

18. Na to Blaženi, pripremivši se, uze svoju posudu i ogrtač i praćen monasima otide do Ćundine kuće, pa tamo sede na sedište za njega pripremljeno. I onda reče Ćundi: "Sukara-maddavom koju si pripremio, Ćunda, možeš poslužiti mene; ostalom hranom, tvrdom i mekom, možeš poslužiti druge monahe."

"Neka tako bude." I on sukara-maddavom koju je pripremio posluži Blaženog; a ostalom hranom, tvrdom i mekom, posluži druge monahe.

19. Potom Blaženi reče Ćundi: "Ono što je ostalo od sukara-maddave zakopaj u rupu. Jer ne vidim u čitavom ovom svetu, sa njegovim bogovima, Marama i Bramama, među mnoštvom asketa i bramana, božanstava i ljudi, ikoga ko bi mogao to pojesti i sasvim svariti izuzev Tathāgate."

A kovač Ćunda odgovori Blaženom: "Neka tako bude, gospodine." I ono što je ostalo od sukara-maddave zakopa on u rupu.

20. Tada se vrati Blaženom, pa poklonivši se, sede sa strane. A Blaženi poduči Dhammi kovača Ćundu, obodri ga, uputi i obradova. Onda ustade sa svog sedišta i otide.

21. Uskoro pošto je Blaženi pojeo obrok koji mu je poslužio kovač Ćunda zadesi ga teška bolest, dizenterija, i razdiraše ga jaki bolovi. Ali ih je Blaženi podnosio sabran, jasno razumevajući i nepomućen.

22. Tada se Blaženi obrati poštovanom Anandi sledećim rečima: "Hajde, Ananda, pođimo do Kusinare." A poštovani Ananda odgovori: "Neka tako bude, gospodine."

23. Kad je pojeo Ćundino jelo, čuh,
Hrabro se sa samrtnim bolovima nosio.
Od sukara-maddava zadobi rane
i smrtna bolest snađe Gospodina.
Al' velike muke je savladao. "Hajde, pođimo
do Kusinare," njegov beše na to odgovor. [39]

Razbistravanje vode

24. Idući putem, Blaženi skrete i zaustavi se u podnožju jednog drveta. I reče poštovanom Anandi: "Molim te, Ananda, smotaj mi moj gornji ogrtač i prostri ga na zemlju. Umoran sam i malo bih se odmorio."

"Neka tako bude, gospodine." Pa Ananda smota ogrtač i prostre ga na zemlju.

25. I sede Blaženi na mesto pripremljeno za njega, pa reče poštovanom Anandi: "Molim te, Ananda, donesi mi malo vode. Žedan sam, pa bih malo da pijem."

26. A poštovani Ananda odgovori Blaženom: "Ali malopre, gospodine, veliki broj kola, njih pet stotina, prošlo je ovuda i to preko ovo malo vode, tako da ona teče mutna i blatnjava. A reka Kakuta, gospodine, sasvim je blizu i njezina voda je čista, prijatna, hladna i bistra. Njene obale lako dostupno i ugodno mesto. Tu Blaženi može ugasiti žeđ i osvežiti svoje udove."

27-29. Po drugi put Blaženi ponovi svoju molbu i poštovani Ananda odgovori kao i prvi put. Onda i treći put Blaženi reče: "Molim te, Ananda, donesi mi malo vode. Žedan sam, pa bih malo da pijem."

30. Tada poštovani Ananda odgovori: "Neka tako bude, gospodine." Uze posudu i ode do potoka. A plitka voda, koju je prešlo pet stotina kola, te je tekla mutna i blatnjava, kako joj je prilazio postajala je sve bistrija i hladnija, čistija i prijatnija.

31. Onda poštovani Ananda pomisli: "Zaista je veličanstvena i čudesna moć i slava Tathāgate!"

32. Te zahvati vode i odnese je Blaženom, pa reče: "Zaista je veličanstvena i čudesna moć i slava Tathāgate! Jer ova plitka voda, koju je prešlo pet stotina kola, te je tekla mutna i blatnjava, kako sam joj prilazio postajala je sve bistrija i hladnija, čistija i prijatnija. Neka sada Blaženi pije vode. Neka srećni pije." I Blaženi otpi malo vode.

Pukusa iz plemena Mala

33. I desilo se da je izvesni Pukusa, iz plemena Mala, koji beše sledbenik Alara Kalame, prolazio tuda idući iz Kusinare za Pavu. [40]

34. I kada ugleda Blaženog kako sedi u podnožju drveta priđe mu, pozdravi s poštovanjem i sede sa strane. Onda se obrati Blaženom sledećim rečima: "Prekrasno je, gospodine, čudesno je, o gospodine, stanje smirenosti u kojem borave oni koji su se odrekli ovoga sveta.

35. Jednom je, gospodine, Alara Kalama putovao i tako skrete sa puta i sede u podnožje drveta dok vrelina dana malo ne mine. A desilo se, gospodine, da velik karavan kola, pet stotina zaprega, prođe pokraj njega, jedna po jedna. I tada, gospodine, jedan čovek koji je išao na začelju tog karavana priđe mu i upita: 'Da li si, gospodine, video svo ovo mnoštvo kola što prođoše pored tebe?' A Alara Karama mu odgovori: 'Nisam ih video, brate.' 'Ali tu buku, gospodine, nju si zasigurno čuo?' 'Nisam je čuo, brate.' Onda ga onaj čovek upita: 'Tada, gospodine, mora da si spavao?' 'Ne, brate, nisam spavao.' 'Pa onda, gospodine, jesi li uopšte bio pri svesti?' 'Bio sam, brate.' Onda onaj čovek reče: 'Znači, gospodine, iako si bio pri svesti i budan, nisi video to mnoštvo kola, čak pet stotina kola, koja kraj tebe prođoše jedna po jedna, niti si čuo njihovu buku? Zašto je onda tvoj ogrtač prekriven prašinom koju ona podigoše?' A Alara Kalama mu odgovori: 'Tako se desilo, brate.'

36. A onom čoveku, o gospodine, tada sinu misao: 'Prekrasno je, čudesno je, zaista, stanje smirenosti u kojem borave oni koji su se odrekli ovoga sveta!' Zatim se u njemu javi velika vera u Alara Kalamu i on nastavi svoj put."

37. "Šta misliš, Pukusa? šta je teže uraditi, sa čim je teže suočiti se — da čovek, pri svesti i budan, ne vidi velik broj kola, čak pet stotina kola, koja kraj njega prođu jedna za drugim, niti da čuje njihovu buku, ili da pri svesti i budan, u sred olujnog pljuska, sa grmljavinom, sevanjem munja i gromovima, ništa ne vidi niti čuje njihovu buku?"

38. "Šta je, gospodine, pet stotina kola — čak šest stotina, sedam, osam, devet, pa i hiljadu ili čak stotinu hiljada kola — u poređenju sa time?"

39. "Jednom sam, Pukusa, boravio u Atumi, u jednom ambaru tamo. I u to vreme beše olujni pljusak, sa grmljavinom, sevanjem munja i gromovima. I dva seljaka, braću, grom ubi nedaleko od tog ambara, zajedno sa četiri vola, te se veliki broj ljudi iz Atume okupi na tom mestu.

40. Ja sam u to vreme, Pukusa, izašao iz ambara i hodao ispred vrata tamo-amo u zadubljenju. I neki čovek iz te gomile priđe mi, pozdravi me s poštovanjem i stade sa strane.

41. I ja ga upitah: 'Zašto su se, brate, okupili svi ovi ljudi?' A on mi odgovori: 'Malopre, gospodine, bio je olujni pljusak, sa grmljavinom, sevanjem munja i gromovima. I dva seljaka, braću, grom ubi nedaleko odavde, zajedno sa četiri vola. Zato su se okupili svi ovi ljudi. Ali ti, gospodine, gde si bio u to vreme?'

'Bio sam ovde, brate.' 'Pa ipak, gospodine, ništa nisi video?' 'Ništa nisam video.' 'Ali tu strašnu buku, gospodine, sigurno si čuo?' 'Nisam je čuo, brate.' Onda me onaj čovek upita: 'Tada, gospodine, mora da si spavao?' 'Ne, brate, nisam spavao.' 'Pa onda, gospodine, jesi li uopšte bio pri svesti?' 'Bio sam, brate.' Onda onaj čovek reče: 'Znači, gospodine, iako si bio pri svesti i budan, u sred olujnog pljuska, sa grmljavinom, sevanjem munja i gromovima, nisi video munje, niti čuo ikakvu buku?' 'A ja mu odgovorih: 'Nisam, brate.'

42. A onom čoveku, Pukusa, tada sinu misao: 'Prekrasno je, čudesno je, zaista, stanje smirenosti u kojem borave oni koji su se odrekli ovoga sveta!' Zatim se u njemu javi velika vera u mene, te me pozdravi sa poštovanjem i zaobišavši me sa svoje desne strane nastavi on svoj put."

43. Kad to bi izrečeno, Pakusa, iz plemena Mala, obrati se Blaženome: "Veru koju sam do sada imao u Alara Kalamu prepuštam moćnom vetru da je razveje. Prepuštam je matici moćne reke! Izvanredno, gospodine, zaista izvanredno! Kao kada bi neko ispravio nešto što je dotle stajalo naglavce ili otkrio skriveno ili pokazao put zalutalome ili uneo svetiljku u tamu tako da oni koji imaju oči mogu da vide, isto tako je poštovani Gotama objasnio istinu na više načina. Zato, gospodine, uzimam utočište u Blaženome, Dhammi i monaškoj zajednici. Neka me Blaženi prihvati kao svog sledbenika koji, od danas pa do kraja života, pronađe svoje utočište!"

44. Tada Pukusa iz plemena Mala reče jednom čoveku: "Donesi mi odmah, prijatelju, dva zlatom bojena ogrtača, ispeglana i spremna za nošenje." A onaj čovek mu odgovori: "Neka tako bude, gospodine."

45. I kada ogrtači behu doneti, Pukusa iz plemena Mala ponudi ih Blaženome sledećim rečima: "Molim Blaženoga, o gospodine, da iz milosrđa prihvati ovaj moj dar." A Blaženi odgovori: "Ogrni me onda jednim ogrtačem, Pukusa, a drugim ogrni Anandu."

"Neka rako bude, gospodine." I onda on ogrnu Blaženog jednim ogrtačem, a drugim ogrnu poštovanog Anandu.

46. Zatim Blaženi pouči Dhammi Pukusu iz plemena Mala, obodri ga, uputi i obradova. A zatim Pukusa ustade sa mesta gde je sedeo, pozdravi s poštovanjem Blaženoga i obišavši ga sa svoje desne strane otide.

47. Ubrzo pošto je Pukusa iz plemena Mala otišao poštovani Ananda pomože Blaženome da obuče zlatom bojeni ogrtač, ispeglan i spreman za nošenje. Ali kada ogrtač bi navučen na telo Blaženoga on kao da izblede i njegov sjaj zgasnu.

48. A poštovani Ananda reče Blaženome: "Izvanredno je to, o gospodine, zaista je čudesno kako čista i blistava izgleda koža Tathāgate! Ovaj zlatom bojeni ogrtač, ispeglan i spreman za nošenje, kada bi stavljen na telo Blaženoga kao da izblede i njegov sjaj zgasnu."

49. "Tako je to, Ananda. Dva su slučaja, Ananda, kada se koža Tathāgate čini krajnje čistom i blistavom. Koja dva? One noći kada Tathāgata postaje potpuno prosvetljen, u nenadmašnom, vrhovnom prosvetljenju, i one noći kada Tathāgata, preminuvši, stiže do svog konačnog prelaska u nibbanu, u kojoj više nijednog elementa prijanjanja nema. To su, Ananda, dva slučaja kada se koža Tathāgate čini krajnje čistom i blistavom.

50. I danas, poslednjeg sata upravo ove noći, Ananda, u gaju plemena Mala, u blizini Kusinare, između dva drveta sal Tathāgata će krenuti u parinibbanu. Zato, Ananda, krenimo do reke Kakute."

51. Odeven u Pukusin dar, zlatni ogrtač,
      Učiteljev lik blistaše nadaleko.

Na reci Kakuta

52. Tada Blaženi otide do reke Kakuta, praćen velikim brojem monaha.

53. Uđe u vodu, okupa se i otpi. Pa izašavši iz nje, otide to Mangovog gaja i tu se poštovanom Ćundaki obrati sledećim rečima: "Molim te, Ćundaka, savij moj gornji ogrtač načetvoro i položi ga. Umoran sam i malo bih se odmorio."

"Neka tako bude, gospodine." I Ćundaka savi ogrtač načetvoro i položi ga.

54. A Blaženi leže na desnu stranu, u lavlji položaj, jedno stopalo na drugom i tako, sabran i jasno razumevajući, unapred odredi vreme ustajanja. Poštovani Ćundaka sede kraj Blaženoga.

55. Buda do reke Kakute dođe,
što hladna i prozirna mirno teče;
tu u njenim vodama ostarelo telo opra
Buda — taj što u svetu ravna nema!
okupavši se i napojivši, Učitelj na obalu stade,
monasi oko njega, gomila cela

Poučivši istine svete, učitelj vrli
ka Mangovom gaju se zaputi.
Tu Ćundaka starosti reče:
"Rasprostri moj ogrtač, molim te, načetvoro savijen."
I starosti, hitro poput munje,
požuri da učitelju molbu usliši.
Umoran, Blaženi na prostirku leže,
a Ćunda kraj njega mesto nađe.

Uklanjanje Ćundine griže savesti

56. Onda se Blaženi obrati poštovanom Anandi sledećim rečima: "Može se dogoditi, Ananda, da neko izazove grižu savesti kod kovača Ćunde sledećim rečima: 'Nije to dobitak za tebe, prijatelju Ćunda, da je Tathāgata od tebe isprosio poslednji obrok i onda umro.' U takvom slučaju Ćundinu grižu savesti treba ukloniti na sledeći način: 'Dobitak je za tebe, prijatelju Ćunda, da je Tathāgata od tebe isprosio poslednji obrok i onda umro. Jer, prijatelju, iz usta Blaženoga čuo sam i razumeo: 'Postoje dva darivanja hrane čiji je plod podjednak, čiji je rezultat podjednak, prevazilazeći po veličini plod i rezultat bilo kojeg drugog darivanja hrane. Koja dva? Ono koje se dogodilo neposredno pre nego što je Tathāgata postao potpuno prosvetljen, u nenadmašnom, vrhovnom prosvetljenju, i ono koje se dogodilo neposredno pre nego što je Tathāgata, preminuvši, stigao do svog konačnog prelaska u nibbanu, u kojoj više nijednog elementa prijanjanja nema. Svojim delima časni Ćunda stekao je zasluge koje mu donose dug život, lepotu, blagostanje, slavu, preporađanje u nebeskom svetu među bogovima'. Tako Ćundinu grižu savesti treba ukloniti."

57. Onda Blaženi, razumevajući važnost, izgovori sledeće stihove:

"Onome ko daje, njegova vrlina će rasti;
Ko je sam sebe zauzdao, u njemu mržnje nema;
Onoga ko u vrlini vešt je, zlo zaobilazi,
A iskorenjivanjem želje i mržnje,
neznanja svakog, do spokoja se dolazi."


Deo peti

U Kusinari

Poslednje mesto počinka

1. Tada se Blaženi obrati poštovanom Anandi sledećim rečima: "Hajde, Ananda, pređimo na drugu obalu reke Hiranjavati i otidimo do Sala pećine, u blizini Kusinare

"Neka tako bude, gospodine."

2. I Blaženi, praćen velikim brojem monaha, otide do druge obale reke Hiranjavati, do gaja plemena Mala, u blizini Kusinare. I tu se plemenitom Anandi obrati sledećim rečima:

3. "Molim te, Ananda, pripremi za mene ležaj između dva drveta sal, sa uzglavljem prema severu. Umoran sam, Ananda, i želeo bih da legnem."[41]

"Neka tako bude, gospodine." I poštovani Ananda uradi onako kako ga je Blaženi zamolio.

A Blaženi leže na desnu stranu, u lavlji položaj, jedno stopalo na drugom i tako, sabran i jasno razumevajući.

4. U tom trenutku dva sal stabla procvetaše punim cvetom, mada im ne beše vreme cvetanja. I cvetovi se nadviše i prosuše po telu Tathāgate, u znak poštovanja. I nebeski mandarava cvetovi i sandalov prah se nadviše i prosuše po telu Tathāgate, u znak poštovanja. I zvuk nebeskih glasova i nebeskih instrumenata stvoriše muziku iz poštovanja prema Tathāgati.

5. I Blaženi se obrati poštovanom Anandi sledećim rečima: "Ananda, ova dva sal drveta su u punom cvetu, mada im nije vreme cvetanja. I cvetovi se nadviše i prosuše po telu Tathāgate, u znak poštovanja. I nebeski mandarava cvetovi i sandalov prah se nadviše i prosuše po telu Tathāgate, u znak poštovanja. I zvuk nebeskih glasova i nebeskih instrumenata stvoriše muziku iz poštovanja prema Tathāgati.

6. A ipak, Ananda, to nije najviši stupanj iskazivanja poštovanja, privrženosti, odanosti i slavljenja Tathāgate. Jer, Ananda, koji god je monah ili monahinja, nezaređeni sledbenik ili sledbenica istrajan u Dhammi, ispravno živi u Dhammi, hoda putem Dhamme, to je najviši stupanj iskazivanja poštovanja, privrženosti, odanosti i slavljenja Tathāgate. Zato, Ananda, tako sebe treba da vežbate: "Biću istrajan u Dhammi, živeću u Dhammi, hodaću putem Dhamme."

Pritužba bogova

7. U to vreme poštovani Upavana je stajao pored Blaženog, hladeći ga. A Blaženi ga prekore sledećim rečima: "Pomeri se u stranu, monaše, ne stoj ispred mene."

8. I poštovanom Anandi se javi misao: "Ovaj poštovani Upavana se stara o Blaženom već dugo vremena, stalno ga prateći i služeći mu kao pomoć. A ipak sada, na samom kraju, Blaženi ga prekoreva. Šta može biti razlog za to, koji je uzrok da Blaženi kori poštovanog Upavanu sledećim rečima: 'Pomeri se u stranu, monaše, ne stoj ispred mene'?"

9-10. I poštovani Ananda saopšti svoju misao Blaženome. A Blaženi odgovori: "Širom desetostrukog sistema svetova, Ananda, jedva da ima neko božanstvo koje nije došlo da vidi Tathāgatu. Na dvanaest jođana unaokolo od gaja plemena Mala, u blizini Kusinare, nema mesta ni koliko je vrh vlasi kose, a gde ne bi bilo neko moćno božanstvo. I ta se božanstva, Ananda, žale: Iz daleka smo došli da vidimo Tathāgatu. Jer retko se u ovome svetu pojavljuju tathagate, arahanti, potpuno probuđeni. I u ovaj dan, u poslednjem satu noći, dogodiće se Tathāgatina parinibbana. Ali ovaj monah velike moći se postavio ispred Blaženog, zaklanja ga, tako da sad, na samom kraju, ne možemo da ga vidimo.' Tako se, Ananda, žale božanstva."

11. "Koje vrste božanstava, gospodine, jeste Blaženi svestan?"

12-13. "Ima božanstava, Ananda, u vazduhu i na zemlji, nepročišćenog uma, koja raspletene kose nariču, uzdignutih ruku nariču, bacajući se na zemlju i valjajući s jedne na drugu stranu nariču: 'Suviše je rano Blaženi došao do parinibbane! Suviše je rano Srećni došao do parinibbane! Suviše rano je oko sveta nestalo sa vidika!'"

14. Ali ona božanstva čiji je um oslobođen želje, sabran i staložen, razmišljaju na ovakav način: "Prolazno je sve što je nastalo. Kako bi drugačije moglo da bude?"

Anandina zabrinutost

15. "Do sada, gospodine, napuštajući svoje boravište posle perioda monsuna, monasi su odlazili da vide Tathāgatu i za nas je bio dobitak i blagodet druženje i boravak sa onim poštovanim monasima koji su bili u društvu sa Blaženim. Ali, gospodine, pošto Blaženi umre, više tog dobitka i blagodeti nećemo imati."

Četiri mesta hodočašća

16. "Postoje četiri mesta, Ananda, koje predana osoba treba da poseti i na koja treba da gleda sa osećajem poštovanja.[42] Koja četiri?

17. 'Ovde je Tathāgata bio rođen!'[43] To je mesto, Ananda, koje predana osoba treba da poseti i na koje treba da gleda sa osećajem poštovanja.

18. 'Ovde je Tathāgata  postao potpuno prosvetljen!'[44] To je mesto, Ananda, koje predana osoba treba da poseti i na koje treba da gleda sa osećajem poštovanja.

19. 'Ovde je Tathāgata pokrenuo točak Dhamme!'[45] To je mesto, Ananda, koje predana osoba treba da poseti i na koje treba da gleda sa osećajem poštovanja.

20. 'Ovde je Tathāgata preminuo i prešao u stanje nibbane, u kojoj ne preostaje bilo kakvo prijanjanje!' To je mesto, Ananda, koje predana osoba treba da poseti i na koje treba da gleda sa osećajem poštovanja.

21. To su, Ananda, četiri mesta koje predana osoba treba da poseti i na koja treba da gleda sa osećajem poštovanja. I zaista će na ta mesta dolaziti, Ananda, predani monasi i monahinje, nezaređeni sledbenici i sledbenice, razmišljajući: 'Ovde je Tathāgata bio rođen! Ovde je Tathāgata  postao potpuno prosvetljen! Ovde je Tathāgata pokrenuo točak Dhamme! Ovde je Tathāgata preminuo i prešao u stanje nibbane, u kojoj ne preostaje bilo kakvo prijanjanje!'

22. I ko god bi umro na takvom hodočašću srca učvršćenog u uverenju, posle razlaganja tela, posle smrti, biće ponovo rođen u području nebeske sreće."

23. Tada poštovani Ananda reče Blaženome: "Kako, gospodine, da se ponašamo prema ženama?"

"Izbegavajte kontakt pogledom, Ananda."

"Ali , gospodine, ako ih ipak ugledamo?"

"Izbegavajte razgovor sa njima, Ananda."

"Ali, gospodine, ako se one obrate nama?"

"Tada, Ananda, učvrstite svoju sabranost.."

24. Tada poštovani Ananda reče: "Šta treba da uradimo, gospodine, u vezi sa telom Tathāgate?"

"Ne ometajte sebe, Ananda, iskazujući poštovanje telu Tathāgate. Umesto toga, Ananda, treba da motrite i bdijete nad sobom, radi najviše svrhe, postizanja svetosti (arahant)[46], za svoje dobro. Bez prestanka, marljivo i odlučno treba da se starate o sopstvenom dobru. Jer postoje, Ananda, mudri plemići, mudri bramani i mudri domaćini koji su predani Tathāgati i oni su ti koji će iskazivati poštovanje telu Tathāgate."

25. Tada poštovani Ananda reče: "Ali kako, gospodine, oni treba da iskazuju poštovanje telu Tathāgate?"

"Isto onako, Ananda, kao i telu svetskog vladara."[47]

"Ali kako, gospodine, oni iskazuju poštovanje telu svetskog vladara?"

26. "Telo svetskog vladara, Ananda, prvo se obmota u novo laneno platno, a potom u pamučnu tkaninu i to tako da se obmota petsto puta lanenim platnom, pa petsto puta pamučnom tkaninom. Kada je to gotovo, telo svetskog vladara se stavlja u gvozdenu[48] posudu, koja se nalazi u jednoj još većoj posudi; onda se napravi pogrebna lomača od raznih vrsta mirišljavog drveta, te se onda telo svetskog vladara spali, a na raskršću se podigne stupa za svetskog vladara. Tako se radi, Ananda, sa telom svetskog vladara. Isto tako, Ananda, kako je učinjeno sa telom svetskog vladara treba uraditi i sa telom Tathāgate, a na raskršću takođe treba podići stupu za Tathāgatu. I ko god na to mesto bude doneo cveće, mirišljave štapiće ili sandalovu smešu i odao poštu i um mu tu postane smiren — biće mu to na sopstvenu dobrobit i sreću za dugo vreme.

27. Postoje četiri osobe, Ananda, koje su vredne stupe. Koje četiri? Tathāgata, arahant, potpuno prosvetljeni je vredan stupe, kao i Paccekabuddha,[49], zatim učenik Tathāgate i na kraju svetski vladar.

28-31. A zašto su, Ananda, vredni stupe Tathāgata, arahant, potpuno prosvetljeni? Zato, Ananda, što će na pomisao: 'Ovo je stupa Blaženoga, arahanta, potpuno prosvetljenoga!' srca mnogih ljudi postati smirena i srećna, a tako smireni i sa umom učvršćenim u veri, posle raspada tela, posle smrti, oni će biti preporođeni u području nebeske sreće. Isto tako na pomisao: 'Ovo je stupa Paccekabuddhe!' ili 'Ovo je stupa učenika Tathāgate, arahanta, potpuno prosvetljenoga!' ili 'Ovo je stupa pravednog monarha koji je vladao u skladu sa Dhammom!' – srca mnogih ljudi su smirena i usrećena, a tako smireni i sa umom učvršćenim u veri, posle raspada tela, posle smrti, oni će biti preporođeni u području nebeske sreće. Zato su, Ananda, te četiri osobe vredne stupe."

Anandina žalost

32. Tada poštovani Ananda otide do vihare[50] i naslonivši se na dovratak zaplaka: "Ja još uvek treba da učim,[51] i da još uvek radim na sopstvenom pročišćavanju. Ali, avaj, moj učitelj, koji je bio toliko dobar prema meni, samo što nije umro!"

33. A Blaženi upita monahe: "Monasi, gde je Ananda?"

"Poštovani Ananda je, gospodine, otišao u viharu, tamo stoji naslonjen na dovratak i plače: 'Ja još uvek treba da učim, i da još uvek radim na sopstvenom pročišćavanju. Ali, avaj, moj učitelj, koji je bio toliko dobar prema meni, samo što nije umro!'"

34. Onda Blaženi zamoli jednog monaha da mu dovede Anandu ovim rečima: "Idi, monaše, i reci Anandi: 'Prijatelju Ananda, učitelj te zove'."

"Neka tako bude, gospodine." I onaj monah otide i reče Anandi onako kako ga je Blaženi zamolio. A poštovani Ananda otide do Blaženog, pokloni mu se i sede sa strane.

35. Onda se Blaženi obrati poštovanom Anandi sledećim rečima: "Dosta je, Ananda! Ne tuži, ne nariči! Zar te nisam od samoga početka podučavao da sve što je drago i voljeno podložno je promeni, razdvajanju i raskidu? Za ono što je rođeno, nastalo, sastavljeno od različitih sastojaka i podložno propadanju kako neko može reći: 'Neka se sačuva od propadanja!'? Tako nešto ne postoji. Dugo si vremena, Ananda, pomagao Tathāgati s ljubavlju u delu, reči i misli, skladno, plemenito, punog srca i preko svake mere. Velike su tvoje zasluge, Ananda! Sada treba da usmeriš svoju energiju i uskoro ćeš i ti biti oslobođen nečistoća."[52]

Pohvala Anande

36. Tada se Blaženi obrati monasima sledećim rečima: "Monasi, Blaženi, arahanti, potpuno prosvetljeni u prošlosti takođe su imali izvanrednog i predanog pratioca monaha, takvog kao što sam imao ja u Anandi. Isto tako će, monasi, biti i sa Blaženima, arahantima, potpuno prosvetljenima u budućnosti.

37. Sposoban i razborit je Ananda, monasi, jer on zna kada je pravo vreme da monahe primi Tathāgata, vreme za monahe, vreme za nezaređene, vreme za kraljeve i ministre, vreme za druge učitelje i njihove sledbenike.

38. U Anandi se, monasi, nalaze četiri retka i dragocena kvaliteta. Koja četiri? Ako, monasi, grupa monaha ode da poseti Anandu, oni se obraduju videvši ga; a ako im on tom prilikom govori o Dhammi, oni se obraduju njegovom govoru; a kada ućuti, oni su razočarani. Isto je i kada monahinje i nezaređeni sledbenici odu da posete Anandu, oni se obraduju videvši ga; a ako im on tom prilikom govori o Dhammi, oni se obraduju njegovom govoru; a kada ućuti, oni su razočarani.

39. U svetskom vladaru se, monasi, nalaze četiri retka i dragocena kvaliteta. Koja četiri? Ako, monasi, grupa plemića ode da poseti svetskog vladara, oni se obraduju videvši ga; a ako im on tom prilikom govori, oni se obraduju njegovom govoru; a kada ućuti, oni su razočarani. Isto je i kada grupa bramana, domaćina ili asketa ode da poseti svetskog vladara.

40. Na isti način, monasi, u Anandi se nalaze četiri retka i dragocena kvaliteta."

Nekadašnja slava Kusinare

41. Kada to bi rečeno, poštovani Ananda se obrati Blaženom sledećim rečima: "Neka, gospodine, Blaženi ne premine na ovom nedostojnom mestu, ovom necivilizovanom gradu u sred džungle, u dubokoj provinciji. Ima velikih gradova, gospodine, kao što su Ćampa, Rađagaha, Savati, Kosambi i Benares — neka se konačno utrnuće Blaženog dogodi u nekom od njih. Jer u tim gradovima žive mnogi imućni plemići, bramani i domaćini koji su sledbenici Tathāgate i oni će pokloniti dužnu pažnju ostacima Tathāgate."

42. "Ne govori tako, Ananda! Ne govori: 'Ovo nedostojno mesto, ovaj necivilizovan grad u sred džungle, u dubokoj provinciji.' U davnoj prošlosti, Ananda, živeo je kralj po imenu Maha Sudasana, koji je bio svetski vladar, kralj pravednosti, osvajač sve četiri strane sveta, čija je zemlja uživala sigurnost i koji je posedovao sedam dragulja.[53] Taj je kralj Maha Sudasana, Ananda, imao svoju kraljevsku prestonicu ovde u Kusinari, koja se tada zvala Kusavati, a protezala se dvanaest kilometara sa istoka na zapad i sedam kilometara sa severa na jug.

43. Moćan beše Kusavati, Ananda, prestonica, prosperitetan i s velikim brojem stanovnika, mnogo je putnika kroz njega prolazilo, mnogo je hrane u njega dovoženo. Baš kao što je kraljevsko sedište bogova Alakamanda moćno, prosperitetno i s velikim brojem stanovnika, mnogo božanstava kroz njega prolazi, mnogo hrane se u njega dovozi, isto takva je bila i kraljevska prestonica Kusavati.

44. Kusavatijem se, Ananda, dan i noć razlegalo deset zvukova — trubljenje slonova, njištanje konja, zveket zaprega, bubnjanje doboša, muzika i pesma, klicanje, tapšanje i povici: 'Jedi, pij i budi srećan!'."

Tuženje ljudi iz plemena Mala

45. "Idi sada, Ananda, u Kusinaru i objavi narodu Mala: 'Danas, Vasete, u poslednjoj trećini noći, dogodiće se Tathāgatina parinibbana. Dođite, o Vasete, okupite se! Nemojte posle da se vajkate: "U našem mestu dogodila se Tathāgatina parinibbana, ali smo propustili da ga obiđemo na kraju!".' "

"Neka tako bude, gospodine." I poštovani Ananda se pripremi, uze zdelu i ogrtač, i sa pratiocem otide do Kusinare.

46. A u to vreme Male su se bili okupili u zgradi skupštine radi nekoga javnog posla. I poštovani Ananda im priđe i objavi: "Danas, Vasete, u poslednjoj trećini noći, dogodiće se Tathāgatina parinibbana. Dođite, o Vasete, okupite se! Nemojte posle da se vajkate: 'U našem mestu dogodila se Tathāgatina parinibbana, ali smo propustili da ga obiđemo na kraju!'"

47. Kada čuše kako poštovani Ananda govori ove reči, Male, zajedno sa svojim sinovima, ženama i ženama svojih sinova, silno se rastužiše, rastužiše u srcu i ražalostiše, a neki, kose raspletene i ruku podignutih uvis, naricaše, bacajući se na zemlju, prevrtaše se sa jedne na drugu stranu, lamentirajući: "Suviše brzo stiže Blaženi do svoje parinibbane! Suviše brzo stiže Srećni do svoje parinibbane! Suviše brzo će Oko sveta nestati sa vidika!"

48. I tako rastuženi i ispunjeni tugom, Male, zajedno sa svojim sinovima, ženama i ženama svojih sinova, odoše do salovog gaja, svog omiljenog izletišta, do mesta na kojem je boravio Ananda.

49. I u poštovanom Anandi se javi ova misao: "Ako dopustim Malama iz Kusinare da odaju počast Blaženome jedan po jedan, svanuće pre noge što svi oni dođu na red. Bolje da ih podelim po porodicama i da ih ovako predstavim Blaženome: 'Mala tog i tog imena, gospodine, sa svojim ženama i decom, svojim slugama i prijateljima, klanja se do nogu Blaženome'." 

50. I blaženi Ananda podeli Male prema porodicama i predstavi ih Blaženome. Na taj način je uspeo poštovani Ananda da sve Male predstavi Blaženome još u prvoj trećini noći.

Poslednji preobraćenik

51. A u to vreme lutajući asketa Subhada je boravio u Kusinari. I Subhada, lutajući asketa, doču kako ljudi govore: "Danas, u poslednjoj trećini noći, dogodiće se parinibbana askete Gotame." 

52. I u njemu se javi misao: "Čuo sam da stari i cenjeni askete, učitelji učitelja, govore kako je pojavljivanje Tathāgate, arahanta, potpuno prosvetljenog bića, retko u ovome svetu. A ipak, upravo na ovaj dan, u poslednjoj trećini noći, dogodiće se parinibbana askete Gotame. U meni ima sumnji, ali i poverenje u asketu Gotamu, da me on može poučiti Dhammi i tu sumnju otkloniti."

53. Onda lutajući asketa Subhada otide do salovog gaja, svog omiljenog izletišta Mala, priđe poštovanom Anandi i saopšti poštovanom Anandi svoju misao. On se poštovanom Anandi ovako obrati: "Prijatelju, Ananda, dobro bi bilo kad bi mi bilo dopušteno da izađem pred asketu Gotamu."

54. Ali mu poštovani Ananda odgovori ovim rečima: "Dosta je bilo, prijatelju Subhada! Ne mučite više Tathāgatu. Blaženi je iscrpljen."

55-56. No, asketa Subhada po drugi i po treći put ponovi svoju molbu, ali ga i drugi i treći put poštovani Ananda odbi.

57. A Blaženi doču taj razgovor između njih dvojice, pozva poštovanog Anandu i reče mu: "Stani, Ananda! Ne odbijaj Subhadu, Subhada može, Ananda, da izađe pred Tathāgatu. Šta god me bude pitao, pitaće radi znanja, a ne radi dokolice. A odgovor koji mu budem dao lako će razumeti."

58. Na to poštovani Ananda reče asketi Subhadi: "Idi onda, prijatelju Subhado, Blaženi se saglasio."

59. Tada se asketa Subadha pojavi pred Blaženim i pozdravi ga s poštovanjem. Pa pošto je sa njim razmenio prijateljske i učtive pozdrave, asketa Subhada sede sa strane i obrati se Blaženome ovim rečima: "Ima asketa i bramana, poštovani Gotamo, koji su predvodnici velikom broju svojih učenika, koji imaju veliku pratnju, koji su predvodnici čitavih škola, dobro znani nadaleko, koje mnogi veoma cene, takvi učitelji kao što su Purana Kasapa, Makhali Gosala, Ađita Kesakambali, Pakudha Kaćajana, Sanjđaja Belathiputa, Niganta Nataputa. Jesu li svi oni dostigli oslobođenje, kao što se za svakoga od njih veruje, ili nije nijedan, ili su možda neki od njih dostigli oslobođenje, a drugi nisu?"

60. "Dosta je, Subhada! Neka bude kako jeste, bilo da su svi oni dostigli oslobođenje, kao što se za svakoga od njih veruje, ili nije nijedan, ili su možda neki od njih dostigli oslobođenje, a drugi nisu. A ja ću te poučiti Dhammi, Subhada; slušaj i dobro pamti, a ja ću ti govoriti."

"Neka tako bude, gospodine."

Lavlji rik

61. A Blaženi je govorio ovako: "U kojoj god Dhammi i disciplini, Subadha, ne može da se nađe plemenit osmostruki put, ne može se ni naći istinski asketa prvog, drugog, trećeg i četvrtog stupnja svetosti.[54] A u ovoj Dhammi i disciplini, Subhada, nalazi se plemeniti osmostruki put i samo u njoj se nalaze istinske askete prvog, drugog, trećeg i četvrtog stupnja svetosti. Lišeni istinskih asketa su sistemi drugih učitelja. Ali ako, Subhada, bhikkhui žive ispravno, u svetu će uvek biti arahanta."

62. "Kada mi beše dvadeset devet, Subadha,
Kad se odvratih od ovoga sveta u potrazi za Dobrim;
Od tada pedeset jedna godina prođe, Subadha,
I sve to vreme putnik bejah
u zemlji vrline i istine,
jer izvan nje svetaca (prvog stupnja) nema.

"A nema ih ni drugog stupnja, ni trećeg stupnja, ni četvrtog stupnja svetosti. Lišeni istinskih asketa su sistemi drugih učitelja. Ali ako, Subhada, bhikkhui žive ispravno, u svetu će uvek biti arahanta."

63. Kad to bi rečeno, lutajući asketa Subadha se obrati Blaženome sledećim rečima: "Izvanredno, gospodine, izvanredno! Kao kada bi, gospodine, neko ispravio nešto što je dotle stajalo naglavce ili otkrio skriveno ili pokazao put zalutalome ili uneo svetiljku u tamu tako da oni koji imaju oči mogu da vide, isto tako je Blaženi objasnio Dhammu na više načina. Zato uzimam utočište u njemu, Dhammi i monaškoj zajednici. Mogu li od Blaženoga dobiti dozvolu za pristupanje monaškoj zajednici i puno zaređenje."

64. "Ako neko želi da pristupi monaškom redu i primi puno zaređenje, a prethodno je bio sledbenik nekog drugog učitelja, mora da prođe kroz period iskušenika tokom četiri meseca; na kraju ta četiri meseca, ako su monasi zadovoljni njime, oni ga primaju u monašku zajednicu i daju mu puno zaređenje monaha. Ipak, u takvim slučajevima priznajem da ima razlika između različitih vrsta ličnosti.

65. Ako neko ko želi da pristupi monaškom redu i primi puno zaređenje, a prethodno je bio sledbenik nekog drugog učitelja, mora da prođe kroz period iskušenika tokom četiri meseca; na kraju ta četiri meseca, ako su monasi zadovoljni njime, oni ga primaju u monašku zajednicu i daju mu puno zaređenje monaha — onda ću ja ostati iskušenik četiri godine. A na kraju te četvrte godine, ako su monasi zadovoljni mnome, neka me prime u monašku zajednicu i daju mu puno zaređenje monaha."

66. No Blaženi pozva poštovanog Anandu i reče mu: "Ananda, neka Subadhi bude dopušteno da se pridruži monaškoj zajednici." A poštovani Ananda odgovori: "Neka tako bude, gospodine."

67. Tada lutajući asketa Subadha reče poštovanom Anandi: "Dobitak je za tebe, prijatelju Ananda, blagoslov, da si u prisustvu samoga Učitelja i ti sam primio zaređenje kao njegov učenik."

68. Tako se dogodi da je i lutajući asketa Subadha, u prisustvu Blaženoga, bio primljen u monaški red i dobio potpuno zaređenje. I od vremena svoga zaređenja poštovani Subadha ostade sam, izdvojen, pažljiv, marljiv i odlučan. I ne dugo posle toga dostiže on cilj zbog kojeg najbolji napuštaju domaćinski život i odlaze u beskućnike, najviši cilj svetačkog života, i pošto ga je ostvario usavršenim znanjem ostade da boravi u njemu. Tako je znao: 'Nema više preporađanja, iživljen je svetački život, nema ničeg više na ovome svetu da se uradi." I tako poštovani Subhada postade jedan od arahanta, poslednji učenik kojeg preobrati sam Blaženi.


Deo šesti

Smrt

Poslednji savet Blaženoga

1. A onda se Blaženi obrati poštovanom Anandi sledećim rečima: "Moguće je, Ananda, de se nekima među vama javi misao: 'Okončala se reč Učiteljeva; mi više nemamo učitelja.' Ali ne treba, Ananda, tako razmišljati. Jer ono što sam objavio i čemu sam vas poučio kao Dhammi i disciplini, to će biti vaš učitelj kada mene više ne bude.

2. I pošto se, Ananda, monasi jedni drugima obraćaju sa 'prijatelju', neka tako ne bude kada mene ne bude. Stariji monasi, Ananda, mogu se obraćati mlađima po imenu, njihovom prezimenu ili sa 'prijatelju', ali mlađi monasi bi starijima trebalo da se obraćaju sa 'poštovani gospodine' ili sa 'vaša visosti'. [55]

3. Ukoliko želi, Ananda, Sangha može, kada mene ne bude, odbaciti neka od manje važnih pravila. [56]

4. Ananda, kada mene ne bude, neka se pojača kazna određena monahu Channi." [57]

"Ali koja jača kazna, gospodine?"

"Monah Channa, Ananda, može da kaže šta god mu drago, ali monasi niti će razgovarati sa njim, niti će ga savetovati, niti će ga prekorevati."

5. Tada se Blaženi obrati monasima sledećim rečima: "Moguće je, monasi, da ima onih među vama koji sumnjaju ili su u nedoumici oko Bude, Dhamme ili Sanghe, oko puta oslobođenja. Pitajte, monasi! Nemojte posle da žalite pomislivši: 'Učitelj je sedeo pred nama, lice u lice, pa ipak propustio sam priliku da ga pitam'."

6. Ali kada ovo bi izrečeno, monasi su i dalje sedeli ćutke. Po drugi i po treći put Blaženi im reče: "Moguće je, monasi, da ima onih među vama koji sumnjaju ili su u nedoumici oko Bude, Dhamme ili Sanghe, oko puta oslobođenja. Pitajte, monasi! Nemojte posle da žalite pomislivši: 'Učitelj je sedeo pred nama, lice u lice, pa ipak propustio sam priliku da ga pitam'."

I po drugi i treći put monasi su i dalje sedeli ćutke. Tada im Blaženi reče; "Moguće je, monasi, da iz poštovanja prema Učitelju ne postavljate pitanje. Neka onda, monasi, vaš prijatelj pita umesto vas." I nakon ovoga monasi su sedeli ćutke.

7. A poštovani Ananda se obrati Blaženome sledećim rečima: "Čudesno je to, o gospodine, izvanredno je to! Tako sam i verovao o monaškoj zajednici, da ni u jednom jedinom monahu nema sumnje, niti je u nedoumici oko Bude, Dhamme ili Sanghe, oko puta oslobođenja."

"Ti, Ananda, govoriš tako nadahnut poverenjem. Ali Tathāgata zna sasvim pouzdano da ni u jednom među ovim monasima nema sumnje, niti je u nedoumici oko Bude, Dhamme ili Sanghe, oko puta ili prakse. Jer, Ananda, među ovih pet stotina monaha čak i najniži je na stupnju 'ulaska u struju', bezbedan od pada u niže svetove, na sigurnom putu ka prosvetljenju."

8. I Blaženi se obrati monasima sledećim rečima: "Pazite sada, monasi, savetujem vas: sve složene stvari podložne su propadanju. Vežbajte ispunjeni revnošću!"[58]

To beše poslednja Tathāgatina reč.

Kako je Blaženi prešao u nibanu

9. I Blaženi uđe u prvo zadubljenje. Izlazeći iz prvog zadubljenja, uđe on u drugo zadubljenje. Izlazeći iz drugog zadubljenja uđe on u treće zadubljenje. Izlazeći iz trećeg zadubljenja uđe on u četvrto zadubljenje. A izlazeći iz četvrtog zadubljenja uđe on u sferu beskrajnog prostora. Izlazeći iz sfere beskrajnog prostora uđe on u sferu beskrajne svesti. Izlazeći iz sfere beskrajne svesti uđe on u sferu ništavila. Izlazeći iz sfere ništavila uđe on u sferu ni opažanja ni neopažanja. A izlazeći iz sfere ni opažanja ni neopažanja dostiže on prestanak opažaja i osećaja.

10. A poštovani Ananda se obrati poštovanom Anuruddhi sledećim rečima: "Poštovani Anuruddha, Blaženi je preminuo."

"Ne, prijatelju Ananda, Blaženi nije preminuo. On je u stanju prestanka opažaja i osećaja."[59]

11. Tada Blaženi, izlazeći iz stanja prestanka opažaja i osećaja uđe u sferu ni opažanja ni neopažanja. Izlazeći iz sfere i opažanja ni neopažanja, on uđe u sferu ništavila. Izlazeći iz sfere ništavila, on uđe u sferu beskrajne svesti. Izlazeći iz sfere beskrajne svesti, on uđe u sferu beskrajnog prostora. Izlazeći iz sfere beskrajnog prostora, on uđe u četvrto zadubljenje. Izlazeći iz četvrtog zadubljenja, on uđe u treće zadubljenje. Izlazeći iz trećeg zadubljenja, on uđe u drugo zadubljenje. Izlazeći iz drugog zadubljenja, on uđe u prvo zadubljenje. 

Izlazeći iz prvog zadubljenja, on uđe u drugo zadubljenje. Izlazeći iz drugog zadubljenja, on uđe u treće zadubljenje. Izlazeći iz trećeg zadubljenja, on uđe u četvrto zadubljenje. A izlazeći iz četvrtog zadubljenja, Blaženi odmah preminu.

Svetski eho

12. A kada je Blaženi preminuo, u isto vreme sa njegovom parinibbanom dogodio se snažan zemljotres, zastrašujući i nezaustavljiv, a preko neba zaparaše munje.

13. A kada je Blaženi preminuo, u isto vreme sa njegovom parinibbanom, Brama Sahampati[60] izgovori ovaj stih:

"Sva bića moraju umreti — sva bića koja život poseduju
Moraju odbaciti svoj složeni oblik. Da, čak i takav
Učitelj kao što je on, neuporedivo biće,
Moćan po mudrosti svojoj, prosvetljen, umro je."

14. A kada je Blaženi preminuo, u isto vreme sa njegovom parinibbanom, Saka, kralj bogova,[61] izgovori ovaj stih:

"Prolazne su sve složene stvari,
Podložne nastanku i nestanku;
Pošto su nastale, one nestaju;
Blažen je mir kada iščeznu zauvek."

15. A kada je Blaženi preminuo, u isto vreme sa njegovom parinibbanom, poštovani Anuruddha izgovori ovaj stih:

"Bez pokreta daha, ali nepokolebljiva srca,
Oslobođen želja i spokojan — tako mudrac
na kraj stiže. Neuzdrman bolovima samrtnim,
njegov um, k'o plamen utrnut, izbavljenje nađe."

16. A kada je Blaženi preminuo, u isto vreme sa njegovom parinibbanom, poštovani Ananda izgovori ovaj stih:

"Nastade nesavladiv strah od kojeg se kosa diže, kada on,
potpuno usavršeni, Buda, preminu."

17. Tada, kad Blaženi preminu, neki monasi koji još ne behu oslobođeni strasti podigoše ruke i zaplakaše; neki, bacivši se na zemlju, valjali su se s jedne na drugu stranu i naricali: 'Suviše je rano Blaženi došao do parinibbane! Suviše je rano Srećni došao do parinibbane! Suviše rano je oko sveta nestalo sa vidika!"

Ali oni monasi čiji je um oslobođen strasti, sabran i staložen, razmišljali su na ovakav način: "Prolazno je sve što je nastalo. Kako bi drugačije moglo da bude?"

18. I poštovani Anuruddha se obrati monasima sledećim rečima: "Dosta je, prijatelji! Ne tužite, ne naričite! Zar nije Blaženi objavio da sve što je drago i voljeno čeka promena, razdvajanje i rastanak? Za ono što je rođeno, nastalo, složeno i podložno propadanju kako neko može reći. 'Neka to nikada ne propadne!'? I ova božanstva su, prijatelji, rastužena."

"Ali, poštovani gospodine, kakva to božanstva vidi poštovani Anuruddha?"

"Ima božanstava, prijatelju Ananda, u vazduhu i na zemlji koja su sasvim svetovna, raspletene kose ona nariču, podignutih ruku ona nariču, bacivši se na zemlju, valjaju se s jedne na drugu stranu i nariču: 'Suviše je rano Blaženi došao do parinibbane! Suviše je rano Srećni došao do parinibbane! Suviše rano je oko sveta nestalo sa vidika!" Ali ona božanstva čiji je um oslobođen strasti, sabran i staložen, razmišljaju na ovakav način: 'Prolazno je sve što je nastalo. Kako bi drugačije moglo da bude?'"

19. Potom poštovani Anuruddha i poštovani Ananda provedoše ostatak noći u razgovoru o Dhammi. I poštovani Anuruddha se obrati poštovanom Anandi sledećim rečima: "Idi sada, prijatelju Ananda, do Kusinare i objavi Malama: 'Blaženi je, Vasete, preminuo. Učinite sada ono što mislite da dolikuje."

"Neka tako bude, poštovani gospodine." Poštovani Ananda se pripremi pre podneva i uzevši posudu i ogrtač ode sa jednim pratiocem do Kusinare.

20. U to vreme Male iz Kusinare su se bili okupili u zgradi skupštine da upravo to razmotre. I poštovani Ananda im priđe i objavi: "Blaženi je, Vasete, preminuo. Učinite sada ono što mislite da dolikuje'"

I kada čuše kako poštovani Ananda govori ove reči, Male, zajedno sa svojim sinovima, ženama i ženama svojih sinova, silno se rastužiše, rastužiše u srcu i ražalostiše, a neki, kose raspletene i ruku podignutih uvis, naricaše, bacajući se na zemlju, prevrtaše se sa jedne na drugu stranu, lamentirajući: "Suviše brzo stiže Blaženi do svoje parinibbane! Suviše brzo stiže Srećni do svoje parinibbane! Suviše brzo će Oko sveta nestati sa vidika!"

Iskazivanje počasti posmrtnim ostacima

21. Tada Male iz Kusinare narediše svojim ljudima: "Sakupite sva mirišljava ulja, cvetne vence i muzičare, sve u Kusinari." Pa Male, zajedno sa tim mirisima, cvetnim vencima i muzičarima, uz to još sa pet stotina kompleta odeće, odoše do salovog gaja, omiljenog izletišta Mala, i okupiše se oko tela Blaženoga. Okupivši se, odaše počast telu Blaženoga plesom, pesmom, muzikom, cvetnim vencima i mirisima, podizanjem nadstrešnica i paviljona, te provedoše dan iskazujući poštovanje, počast i obožavanje telu Blaženoga. A onda im se javi misao: "Sada je suviše kasno da kremiramo telo Blaženoga. Sutra ćemo to učiniti."

I drugoga dana, i trećega, četvrtoga, petog i šestog dana odavali su počast telu Blaženoga plesom, pesmom, muzikom, cvetnim vencima i mirisima, podizanjem nadstrešnica i paviljona, te provedoše dan iskazujući poštovanje, počast i obožavanje telu Blaženoga. 

Ali sedmoga dana javi im se misao: "Odali smo počast telu Blaženoga plesom, pesmom, muzikom, cvetnim vencima i mirisima, iskazali smo poštovanje, počast i obožavanje; odnesimo sada telo Blaženoga u južni deo grada i još dalje, pa da kremiramo telo Blaženoga na mestu južno od grada."

Tako osam Mala iz najuglednijih porodica, potpuno okupani i u novim odelima i s mišlju: "Podići ćemo telo Blaženoga", pokušaše da to učine, ali ne mogaše.

22. Tada se Male obratiše poštovanom Anuruddhi sledećim rečima: "Šta je uzrok, poštovani Anuruddha, šta je razlog da ovih osam Mala iz najuglednijih porodica, potpuno okupani i u novim odelima i s mišlju: 'Podići ćemo telo Blaženoga", pokušaše da to učine, ali ne mogaše?'"

"Vi, Vasete, imate jedan cilj, a božanstva drugi."

"A kakav cilj, poštovani gospodine, imaju božanstva?"

"Vaš cilj, Vasete, jeste sledeći: 'Odali smo počast telu Blaženoga plesom, pesmom, muzikom, cvetnim vencima i mirisima, iskazali smo poštovanje, počast i obožavanje; odnesimo sada telo Blaženoga u južni deo grada i još dalje, pa da kremiramo telo Blaženoga na mestu južno od grada.' Ali cilj božanstava, Vasete, jeste sledeći. 'Odali smo počast telu Blaženoga nebeskim plesom, pesmom, muzikom, cvetnim vencima i mirisima, iskazali smo poštovanje, počast i obožavanje; odnesimo sada telo Blaženoga ka severu, u severni deo grada i kada ga pronesemo kroz severnu kapiju, vratimo se kroz centar grada, a zatim na istok, izvan grada, i kada prođemo kroz istočnu kapiju odnesimo ga do svetilišta naroda Mala nazvanog Makuta-bandhana, pa da tamo kremiramo telo Blaženoga.'"

"Kako žele božanstva, poštovani gospodine, neka tako bude."

23. Na to čitava Kusinara, čak i đubrišta, postade prekrivena do kolena slojem mandarava cvetova.[62] I odaše počast telu Blaženoga, i božanstva i Male iz Kusinare. Plesom, pesmom, muzikom, cvetnim vencima i mirisima, nebeskim i ljudskim, iskazaše poštovanje, počast i obožavanje. Onda odnesoše telo Blaženoga ka severu, u severni deo grada i kada ga pronesoše kroz severnu kapiju, vratiše se kroz centar grada, a zatim na istok, izvan grada, i kada prođoše kroz istočnu kapiju odnesoše ga do svetilišta naroda Mala nazvanog Makuta-bandhana, pa ga tamo položiše.

24. Tada se Male iz Kusinare obratiše poštovanom Anandi sledećim rečima: "Kako da postupamo, poštovani Ananda, sa telom Tathāgate?"

"Na isti način, Vasete, kao sa telom svetskog kralja."

"Ali kako se, poštovani Ananda, iskazuju poštovanje telu svetskog vladara?"

25. "Telo svetskog vladara, Vasete, prvo se obmota u novo laneno platno, a potom u pamučnu tkaninu i to tako da se obmota petsto puta lanenim platnom, pa petsto puta pamučnom tkaninom. Kada je to gotovo, telo svetskog vladara se stavlja u gvozdenu posudu, koja se nalazi u jednoj još većoj posudi; onda se napravi pogrebna lomača od raznih vrsta mirišljavog drveta, te se onda telo svetskog vladara spali. A na raskršću se podigne stupa za svetskog vladara. Tako se radi, Vasete, sa telom svetskog vladara.

 Isto tako, Vasete, kako je učinjeno sa telom svetskog vladara treba uraditi i sa telom Tathāgate, a na raskršću takođe treba podići stupu za Tathāgatu. I ko god na to mesto bude doneo cveće, mirišljave štapiće ili sandalovu smešu i odao poštu i um mu tu postane smiren — biće mu to na sopstvenu dobrobit i sreću za dugo vreme."

26. Tada Male izdadoše naređenje svojim ljudima: "Sakupite sav pamuk koji postoji u narodu Mala!" I Male iz Kusinare obmotaše telo Blaženoga u novo laneno platno, a potom u pamučnu tkaninu i to tako da ga obmotaše petsto puta lanenim platnom, pa petsto puta pamučnom tkaninom. Kada to bi gotovo, telo Blaženoga staviše u gvozdenu posudu, koja se nalazila u jednoj još većoj posudi; onda napraviše pogrebnu lomaču od raznih vrsta mirišljavog drveta, te na nju postaviše telo Blaženoga.

27. A u to vreme poštovani Maha Kasapa[63] je putovao od Pave do Kusinare praćen velikom grupom od petsto monaha. Na jednom mestu Maha Kasapa siđe sa puta i sede u podnožje drveta.

A tim putem, idući za Pavu, naiđe izvesni Ađivaka ponevši mandarava cvetove iz Kusinare. Maha Kasapa izdaleka ugleda Ađivaku i kad se približi obrati mu se sledećim rečima: "Znaš li, prijatelju, išta o našem učitelju?"

"Da, prijatelju, znam. Sedam je dana otkako je asketa Gotama preminuo. Otuda sam i poneo ove mandarava cvetove."

28. Na to neki monasi koji još ne behu oslobođeni strasti podigoše ruke uvis i zaplakaše, a drugi, bacivši se na zemlju, valjali su se sa jedne na drugu stranu i jecali: "Suviše brzo otišao je Blaženi u parinibbanu! Suviše brzo otišao je Srećni u parinibbanu! Suviše brzo nestalo je Oko sveta sa vidika!"

29. A u to vreme izvesni Subhada, koji je otišao u askete tek pod stare dane, sedeo je među grupom monaha.[64] I on se obrati monasima sledećim rečima: "Dosta je, prijatelji! Ne tužite, ne naričite! Dobro je da smo se oslobodili tog velikog askete. Suviše dugo smo, prijatelji, bili sprečavani rečima: 'Ovo je prikladno za vas, ono nije prikladno za vas.' Sada možemo da činimo što nam je volja, a što nam se ne sviđa to nećemo činiti."

Ali poštovani Maha Kasapa obrati se monasima sledećim rečima: "Dosta je, prijatelji! Ne tužite, ne naričite! Zar nije Blaženi objavio da se sve što nam je drago i što volimo mora promeniti, od toga se moramo rastati? Za ono što je rođeno, nastalo, sastavljeno iz više delova i što je podložno propadanju, kako neko može reći: 'Neka to nikada ne propadne!'?"

30. A u to vreme četvorica Mala, iz najugledniji porodica, okupani od glave do pete i u novim odelima pomisliše: "Mi ćemo potpaliti lomaču za Blaženoga", pa pokušaše da to učine, ali im ne pođe za rukom. I ostali Male se obratiše poštovanom Anuruddhi sledećim rečima: "Šta je uzrok, poštovani Anuruddha, šta je razlog da ovi četvorica Mala iz najugledniji porodica, okupani od glave do pete i u novim odelima pomisliše: 'Mi ćemo potpaliti lomaču za Blaženoga', pa pokušaše da to učine, ali im ne pođe za rukom?"

"Vi, Vasete, imate jedan cilj, a božanstva drugi."

"A šta je, poštovani gospodine, cilj božanstvima?"

"Cilj božanstvima, Vasete, jeste sledeće: 'Poštovani Maha Kasapa je na putu od Pave do Kusinare, praćen velikom grupom od petsto monaha. Neka lomača za Blaženoga ne bude potpaljena sve dok se poštovani Maha Kasapa ne pokloni kraj nogu Blaženoga'."

"Ako tako božanstva žele, poštovani gospodine, neka tako i bude."

31. A Maha Kasapa stiže do lomače pripremljene za blaženoga, u ćetiji naroda Mala zvanoj Makuta-bandhana, u Kusinari. I prebaci svoj ogrtač preko jednog ramena i s rukama sklopljenim u znak poštovanja obiđe tri puta oko lomače, pazeći da mu telo Blaženoga uvek bude sa desne strane, a zatim se pokloni kraj nogu Blaženoga. Isto to učiniše i pet stotina monaha.

A kada poštovani Maha Kasapa i pet stotina monaha odadoše poslednju poštu, lomača pripremljena za Blaženoga sama buknu.

32. I ispostavi se da kada je telo Blaženoga sagorelo ne ostade prah ili neki drugi prah od onoga što je bila koža, tkivo, meso, tetive i tečnost; samo kosti ostadoše. Kao kada se ghi ili ulje spale, pa iz njega ne ostane nikakav pepo ili prah, isto tako kada je telo Blaženoga sagorelo ne ostade prah ili neki drugi prah od onoga što je bila koža, tkivo, meso, tetive i tečnost; samo kosti ostadoše. A od onih pet stotina tkanina u koje beše zamotano samo dve behu sagorele, prva i poslednja.

33. Kad telo Blaženoga sagore, spusti se pljusak sa neba i ugasi lomaču Blaženog, a Male iz Kusinare donesoše u vedrima vodu namirisanu različitim mirisima i prosuše je po lomači Blaženoga.

I Male iz Kusinare položiše ostatke Blaženoga u dvorani gradske kuće i okružiše ih cvetnim vencima, te tokom sedam dana odavaše poslednju poštu ostacima Blaženoga igrom, pesmom, muzikom, vencima i mirisima, pokazujući tako poštovanje, čast i slavu prema ostacima Blaženog.

Podela posmrtnih ostataka

34. Tada kralj Māgadhe Ađātasattu, sin kraljice Videhi, doznade da je u Kusinari umro Blaženi. I posla poruku Malama u Kusinari: "Blaženi je pripadao kasti ratnika, a i ja takođe. Zaslužujem da dobijem deo posmrtnih ostataka Blaženog i održim svetkovinu tome u čast."

35. I Lićhave iz Vesalija doznadoše da je u Kusinari umro Blaženi. I poslaše poruku Malama u Kusinari: "Blaženi je pripadao kasti ratnika, a i mi takođe. Zaslužujemo da dobijemo deo posmrtnih ostataka Blaženog. Podići ćemo stupu iznad tih ostataka i održati svetkovinu tome u čast."

36. I Sakje iz Kapilavatua doznadoše da je u Kusinari umro Blaženi. I poslaše poruku Malama u Kusinari: "Blaženi je bio najveći u našem narodu. Zaslužujemo da dobijemo deo posmrtnih ostataka Blaženog. Podići ćemo stupu iznad tih ostataka i održati svetkovinu tome u čast."

37. I Bulije iz Alakape doznadoše da je u Kusinari umro Blaženi. I poslaše poruku Malama u Kusinari: "Blaženi je pripadao kasti ratnika, a i mi takođe. Zaslužujemo da dobijemo deo posmrtnih ostataka Blaženog. Podići ćemo stupu iznad tih ostataka i održati svetkovinu tome u čast."

38. I Kolije iz Ramagame doznadoše da je u Kusinari umro Blaženi. I poslaše poruku Malama u Kusinari: "Blaženi je pripadao kasti ratnika, a i mi takođe. Zaslužujemo da dobijemo deo posmrtnih ostataka Blaženog. Podići ćemo stupu iznad tih ostataka i održati svetkovinu tome u čast."

39. I braman iz Vetadipe doznade da je u Kusinari umro Blaženi. I on posla poruku Malama u Kusinari: "Blaženi je pripadao kasti ratnika, a ja sam braman. Zaslužujem da dobijemo deo posmrtnih ostataka Blaženog. Podići ću stupu iznad tih ostataka i održati svetkovinu tome u čast."

40. I Male iz Pave  doznadoše da je u Kusinari umro Blaženi. I poslaše poruku Malama u Kusinari: "Blaženi je pripadao kasti ratnika, a i mi takođe. Zaslužujemo da dobijemo deo posmrtnih ostataka Blaženog. Podići ćemo stupu iznad tih ostataka i održati svetkovinu tome u čast."

41. Ali kada čuše za to Male iz Kusinare obratiše se okupljenima sledećim rečima: "Blaženi je preminuo u našem gradu. Nećemo da se odvajamo od bilo kojeg dela posmrtnih ostataka Blaženoga." Onda braman Dona ovako reče prisutnima:

"Od mene samo jedna reč, molim vas, gospodo da me saslušate!
Naš Buda nas je uvek učio da budemo trpeljivi;
Neprikladno će biti ako se napravi spor
I rat i krvoproliće, oko starateljstva
Nad ostacima njegovim, koji beše najbolji među ljudima!
Zato, gospodo, složimo se prijateljski
Da načinimo osam delova — tako da se nadaleko
podignu stupe i videvši ih, čovečanstvo će
u Probuđenom poverenje pronaći!"

"Neka tako bude, bramanu! Sam podeli ostatke na jednake delove."

A braman Dona reče okupljenima: "Neka tako bude, gospodo." I pravedno podeli posmrtne ostatke Blaženog na jednake delove i kad to učini obrati se okupljenima sledećim rečima: "Neka ova urna, gospodo, bude data meni. Nad tom urnom podići ću stupu i u njenu čast svetkovinu održati." I urna bi predata bramanu Doni.

42. Onda Morije iz Pipalivane doznadoše da je u Kusinari umro Blaženi. I poslaše poruku Malama u Kusinari: "Blaženi je pripadao kasti ratnika, a i mi takođe. Zaslužujemo da dobijemo deo posmrtnih ostataka Blaženog. Podići ćemo stupu iznad tih ostataka i održati svetkovinu tome u čast."

Nijedan deo ostataka Blaženoga nije preostao, posmrtni ostaci Blaženoga već su razdeljeni. Ali uzmite odavde prah." I oni uzeše odatle prah.

43. A kralj Māgadhe Ađātasattu, sin kraljice Videhi, podiže u Rađagahi stupu nad ostacima Blaženoga i u njihovu čast održi svetkovinu. Lićhave iz Vesalija podigoše u Vesaliju stupu nad ostacima Blaženoga i u njihovu čast održaše svetkovinu. Sakje iz Kapilavatua podigoše u Kapilavatuu stupu nad ostacima Blaženoga i u njihovu čast održaše svetkovinu. Bulije iz Alakape podigoše u Alakapi stupu nad ostacima Blaženoga i u njihovu čast održaše svetkovinu. Kolije iz Ramagame podigoše u Ramagami stupu nad ostacima Blaženoga i u njihovu čast održaše svetkovinu. Braman iz Vetadipe podiže u Vetadipi stupu nad ostacima Blaženoga i u njihovu čast održi svetkovinu. Male iz Pave podigoše u Pavi stupu nad ostacima Blaženoga i u njihovu čast održaše svetkovinu. Male iz Kusinare podigoše u Kusinari stupu nad ostacima Blaženoga i u njihovu čast održaše svetkovinu. Braman Dona podiže stupu nad ostacima Blaženoga i u njihovu čast održi svetkovinu. I Morije iz Pipalivane podigoše u Pipalivani stupu nad ostacima Blaženoga i u njihovu čast održaše svetkovinu.

Tako se dogodilo da ima osam stupa za relikvije, deveta za urnu i deseta za prah.

Tako beše u davna vremena.

43. Osam beše delova njegovih ostataka,
Svevidećega, najvećeg među ljudima.
Sedam behu u Jambudipi i jedan
U Rapagami, među kraljevima naga rase.
Jedan zub pohranjen je na Tavatimsa nebu,
Jedan u svetu Kalinga i jedan među naga kraljevima.
Njihovom sjaju zahvaljujući ova divna zemlja
Najlepšim darovima ukrašena je,
Jer tako se ostaci Svevidećega najbolje slave
među onima koji i sami slave su dostojni — među bogovima i nagama
i ljudskim vladarima, hej, draguljima čovečanstva
Odajte počast sklopljenim dlanovima! Jer preteško je to zaista
I kroz hiljadu eona jednog Potpuno prosvetljenoga sresti![65]

 

Ovde se završava Maha-parinibbana sutta


Beleške

1. Bhagava: takođe se prevodi i kao "Znameniti" ili "Uzvišeni"; najčešći apelativ Budin, mada se ovaj naziv ne koristi samo u budizmu. [Natrag]

2. Ađātasattu Vedehiputta. Komentar kaže da je Ađātasattuova majka bila princeza iz Kosale a ne kćerka kralja Vedehija. Otuda Komentar njegovo ime vedehiputta objašnjava kao "sin mudre majke". Ađātasattu je postao kralj moćne države Māgadhe pošto je ubio svoga oca, kralja Bimbisaru (videti DN 2). [Natrag]

3. Tathāgata: doslovno "Takodošavši"; takođe jedan od apelativa Budinih, koji on redovno koristi kada govori o sebi [Natrag]

4. Ananda beše nećak Budin i njegov lični pratilac tokom dvadeset pet godina. Dostigao je stupanj arahanta posle Budine smrti, neposredno pred početak prvog sabora, na kojem je recitovao Digha nikāyu i bio krajnji autoritet za Sutta pitaku. [Natrag]

5. Govor na koji se ovo odnosi je AN VII.19. [Natrag]

6. Termini, koji se nalaze u originalu, preuzeti su iz referenci za kvalitete koji se pominju, ovde satta saddhamma, a o njima videti u AN VII.63; MN 53. U komentaru za MN 8 oni se nazivaju "potpuna oprema neophodna za uvid" (BPS Wheel No. 61/62, str.48). [Natrag]

7. Satta bođđhanga. Videti Piyadassi Thera, The Seven Factors of Enlightenment (BPS Wheel No. 1). [Natrag]

8. Saraniya dhamma: takođe u MN 48, AN VI.11, 12. [Natrag]

9. Vrlina (sīla), koncentracija (samadhi) i mudrost (panna) jesu tri dela Plemenitog osmostrukog puta. Ovaj tekst stalno iznova naglašava važnost potpunog razvijanja sva tri dela u cilju konačnog oslobođenja. [Natrag]

10. Asava: nečistoće — čulna želja, žudnja za postojanjem i duhovno neznanje — jesu primarni uzroci vezanosti za krug preporađanja. Kasniji tekstovi dodaju i četvrtu nečistoću spekulativnih stanovišta. [Natrag]

11. Sariputa beše glavni učenik Budin i onaj ko se isticao u mudrosti. Potpuni opis života i rada ove uzorne ličnosti videti u Nyanaponika Thera, The Life of Sāriputta (BPS Wheel No. 90/92). [Natrag]

12. Evam-dhamma. Komentar i potkomentar: Ovo se odnosi na koncentraciju i na mentalne kvalitete koji pripadaju koncentraciji (samadhipakkhiya dhamma) kao što su energičnost, sabranost itd. Komentar objašnjava "boravište" (vihara) kao boravište u postignuću dokončanja (nirodha-samapatti). [Natrag]

13. Evam-vimutta: njihovo izbavljenje od nečistoća i budućeg preporađanja. [Natrag]

14. O pet prepreka videti Nyanaponika Thera, The Five Mental Hindrances (BPS Wheel No. 26). [Natrag]

15. O četiri temelja sabranosti videti niže II:14. Sedam faktora prosvetljenja nabrojani su u I:9. [Natrag]

16. Puta-bhedanam. Komentar objašnjava kao razbijanje, raspakivanje kutija (puta) sa robom, kako bi se ona raspodelila. Ali verovatno se ovo odnosi na pucanje opne semena cveta patali. [Natrag]

17. Stupanj arahanta, poslednji od četiri stupnja izbavljenja. Sledeća tri pasusa odnose se na učenike koji su na tri niža stupnja: nepovratnik, jednom-povratnik i onaj koji je ušao u tok (anagami, sakadagami, sotapanna). [Natrag]

18. Ili, odmah donosi rezultat [Natrag]

19. Animitta ćetosamadhi. Komentar objašnjava da se ovaj termin odnosi na dostizanje arahantstva (phalasamapatti), u kojem Buda postaje zadubljen u direktno doživljavanje nibbane i više ne obraća pažnju na spoljašnje objekte, niti doživljava ovozemaljska osećanja. U drugom kontekstu ovo može označavati koncentraciju razvijenu kroz intenzivan uvid. [Natrag]

20. Tamatagge: teška reč. Komentar je tumači kao zamenu za superlativ od aggatama, "najviši," ali takođe aludira na pali reč tama, "tama". Prilično je teško prihvatiti da bi se koristio superlativni sufiks ispred reči koju kvalifikuje. Tibetanske i kineske paralele (Waldschmidt, Das Mahaparinirvana-sutra Berlin, 1950-51) str. 200 i dalje) ukazuju na značenje "najviše". U fragmentima turfanske sanskritske verzije kanona ove reči nisu sačuvane. Komentar kaže: "Tamatagge = tama-agge; glas 't' u sredini umetnut je zbog eufonije. Značenje: ti su vrlo visoki, najeminentniji (ime aggatama tamatagga). Raskinuvši svaki okov tame (tama-yoga), takvi među mojim monasima biće na samom vrhu, na najvišem stupnju (ativiya agge uttamabhave). Među njima, na samom vrhu (ati-agge) biće oni koji su željni vežbanja i oni čije su pribežište četiri temelja sabranosti." [Natrag]

21. Kappam va tittheyya kappavasesam va. Komentar navodi  kappa ne kao "svetski period" ili "eon", već kao ayu-kappa, "životni vek," i objašnjava avasesa (obično "opomena") kao "obilje."

Komentar: "Mogao bi ostati živ onoliko koliko je životni vek ljudima u to doba. (Potkomentar: maksimalni životni veka.) Kappavasesa: 'obilje' (atireka), tj. kaže se da je životni vek otprilike oko sto godina."

Među mnogobrojnim značenjima reči kappa, postoji zapravo jedno koje predstavlja vreme uopšte (kala) a ne samo trajanje jednog eona; ali značenje "životni vek" čini se da mu je bilo pripisano samo u ovom odlomku. Takođe, značenje "obilje" za avasesa (obično "opomena") jeste neobično.

Četiri sastojka psihičke moći (iddhipada) koncentracija podstaknuta gorljivošću, energija, čistota uma i istraživanje. [Natrag]

22. Prema Komentaru, na Anandin um je uticao (pariyutthitaćitto) Mara dočaravanjem zastrašujućeg prizora, koji je omeo njegovu pažnju, sprečavajući ga da shvati Budinu sugestiju. [Natrag]

23. "Uverljivo i oslobađajuće". Ovo je prevod jedne pali reči sappatihariya, pokušaj da se prenesu dve konotacije koje ova reč ima prema komentarima i u kontekstu pojavljivanja na drugim mestima u Kanonu. Komentari ih izvode iz glagola patiharati, "ukloniti" i objašnjavaju kao (1) uklanjanje onoga što je protivno, na primer suprotnosti i prigovora (pokriveno rečju "uverljiv") i (2) uklanjanje unutrašnjih prepreka, tj. nečistoća kao što su pohlepa itd., a koje je rezultat arahantstva. Oslanjajući se verovatno na ovo drugo značenje komentari ovaj odlomak parafraziraju na sledeći način: "sve dok nisu u stanju da propovedaju Učenje u njegovom oslobađajućem (niyyanika) svojstvu." [Natrag]

24. Tulam atulañca sambhavam: doslovno, merljivi i nemerljivi tvorački uzrok (života), tj. voljna aktivnost koja izaziva preporađanje u sputanom ili ograničenoj čulnoj sferi ili u neograničenoj sferi fine materije i nematerijalnoj sferi. [Natrag]

25. Bhavasankhara: formativna snaga nastajanja, u smislu onoga što stvara egzistenciju. [Natrag]

26. Kavacam iv'attasambhavam. Komentar: "On kida čitavu mrežu nečistoća koja obuhvata individualnu egzistenciju nalik opni; on slama nečistoće poput velikog ratnika što posle bitke odbacuje svoj oklop." Sanskritska verzija ima "nalik ljusci jajeta" (kosam iv' anda-sambhavam). [Natrag]

27. Komentar: "Čak i sa toliko malo bio je poštovani Ananda svestan činjenice: 'Svakako, danas je Blaženi odbacio svoju želju da i dalje živi.' Premda je Blaženi znao da je poštovani Ananda svestan toga, nije mu dao drugu priliku da ga zamoli da ostane i preostali deo njegovog životnog veka, već mu je govorio o drugim stvarima." Potkomentar: "Neki kažu da je Buda tako uradio da bi skrenuo pažnju poštovanom Anandi i sprečio da se u njemu javi tuga." [Natrag]

28. Videti takođe Maha-sihanada sutta (MN 12). [Natrag]

29. Abhibhayatana. [Natrag]

30. To jest: "opažanje oblika na sopstvenom telu." Ovo se odnosi na preliminarnu koncentraciju. [Natrag]

31. Ovo se odnosi na  kasina-nimitta, naknadno viđenje slike koje prati punu koncentraciju. [Natrag]

32. On izvodi "znak" iz objekata koji su spoljašnji u odnosu na njegovo telo. [Natrag]

33. Attha vimokkha. [Natrag]

34. Rupi. Ovo se odnosi na zadubljenje u sferi oblika (rupađđhana) uz pomoć sopstvenog tela kao objekta. [Natrag]

35. Subhan tveva adhimutto hoti. Komentar: "Ovde se ukazuje na meditativno zadubljenje (đhana), postignuto uz pomoć plavih diskova (itd.) kao objekta sažimanja pažnje." [Natrag]

36. Komentar kaže da Bude, kada se osvrću, okreću ne samo glavu, već čitavo telo, slično slonu. [Natrag]

37. U ranijim prevodima ovoga dela reč mahapadesa je tumačena kao "veliki autoriteti". Sada je poznato da ispravno značenje reči apadesa nije "autoritet", već "putokaz" ili "izvor". Sem toga, iz ovoga odlomka je jasno da postoje samo dva istinska "autoriteta" — govori (sutta) i disciplina (vinaya). [Natrag]

38. Sukara-maddava: kontroverzan termin koji je otuda ostavljen nepreveden. Sukara = svinja; maddava = mekano, blago, delikatno. Zato su moguća dva alternativna tumačenja ove složenice: (1) meki delovi svinje ili divljeg vepra; (2) ono u čemu uživaju svinje i divlji veprovi. U ovom drugom značenju smatra se da se termin odnosi na gljivu ili slatki krompir (jam). K.E. Neumann, u predgovoru svom prevodu Mađđhima nikāye na nemački, navodi iz jednog indijskog priručnika o biljkama, naslovljenog Rajanigantu, nekoliko biljaka koje počinju sa sukara.

Komentari daju tri različita objašnjenja: (1) meso mladunčeta divlje svinje, ni suviše mlado, ni suviše staro, do kojeg se došlo prirodno, tj. bez namernog ubijanja; (2) pirinač meko skuvan zajedno sa još pet mlečnih proizvoda; (3) neka vrsta alhemijskog eliksira (rasayanavidhi). Dhammapala, u svom komentaru za Udana VIII.5, dodaje još mlade bambusove izdanke koje su ugazile svinje (sukarehi maddita-vamsakaliro). [Natrag]

39. Komentar: "Ove stihove, i nekoliko koji slede, umetnuli su stariji monasi koji su skupili Dhammu (govore na prvom saboru)." [Natrag]

40. Alara Kalama beše jedan od Budinih učitelja pre prosvetljenja. On je podučavao Bodhisattu kako da dosegne sferu ništavila, ali mu nije mogao pokazati put do nibbane. [Natrag]

41. Komentar: "Od grada Pava ima tri gavute (otprilike oko osam kilometara) do Kusinare. Pošto je prepešačio to rastojanje s velikim naporom i dvadeset pet puta seo da se odmori, Blaženi je u sumrak stigao u gaj drveća sal, onda kada je sunce već bilo zašlo. Tu ga je napad bolesti ponovo sustigao, potpuno ga iscrpevši. Pošto je želeo da ukaže na ovu činjenicu, Blaženi je izgovorio ove reči koje su duboko potresle čitav svet: 'Umoran sam, Ananda, i želim da legnem.'" [Natrag]

42. Videti Piyadassi Thera, The Four Sacred Shrines (Četiri sveta svetilišta), BPS Bodhi Leaves br. 8. [Natrag]

43. U Lumbiniju, kraj Kapilavatua, drevne prestonice plemena Sakja, u podnožju Himalaja. Jedan od stubova koje je podigao car Ašoka obeležava ovo mesto. [Natrag]

44. U Bodh Gayi, u indijskoj državi Bihar. [Natrag]

45. U Isipatani, blizu Benaresa (današnji Sarnat). [Natrag]

46. Sadatthe. Komentar: "radi najviše svrhe, postizanja svetosti (arahant)." Postoji i drugačije čitanje ovoga mesta, saratthe, "radi preko potrebne svehe." [Natrag]

47. Ćakkavatti-raja: idealan kralj pravednosti u skladu sa budustičkom tradicijom. [Natrag]

48. Ayasa: obično "načinjeno od gvožđa"; ovde prema Komentaru ima značenje "načinjeno od zlata", za šta ima uporište i u sanskritskoj upotrebi ove reči. [Natrag]

49. Paććekabuddha je onaj ko je probuđen i prosvetljen samo za sebe. Ovakvi paccekabuddhe javljaju se u vremenima kada nema Potpuno prosvetljenoga (samma-sambuddha). Kao i ovaj drugi, oni prosvetljenje postižu zahvaljujući sopstvenom naporu, ali nisu u stanju da vode druge do izbavljenja. Videti Ria Kloppenberg, The Paccekabuddha: A Buddhist Ascetic (BPS Wheel No. 305/307). [Natrag]

50. Reč vihara, data ovde u tekstu, ne može se odnositi na monastir ili boravište monaha. Komentari je objašnjavaju kao paviljon (mandala-mala). Ako je to mesto korišćeno za okupljanje plemena, kako tvrdi Komentar, mora da je tu postojala i neka vrsta skloništa. Ova ležaljka na otvorenome, za koju je Ananda bio zamoljen da je pripremi, verovatno je bila sedište za starešinu Mala plemena postavljena na tom mestu. [Natrag]

51. Sekha. Ovaj termin označava one koji su na tri niža stupnja oslobođenja, pre dostizanja nivoa arahanta. Ananda je u to vreme bio dostigao prvi od ta tri stupnja — ulazak u struju (sotapana). [Natrag]

52. Anasavo: to jest, arahat. [Natrag]

53. "Sedam dragulja" svetskog vladara jesu: magični točak, amblem njegove vlasti, kojim osvaja zemlju bez nasilja; njegov veličanstveni slon; njegov konj; njegova lepa žena; njegov dragoceni dragi kamen; njegov rizničar i njegov savetnik. Svaki od ovih dragulja poseduje magične moći. Više o Maha Sudassani videti u sutti koja nosi njengovo ime, DN 17. [Natrag]

54. Četiri stepena svetosti jesu: ulazak u struju, jednom povratnik, ne-povratnik i arahant. [Natrag]

55. "Prijatelj" je na paliju avuso, "poštovani gospodine" = bhante, "vaša visosti" = ayasma. [Natrag]

56. Pošto je Ananda u ovom trenutku propustio da pita koja su to manja pravila, Sangha je odlučila da ne napušta nijedno od pravila sadržanih u Vinayi. [Natrag]

57. Ćhanna je bio Budin vozar još dok je on živeo kao princ u palati. Zbog svoje ranije bliskosti sa Budom, kasnije se ponašao oholo i odbijao je da se podvrgne disciplini. Ovo određivanje "veće kazne" (brahmadanda) pretvorilo ga je u monaha privrženog pravilima. [Natrag]

58. Handa dani bhikkhave amantayami vo: Vayadhamma sankhara appamadena sampadetha. Revnost (appamada) je objašnjena kao "prisustvo sabranosti". Komentar: "Treba da ispuniš sve svoje dužnosti ne dopuštajući sabranosti da iščili!" Tako je Blaženi, ležeći na samrtnom odru, sažeo u reči 'revnost' savet koji je davao tokom četrdeset i pet godina." [Natrag]

59. Anuruddha, stariji brat Anande, bi to beć znao zahvaljujući natprirodnoj moći čitanja misli drugih koju je posedovao. [Natrag]

60. Brama Sahampati bio je visoko božanstvo sveta Brame. Upravo je on bio taj koji je tek probuđenog Budu zamolio da podučava Dhammu u ovome svetu. Videti MN 26. [Natrag]

61. Sakka je kralj bogova na Tavatimsa nebesima i otuda u kosmološkoj hijerarhiji niži po rangu od Brame Sahampatija. [Natrag]

62. Nebeski cvet koji se na Zemlji pokazuje samo u specijalnim prilikama, naročito u vezi sa glavnim događajima iz Budinog života. Njegovo pojavljivanje u rukama ađivaka askete signaliziralo je poštovanom Maha Kasapi da se Budina parinibban već odigrala. (Videti niže, odeljak 26) [Natrag]

63. On je bio jedan od glavnih Budinih učenika i predsedavao je prvim saborom održanom ubrzo posle Budine parinibbane. Videti Helmuth Hecker, Maha Kassapa: Father of the Sangha (BPS Wheel No. 345). [Natrag]

64. Ovaj Subhadda nije ista osoba kao i asketa Subhadda, koji je bio poslednji Budin lični učenik. [Natrag]

65. Komentar ove stihove pripisuje starim monasima (thera, "starosta") sa Tambapani ostrva (Šri Lanka). [Natrag]