Theravāda budističko društvo

Digha nikāya 6

Mahāli sutta
Razgovor sa Mahālijem


Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme


1. Ovako sam čuo. Jednom je Blaženi boravio kraj Vesālīja, u Velikoj šumi, u sali sa šiljastim krovom. U isto vreme nekoliko brahmanskih glasnika iz Kosale i Magadhe bilo je u Vesālīju nekim poslom.  I oni dočuše: "Asketa Gotama, sin plemena Sakya, koji je napustio klan Sakyana, boravi kraj Vesālīja, u Velikoj šumi, u sali sa šiljastim krovom. Tom prilikom, ovakav se dobar glas proširio o učitelju Gotami: ‘Zaista je Blaženi plemenit i potpuno probuđen, usavršen u znanju i ponašanju, srećan, znalac svetova, nenadmašni vodič onima kojima je potreban putokaz, učitelj božanskim i ljudskim bićima, budan, blažen. Snagom vlastite spoznaje razumeo je i zna da objasni ovaj svet, njegove dobre i zle duhove, božanstva, pokolenja isposnika i sveštenika, plemenitih i običnih ljudi. On propoveda učenje i slovom i duhom, divno na početku, divno u sredini, divno na kraju; upućuje na potpuno savršen i pročišćen svetački život.’ Istinska je dobrobit videti tako usavršena bića.”

2. I tako oni otidoše do sale sa šiljastim krovom, u Velikoj šumi, kako bi videli Blaženog. A u to vreme poštovani Nāgita bio je Budin lični pratilac. Brahmanski glasnici dođoše kod njega i rekoše: „Učitelju Nāgita, gde je sada učitelj Gotama? Želeli bismo da ga vidimo.”

„Nije pravo vreme da vidite Blaženog; on sada boravi u osami.”

I tako brahmanski glasnici sedoše sa strane, s ovom mišlju: „Nećemo otići odavde dok ne vidimo učitelja Gotamu.”

3. A Oṭṭhaddha iz plemena Liććhavi, praćen velikom grupom saplemenika, takođe dođe do Nāgite kod sale sa šiljastim krovom. Pokloni se, stade sa strane i reče Nāgiti: „Učitelju Nāgita, gde je Blaženi sada, usavršeni, potpuno probuđeni? Želeli bismo da ga vidimo."

„Nije pravo vreme da vidite Blaženog; on sada boravi u osami.”

Oṭṭhaddha takođe sede sa strane, s ovom mišlju: „Neću otići odavde dok ne vidim Blaženog, usavršenog, potpuno probuđenoga.”

4. Zatim iskušenik Sīha dođe do Nāgite. Pokloni se, stade sa strane i reče Nāgiti: „Poštovani gospodine Kassapa, ovih nekoliko brahmanskih glasnika iz Kosale i Magadhe, kao i Oṭṭhaddha iz plemena Liććhavi, praćen velikom grupom saplemenika, došli su da vide Blaženoga. Bilo bi dobro ako svi ti ljudi zaista sretnu Blaženoga."

"Dobro, Sīha, obavesti lično Blaženoga o tome."

"Da, gospodine", odgovori Sīha.

On ode do Blaženoga, pokloni se, stade sa strane i reče mu o ljudima koji čekaju da ga vide, dodavši: "Poštovani gospodine, bilo bi dobro ako svi ti ljudi zaista sretnu Blaženoga."

"Dobro, Sīha, razmesti onda prostirke u hladu."

"Da, poštovani gospodine", odgovori Sīha, te tako i učini.

5. Onda Buda izađe iz svog boravišta i sede u hladovini, na unapredpripremljeno mesto. A brahmanski emisari priđoše Blaženom i pozdraviše se sa njim. Kada taj učtivi i prijateljski razgovor bi završen, sedoše sa strane. Oṭṭhaddha iz plemena Liććhavi, praćen velikom grupom saplemenika, takođe priđe Blaženom, pokloni se i sede sa strane. Onda Oṭṭhaddha reče Blaženom: "Poštovani gospodine, pre nekoliko dana Sunakkhatta Liććhavi dođe do mene i reče:

'Mahāli, uskoro će biti tri godine kako živim sa Blaženim kao učiteljem. U stanju sam da vidim nebeske prizore koji su prijatni, zadovoljstvo za čula, uzbudljivi. Ali ne čujem nebeske zvukove koji su prijatni, zadovoljstvo za čula, uzbudljivi.' Ti nebeski zvukovi koje Sunakkhatta ne može da čuje, da li oni zaista postoje ili ne?"

"Takvi zvukovi zaista postoje, ali Sunakkhatta ne može da ih čuje."

6. "Šta je uzrok, poštovani gospodine, šta je razlog da Sunakkhatta ne može da ih čuje, iako zaista postoje?"

"Mahāli, zamisli monaha koji je razvio jednostranu koncentraciju prema istoku, tako da vidi nebeske prizore, ali ne čuje nebeske zvukove. Kada je razvio koncentraciju na taj način, on vidi nebeske prizore, ali ne čuje nebeske zvukove. A zašto? Zato što se to dešava sa monahom koji razvija koncentraciju na taj način.

7. Isto tako, zamisli monaha koji je razvio jednostranu koncentraciju prema jugu… zapadu… severu… iznad, ispod u svuda unaokolo… Zato što se to dešava sa monahom koji razvija koncentraciju na taj način.

8. Zamisli monaha koji je razvio jednostranu koncentraciju prema istoku, tako da čuje nebeske zvukove, ali ne vidi nebeske prizore. Kada je razvio koncentraciju na taj način, on čuje nebeske zvukove, ali ne vidi nebeske prizore. A zašto? Zato što se to dešava sa monahom koji razvija koncentraciju na taj način.

9. Isto tako, zamisli monaha koji je razvio jednostranu koncentraciju prema jugu… zapadu… severu… iznad, ispod u svuda unaokolo… Zato što se to dešava sa monahom koji razvija koncentraciju na taj način.

10. Zamisli monaha koji je razvio dvostranu koncentraciju prema istoku, tako da i čuje nebeske zvukove i vidi nebeske prizore. Kada je razvio koncentraciju na taj način, on i čuje nebeske zvukove i vidi nebeske prizore. A zašto? Zato što se to dešava sa monahom koji razvija koncentraciju na taj način.

11. Isto tako, zamisli monaha koji je razvio dvostranu koncentraciju prema jugu… zapadu… severu… iznad, ispod u svuda unaokolo… Zato što se to dešava sa monahom koji razvija koncentraciju na taj način. To je uzrok, Mahāli, to je razlog da Sunakkhatta ne može da čuje nebeske zvukove, prijatne, zadovoljstvo za čula, uzbudljive, iako zaista postoje?"

12. "Da li onda monasi žive svetačkim životom predvođeni Blaženim sa ciljem da na takav način razviju koncentraciju?
"Ne, Mahāli, monasi ne žive svetačkim životom predvođeni mnome sa ciljem da na takav način razviju koncentraciju. Postoje druge stvari, uzvišenije i suptilnije, zbog kojih monasi žive svetačkim životom predvođeni mnome."

13. "Ali, poštovani gospodine, koje su to uzvišenije i suptilnije stvari?"

"Prvo, Mahāli, pošto je raskinuo tri niža okova, monah je ušao u tok, tako što se više ne može preporađati u nižim svetovima, siguran da će se osloboditi, ide pravo ka probuđenju. To je jedna od uzvišenijih i suptilnijih stvari zbog kojih monasi žive svetačkim životom predvođeni mnome.

Dalje, pošto je raskinuo tri niža okova i ublažio strast, mržnju i obmanutost, monah je postao jednom-povratnik, tako što će se još jednom vratiti u ovaj svet, kako bi okončao patnju. To je još jedna od uzvišenijih i suptilnijih stvari zbog kojih monasi žive svetačkim životom predvođeni mnome.

Dalje, pošto je raskinuo pet nižih okova, monah se spontano preporodio [u čistim boravištima] i tu će dostići konačnu nibbānu, da se više nikada ne vrati u ovaj svet. To je još jedna od uzvišenijih i suptilnijih stvari zbog kojih monasi žive svetačkim životom predvođeni mnome.

Dalje, razumevajući sopstvenim neposrednim znanjem, monah ovde i sada ulazi i ostaje u oslobođenosti uma i oslobođenosti mudrošću, koje su bez nečistoća, svaki od otrova uklonjen.  To je još jedna od uzvišenijih i suptilnijih stvari zbog kojih monasi žive svetačkim životom predvođeni mnome.

14. “Ali, poštovani gospodine, postoje li put i praksa za ostvarivanje tih stvari?"

"Postoje, Mahāli."

"Po koji su?"

"To je jednostavno ovaj plemeniti put, to jest: ispravno razumevanje, ispravna namera, ispravan govor, ispravni postupci, ispravno življenje, ispravan napor, ispravna svesnost i ispravna koncentracija.

15. Jednom sam, Mahāli, boravio kraj Kosambija, u Ghositinom parku. Onda dva beskućnika – lutalica Muṇḍiya i Đāliya, učenik Dārupattikin – dođoše i pozdraviše se sa mnom. Kada taj učtivi i prijateljski razgovor bi završen, stadoše sa strane i rekoše mi: 'Poštovani Gotama, jesu li duša i telo jedno isto ili su to dve različite stvari?' 

'Poštovani, kad me već pitate, slušajte i dobro zapamtite šta ću vam reći, a ja ću govoriti.'

'Da, poštovani', odgovoriše oni.

16. A ja im ovako rekoh: 'Tathāgata se pojavljuje u ovome svetu, plemenit i potpuno probuđen, usavršen u znanju i ponašanju, srećan, znalac svetova, nenadmašni vodič onima kojima je potreban putokaz, učitelj božanskim i ljudskim bićima, budan, blažen. Snagom vlastite spoznaje razumeo je i zna da objasni ovaj svet, njegove dobre i zle duhove, božanstva, pokolenja isposnika i sveštenika, plemenitih i običnih ljudi. On propoveda učenje i slovom i duhom, divno na početku, divno u sredini, divno na kraju; upućuje na potpuno savršen i pročišćen svetački život.

17. Kućedomaćin ili kućedomaćinov sin ili neko rođen u nekom drugom klanu čuje tu Dhammu. Kad čuje Dhammu, on stiče poverenje u Tathāgatu. Kad poseduje poverenje, ovako razmišlja: ‘Domaćinski život je skučen i prašnjav. Svetački život je poput širokog polja. Nije lako u kući praktikovati svetački život potpuno savršen i čist, nalik uglačanoj školjki. Šta ako bih obrijao kosu i bradu, obukao žuti ogrtač, napustio domaćinski život, te otišao u beskućnike?’ A kasnije, napustivši mali ili veliki imetak, napustivši mali ili veliki krug srodnika, obrije glavu i bradu, stavi na sebe žuti ogrtač i ostavivši iza sebe domaćinski život, postane beskućnik.

18. Kad je tako otišao u beskućnike, živi obuzdan pravilima redovničke discipline. Uzoran u načinu života i ophođenja, smatra opasnim i najmanji prestup. Trudi se da dosledno sprovodi pravila koja je prihvatio. Dobronamernost mu prožima delo i reč, život mu je čist, usklađen vrlinom, pomno motri na vratima čula. Pažljiv i promišljen, živi zadovoljno.

19. A kako to isposnik živi usklađen vrlinom? Pošto je otišao u beskućnike, prošao monašku obuku i način života, napustivši ubijanje živih bića, on ne ubija živa bića; pošto je batinu i oružje ostavio po strani, blag i dobronameran, živi ispunjen saosećanjem prema svim živim bićima. Napustivši uzimanje onoga što nije dato, on ne uzima ono što nije dato; uzima samo ono što mu se da, očekuje samo ono što mu se da, bez krađe živi u čistoti. Napustivši necelibat, pridržava se celibata, živi odvojeno, odustavši od vulgarne prakse seksualnog snošaja.

20. Napustivši laganje, on ne laže; govori istinu, čvrsto se drži istine, poverljiv i pouzdan, on nije obmanjivač ovoga sveta. Napustivši zlonameran govor, ne govori zlonamerno; ne ponavlja tamo ono što je čuo ovde kako bi ove ljude zavadio s onima, niti ponavlja ovde ono što je čuo tamo kako bi one ljude zavadio s ovima; tako spaja podeljene, podstiče prijateljstvo, uživa u slozi, raduje se slozi, oduševljava slogom, govori reči koje jačaju slogu. Napustivši grube reči, ne izgovara grube reči; govori reči koje su blage, prijatne za uho i ljubazne, koje idu pravo do srca, učtive su, poželjne za mnoge i s njima su saglasni mnogi. Napustivši ogovaranje, on ne ogovara; govori u pravo vreme, govori činjenice, govori o onome što jeste dobro, govori o Dhammi i praksi; u pravo vreme govori reči koje su vredne beleženja, razložne, umerene i korisne. 

21. Odustaje od uništavanja semenki i biljaka. Jede samo jednom dnevno, odustavši od jela noću i izvan propisanog vremena. Odustaje od plesa, pevanja, muzike i pozorišnih predstava. Odustaje od nošenja venaca, korišćenja mirisa i ulepšavanja balzamima. Odustaje od visokih i luksuznih ležajeva. Odustaje od primanja zlata i srebra. Odustaje od primanja sirovog zrna. Odustaje od primanja sirovog mesa. Odustaje od primanja žena i devojčica. Odustaje od primanja robova i ropkinja. Odustaje od primanja koza i ovaca. Odustaje od primanja živine i svinja. Odustaje od prihvatanja slonova, stoke, konja i kobila. Odustaje od prihvatanja njiva i livada. Odustaje od izvršavanja tuđih naloga i prenošenja poruka. Odustaje od kupovanja i prodavanja. Odustaje od lažnih utega, lažnih metala i lažnih mera. Odustaje od primanja mita, obmanjivanja, podvaljivanja i lukavstva. Odustaje od ranjavanja, ubijanja, vezivanja, prepada, pljačkanja i nasilja. 

22. I tako, dok neka gospoda isposnici i brahmani, hraneći se jelom koje dobijaju od sledbenika, nastavljaju da žive (prema ranijim lošim navikama), da zatiru semenje i biljke…, da gomilaju zalihe hrane, pića, odela…, da prisustvuju predstavama…, da se zabavljaju kockanjem i sličnim igrama…, da pričaju dokone priče o kraljevima, razbojnicima, dvorjanima, o vojsci i strahotama rata, o hrani, piću, odelu…, o selima, gradovima i zemljama, o ženama i muškarcima…, o onome što je bilo i što nije bilo…, da se svađaju i spore ovakvim izjavama: 'Ti ne razumeš ovo učenje ni redovničku stegu, a ja razumem'; 'Ti si zapao u zabludu, a ja sledim pravi put'; 'Ja imam pravo, a ti nemaš'; 'Ti kažeš na kraju ono što je trebalo reći na početku, a na početku ono što je trebalo reći na kraju'; 'Govoriš nepromišljeno i naopako'; 'Tvoja je tvrdnja pobijena, poražen si'; 'Okani se te tvrdnje'; 'Ispetljaj se ako možeš!'… I dok neka gospoda isposnici i brahmani… nastavljaju da obavljaju poslove glasonoše i posrednika…, da varaju, da se hvale, da proriču sudbinu, da vračaju iz lakomosti za što većim dobitkom…, i da se takvim nedostojnim znanjem i umećem izdržavaju u životu…, ovaj se isposnik odvratio od takvih nedostojnih sredstava nedoličnog života.

Kad je isposnik tako usavršen u vrlini, ne plaši se više ničega od čega ga štiti vrlina, kao što se ni vladar, okrunjen pošto je svladao takmaca, više ne plaši protivnika. Kad poseduje takvo svojstvo plemenite vrline, u sebi doživljava blaženstvo kojem zamerke nema. 

23. A kako to isposnik stražari na vratima čula? Kad okom vidi oblik, ne vezuje se za njegova obeležja i detalje. Ako oko ostavi bez nadzora, štetna stanja gramzivosti i odbojnosti mogu ga napasti, te zato vežba njegovo obuzdavanje, stražari na vratima oka, obuzdava oko. 322 Kad uhom čuje zvuk… Kad nosom oseti miris… Kad jezikom oseti ukus… Kad telom dodirne neki predmet… Kad umom prepozna objekat uma, ne vezuje se za njegova obeležja i detalje. Ako um ostavi bez nadzora, štetna stanja gramzivosti i odbojnosti mogu ga napasti, te zato vežba njegovo obuzdavanje, stražari na vratima uma, obuzdava um. Kad poseduje takvu plemenitu obuzdanost čula, u sebi doživljava blaženstvo koje je potpuno čisto. Tako isposnik stražari na vratima čula.

24. A kako se isposnik usavršava u svesnosti i jasnom razumevanju? Kad odlazi i dolazi, postupa sa svesnošću i jasnim razumevanjem; kad gleda pravo i kad gleda u stranu, postupa sa svesnošću i jasnim razumevanjem; kad savija i kad pruža udove, postupa sa svesnošću i jasnim razumevanjem; kad oblači donji ogrtač, kad nosi spoljni ogrtač i zdelu za prošenje hrane, postupa sa svesnošću i jasnim razumevanjem; kad jede, pije, žvaće i kuša hranu, postupa sa svesnošću i jasnim razumevanjem; kad obavlja veliku i malu nuždu, postupa sa svesnošću i jasnim razumevanjem; kad hoda, stoji, sedi, leže, ustaje, govori i ćuti, postupa sa svesnošću i jasnim razumevanjem. Tako se  isposnik usavršava u svesnosti i jasnom razumevanju.

25. A čime se to isposnik zadovoljava? Zadovoljan je ogrtačem da zaštiti telo i dobijenom hranom da utoli glad; gde god da krene, sa sobom nosi samo ogrtač i zdelu. Kao i ptici što su, kud god da krene, jedini teret sopstvena krila, tako je i monah zadovoljan ogrtačem da zaštiti telo i dobijenom hranom da utoli glad. Gde god da krene, sa sobom nosi samo ogrtač i zdelu. Kad poseduje takvo svojstvo plemenite vrline, tada u sebi doživljava blaženstvo kojem zamerke nema. Time se isposnik zadovoljava.

Kad poseduje takvo svojstvo plemenite vrline i plemenitu obuzdanost čula, kada poseduje takvu plemenitu svesnost i jasno razumevanje, tada odlazi na osamljeno, mirno mesto: u šumu, podnožje drveta, planinu, klisuru, pećinu, mesto za kremaciju, gustu džunglu, proplanak, stog sena.

26. Kada se vrati iz prošenja hrane, posle jela, seda nogu ukrštenih, uspravnog tela i ustali svesnost pred sobom. Napušta pohlepu za ovim svetom, živi uma oslobođenog pohlepe; um svoj pročišćuje od pohlepe. Napušta zlovolju i mržnju, živi uma oslobođenog zlovolje, stalo mu je do dobrobiti svih živih bića; um svoj pročišćuje od zlovolje i mržnje. Napušta tromost i tupost, živi oslobođen tromosti i tuposti, vidi svetlost, svestan i s jasnim razumevanjem; um svoj pročišćuje od tromosti i tuposti. Napušta uznemirenost i kajanje, živi neuznemiren, uma sasvim spokojnog; um svoj pročišćuje od uznemirenosti i kajanja. Napušta sumnju, živi tako što je prevazišao sumnju, ne dvoumi se o povoljnim stanjima; um svoj pročišćuje od sumnje.

27. Kao kad se neki čovek odluči da preduzme neki posao, pa mu taj posao uspe, te ne samo da može da otplati raniji dug, nego mu još i pretekne zarada, tako da može izdržavati i ženu,… pa se tom uspehu raduje i veseli.

Ili kao čovek koji se razboli, muči ga teška bolest, ne može da jede, telo mu iznemogne; ali nakon nekog vremena se oporavi od te bolesti, hrana počne da mu prija, a telo mu ojača,… pa se tom oporavku raduje i veseli.

Ili kao kad čovek zatvoren u tamnici nakon nekog vremena bude pušten na slobodu, živ i zdrav, a ni imanje mu nije pretrpelo štetu,… pa se tome raduje i veseli.

Ili kao čovek u ropstvu, koji nije svoj gospodar, nego je pod tuđom vlašću i ne može da ide kuda želi; ali se nakon nekog vremena oslobodi ropstva i postane svoj gospodar. Nezavisan od tuđe vlasti, slobodno pođe kuda želi,… pa se toj slobodi raduje i veseli.

Ili kao čovek koji se uputi s novcem i imetkom na put koji vodi kroz pustinju gde će teško doći do hrane i naići na razne opasnosti; ali po planu prođe kroz tu pustinju i sretno stigne na odredište, gde se oseća mirno i sigurno,… pa se tom uspehu raduje i veseli:

Isto tako i isposnik smatra sam sebe dužnikom, bolesnikom, zatočenikom, robom, putnikom na opasnom putu tako dugo dok se ne reši tih pet prepreka. Ali kad se reši tih pet prepreka, onda se smatra nedužnim, zdravim, puštenim iz tamnice, slobodnim čovekom na pouzdanom tlu.

28. Kad je tako napustio ovih pet prepreka, nesavršenosti uma koje slabe mudrost, sasvim obuzdanih čula, bez mentalnih nečistoća, ulazi isposnik i ostaje na prvom stupnju zadubljenja, praćenim usmerenošću misli i istraživanjem, uz ushićenje i zadovoljstvo rođeno iz osame. A kada isposnik tako zna i vidi, da li priliči o njemu reći: "Duša i telo su jedna stvar" ili "Duša i telo su dve različite stvari"?

"Priliči, poštovani gospodine."

"Ali, poštovani, ja znam i vidim tako. Pa ipak ne kažem: 'Duša i telo su jedna stvar' ili 'Duša i telo su dve različite stvari'… On ulazi i ostaje na drugom stupnju zadubljenja… trećem stupnju… četvrtom stupnju zadubljenja. A kada isposnik tako zna i vidi, da li priliči o njemu reći: "Duša i telo su jedna stvar" ili "Duša i telo su dve različite stvari"? "

"Priliči, poštovani gospodine."

"Ali, poštovani, ja znam i vidim tako. Pa ipak ne kažem: 'Duša i telo su jedna stvar' ili 'Duša i telo su dve različite stvari'…

29. Isposnik svoj um usmerava i okreće ka znanju i viđenju… A kada isposnik tako zna i vidi, da li priliči o njemu reći: "Duša i telo su jedna stvar" ili "Duša i telo su dve različite stvari"? "

"Priliči, poštovani gospodine."

"Ali, poštovani, ja znam i vidim tako. Pa ipak ne kažem: 'Duša i telo su jedna stvar' ili 'Duša i telo su dve različite stvari'.

30. Isposnik razume: '…nema više preporađanja.' A kada isposnik tako zna i vidi, da li priliči o njemu reći: "Duša i telo su jedna stvar" ili "Duša i telo su dve različite stvari"? "

"Priliči, poštovani gospodine."

"Ali, poštovani, ja znam i vidim tako. Pa ipak ne kažem: 'Duša i telo su jedna stvar' ili 'Duša i telo su dve različite stvari'."

Tako reče Blaženi. Zadovoljan, Oṭṭhaddha iz plemena Liććhavi se obradova rečima Blaženoga.