Theravāda budističko društvo

Digha nikāya 3

Ambaṭṭha sutta
Razgovor sa Ambaṭṭhom


Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme


1. Ovako sam čuo. Jednom je Blaženi lutao zemljom Kosala, praćen grupom od petsto monaha, i stigao u brahmansko selo Iććhānaṅgala. Tu se smestio u šumi blizu Iććhānaṅgale.

Odeljak o Pokkharasātiju

2. U to vreme brahman Pokkharasāti je živeo u Ukaṭṭhi, kraljevskom imanju prepunom životinja, bogatom pašnjacima, šumama, vodom i letinom, koje mu je Pasenadi, kralj Kosale, dao kao feud na poklon.

I brahman Pokkharasāti doču: „Asketa Gotama, sin plemena Sakya, koji je napustio klan Sakyana, lutao je zemljom Kosala, praćen velikom grupom monaha, grupom od petsto monaha. Stigavši u Iććhānaṅgalu, smestio se u obližnjoj šumi. Tom prilikom, ovakav se dobar glas proširio o poštovanom Gotami: ‘Zaista je Blaženi plemenit i potpuno probuđen, usavršen u znanju i ponašanju, srećan, znalac svetova, nenadmašni vodič onima kojima je potreban putokaz, učitelj božanskim i ljudskim bićima, budan, blažen. Snagom vlastite spoznaje razumeo je i zna da objasni ovaj svet, njegove dobre i zle duhove, božanstva, pokolenja isposnika i sveštenika, bogova i ljudi. On propoveda učenje i slovom i duhom, divno na početku, divno u sredini, divno na kraju; upućuje na potpuno savršen i pročišćen svetački život. Istinska je dobrobit videti tako usavršena bića.”

Brahmanski učenik Ambaṭṭha

3. A u to vreme je Pokkharasāti imao učenika po imenu Ambaṭṭha, veštog u recitovanju mantri, tumačenju mantri, znalac triju Veda, sa njihovim invokacijama, obrednim pravilima, fonologijom, etimologijom i povestima kao petom disciplinom; izučio je metriku i gramatiku, sasvim upućen u filozofiju prirode i telesna obeležja velikih ljudi. Njegov ga je učitelj i samog imenovao za učitelja ovim rečima: “Ono što ja zna, znaš i ti; ono što znaš ti, znam i ja”.

4. Onda Brahman Pokkharasāti reče svom učeniku Ambaṭṭhi: “Dragi Ambaṭṭha, kažu da je asketa Gotama, sin plemena Sakya… stigao u Iććhānaṅgalu i smestio se u obližnjoj šumi… Istinska je dobrobit videti tako usavršena bića. Idi, dragi moj Ambaṭṭha, do askete Gotame i vidi je li glas koji se proširio o njemu istinit ili nije, je li učitelj Gotama jedan od takvih ili nije. Tako ću, zahvaljujući tebi, saznati kakav je zaista učitelj Gotama.”

5. „Ali kako ću ja, gospodine, saznati je li glas koji se proširio o njemu istinit ili nije, je li učitelj Gotama zaista takav ili nije?”

“Dragi moj Ambaṭṭha, u našim himnama sačuvana su trideset dva obeležja velikog čoveka, a veliki čovek koji ih poseduje ima pred sobom samo dva puta, nijedan drugi. Ako živi životom kućedomaćina, postaće vladar koji pokreće točak istine, pravedni vladar koji vlada u skladu sa Dhammom, gospodar četiri strane sveta, pobednik, koji je učvrstio svoje kraljevstvo i poseduje sedam blaga. On ima ovih sedam blaga: točak kao blago, slona kao blago, konja kao blago, dragulj kao blago, ženu kao blago, nadzornika kao blago i savetnika kao sedmo blago. Njegova deca, kojih je više od hiljadu, jesu hrabra i odvažna, slamaju tuđe vojske. Svojom zemljom, omeđenom okeanom, vlada on bez batine, bez oružja, uz pomoć Dhamme. Ako ipak napusti domaćinski život i ode u beskućnike, postaje plemeniti i potpuno probuđeni, što skida velove sa ovoga sveta. Ali, dragi moj Ambaṭṭha, ja sam davalac himni, a ti si njihov primalac.”

6. “Da, gospodine”, odgovori Ambaṭṭha. Onda se diže s mesta na kojem je sedeo, pokloni se brahmanu Pokkharasātiju i pazeći da mu ovaj ostane sa desne strane. Onda se pope na kočije, koje su vukle kobile, te se zajedno sa još nekoliko učenika zaputi ka šumi kraj Iććhānaṅgale. Vozio se u kočiji dokle je bilo moguće, pa onda sa nje siđe i peške uđe u manastir.

7. Tom prilikom je jedan broj monaha hodao na otvorenom tamo-amo. Onda Ambaṭṭha, otide do njih i upita: „Gospodo, gde boravi učitelj Gotama? Došli smo da vidimo učitelja Gotamu.”

8. A monasi pomisliše: “Ovaj brahmanski učenik Ambaṭṭha je iz ugledne porodice, učenik je poznatog brahmana Pokkharasātij. Blaženi ne bi imao ništa protiv da prijateljski popriča sa tako uglednim osobama”. Tako rekoše Ambaṭṭhi: „Ono je njegova koliba, brahmanski učeniče, sa zatvorenim vratima. Priđi joj tiho, bez žurbe, popni se na trem, nakašlji se i pokucaj na vrata. Blaženi će ti otvoriti.”

9. Bez žurbe, brahmanski učenik Ambaṭṭha otide tiho do kolibe sa zatvorenim vratima, pope se na trem, nakašlja i pokuca na vrata. Blaženi mu otvori i Ambaṭṭha uđe. Sa njim uđoše i drugi brahmanski učenici, te se pozdraviše se sa njim. Kada taj učtivi i prijateljski razgovor bi završen, sedoše sa strane. Ali Ambaṭṭha je, pozdravljajući se, sve vreme šetao tamo-amo, dok je Blaženi sedeo.

10. Na to mu Blaženi reče: “Ambaṭṭha, da li tako razgovaraš sa učiteljima starijima od sebe i sa učiteljima svojih učitelja: hodaš tamo-amo ili stojiš dok ja sedim, tako se pozdravljaš?”

Prvo Ambaṭṭhino pominjanje reči “izrod”

“Ne, učitelju Gotamo. Primereno je da jedan brahman razgovara sa drugim samo kada obojica hodaju, stoje, sede ili leže. Ali što se tiče ćelavih asketa, tih crnoputih ropskih izroda nastalih od stopala Srodnikovih, sa njima razgovaram upravo ovako kao sa učiteljem Gotamom.”

11. “Ali, Ambaṭṭha, mora da si ovamo došao sa nekim ciljem. Ako je tako, Ambaṭṭha, usmeri svoj um na to i pažljivo slušaj. Iako neobučen, ovaj Ambaṭṭha misli da jeste obučen. Šta je to nego pomanjkanje obučenosti?”

12. Kad ovo bi rečeno, besan i uznemiren zato što ga je Blaženi nazvao neobučenim, Ambaṭṭha poče da vređa i psuje Blaženog: “Lako ću se obračunati sa asketom Gotamom!” A onda nastavi: ” Učitelju Gotama, Sakyani su sirovi, grubi, lako uvredljivi i nasilni. Oduvek su bili izrodi i takvi su ostali! Oni se ne klanjaju brahmanima, ne slave ih, ne poštuju i ne hvale. Ne priliči, nije u redu da se Sakyani – takvi izrodi kakvi su – ne klanjaju brahmanima, ne slave ih, ne poštuju i ne hvale.” To beše prvi put da je Ambaṭṭha nazvao Sakyane izrodima.

Drugo Ambaṭṭhino pominjanje reči “izrod”

13. “Ali, Ambaṭṭha, šta su ti toliko Sakyani nažao učinili?”

“Jednom smo, učitelju Gotama, moj učitelj brahman Pokkharasāti i ja nekim poslom otišli u Kapilavatthu. Tu smo se našli na glavnom trgu, u dvorani za okupljanja. U njoj je na visokim sedištima sedelo nekoliko Sakyana i njihovih prinčeva, koji su pokazivali prstom jedni na druge i cerekali. Ali oni su očigledno ismevali nas. A niko nam nije ponudio mesto da sednemo. Ne priliči, nije u redu da se Sakyani – takvi izrodi kakvi su – ne klanjaju brahmanima, ne slave ih, ne poštuju i ne hvale.” To beše drugi put da je Ambaṭṭha nazvao Sakyane izrodima.

Treće Ambaṭṭhino pominjanje reči “izrod”

14. “Čak se i mala prepelica, Ambaṭṭha oglašava kako joj je volja kada je u svom gnezdu. Kapilavatthu je dom Sakyanima. Ne priliči poštovanom Ambaṭṭhi da se vređa zbog tako nevažnih stvari.”

“Učitelju Gotama, postoje četiri kaste; plemići, brahmani, trgovci i najamnici. Tri od njih – plemići, trgovci i najamnici – tek su sluge brahmanima. Ne priliči, nije u redu da se Sakyani – takvi izrodi kakvi su – ne klanjaju brahmanima, ne slave ih, ne poštuju i ne hvale.” To beše treći put da je Ambaṭṭha nazvao Sakyane izrodima.

Sin sluge

15. Na to Blaženi pomisli: “Ovaj mladi učenik Ambaṭṭha zaista podcenjuje Sakyane nazivajući ih izrodima. Kako bi bilo da ja njega upitam za njegov klan?” I Blaženi mu reče: “Koji je tvoj klan, Ambaṭṭha?”

“Ja pripadam Kaṇhāyana klanu, učitelju Gotama.”

“Ali, Ambaṭṭha, prema liniji tvojih predaka i na očevoj i na majčinoj strani, Sakyani su potomci gospodara, dok ti potičeš od sina sluškinje Sakyana. Jer Sakyani smatraju kralja Okkāku svojim pretkom.

Jednom davno, u želji da sinu svoje najdraže kraljice obezbedi tron, proterao je starije prinčeve – Okkāmukhu, Karakaṇḍu, Hatthiniku i Sinisūru iz svog kraljevstva. Oni su se skrasili kraj jezera s lotosima, na obroncima Himalaja, u gustoj tikovoj šumi. U strahu da će pokvariti svoju plemenitu krv, oženiše se sopstvenim sestrama.

Onda se jednog dana kralj Okkāka obrati svojim ministrima i savetnicima: ‘Gospodo, gde sada žive pričevi?’

‘Vaše visočanstvo, postoji jezero s lotosima, na obroncima Himalaja, u gustoj tikovoj (sāka) šum. Tu oni sada žive. U strahu da će pokvariti svoju plemenitu krv, oženiše se sopstvenim (saka) sestrama.’

Na to kralj Okkāka bi nadahnut da izgovori ove reči: ‘Ti prinčevi su pravi Sakyani! Ti prinčevi su najbolji Sakyani!’ Od toga dana svi su znali za Sakyane i on beše njihov utemeljivač.

16. Isto tako, Ambaṭṭha, kralj Okkāka je imao sluškinju po imenu Disā. I ona je rodila crnoputog dečaka. Kad se rodio, crni dečak joj reče: ‘Operi me, majko, okupaj me! Skini tu prljavštinu sa mene! Biću ti od koristi!’ Ambaṭṭha, baš kao što danas ljudi kada vide demone, prepoznaju ih kao demone, u to vreme su ljudi demone zvali “crnim dečacima”. I rekoše: ‘Progovorio je čim se rodio – crni dečak se rodio!’ I od tog dana je nastao klan Kaṇhāyana, a on im beše utemeljivač. Na taj način, Ambaṭṭha, prema liniji tvojih predaka i na očevoj i na majčinoj strani, Sakyani su potomci gospodara, dok ti potičeš od sina sluškinje Sakyana.”

17. Kad ovo bi rečeno, ostali brahmanski učenici rekoše: “Učitelju Gotama, molimo vas ne unižavajte Ambaṭṭhu suviše, nazivajući ga sinom sluškinje. On je dobrog porekla, ugledan, učen, rečit i uman. U stanju je da znalački vodi dijalog sa učiteljem Gotamom.”

18. A Blaženi im odgovori: “Dobro, učenici, ako smatrate da je Ambaṭṭha lošeg porekla, bez ugleda, neuk, nemušt i glup, da nije u stanju znalački da vodi dijalog sa mnom, onda neka on zaćuti, a vi ćete razgovarati sa mnom. Ali ako smatrate da Ambaṭṭha jeste dobrog porekla, ugledan, učen, rečit i uman, da jeste u stanju da znalački vodi dijalog sa mnom, onda vi zaćutite i pustite njega da razgovara sa mnom.”

19. “Ambaṭṭha jeste dobrog porekla… u stanju da znalački vodi dijalog sa učiteljem Gotamom. Mi ćemo ćutati i dopustiti Ambaṭṭhi da razgovara sa učiteljem Gotamom.”

20. Tada Blaženi reče brahmanskom učeniku Ambaṭṭhi: “Dobro, Ambaṭṭha, imam jedno razložno pitanje za tebe. Neće ti se dopasti, ali svejedno treba na njega da odgovoriš. Ako to ne učiniš, već okolišiš, ćutiš ili se jednostavno okreneš da bi otišao, glava će ti upravo na ovom mestu prsnuti na sedam delova. Šta misliš, Ambaṭṭha? Prema onome što si čuo od starijih i uglednijih brahmana, učiteljevih učitelja, koje je poreklo Kaṇhāyana klana i ko je njegov začetnik?”

2Kad ovo bi rečeno, Ambaṭṭha ostane nem. Po drugi put, Blaženi reče brahmanskom učeniku Ambaṭṭhi: “Šta misliš, Ambaṭṭha? Prema onome što si čuo od starijih i uglednijih brahmana, učiteljevih učitelja, koje je poreklo Kaṇhāyana klana i ko je njegov začetnik?” I po drugi put Ambaṭṭha ostade nem. Zato mu Blaženi reče: “Odgovori sada, Ambaṭṭha. Nije sada vreme za ćutanje. Ako neko ne odgovori na razložno pitanje koje Tathāgata po treći put postavi, tome će glava upravo na tom mestu eksplodirati na sedam delova.”

21. U tom trenutku yakkha Vađirapāṇi, koji je sa ogromnim gvozdenim buzdovanom u ruci, užarenim, plamenim, usijanim, lebdeo iznad glave brahmanskog učenika Ambaṭṭhe, pomisli: “Ako ovaj brahmanski učenik Ambaṭṭha ne odgovori kada bude pitan i treći put, razlupaću mu glavu na sedam delova!” Onda Blaženi ugleda yakkhu Vađirapāṇija, a ugleda ga brahmanski učenik Ambaṭṭha.

Ambaṭṭha beše prestravljen, zapanjen, digla mu se kosa na glavi. Primače se bliže Blaženom da ga zaštiti, pa reče: “Šta ste rekli? Molim vas ponovite pitanje.”

“Šta misliš, Ambaṭṭha? Prema onome što si čuo od starijih i uglednijih brahmana, učiteljevih učitelja, koje je poreklo Kaṇhāyana klana i ko je njegov začetnik?”

“Čuo sam, učitelju Gotama, da je upravo tako kako kažete. To je poreklo Kaṇhāyana klana i to je njegov začetnik.”

Rasprava o Ambaṭṭhinom nasleđu

22. Kada ovo bi rečeno, okupljeni brahmanski studenti povikaše u glas: “Ispada da brahmanski učenik Ambaṭṭha jeste lošeg porekla, bez ugleda, sin sakyanske sluškinje i da su sakyanski sinovi njegovi gospodari! Ispada da je istina sve što je asketa Gotama govorio. A mi smo hteli da ga kritikujemo!”

23. Na to Blaženi pomisli: “Ovi brahmanski učenici previše unižavaju Ambaṭṭhu, govoreći o sinu sluškinje. Kako bi bilo ako bih mu pomogao?” Onda Blaženi reče brahmanskim učenicima: “Učenici, ne unižavajte Ambaṭṭhu previše, govoreći o sinu sluškinje. Taj crni dečak beše veliki mudrac. Otišao je u južnu zemlju i naučio sve brahmanske svete mantre. Onda je došao do kralja Okkāke i zaprosio njegovu kćer Maddarūpi. A kralj beše van sebe od besa: ‘Šta taj sin sluškinje misli, kad traži ruku moje kćeri!’ Razjaren, zategnu strelu oštru poput brijača. Ali nije bio u stanju ni da je odapne, ni da je spusti.

Na to ministri i savetnici kraljevi zamoliše crnog dečaka: ‘Poštedite našeg kralja, gospodine, poštedite ga!’

‘Kralj će biti pošteđen. Ali ako odapne strelu nadole, to će izazvati zemljotres u čitavoj zemlji.’

‘Poštedite našeg kralja, gospodine, i poštedite našu zemlju!’

‘I kralj i zemlja biće pošteđeni. Ali ako odapne strelu nagore, neće biti kiše u zeloj zemlji sedam godina.’

‘Poštedite našeg kralja, gospodine, poštedite našu zemlju i neka bude kiše!’

‘I kralj i zemlja biće pošteđeni, padaće kiša. Ali ako kralj odapne strelu ka krunskom princu, princ će biti potpuno bezbedan i nepovređen!’

Na to ministri rekoše kralju Okkāki: ‘Neka kralj Okkaka odapne strelu ka krunskom princu. On će biti potpuno bezbedan i nepovređen.’

Kralj Okkāka odape strelu ka krunskom princu. I on ostade potpuno bezbedan i nepovređen. Kralj Okkāka beše prestravljen, zapanjen, digla mu se kosa na glavi. U strahu od božanske kazne, dade ruku svoje kćeri Maddarūpi. Učenici, ne unižavajte Ambaṭṭhu previše, govoreći o sinu sluškinje. Taj crni dečak beše veliki mudrac.”

Nadmoć plemića

24. Onda se Blaženi obrati brahmanskom učeniku Ambaṭṭhi: “Šta misliš, Ambaṭṭha? Zamisli da sin plemića oženi kćer brahmana i potom dobiju sina. Da li bi takav sin plemića i brahmanke dobio svoje sedište i vodu od brahmana?”

“Dobio bi, učitelju Gotama.”

“Da li bi mu brahmani dopustili da učestvuje u ritualima za pretke, prinošenju žrtve paljenice, posvećenju i gozbi za goste?”

“Dopustili bi mu, učitelju Gotama.”

“Da li bi ga brahmani poučili svetim himnama ili ne?”

“Poučili bi ga, učitelju Gotama.”

“Da li bi pred njim držali svoje žene pod velom ili ne bi?”

“Ne bi, učitelju Gotama.”

” A da li bi ga plemići miropomazali za vladara?”

“Ne bi, učitelju Gotama.”

“A zašto?”

“Zato što nije dobrog porekla sa majčine strane.”

25. “Šta misliš, Ambaṭṭha? Zamisli da sin brahmana oženi kćer plemića i potom dobiju sina. Da li bi takav sin brahmana i plemkinje dobio svoje sedište i vodu od brahmana?”

“Dobio bi, učitelju Gotama.”

27. “Da li bi mu brahmani dopustili da učestvuje u ritualima za pretke, prinošenju žrtve paljenice, posvećenju i gozbi za goste?”

“Dopustili bi mu, učitelju Gotama.”

“Da li bi ga brahmani poučili svetim himnama ili ne?”

“Poučili bi ga, učitelju Gotama.”

“Da li bi pred njim držali svoje žene pod velom ili ne bi?”

“Ne bi, učitelju Gotama.”

“A da li bi ga plemići miropomazali za vladara?”

“Ne bi, učitelju Gotama.”

“A zašto?”

“Zato što nije dobrog porekla sa očeve strane.”

26. “Tako su, Ambaṭṭha, plemići nadmoćni i brahmani inferiorni, bilo da se upoređuju žena sa ženom ili muškarac sa muškarce. Šta misliš, Ambaṭṭha? Zamisli da brahmani zbog nekog prekršaja obriju glavu nekom brahmanu, pospu ga vrećom pepela i proteraju ga iz sela ili grada. Da li bi takav brahman dobio svoje sedište i vodu od brahmana?”

“Ne bi, učitelju Gotama.”

“Da li bi mu brahmani dopustili da učestvuje u ritualima za pretke, prinošenju žrtve paljenice, posvećenju i gozbi za goste?”

“Ne bi, učitelju Gotama.”

“Da li bi ga brahmani poučili svetim himnama ili ne?”

“Ne bi, učitelju Gotama.”

“Da li bi pred njim držali svoje žene pod velom ili ne bi?”

“Držali bi, učitelju Gotama.”

27. “Šta misliš, Ambaṭṭha? Zamisli da plemići zbog nekog prekršaja obriju glavu nekom plemiću, pospu ga vrećom pepela i proteraju ga iz sela ili grada. Da li bi takav plemić dobio svoje sedište i vodu od brahmana?”

“Dobio bi, učitelju Gotama.”

“Da li bi mu brahmani dopustili da učestvuje u ritualima za pretke, prinošenju žrtve paljenice, posvećenju i gozbi za goste?”

“Dopustili bi mu, učitelju Gotama.”

“Da li bi ga brahmani poučili svetim himnama ili ne?”

“Poučili bi ga, učitelju Gotama.”

“Da li bi pred njim držali svoje žene pod velom ili ne bi?”

“Ne bi, učitelju Gotama.”

28.“U takvoj situaciji, Ambaṭṭha, taj plemić je na samom dnu, obrijane glave, po njemu posut pepeo i proteran iz sela ili grada. Pa ipak, iako je doživeo najveće poniženje, taj plemić je nadmoćniji i brahmani inferiorniji. Brahmā Sanaṅkumāra je izrekao ove stihove:

‘Plemić je najbolji među onima
koji klan uzimaju kao svoje merilo.
Ali usavršen u znanju i ponašanju
najbolji je među bogovima i ljudima.’

Te stihove je dobro ispevao Brahmā Sanaṅkumāra, ne loše; dobro su izgovoreni, ne loše, korisni, ne povređuju i ja ih odobravam. Jer i ja isto tako kažem:

Plemić je najbolji među onima
koji klan uzimaju kao svoje merilo.
Ali usavršen u znanju i ponašanju
najbolji je među bogovima i ljudima.

Znanje i ponašanje

29. “Ali šta je, učitelju Gotama, to ponašanje, šta je to znanje?”

“Ambaṭṭha, u nenadmašnom znanju i ponašanju nema govora o precima, klanu ili gordosti koja kaže: ‘Ti me zaslužuješ’ ili ‘Ti me ne zaslužuješ’. Gde god postoji davanje, uzimanje ili davanje i uzimanje pri sklapanju braka, postoji i takav govor i gordost: ‘Ti me zaslužuješ’ ili ‘Ti me ne zaslužuješ’. Ko god je zrobljenih takvih stvari kao što su preci, klan ili gordost, kao što je davanje, uzimanje ili davanje i uzimanje, taj je daleko od nenadmašnog znanja i ponašanja. To dvoje postiže se tek napuštanjem takvih stvari.”

30. “Ali šta je, učitelju Gotama, to ponašanje, šta je to znanje?”

“Ambaṭṭha, to je kada se Tathāgata pojavi u ovome svetu, plemenit i potpuno probuđen, usavršen u znanju i ponašanju, srećan, znalac svetova, nenadmašni vodič onima kojima je potreban putokaz, učitelj božanskim i ljudskim bićima, budan, blažen. Snagom vlastite spoznaje razumeo je i zna da objasni ovaj svet, njegove dobre i zle duhove, božanstva, pokolenja isposnika i sveštenika, plemenitih i običnih ljudi. On propoveda učenje i slovom i duhom, divno na početku, divno u sredini, divno na kraju; upućuje na potpuno savršen i pročišćen svetački život.

31. Onda kućedomaćin ili kućedomaćinov sin ili neko rođen u nekom drugom klanu čuje tu Dhammu. Kad čuje Dhammu, on stiče poverenje u Tathāgatu. Kad poseduje poverenje, ovako razmišlja: ‘Domaćinski život je skučen i prašnjav. Svetački život je poput širokog polja. Nije lako u kući praktikovati svetački život potpuno savršen i čist, nalik uglačanoj školjki. Šta ako bih obrijao kosu i bradu, obukao žuti ogrtač, napustio domaćinski život, te otišao u beskućnike?’ A kasnije, napustivši mali ili veliki imetak, napustivši mali ili veliki krug srodnika, obrije glavu i bradu, stavi na sebe žuti ogrtač i ostavivši iza sebe domaćinski život, postane beskućnik.

32. Kada je tako otišao u beskućnike, živi on obuzdan granicama Pātimokkhe, savršenog ponašanja i delovanja. Videći opasnost i u najmanjoj pogrešci, vežba sebe držeći se pravila vežbanja. I telom i rečima čini samo ono što je korisno, život mu biva pročišćen, a on prožet vrlinom. Stražari na vratima čula, učvrstio je svesnost i jasno razumevanje, zadovoljan je.

Mali odeljak o vrlini

33. A kako to, Ambaṭṭha, monah postaje usavršen u vrlini? Odustavši od ubijanja živih bića, ne ubija živa bića. Štap i oružje je odložio. Blago i smerno živi, pun saosećanja prema svim bićima. To je deo njegove vrline.

Odustavši od uzimanja onoga što nije dato, ne uzima ono što mu nije dato. Prihvata i očekuje samo ono što mu je dato, živi u poštenju i iskrenosti srca. To je takođe deo njegove vrline.

Napustivši necelibat, pridržava se celibata. Živi odvojeno, odustavši od vulgarne prakse seksualnog snošaja. To je takođe deo njegove vrline.

34. Napustivši laganje, on ne laže. Govori istinu, čvrsto se drži istine, poverljiv i pouzdan, ne obmanjuje bilo koga na ovome svetu. To je takođe deo njegove vrline.

Napustivši ogovaranje, on ne ogovara. Ne ponavlja tamo ono što je čuo ovde, kako bi ove ljude zavadio s onima, niti ponavlja ovde ono što je čuo tamo, kako bi one ljude zavadio s ovima. Tako spaja podeljene, podstiče prijateljstvo, uživa u slozi, raduje se slozi, oduševljava slogom, govori reči koje jačaju slogu. To je takođe deo njegove vrline.

Napustivši grube reči, ne izgovara grube reči. Govori reči koje su blage, prijatne za uho i ljubazne, koje idu pravo do srca, učtive su, poželjne za mnoge i s njima su saglasni mnogi. To je takođe deo njegove vrline.

Napustivši naklapanje, on ne priča iz dosade. Govori u pravo vreme, govori činjenice, govori o onome što jeste dobro, govori o Dhammi i praksi. U pravo vreme govori reči koje su vredne beleženja, razložne, umerene i korisne. To je takođe deo njegove vrline.

35. Asketa Gotama odustao je od uništavanja semenki i biljaka. Jede samo jednom dnevno, odustavši od jela noću i izvan propisanog vremena. Odustao je od plesa, pevanja, muzike i pozorišnih predstava. Odustao je od nošenja venaca, korišćenja mirisa i ulepšavanja balzamima. Odustao je od visokih i luksuznih ležajeva. Odustao je od primanja zlata i srebra. Odustao je od primanja sirovog zrna i sirovog mesa, primanja žena i devojaka, robova ropkinja, koza i ovaca, živine i svinja, primanja slonova, stoke, konja i kobila. Odustao je od prihvatanja njiva i livada. Odustao je od izvršavanja tuđih naloga i prenošenja poruka. Odustao je od kupovanja i prodavanja, od lažnih utega, lažnih metala i lažnih mera. Odustao je od primanja mita, obmanjivanja, podvaljivanja i lukavstva. Odustao je od ranjavanja, ubijanja, vezivanja, prepada, pljačkanja i nasilja. To je takođe deo njegove vrline.

Srednji odeljak o vrlini

36. Iako ima asketa i brahmana koji, živeći od hrane koju im daruju predani, još uvek uništavaju biljke i semenke – biljke koje se razmnožavaju korenom, izdankom, reznicom, okcem ili iz semena – asketa Gotama je odustao od uništavanja semenki i biljaka. To je takođe deo njegove vrline.

37. Iako ima asketa i brahmana koji, živeći od hrane koju im daruju predani, još uvek gomilaju stvari radi svog užitka, kao što su hrana, piće, odeća, kočije, ležajevi, mirisi i druge materijalne stvari – asketa Gotama je odustao od gomilanja stvari. To je takođe deo njegove vrline.

38. Iako ima asketa i brahmana koji, živeći od hrane koju im daruju predani, još uvek prisustvuju neprikladnim događajima, kao što su: predstave plesa, pevanja i muzike, pozorišne predstave, pričanje legendi, muzika koja se izvodi pljeskanjem, cimbalima i bubnjevima, izložbe umetnina, akrobatske predstave, borbe slonova, konja, bivola, bikova, ovnova, petlova i prepelica, borbe štapovima, pesnicama i rvanje, vojne parade, manevri i smotre – asketa Gotama je odustao od prisustvovanja takvim neprikladnim događajima. To je takođe deo njegove vrline.

39. Iako ima asketa i brahmana koji se, živeći od hrane koju im daruju predani, još uvek upuštaju u igre i zabave kao što su: šah na tabli sa osam redova, šah na tabli sa deset redova, igra naslepo, školice, mikado, igre sa kockom, klis, bojenje šakom, klikeranje, sviranje kroz savijeni list, oranje malim plugovima, akrobacije, igra sa papirnim vetrenjačama, igra sa alatima za merenje, igra sa dečijim kolicima, igra sa dečijim lukom i strelom, pogađanje slova ispisanih po vazduhu ili leđima, pogađanje tuđih misli ili pantomima – asketa Gotama je odustao od ovakvih igara i zabava. To je takođe deo njegove vrline.

40. Iako neki askete i brahmani, dok žive od hrane koju im poklanjaju sledbenici, uživaju u visokim i luksuznim ležajevima i sedištima, kao što su: prostrane sofe, prestoli sa nogama u obliku izrezbarenih životinja, prekrivači sa dugim resama, šareni prekrivači sastavljeni od više delova, beli vuneni prekrivači, vuneni prekrivači sa vezenim cvetovima, jorgani, vuneni prekrivači sa vezenim životinjama, vuneni prekrivači čupavi sa obe ili samo sa jedne strane, krevetski čaršavi ukrašeni draguljima, svileni prekrivači, raskošni tepisi, prostirke za slonove, konje ili kočije, prostirke od kože antilope, prostirke od meke kože jelena, kreveti sa baldahinom ili ležaljke sa crvenim jastucima za glavu i noge – asketa Gotama je odustao od takvih visokih i luksuznih ležajeva i sedišta. To je takođe deo njegove vrline.

41. Iako neki askete i brahmani, dok žive od hrane koju im poklanjaju sledbenici, još uvek koriste razne stvari za ulepšavanje i ukrašavanje, kao što su: utrljavanje mirisnog praha u kožu, trljanje tela uljima, kupanje u mirisnoj vodi, masiranje udova, ogledala, kreme, cvetni venci, parfemi, pomade, rumenilo, narukvice, povezi za glavu, ukrašeni štapovi za hodanje, izrezbarene čuture, rapiri, suncobrani, izvezene sandale, turbani, dijademe, teralice za muve od dlaka iz repa jaka, ogrtači sa dugim resama – asketa Gotama je odustao od takvog ulepšavanja i ukrašavanja. To je takođe deo njegove vrline.

42. Iako se neki askete i brahmani, dok žive od hrane koju im poklanjaju sledbenici, još uvek upuštaju u naklapanje o različitim nevažnim temama, kao što je razgovor o kraljevima, kraljevim savetnicima i lopovima; razgovor o vojskama, opasnostima i ratovima; razgovor o hrani, piću, odeći i prenoćištu; razgovor o cvetnim vencima i mirisima; razgovor o rođacima, vozilima, selima, varošima, gradovima i zemljama; razgovor o ženama i herojima; razgovor na ulici i kraj izvora; razgovor o pokojnicima, raznim sitnicama, spekulacijama o nastanku sveta, nastanku mora; razgovor o dobitku i gubitku – asketa Gotama je odustao od takvog naklapanja. To je takođe deo njegove vrline.

43. Iako se neki askete i brahmani, dok žive od hrane koju im poklanjaju sledbenici, još uvek upuštaju u rasprave i govore jedni drugima:

“Ti ne razumeš ovo učenje i pravila. Ja razumem ovo učenje i pravila.”

“Kako bi ti uopšte mogao da razumeš ovo učenje i pravila?”

“Grešiš. Ja sam u pravu.”

“Ja sam dosledan. Ti si nedosledan.”

“Ono što je trebalo reći na početku, ti si rekao na kraju. Ono što je trebalo reći na kraju, ti si rekao na početku.”

“To što si tako pažljivo smislio bilo je pobijeno.”

“Učenje ti je odbačeno. Dokazano je da si u zabludi. Idi i bolje uči ili ako možeš, iskobeljaj se iz zamke u koju si upao!” – asketa Gotama je odustao od takvih rasprava. To je takođe deo njegove vrline.

44. Iako se neki askete i brahmani, dok žive od hrane koju im poklanjaju sledbenici, još uvek upuštaju u prenošenje poruka i obavljanju zadataka za kraljeve, kraljeve savetnike, ratnike, brahmane, kućedomaćine ili mlade (koji im naređuju): „Dođi ovamo, idi tamo, uzmi ovo, donesi to odande“ – asketa Gotama n je odustao od prenošenja poruka i obavljanja zadataka. To je takođe deo njegove vrline.

45. Iako se neki askete i brahmani, dok žive od hrane koju im poklanjaju sledbenici, još uvek upuštaju u prevare, laskanje [radi dobiti], nagoveštavanje [šta im darivati], omalovažavanje drugih i korišćenje materijalnog poseda da se stekne još veći posed – asketa Gotama je odustao od takvih prevara. To je takođe deo njegove vrline.

Veliki odeljak o vrlini

46. Iako neki askete i brahmani, dok žive od hrane koju im poklanjaju sledbenici, još uvek zarađuju za život takvim pogrešnim življenjem, takvim nedoličnim znanjem kao što su: proricanje dugovečnosti, materijalnog blagostanja itd. ili obrnutog na osnovu obeležja na čovekovim udovima, šakama, stopalima itd.; proricanje na osnovu znamenja i znakova; proricanje na osnovu gromova i drugih nebeskih pojava; tumačenje značajnih snova; proricanje sreće na osnovu belega na telu; proricanje na osnovu tkanine koju su izgrizli miševi; prinošenje žrtvi paljenica; prinošenje žrtvi posipanjem vatre; prinošenje pleve, pirinčanog brašna, pirinčanog zrna, ghija ili ulja; prinošenje žrtve uz recitovanje; prinošenje krvnih žrtava; proricanje na osnovu vrhova prstiju; određivanje da li je mesto za kuću ili vrt pogodno ili ne; predviđanja za državne činovnike; poznavanje vradžbina za umirivanje demona na groblju; poznavanje vradžbina za lečenje oni koje su zaposeli duhovi; poznavanje vradžbina koje treba da izgovara onaj ko živi u kući od zemlje; poznavanje zmija (radi lečenja od ujeda zmije ili umirivanja zmija); poznavanje otrova (radi neutralisanja ili spravljanja otrova) ; poznavanje škorpija i pacova (radi lečenja od ujeda škorpije ili pacova); poznavanje ptica i gavrana (radi razumevanja graktanja ptica i gavrana); proricanje koliko će godina neko živeti; poznavanje bajalica koje štite od strela; recitovanje bajalica kako bi se razumeo jezik životinja – asketa Gotama je odustao od takvog pogrešnog življenja, takvih nedoličnih veština. To je takođe deo njegove vrline.

47. Iako neki askete i brahmani, dok žive od hrane koju im poklanjaju sledbenici, još uvek zarađuju za život takvim pogrešnim življenjem, takvim nedoličnim znanjem kao što su tumačenje značenja boja, oblika i drugih osobina ovih predmeta, da bi odredili donose li oni sreću ili nesreću svojim vlasnicima: dragulji, odeća, štapovi, mačevi, koplja, strele, lukovi, drugo oružje, žene, muškarci, mladići, devojke, robovi, robinje, slonovi, konji, goveda, bikovi, krave, jarci, ovnovi, živina, prepelice, gušteri, zečevi, kornjače i druge životinje – asketa Gotama je odustao od takvog pogrešnog življenja, takvih nedoličnih veština. To je takođe deo njegove vrline

48. Iako neki askete i brahmani, dok žive od hrane koju im poklanjaju sledbenici, još uvek zarađuju za život takvim pogrešnim življenjem, takvim nedoličnim znanjem kao što su predviđanja: kralj i njegova vojska će napredovati; kralj i njegova vojska će se povlačiti; naš kralj će napasti i neprijateljski kralj će se povući; neprijateljski kralj će napasti i naš kralj će se povući; naš kralj će trijumfovati, a neprijateljski kralj će biti poražen; neprijateljski kralj će trijumfovati, a naš kralj će biti poražen; takva će biti pobeda za jednoga, a poraz za drugoga – asketa Gotama je odustao od takvog pogrešnog življenja, takvih nedoličnih veština. To je takođe deo njegove vrline.

49. Iako neki askete i brahmani, dok žive od hrane koju im poklanjaju sledbenici, još uvek zarađuju za život takvim pogrešnim življenjem, takvim nedoličnim znanjem kao što su predviđanja: biće pomračenje meseca, pomračenje sunca, pomračenje sazvežđa; sunce i mesec će se kretati svojom uobičajenom putanjom; sunce i mesec će se kretati promenjenom putanjom; sazvežđa će se kretati svojom uobičajenom putanjom; sazvežđa će se kretati promenjenom putanjom; biće meteorska kiša; biće vatre na nebu; biće zemljotres; biće gromova; biće izlazak, zalazak, zatamnjenje i zasvetljenje meseca, sunca i zvezda; takav će biti rezultat pomračenja meseca, pomračenja sunca, pomračenja sazvežđa (i tako dalje, sve do) takav će biti rezultat izlaska, zalaska, zatamnjenja i zasvetljenja meseca, sunca i zvezda – asketa Gotama je odustao od takvog pogrešnog življenja, takvih nedoličnih veština. To je takođe deo njegove vrline.

50. Iako neki askete i brahmani, dok žive od hrane koju im poklanjaju sledbenici, još uvek zarađuju za život takvim pogrešnim življenjem, takvim nedoličnim znanjem kao što su predviđanja: biće obilna kiša, biće suša, biće dobra žetva, biće glad, biće sve sigurno, biće opasnosti, biće bolesti, biće zdravlja ili zarađuju tako što rade poslove računovođe, izračunavanja i proračunavanja, pisanja poezije i spekulisanja o ovome svetu – asketa Gotama je odustao od takvog pogrešnog življenja, takvih nedoličnih veština. To je takođe deo njegove vrline.

51. Iako neki askete i brahmani, dok žive od hrane koju im poklanjaju sledbenici, još uvek zarađuju za život takvim pogrešnim življenjem, takvim nedoličnim znanjem kao što su: određivanje povoljnog datuma za venčanja; određivanje povoljnog datuma za veridbu i razvod; određivanje povoljnog datuma za štednju ili trošenje novca; recitovanje bajalica koje ljudima donose sreću ili nesreću; recitovanje bajalica kojima se sprečava trudnoća; recitovanje vradžbina od kojih se čoveku veže jezik, parališe vilicu, gubi kontrolu nad svojim rukama, gubi kontrolu nad vilicom ili postane gluv; davanje proročkih odgovora na pitanja, uz pomoć ogledala, devojke ili božanstva; obožavanje sunca; obožavanje Mahābrahme; bljuvanje vatre; zazivanje boginje sreće – asketa Gotama je odustao od takvog pogrešnog življenja, takvih nedoličnih veština. To je takođe deo njegove vrline.

52. Iako neki askete i brahmani, dok žive od hrane koju im poklanjaju sledbenici, još uvek zarađuju za život takvim pogrešnim življenjem, takvim nedoličnim znanjem kao što su: obećavanje darova božanstvima u zamenu za učinjene usluge; ispunjavanje takvih obećanja; rituali vezani za demone; recitovanje bajalica za zaštitu kuće; izazivanje potencije i sterilnosti; pripremanje i osvećivanje lokacije za kuću; ritualno ispiranje usta i kupanje; prinošenje žrtava paljenica; prepisivanje sredstava za povraćanje, pražnjenje creva i izbacivanje šlajma; prepisivanje ulja za uho, kapi za oči i nos, masti i melema; operisanje očiju i ušiju; opšte operacije na telu; lečenje dece; primena lekovitih korena; povezi sa melemima od lekovitih biljaka – asketa Gotama je odustao od takvog pogrešnog življenja, takvih nedoličnih veština. To je takođe deo njegove vrline.

53. Ambaṭṭha, monah koji je tako prožet vrlinom ne vidi bilo kakvu opasnost u svojoj obuzdanosti vrlinom. Kao što miropomazani plemeniti ratnik, što porazio je neprijatelje, ne vidi bilo kakvu opasnost od svojih neprijatelja, isto tako i monah koji je tako prožet vrlinom ne vidi bilo kakvu opasnost u svojoj obuzdanosti vrlinom. Kad poseduje taj kvalitet obuzdanosti u vrlini, doživljava onu vrstu sreće kojoj se ne može ništa prigovoriti. Na taj način, Ambaṭṭha, monah je usavršen u vrlini.

Obuzdavanje čula

54. A kako to, Ambaṭṭha, monah stražari na vratima čula? Kad vidi oblik okom, monah se ne veže za njegova obeležja i detalje. Pošto, kad ostavi oko bez nadzora, loša, štetna stanja gramzivosti i odbojnosti mogu da ga osvoje, vežba njegovo obuzdavanje, stražari nad čulom vida, obuzdava čulo vida. Kad čuje zvuk uhom… Kad oseti miris nosom… Kad kuša ukus jezikom… Kad dodirne predmet telom… Kad prepozna mentalni objekat umom, monah se ne veže za njegova obeležja i detalje. Pošto, kad ostavi um bez nadzora, loša, štetna stanja gramzivosti i odbojnosti mogu da ga osvoje, on vežba njegovo obuzdavanje, stražari nad čulom uma, obuzdava čulo uma. Kad poseduje taj kvalitet obuzdanosti u vrlini, doživljava onu vrstu sreće kojoj se ne može ništa prigovoriti. Na taj način, Ambaṭṭha, monah stražari na vratima čula.

Svesnost i jasno razumevanje

55. A kako to, Ambaṭṭha, monah poseduje svesnost i jasno razumevanje? Tako, Ambaṭṭha, kad odlazi i dolazi, monah postupa sa jasnim razumevanjem; kad gleda pravo i kad gleda u stranu, postupa s punom pažnjom; kad savija i kad pruža svoje udove, postupa sa punom pažnjom; kad oblači svoj donji ogrtač, kad nosi spoljašnji ogrtač i zdelu za prošenje hrane, postupa s punom pažnjom; kad jede, pije, žvaće i guta hranu, postupa s punom pažnjom; kad obavlja veliku i malu nuždu, postupa s punom pažnjom; kad hoda, stoji, sedi, leže i ustaje, govori i ćuti, postupa s punom pažnjom. Na taj način, Ambaṭṭha, monah poseduje svesnost i jasno razumevanje.

Zadovoljenost

56. A kako je to, Ambaṭṭha, monah zadovoljan? Tako, Ambaṭṭha, monah je zadovoljan ogrtačem da zaštiti telo i dobijenom hranom da utoli glad; gde god da krene, sa sobom nosi samo ogrtač i zdelu. Kao i ptici što su, kud god da krene, jedini teret sopstvena krila, tako je i monah zadovoljan ogrtačem da zaštiti telo i dobijenom hranom da utoli glad; gde god da krene, sa sobom nosi samo ogrtač i zdelu. Na taj način, Ambaṭṭha, monah je zadovoljan.

Napuštanje prepreka

57. Kad poseduje takvo svojstvo plemenite vrline i plemenitu obuzdanost čula, kada poseduje takvu plemenitu svesnost i jasno razumevanje, tada odlazi na osamljeno, mirno mesto: u šumu, podnožje drveta, planinu, klisuru, pećinu, mesto za kremaciju, gustu džunglu, proplanak, stog sena. Kada se vrati iz prošenja hrane, posle jela, seda nogu ukrštenih, uspravnog tela i ustali svesnost pred sobom.

58. Napustivši pohlepu za ovim svetom, živi uma oslobođenog pohlepe; um svoj pročišćuje od pohlepe. Napustivši zlovolju i mržnju, živi uma oslobođenog zlovolje, stalo mu je do dobrobiti svih živih bića; um svoj pročišćuje od zlovolje i mržnje. Napustivši tromost i tupost, živi oslobođen tromosti i tuposti, vidi svetlost, svestan i s jasnim razumevanjem; um svoj pročišćuje od tromosti i tuposti. Napustivši uznemirenost i kajanje, živi neuznemiren, uma sasvim spokojnog; um svoj pročišćuje od uznemirenosti i kajanja. Napustivši sumnju, živi tako što je prevazišao sumnju, ne dvoumi se o povoljnim stanjima; um svoj pročišćuje od sumnje.

59. Ambaṭṭha, zamisli čoveka koji hoće da uzme novac u zajam i pokrene sopstveni posao. Onda mu se taj posao razvije, tako da je u stanju da vrati pozajmicu i još mu ostane dovoljno da izdržava svoju ženu. Kad na to pomisli, čovek je zadovoljan i pun radosti.

60. Ili zamisli čoveka koji je bolestan, muči ga teška, po život opasna bolest, tako da nije u stanju ni da jede i telo mu je malaksalo. Kasnije se oporavi od bolesti, dobije apetit i telo mu povrati snagu. Kad na to pomisli, čovek je zadovoljan i pun radosti.

61. Ili zamisli čoveka zatočenog u zatvoru. No kasnije ga iz tog zatvora, ograđenog visokim zidinama, puste bez ikakve globe i štete po njegov imetak. Kad na to pomisli, čovek je zadovoljan i pun radosti.

62. Ili zamisli nekog slugu, čoveka koji nije samostalan, već zavisi od drugih, bez prava da ide kud mu je volja. No kasnije ga oslobode ropstva, tako da nadalje zavisi od samoga sebe, a ne od drugih, slobodan da ide kud god mu je volja. Kad na to pomisli, čovek je zadovoljan i pun radosti.

63. Ili zamisli čoveka imućnog, s velikom imetkom, koji se zaputi preko pustinje. I uspe da pređe tu pustinju i vrati se u svoje selo, bez ikakve štete po sebe i svoj imetak. Kad na to pomisli, čovek je zadovoljan i pun radosti.

64. Isto tako, Ambaṭṭha, kada vidi da ovih pet prepreka nije prevladao u sebi, monah ih jednu za drugom razume kao dug, bolest, zatvor, ropstvo i put preko pustinje. Ali kada vidi da je tih pet prepreka prevladao u sebi, monah ih jednu za drugom razume kao oslobođenost od duga, zdravlje, izlazak iz zatvora, oslobađanje iz ropstva i bezbednu zemlju.

65. Kada vidi da je ovih pet prepreka prevladao u sebi, u monahu se rađa radost. Kada je radostan, u njemu se rađa ushićenje; onome ko je ushićen, telo postaje smireno; onaj čije je telo smireno, oseća zadovoljstvo; u onome ko oseća zadovoljstvo, um postaje koncentrisan.

Prvo zadubljenje

66. Sasvim obuzdanih čula, bez mentalnih nečistoća, ulazi tako monah i ostaje na prvom stupnju zadubljenja, praćenim usmerenošću misli i istraživanjem, uz ushićenje i zadovoljstvo rođeno iz osame. Onda on natapa i prožima, preplavljuje i ispunjava svoje telo ushićenjem i zadovoljstvom rođenim iz osame. Ne postoji nijedan deo tela koji nije prožet ushićenjem i zadovoljstvom rođenim iz osame.

Kao kad vešti berberin ili njegov pomoćnik sipa prašak u metalnu posudu i meša je s vodom da dobije sapunicu; tada je pena puna vlage, prožeta vlagom iznutra i spolja, ali ne previše; isto tako monah natapa i prožima, preplavljuje i ispunjava svoje telo ushićenjem i zadovoljstvom rođenim iz osame, tako da nijedan deo tela ne ostaje nezahvaćen ushićenjem i zadovoljstvom rođenim iz osame. To je, Ambaṭṭha, deo njegovog ponašanja.

Drugo zadubljenje

67. A zatim, Ambaṭṭha, smirivanjem usmerenosti misli i istraživanja, ulazi on i ostaje na drugom stupnju zadubljenja, koji karakterišu kako samopouzdanje i sabranost uma, oslobođenog usmerenosti misli i istraživanja, tako i ushićenje i zadovoljstvo rođeni iz koncentracije. Onda natapa i prožima, preplavljuje i ispunjava svoje telo ushićenjem i zadovoljstvom rođenim iz koncentracije. Ne postoji nijedan deo čitavog tela koji nije prožet ushićenjem i zadovoljstvom rođenim iz koncentracije.

68. Ambaṭṭha, zamisli duboko jezero, u čijim dubinama je izvor sveže vode i u koje se ne uliva nijedna reka ni sa istoka ni sa zapada, ni sa severa ni sa juga, niti ga bilo kad zapljuskuju kiše; ali hladni izvor u dubinama jezerskim ispuniće i prožeće ga svog, tako da nijedan deo jezera ne ostane neprožet vodom iz tog hladnog izvora. Isto tako, monah natapa i prožima, preplavljuje i ispunjava upravo to telo ushićenjem i zadovoljstvom rođenim iz koncentracije. Ne postoji nijedan deo čitavog tela koji nije prožet ushićenjem i zadovoljstvom rođenim iz koncentracije. To je, Ambaṭṭha, takođe deo njegovog ponašanja.

Treće zadubljenje

69. A zatim, Ambaṭṭha, slabljenjem ushićenja monah ostaje spokojan, svestan i s jasnim razumevanjem, sa fizičkim osećajem zadovoljstva. Monah ulazi i ostaje na trećem stupnju zadubljenja, o kojem plemeniti kažu: ‘Srećan je čovek ispunjen spokojstvom i svesnošću!’ Onda natapa i prožima, preplavljuje i ispunjava svoje telo zadovoljstvom, lišenim ushićenja, tako da ne postoji nijedan deo čitavog tela koji nije prožet zadovoljstvom lišenim ushićenja.

70. Kao što u jezeru s plavim, crvenim i belim lotosovim cvetovima, odraslim pod vodom, ti cvetovi ne izlaze na površinu, već cvetaju pod vodom, pa ih sveža voda obliva, natapa, ispunjava i prožima od korena do vrha latica, tako da nijedan deo tih lotosa ne ostane neprožet vodom; isto tako monah natapa i prožima, preplavljuje i ispunjava celo svoje telo zadovoljstvom, lišenim ushićenja. Ne postoji nijedan deo čitavog tela koji nije prožet zadovoljstvom, lišenim ushićenja. To je, Ambaṭṭha, takođe deo njegovog ponašanja.

Četvrto zadubljenje

71. A zatim, monasi, napuštanjem zadovoljstva i bola, kao i s ranijim nestankom radosti i žalosti, monah ulazi i ostaje na četvrtom stupnju zadubljenja, koji nije ni bolan ni prijatan, a čini ga čista svesnost, zasnovana na spokojstvu. On sedi prožimajući telo čistim, sjajnim umom, tako da ne postoji nijedan deo čitavog tela koji nije prožet čistim, sjajnim umom.

72. Ambaṭṭha, zamisli ćoveka koji sedi zaogrnut belim platnom od glave do pete, tako da mu nijedan deo tela ne ostane nezaogrnut tim belim platnom. Tako i monah sedi prožimajući telo čistim, sjajnim umom. Ne postoji nijedan deo čitavog tela koji nije prožet čistim, sjajnim umom. To je, Ambaṭṭha, takođe deo njegovog ponašanja.

Usavršenost u znanju

73. Kada je njegov koncentrisan um postao tako pročišćen, blistav, bez i najmanje nečistoće, bez nesavršenosti, prilagodljiv, lako vođen, postojan i stabilan, monah ga usmerava ka znanju i viđenju. I razume ovako: ‘Ovo je moje telo, načinjeno od materijalnog oblika, sastavljeno od četiri velika elementa, stvorili su ga majka i otac, izgradili kuvani pirinač i kaša, podložno je prolaznosti, trošnosti i propadanju, razlaganju i nestanku. A ovo je moja svest, tim telom podržana i za njega vezana.’

74. Ambaṭṭha, zamisli divan dragi kamen beril boje najčistijeg mora, s osam stranica, dobro obrađen, čist i proziran, krase sve druge dobre osobine; a kroz njega su provučene plava, žuta, crvena, bela ili braon nit. A čovek dobroga vida ga uzme u ruku, ovako bi o njemu mislio: ‘Ovo je divan dragi kamen beril boje najčistijeg mora, s osam stranica, dobro obrađen, čist i proziran, krase sve druge dobre osobine; a kroz njega su provučene plava, žuta, crvena, bela ili braon nit’. Na isti način, Ambaṭṭha, kada je njegov um tako pročišćen, blistav, bez i najmanje nečistoće… monah ga usmerava ga ka znanju i viđenju. I razume ovako: ‘Ovo je moje telo, načinjeno od materijalnog oblika… A ovo je moja svest, tim telom podržana i za njega vezana.’ To je, Ambaṭṭha, deo njegovog znanja.

Znanje o umom stvorenom telu

75. Kada je njegov koncentrisan um postao tako pročišćen, blistav, bez i najmanje nečistoće, bez nesavršenosti, prilagodljiv, lako vođen, postojan i stabilan, monah ga usmerava ka kreiranju umom stvorenog tela. Iz ovog tela on stvara drugo telo, koje ima materijalni oblik, umom stvoreno, potpuno, sa svim delovima, ne manjka mu nijedna sposobnost.

76. Ambaṭṭha, zamisli da neki čovek izvuče trsku iz njezine ljušture i pomisli: ‘Ovo je ljuštura, ovo je trska; ljuštura je jedno, trska je drugo; iz ljušture je trska bila izvučena’. Ili zamisli da neki čovek izvuče mač iz korica i pomisli: ‘Ovo je mač, ovo su korice; mač je jedno, korice su drugo; iz korica je mač bio izvučen’. Ili zamisli da neki čovek izvuče zmiju iz njezine košuljice i pomisli: ‘Ovo je zmija, ovo je košuljica; zmija je jedno, košuljica je drugo; iz košuljice je zmija bila izvučena.’ Na isti način, veliki kralju, kada je njegov um tako pročišćen, blistav, bez i najmanje nečistoće… monah ga usmerava ga ka kreiranju umom stvorenog tela. Iz ovog tela on stvara drugo telo, koje ima materijalni oblik, umom stvoreno, potpuno, sa svim delovima, ne manjka mu nijedna sposobnost. To je, Ambaṭṭha, takođe deo njegovog znanja.

Znanje o vrstama natprirodnih moći

77. Kada je njegov koncentrisan um postao tako pročišćen, blistav, bez i najmanje nečistoće, bez nesavršenosti, prilagodljiv, lako vođen, postojan i stabilan, monah ga usmerava ka vrstama natprirodnih moći. On ispoljava različite vrste natprirodnih moći: iz jednog bića se pretvara u mnogobrojna, a iz mnogobrojnih opet u jedno; iz vidljivog bića se pretvara u nevidljivo; nesmetano prolazi kroz zidove, bedeme i bregove, kao kroz vazduh; uranja u zemlju i izranja iz nje kao iz vode; hoda po vodi, a da je i ne ustalasa, kao po zemlji; kreće se vazduhom ukrštenih nogu, poput ptice; u stanju je da rukom dotakne i miluje Mesec i Sunce, tako moćne i velike; telesno se uzdiže, čak do sveta boga Brahme.

78. Ambaṭṭha, zamisli da vešti grnčar ili njegov šegrt, od dobro pripremljenog komada gline načini i formira posudu oblika kakvog god poželi. Ili da vešt duborezac ili njegov šegrt, od dobro pripremljenog komada slonovače načini rezbariju kakvu god poželi. Ili da vešt zlatar ili njegov šegrt, od dobro pripremljenog komada zlata načini nakit kakav god poželi. Na isti način, kada je njegov koncentrisan um postao tako pročišćen, blistav, bez i najmanje nečistoće… monah ga usmerava ka vrstama natprirodnih moći. To je, Ambaṭṭha, takođe deo njegovog znanja.

Znanje o duhovnoh uhu

79. Kada je njegov koncentrisan um postao tako pročišćen, blistav, bez i najmanje nečistoće, bez nesavršenosti, prilagodljiv, lako vođen, postojan i stabilan, monah ga usmerava ka duhovnoh uhu. Uz pomoć duhovnog uha, koje je pročišćeno i prevazilazi ljudsko, čuje obe vrste zvukova, božanske i ljudske, one koji su daleko i one blizu.

80. Ambaṭṭha, zamisli čoveka koji ide putem i začuje zvukove bubnjeva, tambura, truba, činela i doboša, te pomisli: ‘Ovo je zvuk bubnja, ovo je zvuk tambura, ovo je zvuk truba, ovo je zvuk činela, ovo je zvuk doboša’. Na isti način, veliki kralju, kada je njegov koncentrisan um postao tako pročišćen, blistav, bez i najmanje nečistoće… monah ga usmerava ka duhovnom uhu. Uz pomoć duhovnog uha, koje je pročišćeno i prevazilazi ljudsko, čuje obe vrste zvukova, božanske i ljudske, one koji su daleko i one blizu. To je, Ambaṭṭha, takođe deo njegovog znanja.

Znanje o razumevanju umova drugih

81. Kada je njegov koncentrisan um postao tako pročišćen, blistav, bez i najmanje nečistoće, bez nesavršenosti, prilagodljiv, lako vođen, postojan i stabilan, monah ga usmerava ka razumevanju umova drugih bića, drugih osoba, obuhvativši ih sopstvenim umom. On um zahvaćen strašću razume kao um zahvaćen strašću i um koji nije zahvaćen strašću kao um koji nije zahvaćen strašću. Um zahvaćen mržnjom on razume kao um zahvaćen mržnjom i um koji nije zahvaćen mržnjom kao um koji nije zahvaćen mržnjom. Um zahvaćen obmanom on razume kao um zahvaćen obmanom i um koji nije zahvaćen obmanom kao um koji nije zahvaćen obmanom. Sabran um on razume kao sabran i rastresen um kao rastresen; ushićen um on razume kao ushićen i neushićen um kao neushićen. Nadmašiv um on razume kao nadmašiv i nenadmašiv um kao nenadmašiv; koncentrisan um on razume kao koncentrisan i nekoncentrisan um kao nekoncentrisan. Oslobođen um on razume kao oslobođen i neoslobođen um kao neoslobođen.

82. Ambaṭṭha, zamisli da muškarac ili žena – mladi, zdravi, skloni ukrašavanju – vide odraz svoga lica u čistom ogledalu ili u posudi punoj vode, pa znaju ako na licu imaju mrlju ovako: ‘Imam mrlju’ ili ako nemaju na licu mrlje, znaju ovako: ‘Neman mrlju’. Na isti način, veliki kralju, kada je njegov koncentrisan um postao tako pročišćen, blistav, bez i najmanje nečistoće… monah ga usmerava ka razumevanju umova drugih bića, drugih osoba, obuhvativši ih sopstvenim umom. On razume umova drugih bića, drugih osoba, pošto njiov um obuhvati svojim umom. To je, Ambaṭṭha, takođe deo njegovog znanja.

Sećanje na prošle živote

83. Kada je njegov koncentrisan um postao tako pročišćen, blistav, bez i najmanje nečistoće, bez nesavršenosti, prilagodljiv, lako vođen, postojan i stabilan, monah ga usmerava ka sećanju na prošle živote. Seća se mnoštva svojih prošlih života, jednog rođenja, dva, tri, četiri, pet, deset rođenja, dvadeset, trideset, četrdeset, pedeset, stotinu rođenja, hiljadu, stotinu hiljada rođenja, mnogih eona skupljanja ovoga sveta, mnogih eona širenja ovoga sveta, mnogih eona skupljanja i širenja ovoga sveta: ‘Tu sam živeo i tako sam se zvao, pripadao sam toj porodici, tako sam izgledao, to sam jeo, uživao u tim zadovoljstvima i podnosio te muke, tako sam proživeo taj život. Nestavši tu, uđoh tamo u novu egzistenciju.’ Tako se on seća svojih prošlih života, sa mnoštvom pojedinosti.

84. Ambaṭṭha, zamisli da čovek iz svog sela ode u drugo selo, pa još u neko dalje, a zatim se vrati u svoje selo. Onda se on može prisetiti: ‘Iz svog sela sam otišao u drugo selo i u njemu sam stajao tako, sedeo onako, govorio ovako, ćutao onako; iz tog sela sam otišao dalje, u drugo selo, i u njemu sam stajao tako… ćutao onako; a iz tog sela sam se vratio u svoje selo.’ Na isti način, veliki kralju, kada je njegov koncentrisan um postao tako pročišćen, blistav, bez i najmanje nečistoće… monah ga usmerava ka sećanju na prošle živote, sa mnoštvom pojedinosti. To je, Ambaṭṭha, takođe deo njegovog znanja.

Znanje o duhovnom oku

85. Kada je njegov koncentrisan um postao tako pročišćen, blistav, bez i najmanje nečistoće, bez nesavršenosti, prilagodljiv, lako vođen, postojan i stabilan, monah ga usmerava ka znanju o umiranju i preporađanju bića. Duhovnim okom, pročišćenim i superiornim u odnosu na ljudsko, vidi bića kako umiru i ponovo se rađaju, kako su inferiorna i superiorna, lepa i ružna, srećna i nesrećna. On razume kako se bića preporađaju u skladu sa svojim postupcima: ‘Ova bića koja su loše postupala telom, govorom i mišlju, koja su klevetala plemenite, imala pogrešna gledišta i postupala u skladu s tim pogrešnim gledištima, posle sloma tela, posle smrti ponovo su se rodila u svetu oskudice, na lošem odredištu, u nižim svetovima, čak u čistilištu. Ali neka druga bića, koja su dobro postupala telom, govorom i mišlju, koja nisu klevetala plemenite, imala ispravna gledišta i postupala u skladu s tim ispravnim gledištima, posle sloma tela, posle smrti ponovo su se rodila na dobrom odredištu, čak u nebeskom svetu.’ Tako duhovnim okom, pročišćenim i superiornim u odnosu na ljudsko, vidi bića kako umiru i ponovo se rađaju, kako su inferiorna i superiorna, lepa i ružna, srećna i nesrećna. On razume kako se bića preporađaju u skladu sa svojim postupcima.

86. Ambaṭṭha, zamisli kuću na glavnom trgu, sa terasom, i čoveka dobrog vida koji stoji na njoj, te gleda ljude koji ulaze u kuću, izlaze iz nje, hodaju po okolnim ulicama ili sede na trgu. Onda bi pomislio bi: ‘Ovi ljudi ulaze u kuću, oni je napuštaju, ovi hodaju okolnim ulicama, a oni sede na trgu’. Na isti način, veliki kralju, kada je njegov koncentrisan um postao tako pročišćen, blistav, bez i najmanje nečistoće… monah ga usmerava ka znanju o umiranju i preporađanju bića. Duhovnim okom, pročišćenim i superiornim u odnosu na ljudsko, vidi bića kako umiru i ponovo se rađaju. On razume kako se bića preporađaju u skladu sa svojim postupcima. To je, Ambaṭṭha, takođe deo njegovog znanja.

Znanje o uklanjanju otrova

87. Kada je njegov koncentrisan um postao tako pročišćen, blistav, bez i najmanje nečistoće, bez nesavršenosti, prilagodljiv, lako vođen, postojan i stabilan, monah ga usmerava ka znanju o uklanjanju otrova. On zna onako kako zaista jeste: ‘Ovo je patnja’. On zna onako kako zaista jeste: ‘Ovo je nastanak patnje’. On zna onako kako zaista jeste: ‘Ovo je prestanak patnje’. On zna onako kako zaista jeste: ‘Ovo je put koji vodi prestanku patnje’. On zna onako kako zaista jeste: ‘Ovo su otrovi’. On zna onako kako zaista jeste: ‘Ovo je nastanak otrova’. On zna onako kako zaista jeste: ‘Ovo je prestanak otrova’. On zna onako kako zaista jeste: ‘Ovo je put koji vodi prestanku otrova’.

Kad tako zna i vidi, njegov um je oslobođen otrova žudnje za zadovoljstvima čula, otrova bivanja i otrova neznanja. Kada je oslobođen, javlja se znanje: ‘Um je oslobođen’. On razume: ‘ Ovo je poslednje rođenje, proživljen je svetački život, učinjeno ono što je trebalo učiniti, nema više preporađanja u bilo koji oblik bivanja.’

88. Ambaṭṭha, zamisli jezero, čisto, providno i mirno, tako da čovek dobrog vida, stojeći na njegovoj ivici, može da vidi školjke, šljunak i kamenčiće na dnu, kao i jata riba kako plivaju ili plutaju. I onda pomisli. ‘Ovo je jezero, čisto, providno i nezamućeno, ono su školjke, šljunak i kamenčići na dnu, a ovo su jata riba koja u njemu plivaju ili plutaju.’ Na isti način, Ambaṭṭha, kada je njegov koncentrisan um postao tako pročišćen, blistav, bez i najmanje nečistoće… monah ga usmerava ka znanju o uklanjanju otrova i na kraju njegov um biva oslobođen. To je, Ambaṭṭha, takođe deo njegovog znanja.

Takav monah se, Ambaṭṭha. naziva usavršenim u znanju, usavršenim u ponašanju, usavršen u znanju i ponašanju. Nema, Ambaṭṭha, usavršenosti u znanju i ponašanju koja je bolja i uzvišenija od toga.

Četiri uzroka gubitka

89. Ambaṭṭha, u vezi sa ovakvim vrhovnim znanjem i ponašanjem, postoje četiri izvora gubitka. Koje četiri? Tako, asketa ili brahman koji nije do kraja ovladao ovim vrhovnim znanjem i ponašanjem, noseći svoje stvari na štapu prebačenom preko ramena, zađe u gustu šumu razmišljajući: ‘Živeću na voću koje uspem da sakupim’. Ali ispostavi se da sve što može je da bude posilni onome ko jeste do kraja ovladao ovim vrhovnim znanjem i ponašanjem. To je prvi gubitak vezan za ovakvo vrhovno znanje i ponašanje.

90. Dalje, asketa ili brahman koji nije do kraja ovladao ovim vrhovnim znanjem i ponašanjem i nije u stanju da živi od voća koje sakupi, noseći motiku i košaru, zađe u gustu šumu razmišljajući: ‘Živeću na lukovicama, korenju i voću koje uspem da sakupim’. Ali ispostavi se da sve što može je da bude posilni onome ko jeste do kraja ovladao ovim vrhovnim znanjem i ponašanjem. To je drugi gubitak vezan za ovakvo vrhovno znanje i ponašanje.

91. Dalje, asketa ili brahman koji nije do kraja ovladao ovim vrhovnim znanjem i ponašanjem, nije u stanju da živi od voća koje sakupi i nije u stanju da živi od lukovica, korenja i voća koje sakupi, napravi oltar za svetu vatru na ivici sela ili grada i tu živi starajući se o bogu vatre. Ali ispostavi se da sve što može je da bude posilni onome ko jeste do kraja ovladao ovim vrhovnim znanjem i ponašanjem. To je treći gubitak vezan za ovakvo vrhovno znanje i ponašanje.

92. Dalje, asketa ili brahman koji nije do kraja ovladao ovim vrhovnim znanjem i ponašanjem, nije u stanju da živi od voća koje sakupi, nije u stanju da živi od lukovica, korenja i voća koje sakupi, niti od staranja o bogu vatre, napravi prostoriju sa vatrom na glavnom trgu i tu živi, razmišljajući: ‘Kada asketa ili brahman dođe iz bilo kojeg kraja, iskazaću mu poštovanje najbolje što umem.’ Ali ispostavi se da sve što može je da bude posilni onome ko jeste do kraja ovladao ovim vrhovnim znanjem i ponašanjem. To je četvrti gubitak vezan za ovakvo vrhovno znanje i ponašanje.

93. Šta misliš, Ambaṭṭha? Viđa li se ovakvo vrhovno znanje i ponašanje u tvojoj tradiciji?”

“Ne, učitelju Gotama. Ko sam ja ili moja tradicija u poređenju sa ovim vrhovnim znanjem i ponašanjem? Daleko smo mi od toga.”

94. “A šta misliš, Ambaṭṭha? Pošto ne nastojiš da stekneš ovo vrhovno znanje i ponašanje, jesi li ti, zajedno sa svojom tradicijom, noseći stvari na štapu prebačenom preko ramena, zašao u gustu šumu razmišljajući: ‘Živeću na voću koje uspem da sakupim’?”

“Ne, učitelju Gotama.”

95. “A šta misliš, Ambaṭṭha? Pošto ne nastojiš da stekneš ovo vrhovno znanje i ponašanje, jesi li ti, zajedno sa svojom tradicijom, noseći motiku i košaru, zašao u gustu šumu razmišljajući: ‘Živeću na lukovicama, korenju i voću koje uspem da sakupim’.

“Ne, učitelju Gotama.”

96. “A šta misliš, Ambaṭṭha? Pošto ne nastojiš da stekneš ovo vrhovno znanje i ponašanje, jesi li ti, zajedno sa svojom tradicijom, napravio oltar za svetu vatru na ivici sela ili grada i tu živiš starajući se o bogu vatre?”

“Ne, učitelju Gotama.”

97. “A šta misliš, Ambaṭṭha? Pošto ne nastojiš da stekneš ovo vrhovno znanje i ponašanje, jesi li ti, zajedno sa svojom tradicijom, napravio prostoriju sa vatrom na glavnom trgu i tu živiš, razmišljajući: ‘Kada asketa ili brahman dođe iz bilo kojeg kraja, iskazaću mu poštovanje najbolje što umem’?

“Ne, učitelju Gotama.”

98. “Dakle, ti, zajedno sa svojom tradicijom, ne samo da si inferioran u odnosu na ovo vrhovno znanje i ponašanje, već si inferioran čak i u odnosu na ova četiri uzroka gubitka. Ali tvoj učitelj Pokkharasāti ti je govorio: ‘Ko su uopšte ti ćelavi askete, ti crnoputi ropski izrodi nastali od nogu Srodnikovih da hoće da razgovaraju sa brahmanima upućenim u tri vede?’ Iako, Ambaṭṭha, ni sam nije otklonio ni jedan jedini uzrok gibitaka! Vidiš li, Ambaṭṭha, kako se tvoj učitelj Pokkharasāti ogrešio o tebe.

Biti nalik mudracima iz prošlosti

99. Ambaṭṭha, brahman Pokkharasāti uživa u daru Pasenadija, kralja Kosale. Ali Pasenadi, kralja Kosale, mu ne daruje i susret sa njim oči u oči. Jer kada se sa njim savetuje, to čini ostavši iza zavese. Kako to, Ambaṭṭha, da mu Pasenadi, kralj Kosale, od koga prima poklon na pravi način dat, ne daruje i susret sa njim oči u oči? Uviđaš li, Ambaṭṭha, koliki je neuspeh tvog učitelja brahmana Pokkharasātija u ovoj stvari?

100. Šta misliš, Ambaṭṭha? Zamisli da se Pasenadi, kralj Kosale, savetuje sa svojim zapovednicima i drugim plemićima sedeći na slonu, na konju ili stojeći u kočijama. I zamisli da on siđe sa tog mesta i stane sa strane. A na to mesto se popne najamnik ili neki od njegovih slugu i nastavi savetovanje: ‘Ovako je rekao kralj Pasenadi, a rekao je još i ovo’. Da li ga to što je izgovorio kraljeve reči i dao isti savet kao i kralj čini kraljem ili kraljevim savetnikom?”

“Ne, učitelju Gotama.”

101. “Na isti način, Ambaṭṭha, brahmanski mudraci iz prošlosti bili su Aṭṭhaka, Vāmaka, Vāmadeva, Vessāmitta, Yamadaggi, Aṅgīrasa, Bhāradvāđa, Vāseṭṭha, Kassapa i Bhagu. oni su bili tvorci himni, oni su ih objavili, njihove himne su recitovane, prenošene i prerađivane u ta drevna vremena. I danas brahmani nastavljaju da ih recituju i pevaju. Nastavljaju da recituju ono što je bilo recitovano i da podučavaju ono što je bilo podučavano. I ti možda zamišljaš da te, pošto si unutar svoje tradicije napamet naučio takve himne, to čini mudracem ili nekim ko je na putu da postane mudrac. Ali to nije moguće.

102. Šta misliš, Ambaṭṭha? Na osnovu onoga što si čuo od starijih i učenijih brahmana, učitelja tvojih učitelja, jesu li ti brahmanski mudraci iz davnina nalazilizadovoljstvo u tome da budu divno okupani i pomazani, uređene kose i brade, okućeni draguljima, minđušama i narukvicama, u belo odeveni, kao što to danas činite ti i tvoj učitelj?”

“Ne, učitelju Gotama.”

“Jesu li oni jeli probrani pirinač, sa čistim mesom, uz razna variva i dodatke, kao što to danas činite ti i tvoj učitelj?”

“Ne, učitelju Gotama.”

“Jesu li se oni zabavljali gledajući devojke obučene tako da im se ističu obline, kao što to danas činite ti i tvoj učitelj?”

“Ne, učitelju Gotama.”

“Jesu li oni vozili kočije sa upregnutim kobilama upletenih griva, šibajući ih i podbadajući dugačkim kamdžijama, kao što to danas činite ti i tvoj učitelj?”

“Ne, učitelju Gotama.”

“Jesu li oni imali ljude sa dugim mačevima da ih čuvaju u tvrđavama, opkoljenim šančevima i drugim preprekama, kao što to danas činite ti i tvoj učitelj?”

“Ne, učitelju Gotama.”

“Dakle ni ti, Ambaṭṭha, ni tvoj učitelj niste mudraci, niti ste na putu da postanete mudraci. Ako imaš sumnji ili nedoumica u vezi sa mnom, pitaj me i ja ću ih svojim odgovorom razvejati.”

Videti dva obeležja

103. Onda Buda izađe iz svoje kolibe i poče da hoda tamo-amo da protegne noge. Ambaṭṭha učini isto. Hodajući kraj Blaženog, poče pogledom da na telu Blaženog traži trideset dva obeležja velikog čoveka. Video je skoro sva obeležja velikog čoveka na telu Blaženoga, osim dva. Imao je nedoumice i sumnje u pogledu dva obeležja, te nije mogao da se odluči i bude uveren u njih: u vezi s polnim organom obavijenim naborima kože i sa dužinom jezika.

104. Onda se u Blaženom javi misao: „Ovaj brahmanski učenik Ambaṭṭha vidi sva obeležja velikog čoveka na mome telu, osim dva. Ima nedoumice i sumnje o dva obeležja, te ne može da se odluči i bude uveren u njih: u vezi s polnim organom obavijenim naborima kože i sa dužinom jezika.”

Na to Blaženi svojom natprirodnom moći učini da brahmanski učenik Ambaṭṭha vidi da je organ Blaženog obavijen naborima kože. Potom Blaženi izbaci jezik i više puta njime dodirnu oba uveta i obe nozdrve, te potom čitavo čelo prekri svojim jezikom.

A brahmanski učenik Ambaṭṭha pomisli: “Asketa Gotama poseduje trideset dva obeležja velikog čoveka”. I reče Blaženom: “A sada, učitelju Gotama, odlazim. Mnogo posla treba završiti.”

„Vreme je, Ambaṭṭha, da uradiš kako misliš da treba.”

Ambaṭṭha se pope na svoju kočiju koju su vukle kobile i otide.

105. A u to vreme brahman Pokkharasāti napustio je Ukkaṭṭhu, praćen velikom grupom brahmana, i sedeo u svom parku čekajući na Ambaṭṭhu. Onda Ambaṭṭha stiže do parka. Vozio se u kočiji dokle je bilo moguće, a onda sa nje siđe i peške stiže do brahmana Pokkharasātija, pokloni mu se, pa sede sa strane. Dok je tako sedeo sa strane, brahman Pokkharasāti mu se obrati:

“Nama se, dragi Ambaṭṭha, da si video učitelja Gotamu.”

“Video sam ga, poštovani gospodine.”

“Pa, je li učitelj Gotava takav kako se priča ili nije?”

“Jeste, poštovani gospodine. Učitelj Gotama poseduje trideset dva obeležja velikog čoveka, ne nedostaje nijedno od njih.”

“Jesi li razgovarao sa učiteljem Gotamom”

“Jesam, razgovarao sam sa učiteljem Gotamom.”

“Pa o čemu ste to razgovarali?”

106. Na to brahmanski učenik Ambaṭṭha ispriča brahmanu Pokkharasātiju sve kako se dogodilo.

A brahman Pokkharasāti reče Ambaṭṭhi: “Ah, veliki si ti stručnjak, veliki mudrac, veliki znalac triju veda! Svako ko tako postupa trebalo bi posle sloma tela, posle smrti da se preporodi u svetu lišavanja, na lošem odredištu, u nižim svetovima, u čistilištu! Obasuo si uvredama učitelja Gotama i zato je iznosio sve više argumenata protiv nas! Veliki si ti stručnjak …” Besan i ogorčen, Pokkharasāti skoči sa svog mesta, šutnu brahmanskog učenika Ambaṭṭhu i htede da smesta krene kako bi video Blaženog.

Pokkharasāti posećuje Blaženog

107. Na to okupljeni brahmani rekođe Pokkharasātiju: “Suviše je kasno danas, poštovani gospodine, za posetu asketi Gotami. Neka brahman Pokkharasāti sutra posetiti asketu Gotamu.”

108. I brahman Pokkharasāti naredi naredi da se u njegovoj kući na više načina pripremi najbolja hrana. Onda se pope na kočiju i sa slugama koji su pred njim nosili baklje, zaputi se od Ukkaṭṭhe ka šumi kraj Icchānaṅgale. Vozio se u kočiji dokle je bilo moguće, a onda sa nje siđe i peške dođe do Blaženog. Kada je stigao, pozdravi se sa Blaženim, a kada taj učtivi i prijateljski razgovor bi završen, sede sa strane i reče:

“Učitelju Gotama, je li moj učenik, mladi brahman Ambaṭṭha bio ovde?”

“Da, bramane. tvoj učenik, mladi brahman Ambaṭṭha bio je ovde “

“Jeste li razgovarali sa mladim brahmanom Ambaṭṭhom?”

“Jesam, razgovarao sam sa njim.”

“A o čemu ste, učitelju Gotama, razgovarali sa mladim brahmanom Ambaṭṭhom?”

109. Na to Blaženi ispriča čitav razgovor sa Ambaṭṭhom, a brahman Pokkharasāti mu reče: “Učitelju Gotama, Ambaṭṭha je budala! Neka učitelj Gotama oprosti mladom brahmanu Ambaṭṭhi.”

“Neka mladi brahman Ambaṭṭha bude spokojan.”

110. Onda brahman Pokkharasāti poče pogledom da na telu Blaženog traži trideset dva obeležja velikog čoveka. Video je skoro sva obeležja velikog čoveka na telu Blaženoga, osim dva. Imao je nedoumice i sumnje u pogledu dva obeležja, te nije mogao da se odluči i bude uveren u njih: u vezi s polnim organom obavijenim naborima kože i sa dužinom jezika.

111. Onda se u Blaženom javi misao: „Ovaj brahman Pokkharasāti vidi sva obeležja velikog čoveka na mome telu, osim dva. Ima nedoumice i sumnje o dva obeležja, te ne može da se odluči i bude uveren u njih: u vezi s polnim organom obavijenim naborima kože i sa dužinom jezika.”

Na to Blaženi svojom natprirodnom moći učini da brahman Pokkharasāti vidi da je organ Blaženog obavijen naborima kože. Potom Blaženi izbaci jezik i više puta njime dodirnu oba uveta i obe nozdrve, te potom čitavo čelo prekri svojim jezikom.

112. A brahman Pokkharasāti pomisli: “Asketa Gotama poseduje trideset dva obeležja velikog čoveka”. I reče Blaženom: “Da li bi učitelj Gotama, zajedno sa svojom monaškom zajednicom, prihvatio poziv da danas jede u mojoj kući?” Blaženi ćutke prihvati ovaj poziv.

Razumevši da je Blaženi prihvatio poziv, brahman Pokkharasāti objavi: “Vreme je, učitelju Gotama, obrok je spreman”. A ujutro, Blaženi se obukao, uze svoju prosjačku zdelu i gornji ogrtač, pa zajedno praćen monasima krenu put doma brahmana Pokkharasātija i tamo sede na pripremljeno mesto. Onda brahman Pokkharasāti svojim rukama posluži i različitim vrstama jela ugosti monašku zajednicu predvođenu Blaženim. Kad je Blaženi jeo i izvadio ruke iz činije, brahman Pokkharasāti sede na niže mesto, sa strane.

113. Onda mu Blaženi postupno izloži pouku, kroz govor o davanju, govor o vrlini, govor o nebesima; objasni opasnost, propadanje i prljanje u čulnim zadovoljstvima, kao i blagoslov obuzdavanja.

114. Kada je video da je um brahmana Pokkharasātija spreman, prijemčiv, oslobođen prepreka, nadahnut i ispunjen poverenjem, izloži mu učenje koje je posebno svojstveno Budama: patnju, nastanak patnje, prestanak patnje i put. I baš kao što bi čist komad platna, bez ikakvih mrlja, bio obojen svuda jednako, isto tako i u brahmanu Pokkharasātiju, dok je tu sedeo, javi se potpuno čisto oko Dhamme, bez mrlja: ‘Sve što je podložno nastanku jeste podložno i nestanku.’ Tada brahman Pokkharasāti ugleda Dhammu, doseže Dhammu, razume Dhammu, obuhvati Dhammu; otide izvan sumnje, oslobodi se zbunjenosti, zadobi neustrašivost i postade nezavisan od drugih u učiteljevom nauku, pa reče Blaženom:

115. “Izvrsno, poštovani gospodine! Izvrsno! Baš kao kad bi neko ispravio ono što je stajalo naglavce, otkrio skriveno, pokazao put zalutalome ili upalio svetiljku u tami tako da oni koji imaju oči mogu da vide, tako je i učitelj Gotama, na više različitih načina, razjasnio Dhammu. Ja, zajedno sa svojom decom, ženom, savetnicima i slugama, uzimam učitelja Gotamu za utočište, njegovo učenje i zajednicu monaha za utočište. Neka me učitelj Gotama prihvati kao nezaređenog sledbenika koji, odsad pa do kraja života, pronađe svoje utočište! Kao što učitelj Gotama posećuje druge porodice u Ukkaṭṭhi, neka tako poseti i moju. Brahmanski dečaci i devojčice će mu se klanjati, ustajati u njegovom prisustvu, ustupati mesto i vodu, srca ispunjenog poverenjem. To će biti zadugo na njihovu korist i sreću.”

“Dobro je što tako govoriš, kućedomaćine.”