Theravāda budističko društvo

Dīgha nikāya 8

Mahāsīhanāda sutta
Veliki lavlji rik

Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme


1. Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio kraj Uđuññe, u Kaṇṇakatthala parku jelena. Onda goli asketa Kassapa dođe do Blaženog i pozdravi se sa njim. Kada taj učtivi i prijateljski razgovor bi završen, stade on sa strane i reče:

2. “Učitelju Gotama, “ovako sam čuo: ‘Asketa Gotama se protivi bilo kojem obliku asketskog mučenja tela. On kritikuje i osuđuje one koji vode težak život samomučenja.’ Da li oni koji tako govore, istinu zbore ili blate učitelja Gotamo svojim lažima? Objašnjavaju li oni istinu o njegovom učenju i onome što ono sadrži ili neki učitelji drugih tradicija zaslužuju prekor za svoje reči? Ne bismo želeli da pogrešno razumemo njegovo učenje.”

3. “Kassapa, ti koji govore tako, ne prenose ono što sam zaista rekao, već pogrešno tumače moje reči onim što je suprotno činjenicama. Dešava se, Kassapa, da uz pomoć duhovnog oka, pročišćenog i superiornog u odnosu na ljudsko, vidim askete koji se podvrgavaju mučenju tela kako se posle sloma tela, posle smrti, ponovo rode u svetu oskudice, na lošem odredištu, u nižim svetovima, čak u čistilištu. A neke druge takve askete vidim kako se posle sloma tela, posle smrti, ponovo rode na dobrom odredištu, čak u nebeskom svetu. Isto tako, neke askete koji sebe ne podvrgavaju mučenju tela vidim kako se posle sloma tela, posle smrti, ponovo rode u svetu oskudice, na lošem odredištu, u nižim svetovima, čak u čistilištu. A neke druge takve askete vidim kako se posle sloma tela, posle smrti, ponovo rode na dobrom odredištu, čak u nebeskom svetu. Pošto sam u stanju da vidim nastanak i nestanak, umiranje i preporađanja svih tih asketa, zašto bih se onda protivio bilo kojem obliku asketskog mučenja tela, zašto bih kritikovao i osuđivao one koji vode težak život samomučenja?

4. Kassapa, postoje askete i brahmani koji su oštroumni, istančani, dobro upućeni u učenja drugih, cepidlake, žive zato da bi svojim intelektom razorili ubeđenja drugih. Oni se slažu sa mnom u nekim stvarima, ali se ne slažu u nekim drugim. Neke od stvari koje oni pozdravljaju, pozdravljam i ja. Neke od stvari koje oni ne pozdravljaju, ne pozdravljam ni ja. Ali neke od stvari koje oni pozdravljaju, ja ne pozdravljam. Kao što neke od stvari koje oni ne pozdravljaju, ja pozdravljam.

Neke od stvari koje ja pozdravljam, drugi isto tako pozdravljaju. Neke od stvari koje ja ne pozdravljam, drugi isto tako ne pozdravljaju. Ali neke od stvari koje ja ne pozdravljam, oni pozdravljaju. Kao što neke od stvari koje ja pozdravljaju, oni ne pozdravljaju.

5. Kada se sa njima sretnem, kažem im: ‘Ostavimo po strani stvari oko kojih se ne slažemo. Ali postoje stvari oko kojih se slažemo. U pogledu njih, oštroumni ljudi će posle razmatranja, analiziranja i preispitivanja uporediti učitelja sa učiteljem, zajednicu sa zajednicom: ‘Ima stvari koje su štetne, vredne prekora, koje ne treba negovati, nedostojne plemenitih i mračne – a takvima se i smatraju. Ko živi kao da je potpuno odbacio takve stvari: asketa Gotama ili učitelji drugih zajednica?’

6. I moguće je da oni odgovore: ‘U poređenju sa učiteljima drugih zajednica, asketa Gotama živi kao da je potpuno odbacio takve stvari’. I to je način na koji će razumni ljudi, kada o svemu ovome razmisle, hvaliti nas.

7. Dalje, oštroumni ljudi će posle razmatranja, analiziranja i preispitivanja uporediti učitelja sa učiteljem, zajednicu sa zajednicom: ‘Ima stvari koje su korisne, vredne hvale, koje treba negovati, dostojne plemenitih i blistave – a takvima se i smatraju. Ko živi kao da se potpuno posvetio takvim stvarima: asketa Gotama ili učitelji drugih zajednica?’

8. I moguće je da oni odgovore: ‘U poređenju sa učiteljima drugih zajednica, asketa Gotama živi kao da se potpuno posvetio takvim stvarima’. I to je način na koji će razumni ljudi, kada o svemu ovome razmisle, hvaliti nas.

9. Takođe, oštroumni ljudi će posle razmatranja, analiziranja i preispitivanja uporediti učitelja sa učiteljem, zajednicu sa zajednicom: ‘Ima stvari koje su štetne, vredne prekora, koje ne treba negovati, nedostojne plemenitih i mračne – a takvima se i smatraju. Ko živi kao da je potpuno odbacio takve stvari: učenici askete Gotame ili učenici drugih učitelja?’

10. I moguće je da oni odgovore: ‘U poređenju sa učenicima drugih učitelja, učenici askete Gotame žive kao da su potpuno odbacili takve stvari’. I to je način na koji će razumni ljudi, kada o svemu ovome razmisle, hvaliti nas.

11. Takođe, oštroumni ljudi će posle razmatranja, analiziranja i preispitivanja uporediti učitelja sa učiteljem, zajednicu sa zajednicom: ‘Ima stvari koje su korisne, vredne hvale, koje treba negovati, dostojne plemenitih i blistave – a takvima se i smatraju. Ko živi kao da se potpuno posvetio takvim stvarima: asketa Gotama ili učitelji drugih zajednica?’

12. I moguće je da oni odgovore: ‘U poređenju sa učiteljima drugih zajednica, učenici askete Gotame žive kao da su se potpuno posvetili takvim stvarima’. I to je način na koji će razumni ljudi, kada o svemu ovome razmisle, hvaliti nas.

13. Postoji, Kasapa, put, postoji praksa, i vežbajući u skladu sa njom ćeš znati i videti sam za sebe: ‘Samo reči askete Gotame su izgovorene u pravo vreme, istinite i razložne, u skladu sa učenjem i vežbanjem’. A koji je to put? To je jednostavno ovaj plemeniti osmostruki put, to jest: ispravno razumevanje, ispravna namera, ispravan govor, ispravni postupci, ispravno življenje, ispravan napor, ispravna svesnost i ispravna koncentracija. To je put, to je praksa, i vežbajući u skladu sa njom ćeš znati i videti sam za sebe: ‘Samo reči askete Gotame su izgovorene u pravo vreme, istinite i razložne, u skladu sa učenjem i vežbanjem’.”

14. Kad ovo bi rečeno, Kassapa reče Blaženom: “Poštovani Gotama, ima praksi mučenja tela za koje ti askete i brahmani smatraju da ih upravo one čine istinskim asketama i brahmanima. Tako oni idu nagi, odbacujući pravila. Ližu dlanove, ne dolaze kad ih pozovu, ne zaustave se kad ih neko zamoli. Ne prihvataju hranu koju mi donesu, posebno pripreme ili ih pozovu na ručak. Ne primaju ništa iz lonca, iz zdele, iz kuće, iz avana, od dvoje koji jedu zajedno, od trudnice, od žene koja doji, od žene koja leže kraj muškarca, s mesta gde se hrana javno deli, sa mesta gde je bilo pasa ili muva. Ne uzimaju ni ribu ni meso, ne piju rakiju, vino, niti drugi alkohol. Drže se pravila da u jednoj kući uzmu jedan zalogaj; da u dve kuće uzmu dva zalogaja… da u sedam kuća uzmu sedam zalogaja. Žive na jednom tanjiru hrane dnevno, na dva tanjira hrane dnevno… na sedam tanjira hrane dnevno. Uzimaju hranu jednom dnevno, jednom u dva dana… jednom u sedam dana i tako dalje, sve do jednom u dve nedelje. Istrajavaju u praksi uzimanja hrane u određenim intervalima. I to se sve smatra ispravnim praksom.

Jedu zeleniš ili proso ili pirinač ili koru ili mahovinu ili pirinčanu plevu ili pirinčane mekinje ili brašno od susama ili travu ili kravlji izmet. Žive od šumskog korenja ili voća, hrane se otpalim plodovima. Oblače se u kudelju, u mrtvački pokrov, u bačene krpe, u koru drveta, u kožu antilope, u trake od kože antilope, u pokrivač od ispletene kusa trave, u ogrtač od like, u ogrtač od lišća, u vuneni ogrtač, u životinjsko krzno, u sovina krila. Čupaju sami sebi kosu i bradu, praktikuju redovno čupanje kose i brade. Neprekidno stoje, odbijajući da sednu. Čuče bez prekida, stalno održavaju čučeći položaj. Koriste ležaj od trnja, prave sami sebi ležaj od trnja. Žive praktikujući kupanje u vodi tri puta na dan, uključujući veče.

15. Kassapa, mogu drugi askete i brahmani praktikovati mučenje tela, ali ako nisu razvili vrlinu, nisu razvili um, nisu razvili mudrost, tada su oni daleko od toga da budu istinski askete i brahmani. Ali kada monah živi ispunjen blagošću, dobrom namerom i prijateljskom ljubavlju, ovde i sada ulazi i boravi u oslobođenosti uma i oslobođenosti mudrošću, koje su bez nečistoća, svaki od otrova uklonjen. Tek kada to postigne, monah se naziva istinskim asketom, istinskim brahmanom.”

16. Kada ovo bi rečeno. Kassapa reče Blaženom: “Teško je, učitelju Gotama, biti istinski asketa, biti istinski brahman”.

“Uobičajeno je, Kassapa, da na ovome svetu kažu kako je teško biti istinski asketa, istinski brahman. Ali neko može praktikovati sve te načine mučenja tela [kao u §14] i ako bi to bila mera koliko je teško da se bude istinski asketa, istinski brahman, tada ne bi bilo istina govoriti: ‘Teško je biti istinski asketa, biti istinski brahman’. Zato što je za svakog kućedomaćina, za svakog kućedomaćinovog sina – čak i za sluškinju što s izvora donosi vodi – moguće da učini isto, govoreći: ‘I ja ću ići nag… [kao u §14]’ Ali, Kassapa, zato što postoji jedna druga vrsta asketizma, zato je istina reći: ‘Teško je biti istinski asketa, biti istinski brahman’. Tek kada monah živi ispunjen blagošću, dobrom namerom i prijateljskom ljubavlju, ovde i sada ulazi i boravi u oslobođenosti uma i oslobođenosti mudrošću, koje su bez nečistoća, svaki od otrova uklonjen, tek tada se on naziva istinskim asketom, istinskim brahmanom’.

17. Kada ovo bi rečeno. Kassapa reče Blaženom: “Teško je, učitelju Gotama, razumeti istinskog asketu, razumeti istinskog brahmana”.

“Uobičajeno je, Kassapa, da na ovome svetu kažu kako je teško razumeti istinskog asketu, razumeti istinskog brahmana. Ali neko može praktikovati sve te načine mučenja tela i ako bi to bila mera koliko je teško razumeti istinskog asketu, istinskog brahmana, tada ne bi bilo istina govoriti: ‘Teško je razumeti istinskog asketu, razumeti istinskog brahmana’. Zato što je za svakog kućedomaćina, za svakog kućedomaćinovog sina – čak i za sluškinju što s izvora donosi vodi – moguće da učini isto, govoreći: ‘I ja ću ići nag… [kao u §14]’ Ali, Kassapa, zato što postoji jedna druga vrsta asketizma, zato je istina reći: ‘Teško je razumeti istinskog asketu, razumeti istinskog brahmana’. Tek kada monah živi ispunjen blagošću, dobrom namerom i prijateljskom ljubavlju, ovde i sada ulazi i boravi u oslobođenosti uma i oslobođenosti mudrošću, koje su bez nečistoća, svaki od otrova uklonjen, tek tada se on naziva istinskim asketom, istinskim brahmanom’.

18. Kada ovo bi rečeno. Kassapa reče Blaženom: “Ali, učitelju Gotama, šta znači to razviti vrlinu, razviti um, razviti mudrost?”

“Tako se Tathāgata pojavi u ovome svetu, plemenit i potpuno probuđen, usavršen u znanju i ponašanju, srećan, znalac svetova, nenadmašni vodič onima kojima je potreban putokaz, učitelj božanskim i ljudskim bićima, budan, blažen. Snagom vlastite spoznaje razumeo je i zna da objasni ovaj svet, njegove dobre i zle duhove, božanstva, pokolenja isposnika i sveštenika, plemenitih i običnih ljudi. On propoveda učenje i slovom i duhom, divno na početku, divno u sredini, divno na kraju; upućuje na potpuno savršen i pročišćen svetački život.

19. A kućedomaćin ili kućedomaćinov sin ili neko rođen u nekom drugom klanu čuje tu Dhammu. Kad čuje Dhammu, on stiče poverenje u Tathāgatu. Kad poseduje poverenje, ovako razmišlja: ‘Domaćinski život je skučen i prašnjav. Svetački život je poput širokog polja. Nije lako u kući praktikovati svetački život potpuno savršen i čist, nalik uglačanoj školjki. Šta ako bih obrijao kosu i bradu, obukao žuti ogrtač, napustio domaćinski život, te otišao u beskućnike?’ Kasnije, napustivši mali ili veliki imetak, napustivši mali ili veliki krug srodnika, obrije glavu i bradu, stavi na sebe žuti ogrtač i ostavivši iza sebe domaćinski život, postane beskućnik.

20. Kada je tako otišao u beskućnike, živi on obuzdan granicama Pātimokkhe, savršenog ponašanja i delovanja. Videći opasnost i u najmanjoj pogrešci, vežba sebe držeći se pravila vežbanja. I telom i rečima čini samo ono što je korisno, njegov život biva pročišćen, a on prožet vrlinom. Stražari na vratima čula, učvrstio je svesnost i jasno razumevanje, zadovoljan je.

Mali odeljak o vrlini

21. A kako to, Kassapa, monah postaje prožet vrlinom? Odustavši od ubijanja živih bića, ne ubija živa bića. Štap i oružje je odložio. Blago i smerno živi, pun saosećanja prema svim bićima. To je deo njegove vrline.

Odustavši od uzimanja onoga što nije dato, ne uzima ono što mu nije dato. Prihvata i očekuje samo ono što mu je dato, živi u poštenju i iskrenosti srca. To je takođe deo njegove vrline.

Napustivši necelibat, pridržava se celibata. Živi odvojeno, odustavši od vulgarne prakse seksualnog snošaja. To je takođe deo njegove vrline.

22. Napustivši laganje, on ne laže. Govori istinu, čvrsto se drži istine, poverljiv i pouzdan, ne obmanjuje bilo koga na ovome svetu. To je takođe deo njegove vrline.

Napustivši ogovaranje, on ne ogovara. Ne ponavlja tamo ono što je čuo ovde, kako bi ove ljude zavadio s onima, niti ponavlja ovde ono što je čuo tamo, kako bi one ljude zavadio s ovima. Tako spaja podeljene, podstiče prijateljstvo, uživa u slozi, raduje se slozi, oduševljava slogom, govori reči koje jačaju slogu. To je takođe deo njegove vrline.

Napustivši grube reči, ne izgovara grube reči. Govori reči koje su blage, prijatne za uho i ljubazne, koje idu pravo do srca, učtive su, poželjne za mnoge i s njima su saglasni mnogi. To je takođe deo njegove vrline.

Napustivši naklapanje, on ne priča iz dosade. Govori u pravo vreme, govori činjenice, govori o onome što jeste dobro, govori o Dhammi i praksi. U pravo vreme govori reči koje su vredne beleženja, razložne, umerene i korisne.

23. Takođe

  • Odustaje od uništavanja semenki i biljaka.
  • Jede samo jednom dnevno, odustavši od jela noću i izvan propisanog vremena.
  • Odustao je od plesa, pevanja, muzike i pozorišnih predstava.
  • Odustao je od nošenja venaca, korišćenja mirisa i ulepšavanja balzamima.
  • Odustao je od visokih i luksuznih ležajeva.
  • Odustao je od primanja zlata i srebra.
  • Odustao je od primanja sirovog zrna i sirovog mesa, primanja žena i devojaka, robova ropkinja, koza i ovaca, živine i svinja, primanja slonova, stoke, konja i kobila.
  • Odustao je od prihvatanja njiva i livada.
  • Odustao je od izvršavanja tuđih naloga i prenošenja poruka.
  • Odustao je od kupovanja i prodavanja, od lažnih utega, lažnih metala i lažnih mera.
  • Odustao je od primanja mita, obmanjivanja, podvaljivanja i lukavstva.
  • Odustao je od ranjavanja, ubijanja, vezivanja, prepada, pljačkanja i nasilja.

Srednji odeljak o vrlini

24. Iako ima asketa i brahmana koji, živeći od hrane koje im daruju predani, još uvek uništavaju biljke i semenke – biljke koje se razmnožavaju korenom, izdankom, reznicom, okcem ili iz semena – on je odustao od uništavanja semenki i biljaka. To je takođe deo njegove vrline.

25. Iako ima asketa i brahmana koji, živeći od hrane koju im daruju predani, još uvek gomilaju stvari radi svog užitka, kao što su hrana, piće, odeća, kočije, ležajevi, mirisi i druge materijalne stvari – on je odustao od gomilanja stvari. To je takođe deo njegove vrline.

26. Iako ima asketa i brahmana koji, živeći od hrane koju im daruju predani, još uvek prisustvuju neprikladnim događajima, kao što su:

  • predstave plesa, pevanja i muzike
  • pozorišne predstave
  • pričanje legendi
  • muzika koja se izvodi pljeskanjem, cimbalima i bubnjevima
  • izložbe umetnina
  • akrobatske predstave
  • borbe slonova, konja, bivola, bikova, ovnova, petlova i prepelica
  • borbe štapovima, pesnicama i rvanje
  • vojne parade, manevri i smotre

on je odustao od prisustvovanja takvim neprikladnim događajima. To je takođe deo njegove vrline.

27. Iako ima asketa i brahmana koji se, živeći od hrane koju im daruju predani, još uvek upuštaju u ovakve igre i zabave:

  • aṭṭhapada (šah na tabli sa osam redova)
  • dasapada (šah na tabli sa deset redova)
  • ākāsa (igra naslepo)
  • parihārapatha (“školice”, na tlu se iscrta dijagram i igrač skače s jednog na drugo polje, pazeći da ne nagazi na linije)
  • santika (“mikado”, štapići se bace na gomilu i potom jedan po jedan izvlače, bez pomeranja ostalih)
  • khalika (igre sa kockom)
  • ghaṭika (“klis”, udaranje kratkog štapa dugim)
  • salākahattha (“bojenje šakom”, jedan od učesnika umoči ruku u boju i onda njome udari po tlu ili zidu; od ostalih potom traži da pokažu figuru slona, konja itd.)
  • akkha (klikeranje)
  • paṅgaćīra (sviranje kroz savijeni list)
  • vaṅkaka (oranje malim plugovima)
  • mokkhaćika (akrobacije)
  • ćiṅgulika (igra sa papirnim vetrenjačama)
  • pattāḷaka (igra sa alatima za merenje)
  • rathaka (igra sa dečijim kolicima)
  • dhanuka (igra sa dečijim lukom i strelom)
  • akkharika (pogađanje slova ispisanih po vazduhu ili leđima)
  • manesika (pogađanje tuđih misli)
  • yathāvađđa (pantomima) —

on je odustao od ovakvih igara i zabava. To je takođe deo njegove vrline.

28. Iako neki askete i brahmani, dok žive od hrane koju im poklanjaju sledbenici, uživaju u visokim i luksuznim ležajevima i sedištima, kao što su:

  • prostrane sofe
  • prestoli sa nogama u obliku izrezbarenih životinja
  • prekrivači sa dugim resama
  • šareni prekrivači sastavljeni od više delova
  • beli vuneni prekrivači
  • vuneni prekrivači sa vezenim cvetovima
  • jorgani
  • vuneni prekrivači sa vezenim životinjama
  • vuneni prekrivači čupavi sa obe ili samo sa jedne strane
  • krevetski čaršavi ukrašeni draguljima
  • svileni prekrivači
  • raskošni tepisi
  • prostirke za slonove, konje ili kočije
  • prostirke od kože antilope
  • prostirke od meke kože jelena
  • kreveti sa baldahinom
  • ležaljke sa crvenim jastucima za glavu i noge –

on je odustao od takvih visokih i luksuznih ležajeva i sedišta. To je takođe deo njegove vrline.

29. Iako neki askete i brahmani, dok žive od hrane koju im poklanjaju sledbenici, još uvek koriste razne stvari za ulepšavanje i ukrašavanje, kao što su: utrljavanje mirisnog praha u kožu, trljanje tela uljima, kupanje u mirisnoj vodi, masiranje udova, ogledala, kreme, cvetni venci, parfemi, pomade, rumenilo, narukvice, povezi za glavu, ukrašeni štapovi za hodanje, izrezbarene čuture, rapiri, suncobrani, izvezene sandale, turbani, dijademe, teralice za muve od dlaka iz repa jaka, ogrtači sa dugim resama – on je odustao od takvog ulepšavanja i ukrašavanja. To je takođe deo njegove vrline.

30. Iako se neki askete i brahmani, dok žive od hrane koju im poklanjaju sledbenici, još uvek upuštaju u naklapanje o različitim nevažnim temama, kao što je razgovor o kraljevima, kraljevim savetnicima i lopovima; razgovor o vojskama, opasnostima i ratovima; razgovor o hrani, piću, odeći i prenoćištu; razgovor o cvetnim vencima i mirisima; razgovor o rođacima, vozilima, selima, varošima, gradovima i zemljama; razgovor o ženama i herojima; razgovor na ulici i kraj izvora; razgovor o pokojnicima, raznim sitnicama, spekulacijama o nastanku sveta, nastanku mora; razgovor o dobitku i gubitku – on je odustao od takvog naklapanja. To je takođe deo njegove vrline.

31. Iako se neki askete i brahmani, dok žive od hrane koju im poklanjaju sledbenici, još uvek upuštaju u rasprave i govore jedni drugima:

“Ti ne razumeš ovo učenje i pravila. Ja razumem ovo učenje i pravila.”

“Kako bi ti uopšte mogao da razumeš ovo učenje i pravila?”

“Grešiš. Ja sam u pravu.”

“Ja sam dosledan. Ti si nedosledan.”

“Ono što je trebalo reći na početku, ti si rekao na kraju. Ono što je trebalo reći na kraju, ti si rekao na početku.”

“To što si tako pažljivo smislio bilo je pobijeno.”

“Učenje ti je odbačeno. Dokazano je da si u zabludi. Idi i bolje uči ili ako možeš, iskobeljaj se iz zamke u koju si upao!” – on je odustao od takvih rasprava. To je takođe deo njegove vrline.

32. Iako se neki askete i brahmani, dok žive od hrane koju im poklanjaju sledbenici, još uvek upuštaju u prenošenje poruka i obavljanju zadataka za kraljeve, kraljeve savetnike, ratnike, brahmane, kućedomaćine ili mlade (koji im naređuju): „Dođi ovamo, idi tamo, uzmi ovo, donesi to odande“ – on je odustao od prenošenja poruka i obavljanja zadataka. To je takođe deo njegove vrline.

33. Iako se neki askete i brahmani, dok žive od hrane koju im poklanjaju sledbenici, još uvek upuštaju u prevare, laskanje [radi dobiti], nagoveštavanje [šta im darivati], omalovažavanje drugih i korišćenje materijalnog poseda da se stekne još veći posed – on je odustao od takvih prevara. To je takođe deo njegove vrline.

Veliki odeljak o vrlini

34. Iako neki askete i brahmani, dok žive od hrane koju im poklanjaju sledbenici, još uvek zarađuju za život takvim pogrešnim življenjem, takvim nedoličnim znanjem kao što su:

  • proricanje dugovečnosti, materijalnog blagostanja itd. ili obrnutog na osnovu obeležja na čovekovim udovima, šakama, stopalima itd.
  • proricanje na osnovu znamenja i znakova
  • proricanje na osnovu gromova i drugih nebeskih pojava
  • tumačenje značajnih snova
  • proricanje sreće na osnovu belega na telu
  • proricanje na osnovu tkanine koju su izgrizli miševi
  • prinošenje žrtvi paljenica
  • prinošenje žrtvi posipanjem vatre
  • prinošenje pleve, pirinčanog brašna, pirinčanog zrna, ghija ili ulja
  • prinošenje žrtve uz recitovanje
  • prinošenje krvnih žrtava
  • proricanje na osnovu vrhova prstiju
  • određivanje da li je mesto za kuću ili vrt pogodno ili ne
  • predviđanja za državne činovnike
  • poznavanje vradžbina za umirivanje demona na groblju
  • poznavanje vradžbina za lečenje oni koje su zaposeli duhovi
  • poznavanje vradžbina koje treba da izgovara onaj ko živi u kući od zemlje
  • poznavanje zmija (radi lečenja od ujeda zmije ili umirivanja zmija)
  • poznavanje otrova (radi neutralisanja ili spravljanja otrova)
  • poznavanje škorpija i pacova (radi lečenja od ujeda škorpije ili pacova)
  • poznavanje ptica i gavrana (radi razumevanja graktanja ptica i gavrana)
  • proricanje koliko će godina neko živeti
  • poznavanje bajalica koje štite od strela
  • recitovanje bajalica kako bi se razumeo jezik životinja –

on je odustao od takvog pogrešnog življenja, takvih nedoličnih veština. To je takođe deo njegove vrline.

35. Iako neki askete i brahmani, dok žive od hrane koju im poklanjaju sledbenici, još uvek zarađuju za život takvim pogrešnim življenjem, takvim nedoličnim znanjem kao što su tumačenje značenja boja, oblika i drugih osobina ovih predmeta, da bi odredili donose li oni sreću ili nesreću svojim vlasnicima: dragulji, odeća, štapovi, mačevi, koplja, strele, lukovi, drugo oružje, žene, muškarci, mladići, devojke, robovi, robinje, slonovi, konji, goveda, bikovi, krave, jarci, ovnovi, živina, prepelice, gušteri, zečevi, kornjače i druge životinje – on je odustao od takvog pogrešnog življenja, takvih nedoličnih veština. To je takođe deo njegove vrline

36. Iako neki askete i brahmani, dok žive od hrane koju im poklanjaju sledbenici, još uvek zarađuju za život takvim pogrešnim življenjem, takvim nedoličnim znanjem kao što su predviđanja:

  • kralj i njegova vojska će napredovati
  • kralj i njegova vojska će se povlačiti
  • naš kralj će napasti i neprijateljski kralj će se povući
  • neprijateljski kralj će napasti i naš kralj će se povući
  • naš kralj će trijumfovati, a neprijateljski kralj će biti poražen
  • neprijateljski kralj će trijumfovati, a naš kralj će biti poražen
  • takva će biti pobeda za jednoga, a poraz za drugoga –

on je odustao od takvog pogrešnog življenja, takvih nedoličnih veština. To je takođe deo njegove vrline.

38. Iako neki askete i brahmani, dok žive od hrane koju im poklanjaju sledbenici, još uvek zarađuju za život takvim pogrešnim življenjem, takvim nedoličnim znanjem kao što su predviđanja:

  • biće pomračenje meseca, pomračenje sunca, pomračenje sazvežđa
  • sunce i mesec će se kretati svojom uobičajenom putanjom
  • sunce i mesec će se kretati promenjenom putanjom
  • sazvežđa će se kretati svojom uobičajenom putanjom
  • sazvežđa će se kretati promenjenom putanjom
  • biće meteorska kiša
  • biće vatre na nebu
  • biće zemljotres
  • biće gromova
  • biće izlazak, zalazak, zatamnjenje i zasvetljenje meseca, sunca i zvezda
  • takav će biti rezultat pomračenja meseca, pomračenja sunca, pomračenja sazvežđa (i tako dalje, sve do) takav će biti rezultat izlaska, zalaska, zatamnjenja i zasvetljenja meseca, sunca i zvezda –

on je odustao od takvog pogrešnog življenja, takvih nedoličnih veština. To je takođe deo njegove vrline.

39. Iako neki askete i brahmani, dok žive od hrane koju im poklanjaju sledbenici, još uvek zarađuju za život takvim pogrešnim življenjem, takvim nedoličnim znanjem kao što su predviđanja:

  • biće obilna kiša
  • biće suša
  • biće dobra žetva
  • biće glad
  • biće sve sigurno
  • biće opasnosti
  • biće bolesti
  • biće zdravlja
  • ili zarađuju tako što rade poslove računovođe, izračunavanja i proračunavanja, pisanja poezije i spekulisanja o ovome svetu –

on je odustao od takvog pogrešnog življenja, takvih nedoličnih veština. To je takođe deo njegove vrline.

40. Iako neki askete i brahmani, dok žive od hrane koju im poklanjaju sledbenici, još uvek zarađuju za život takvim pogrešnim življenjem, takvim nedoličnim znanjem kao što su:

  • određivanje povoljnog datuma za venčanja
  • određivanje povoljnog datuma za veridbu i razvod
  • određivanje povoljnog datuma za štednju ili trošenje novca
  • recitovanje bajalica koje ljudima donose sreću ili nesreću
  • recitovanje bajalica kojima se sprečava trudnoća
  • recitovanje vradžbina od kojih se čoveku veže jezik, parališe vilicu, gubi kontrolu nad svojim rukama, gubi kontrolu nad vilicom ili postane gluv
  • davanje proročkih odgovora na pitanja, uz pomoć ogledala, devojke ili božanstva;
  • obožavanje sunca
  • obožavanje Mahābrahme
  • bljuvanje vatre
  • zazivanje boginje sreće –

on je odustao od takvog pogrešnog življenja, takvih nedoličnih veština. To je takođe deo njegove vrline.

41. Iako neki askete i brahmani, dok žive od hrane koju im poklanjaju sledbenici, još uvek zarađuju za život takvim pogrešnim življenjem, takvim nedoličnim znanjem kao što su:

  • obećavanje darova božanstvima u zamenu za učinjene usluge
  • ispunjavanje takvih obećanja
  • rituali vezani za demone
  • recitovanje bajalica za zaštitu kuće
  • izazivanje potencije i sterilnosti
  • pripremanje i osvećivanje lokacije za kuću
  • ritualno ispiranje usta i kupanje
  • prinošenje žrtava paljenica
  • prepisivanje sredstava za povraćanje, pražnjenje creva i izbacivanje šlajma
  • prepisivanje ulja za uho, kapi za oči i nos, masti i melema
  • operisanje očiju i ušiju
  • opšte operacije na telu
  • lečenje dece
  • primena lekovitih korena
  • povezi sa melemima od lekovitih biljaka –

on je odustao od takvog pogrešnog življenja, takvih nedoličnih veština. To je takođe deo njegove vrline.

42. Kassapa, monah koji je tako prožet vrlinom ne vidi bilo kakvu opasnost u svojoj obuzdanosti vrlinom. Kao što miropomazani plemeniti ratnik, što porazio je neprijatelje, ne vidi bilo kakvu opasnost od svojih neprijatelja, isto tako i monah koji je tako prožet vrlinom ne vidi bilo kakvu opasnost u svojoj obuzdanosti vrlinom. Kad poseduje taj kvalitet obuzdanosti u vrlini, doživljava onu vrstu sreće kojoj se ne može ništa prigovoriti. To je, Kassapa, usavršenost u vrlini.

Obuzdavanje čula

43. A kako to, Kassapa, monah stražari na vratima čula? Kad vidi oblik okom, monah se ne veže za njegova obeležja i detalje. Pošto, kad ostavi oko bez nadzora, loša, štetna stanja gramzivosti i odbojnosti mogu da ga osvoje, vežba njegovo obuzdavanje, stražari nad čulom vida, obuzdava čulo vida. Kad čuje zvuk uhom… Kad oseti miris nosom… Kad kuša ukus jezikom… Kad dodirne predmet telom… Kad prepozna mentalni objekat umom, monah se ne veže za njegova obeležja i detalje. Pošto, kad ostavi um bez nadzora, loša, štetna stanja gramzivosti i odbojnosti mogu da ga osvoje, on vežba njegovo obuzdavanje, stražari nad čulom uma, obuzdava čulo uma. Kad poseduje taj kvalitet obuzdanosti u vrlini, doživljava onu vrstu sreće kojoj se ne može ništa prigovoriti. Na taj način, Kassapa, monah stražari na vratima čula.

Svesnost i jasno razumevanje

44. A kako to, Kassapa, monah poseduje svesnost i jasno razumevanje? Tako, kad odlazi i dolazi, monah postupa sa jasnim razumevanjem; kad gleda pravo i kad gleda u stranu, postupa s punom pažnjom; kad savija i kad pruža svoje udove, postupa sa punom pažnjom; kad oblači svoj donji ogrtač, kad nosi spoljašnji ogrtač i zdelu za prošenje hrane, postupa s punom pažnjom; kad jede, pije, žvaće i guta hranu, postupa s punom pažnjom; kad obavlja veliku i malu nuždu, postupa s punom pažnjom; kad hoda, stoji, sedi, leže i ustaje, govori i ćuti, postupa s punom pažnjom. Na taj način, Kassapa, monah poseduje svesnost i jasno razumevanje.

Zadovoljenost

45. A kako je to, Kassapa, monah zadovoljan? Tako, monah je zadovoljan ogrtačem da zaštiti telo i dobijenom hranom da utoli glad; gde god da krene, sa sobom nosi samo ogrtač i zdelu. Kao i ptici što su, kud god da krene, jedini teret sopstvena krila, tako je i monah zadovoljan ogrtačem da zaštiti telo i dobijenom hranom da utoli glad; gde god da krene, sa sobom nosi samo ogrtač i zdelu. Na taj način, Kassapa, monah je zadovoljan.

Napuštanje prepreka

46. Kad poseduje takvo svojstvo plemenite vrline i plemenitu obuzdanost čula, kada poseduje takvu plemenitu svesnost i jasno razumevanje, tada odlazi na osamljeno, mirno mesto: u šumu, podnožje drveta, planinu, klisuru, pećinu, mesto za kremaciju, gustu džunglu, proplanak, stog sena. Kada se vrati iz prošenja hrane, posle jela, seda nogu ukrštenih, uspravnog tela i ustali svesnost pred sobom.

47. Napustivši pohlepu za ovim svetom, živi uma oslobođenog pohlepe; um svoj pročišćuje od pohlepe. Napustivši zlovolju i mržnju, živi uma oslobođenog zlovolje, stalo mu je do dobrobiti svih živih bića; um svoj pročišćuje od zlovolje i mržnje. Napustivši tromost i tupost, živi oslobođen tromosti i tuposti, vidi svetlost, svestan i s jasnim razumevanjem; um svoj pročišćuje od tromosti i tuposti. Napustivši uznemirenost i kajanje, živi neuznemiren, uma sasvim spokojnog; um svoj pročišćuje od uznemirenosti i kajanja. Napustivši sumnju, živi tako što je prevazišao sumnju, ne dvoumi se o povoljnim stanjima; um svoj pročišćuje od sumnje.

48. Kassapa, zamisli čoveka koji hoće da uzme novac u zajam i pokrene sopstveni posao. Onda mu se taj posao razvije, tako da je u stanju da vrati pozajmicu i još mu ostane dovoljno da izdržava svoju ženu. Kad na to pomisli, čovek je zadovoljan i pun radosti.

49. Ili zamisli čoveka koji je bolestan, muči ga teška, po život opasna bolest, tako da nije u stanju ni da jede i telo mu je malaksalo. Kasnije se oporavi od bolesti, dobije apetit i telo mu povrati snagu. Kad na to pomisli, čovek je zadovoljan i pun radosti.

50. Ili zamisli čoveka zatočenog u zatvoru. No kasnije ga iz tog zatvora, ograđenog visokim zidinama, puste bez ikakve globe i štete po njegov imetak. Kad na to pomisli, čovek je zadovoljan i pun radosti.

51. Ili zamisli nekog slugu, čoveka koji nije slobodan, zavisi od drugih, bez prava da ide kud mu je volja. No kasnije ga oslobode ropstva, tako da nadalje zavisi od samoga sebe, a ne od drugih, slobodan da ide kud god mu je volja. Kad na to pomisli, čovek je zadovoljan i pun radosti.

52. Ili zamisli čoveka imućnog, s velikom imetkom, koji se zaputi preko pustinje. I uspe da pređe tu pustinju i vrati se u svoje selo, bez ikakve štete po sebe i svoj imetak. Kad na to pomisli, čovek je zadovoljan i pun radosti.

53. Isto tako, Kassapa, kada vidi da ovih pet prepreka nije prevladao u sebi, monah ih jednu za drugom razume kao dug, bolest, zatvor, ropstvo i put preko pustinje. Ali kada vidi da je tih pet prepreka prevladao u sebi, monah ih jednu za drugom razume kao oslobođenost od duga, zdravlje, izlazak iz zatvora, oslobađanje iz ropstva i bezbednu zemlju.

54. Kada vidi da je ovih pet prepreka prevladao u sebi, u monahu se rađa radost. Kada je radostan, u njemu se rađa ushićenje; onome ko je ushićen, telo postaje smireno; onaj čije je telo smireno, oseća zadovoljstvo; u onome ko oseća zadovoljstvo, um postaje koncentrisan.

Prvo zadubljenje

55. Sasvim obuzdanih čula, bez mentalnih nečistoća, ulazi tako monah i ostaje na prvom stupnju zadubljenja, praćenim usmerenošću misli i istraživanjem, uz ushićenje i zadovoljstvo rođeno iz osame. Onda on natapa i prožima, preplavljuje i ispunjava svoje telo ushićenjem i zadovoljstvom rođenim iz osame. Ne postoji nijedan deo tela koji nije prožet ushićenjem i zadovoljstvom rođenim iz osame.

Kao kad vešti berberin ili njegov pomoćnik sipa prašak u metalnu posudu i meša je s vodom da dobije sapunicu; tada je pena puna vlage, prožeta vlagom iznutra i spolja, ali ne previše; isto tako monah natapa i prožima, preplavljuje i ispunjava svoje telo ushićenjem i zadovoljstvom rođenim iz osame, tako da nijedan deo tela ne ostaje nezahvaćen ushićenjem i zadovoljstvom rođenim iz osame. To je, Kassapa, takođe plod asketskog života, vidljiv ovde i sada, još bolji i uzvišeniji od prethodnih.

Drugo zadubljenje

56. A zatim, Kassapa, smirivanjem usmerenosti misli i istraživanja, ulazi on i ostaje na drugom stupnju zadubljenja, koji karakterišu kako samopouzdanje i sabranost uma, oslobođenog usmerenosti misli i istraživanja, tako i ushićenje i zadovoljstvo rođeni iz koncentracije. Onda natapa i prožima, preplavljuje i ispunjava svoje telo ushićenjem i zadovoljstvom rođenim iz koncentracije. Ne postoji nijedan deo čitavog tela koji nije prožet ushićenjem i zadovoljstvom rođenim iz koncentracije.

57. Kassapa, zamisli duboko jezero, u čijim dubinama je izvor sveže vode i u koje se ne uliva nijedna reka ni sa istoka ni sa zapada, ni sa severa ni sa juga, niti ga bilo kad zapljuskuju kiše; ali hladni izvor u dubinama jezerskim ispuniće i prožeće ga svog, tako da nijedan deo jezera ne ostane neprožet vodom iz tog hladnog izvora. Isto tako, monah natapa i prožima, preplavljuje i ispunjava upravo to telo ushićenjem i zadovoljstvom rođenim iz koncentracije. Ne postoji nijedan deo čitavog tela koji nije prožet ushićenjem i zadovoljstvom rođenim iz koncentracije. To je, Kassapa, takođe plod asketskog života, vidljiv ovde i sada, još bolji i uzvišeniji od prethodnih.

Treće zadubljenje

58. A zatim, Kassapa, slabljenjem ushićenja monah ostaje spokojan, svestan i s jasnim razumevanjem, sa fizičkim osećajem zadovoljstva. Monah ulazi i ostaje na trećem stupnju zadubljenja, o kojem plemeniti kažu: ‘Srećan je čovek ispunjen spokojstvom i svesnošću!’ Onda natapa i prožima, preplavljuje i ispunjava svoje telo zadovoljstvom, lišenim ushićenja, tako da ne postoji nijedan deo čitavog tela koji nije prožet zadovoljstvom lišenim ushićenja.

59. Kao što u jezeru s plavim, crvenim i belim lotosovim cvetovima, odraslim pod vodom, ti cvetovi ne izlaze na površinu, već cvetaju pod vodom, pa ih sveža voda obliva, natapa, ispunjava i prožima od korena do vrha latica, tako da nijedan deo tih lotosa ne ostane neprožet vodom; isto tako monah natapa i prožima, preplavljuje i ispunjava celo svoje telo zadovoljstvom, lišenim ushićenja. Ne postoji nijedan deo čitavog tela koji nije prožet zadovoljstvom, lišenim ushićenja. To je, Kassapa, takođe plod asketskog života, vidljiv ovde i sada, još bolji i uzvišeniji od prethodnih.

Četvrto zadubljenje

60. A zatim, Kassapa, napuštanjem zadovoljstva i bola, kao i s ranijim nestankom radosti i žalosti, monah ulazi i ostaje na četvrtom stupnju zadubljenja, koji nije ni bolan ni prijatan, a čini ga čista svesnost, zasnovana na spokojstvu. On sedi prožimajući telo čistim, sjajnim umom, tako da ne postoji nijedan deo čitavog tela koji nije prožet čistim, sjajnim umom.

61. Kassapa, zamisli čoveka koji sedi zaogrnut belim platnom od glave do pete, tako da mu nijedan deo tela ne ostane nezaogrnut tim belim platnom. Tako i monah sedi prožimajući telo čistim, sjajnim umom. Ne postoji nijedan deo čitavog tela koji nije prožet čistim, sjajnim umom. To je takođe plod asketskog života, vidljiv ovde i sada, još bolji i uzvišeniji od prethodnih. I to, Kassapa, znači razviti um.

Usavršenost u znanju

62. Kada je njegov koncentrisan um postao tako pročišćen, blistav, bez i najmanje nečistoće, bez nesavršenosti, prilagodljiv, lako vođen, postojan i stabilan, monah ga usmerava ka znanju i viđenju. I razume ovako: ‘Ovo je moje telo, načinjeno od materijalnog oblika, sastavljeno od četiri velika elementa, stvorili su ga majka i otac, izgradili kuvani pirinač i kaša, podložno je prolaznosti, trošnosti i propadanju, razlaganju i nestanku. A ovo je moja svest, tim telom podržana i za njega vezana.’

63. Kassapa, zamisli divan dragi kamen beril boje najčistijeg mora, s osam stranica, dobro obrađen, čist i proziran, krase sve druge dobre osobine; a kroz njega su provučene plava, žuta, crvena, bela ili braon nit. A čovek dobroga vida ga uzme u ruku, ovako bi o njemu mislio: ‘Ovo je divan dragi kamen beril boje najčistijeg mora, s osam stranica, dobro obrađen, čist i proziran, krase sve druge dobre osobine; a kroz njega su provučene plava, žuta, crvena, bela ili braon nit’. Na isti način, Kassapa, kada je njegov um tako pročišćen, blistav, bez i najmanje nečistoće… monah ga usmerava ga ka znanju i viđenju. I razume ovako: ‘Ovo je moje telo, načinjeno od materijalnog oblika… A ovo je moja svest, tim telom podržana i za njega vezana.’ To je, Kassapa, takođe plod asketskog života, vidljiv ovde i sada, još bolji i uzvišeniji od prethodnih.

Znanje o umom stvorenom telu

64. Kada je njegov koncentrisan um postao tako pročišćen, blistav, bez i najmanje nečistoće, bez nesavršenosti, prilagodljiv, lako vođen, postojan i stabilan, monah ga usmerava ka kreiranju umom stvorenog tela. Iz ovog tela on stvara drugo telo, koje ima materijalni oblik, umom stvoreno, potpuno, sa svim delovima, ne manjka mu nijedna sposobnost.

65. Kassapa, zamisli da neki čovek izvuče trsku iz njezine ljušture i pomisli: ‘Ovo je ljuštura, ovo je trska; ljuštura je jedno, trska je drugo; iz ljušture je trska bila izvučena’. Ili zamisli da neki čovek izvuče mač iz korica i pomisli: ‘Ovo je mač, ovo su korice; mač je jedno, korice su drugo; iz korica je mač bio izvučen’. Ili zamisli da neki čovek izvuče zmiju iz njezine košuljice i pomisli: ‘Ovo je zmija, ovo je košuljica; zmija je jedno, košuljica je drugo; iz košuljice je zmija bila izvučena.’ Na isti način, kada je njegov um tako pročišćen, blistav, bez i najmanje nečistoće… monah ga usmerava ga ka kreiranju umom stvorenog tela. Iz ovog tela on stvara drugo telo, koje ima materijalni oblik, umom stvoreno, potpuno, sa svim delovima, ne manjka mu nijedna sposobnost. To je, Kassapa, takođe plod asketskog života, vidljiv ovde i sada, još bolji i uzvišeniji od prethodnih.

Znanje o vrstama natprirodnih moći

66. Kada je njegov koncentrisan um postao tako pročišćen, blistav, bez i najmanje nečistoće, bez nesavršenosti, prilagodljiv, lako vođen, postojan i stabilan, monah ga usmerava ka vrstama natprirodnih moći. On ispoljava različite vrste natprirodnih moći: iz jednog bića se pretvara u mnogobrojna, a iz mnogobrojnih opet u jedno; iz vidljivog bića se pretvara u nevidljivo; nesmetano prolazi kroz zidove, bedeme i bregove, kao kroz vazduh; uranja u zemlju i izranja iz nje kao iz vode; hoda po vodi, a da je i ne ustalasa, kao po zemlji; kreće se vazduhom ukrštenih nogu, poput ptice; u stanju je da rukom dotakne i miluje Mesec i Sunce, tako moćne i velike; telesno se uzdiže, čak do sveta boga Brahme.

67. Kassapa, zamisli da vešti grnčar ili njegov šegrt, od dobro pripremljenog komada gline načini i formira posudu oblika kakvog god poželi. Ili da vešt duborezac ili njegov šegrt, od dobro pripremljenog komada slonovače načini rezbariju kakvu god poželi. Ili da vešt zlatar ili njegov šegrt, od dobro pripremljenog komada zlata načini nakit kakav god poželi. Na isti način, kada je njegov koncentrisan um postao tako pročišćen, blistav, bez i najmanje nečistoće… monah ga usmerava ka vrstama natprirodnih moći. To je, Kassapa, takođe plod asketskog života, vidljiv ovde i sada, još bolji i uzvišeniji od prethodnih.

Znanje o duhovnom uhu

68. Kada je njegov koncentrisan um postao tako pročišćen, blistav, bez i najmanje nečistoće, bez nesavršenosti, prilagodljiv, lako vođen, postojan i stabilan, monah ga usmerava ka duhovnom uhu. Uz pomoć duhovnog uha, koje je pročišćeno i prevazilazi ljudsko, čuje obe vrste zvukova, božanske i ljudske, one koji su daleko i one blizu.

69. Kassapa, zamisli čoveka koji ide putem i začuje zvukove bubnjeva, tambura, truba, činela i doboša, te pomisli: ‘Ovo je zvuk bubnja, ovo je zvuk tambura, ovo je zvuk truba, ovo je zvuk činela, ovo je zvuk doboša’. Na isti način, Kassapa, kada je njegov koncentrisan um postao tako pročišćen, blistav, bez i najmanje nečistoće… monah ga usmerava ka duhovnom uhu. Uz pomoć duhovnog uha, koje je pročišćeno i prevazilazi ljudsko, čuje obe vrste zvukova, božanske i ljudske, one koji su daleko i one blizu. To je, Kassapa, takođe plod asketskog života, vidljiv ovde i sada, još bolji i uzvišeniji od prethodnih.

Znanje o razumevanju umova drugih

70. Kada je njegov koncentrisan um postao tako pročišćen, blistav, bez i najmanje nečistoće, bez nesavršenosti, prilagodljiv, lako vođen, postojan i stabilan, monah ga usmerava ka razumevanju umova drugih bića, drugih osoba, obuhvativši ih sopstvenim umom. On um zahvaćen strašću razume kao um zahvaćen strašću i um koji nije zahvaćen strašću kao um koji nije zahvaćen strašću. Um zahvaćen mržnjom on razume kao um zahvaćen mržnjom i um koji nije zahvaćen mržnjom kao um koji nije zahvaćen mržnjom. Um zahvaćen obmanom on razume kao um zahvaćen obmanom i um koji nije zahvaćen obmanom kao um koji nije zahvaćen obmanom. Sabran um on razume kao sabran i rastresen um kao rastresen; ushićen um on razume kao ushićen i neushićen um kao neushićen. Nadmašiv um on razume kao nadmašiv i nenadmašiv um kao nenadmašiv; koncentrisan um on razume kao koncentrisan i nekoncentrisan um kao nekoncentrisan. Oslobođen um on razume kao oslobođen i neoslobođen um kao neoslobođen.

71. Kassapa, zamisli da muškarac ili žena – mladi, zdravi, skloni ukrašavanju – vide odraz svoga lica u čistom ogledalu ili u posudi punoj vode, pa znaju ako na licu imaju mrlju ovako: ‘Imam mrlju’ ili ako nemaju na licu mrlje, znaju ovako: ‘Neman mrlju’. Na isti način, kada je njegov koncentrisan um postao tako pročišćen, blistav, bez i najmanje nečistoće… monah ga usmerava ka razumevanju umova drugih bića, drugih osoba, obuhvativši ih sopstvenim umom. On razume umova drugih bića, drugih osoba, pošto njihov um obuhvati svojim umom. To je, Kassapa, takođe plod asketskog života, vidljiv ovde i sada, još bolji i uzvišeniji od prethodnih.

Sećanje na prošle živote

72. Kada je njegov koncentrisan um postao tako pročišćen, blistav, bez i najmanje nečistoće, bez nesavršenosti, prilagodljiv, lako vođen, postojan i stabilan, monah ga usmerava ka sećanju na prošle živote. Seća se mnoštva svojih prošlih života, jednog rođenja, dva, tri, četiri, pet, deset rođenja, dvadeset, trideset, četrdeset, pedeset, stotinu rođenja, hiljadu, stotinu hiljada rođenja, mnogih eona skupljanja ovoga sveta, mnogih eona širenja ovoga sveta, mnogih eona skupljanja i širenja ovoga sveta: ‘Tu sam živeo i tako sam se zvao, pripadao sam toj porodici, tako sam izgledao, to sam jeo, uživao u tim zadovoljstvima i podnosio te muke, tako sam proživeo taj život. Nestavši tu, uđoh tamo u novu egzistenciju.’ Tako se on seća svojih prošlih života, sa mnoštvom pojedinosti.

73. Kassapa, zamisli da čovek iz svog sela ode u drugo selo, pa još u neko dalje, a zatim se vrati u svoje selo. Onda se on može prisetiti: ‘Iz svog sela sam otišao u drugo selo i u njemu sam stajao tako, sedeo onako, govorio ovako, ćutao onako; iz tog sela sam otišao dalje, u drugo selo, i u njemu sam stajao tako… ćutao onako; a iz tog sela sam se vratio u svoje selo.’ Na isti način, kada je njegov koncentrisan um postao tako pročišćen, blistav, bez i najmanje nečistoće… monah ga usmerava ka sećanju na prošle živote, sa mnoštvom pojedinosti. To je, Kassapa, takođe plod asketskog života, vidljiv ovde i sada, još bolji i uzvišeniji od prethodnih.

Znanje o duhovnom oku

74. Kada je njegov koncentrisan um postao tako pročišćen, blistav, bez i najmanje nečistoće, bez nesavršenosti, prilagodljiv, lako vođen, postojan i stabilan, monah ga usmerava ka znanju o umiranju i preporađanju bića. Duhovnim okom, pročišćenim i superiornim u odnosu na ljudsko, vidi bića kako umiru i ponovo se rađaju, kako su inferiorna i superiorna, lepa i ružna, srećna i nesrećna. On razume kako se bića preporađaju u skladu sa svojim postupcima: ‘Ova bića koja su loše postupala telom, govorom i mišlju, koja su klevetala plemenite, imala pogrešna gledišta i postupala u skladu s tim pogrešnim gledištima, posle sloma tela, posle smrti ponovo su se rodila u svetu oskudice, na lošem odredištu, u nižim svetovima, čak u čistilištu. Ali neka druga bića, koja su dobro postupala telom, govorom i mišlju, koja nisu klevetala plemenite, imala ispravna gledišta i postupala u skladu s tim ispravnim gledištima, posle sloma tela, posle smrti ponovo su se rodila na dobrom odredištu, čak u nebeskom svetu.’ Tako duhovnim okom, pročišćenim i superiornim u odnosu na ljudsko, vidi bića kako umiru i ponovo se rađaju, kako su inferiorna i superiorna, lepa i ružna, srećna i nesrećna. On razume kako se bića preporađaju u skladu sa svojim postupcima.

75. Kassapa, zamisli kuću na glavnom trgu, sa terasom, i čoveka dobrog vida koji stoji na njoj, te gleda ljude koji ulaze u kuću, izlaze iz nje, hodaju po okolnim ulicama ili sede na trgu. Onda bi pomislio bi: ‘Ovi ljudi ulaze u kuću, oni je napuštaju, ovi hodaju okolnim ulicama, a oni sede na trgu’. Na isti način, kada je njegov koncentrisan um postao tako pročišćen, blistav, bez i najmanje nečistoće… monah ga usmerava ka znanju o umiranju i preporađanju bića. Duhovnim okom, pročišćenim i superiornim u odnosu na ljudsko, vidi bića kako umiru i ponovo se rađaju. On razume kako se bića preporađaju u skladu sa svojim postupcima. To je, Kassapa, takođe plod asketskog života, vidljiv ovde i sada, još bolji i uzvišeniji od prethodnih.

Znanje o uklanjanju otrova

76. Kada je njegov koncentrisan um postao tako pročišćen, blistav, bez i najmanje nečistoće, bez nesavršenosti, prilagodljiv, lako vođen, postojan i stabilan, monah ga usmerava ka znanju o uklanjanju otrova. On zna onako kako zaista jeste: ‘Ovo je patnja’. On zna onako kako zaista jeste: ‘Ovo je nastanak patnje’. On zna onako kako zaista jeste: ‘Ovo je prestanak patnje’. On zna onako kako zaista jeste: ‘Ovo je put koji vodi prestanku patnje’. On zna onako kako zaista jeste: ‘Ovo su otrovi’. On zna onako kako zaista jeste: ‘Ovo je nastanak otrova’. On zna onako kako zaista jeste: ‘Ovo je prestanak otrova’. On zna onako kako zaista jeste: ‘Ovo je put koji vodi prestanku otrova’.

Kad tako zna i vidi, njegov um je oslobođen otrova žudnje za zadovoljstvima čula, otrova bivanja i otrova neznanja. Kada je oslobođen, javlja se znanje: ‘Um je oslobođen’. On razume: ‘ Ovo je poslednje rođenje, proživljen je svetački život, učinjeno ono što je trebalo učiniti, nema više preporađanja u bilo koji oblik bivanja.’

77. Kassapa, zamisli jezero, čisto, providno i mirno, tako da čovek dobrog vida, stojeći na njegovoj ivici, može da vidi školjke, šljunak i kamenčiće na dnu, kao i jata riba kako plivaju ili plutaju. I onda pomisli. ‘Ovo je jezero, čisto, providno i nezamućeno, ono su školjke, šljunak i kamenčići na dnu, a ovo su jata riba koja u njemu plivaju ili plutaju.’

Na isti način, Kassapa, kada je njegov koncentrisan um postao tako pročišćen, blistav, bez i najmanje nečistoće… monah ga usmerava ka znanju o uklanjanju otrova. On zna onako kako zaista jeste: ‘Ovo je patnja’… On razume: ‘ Ovo je poslednje rođenje, proživljen je svetački život, učinjeno ono što je trebalo učiniti, nema više preporađanja u bilo koji oblik bivanja.’ To je plod asketskog života od kojeg ne postoji ni bolji, ni uzvišeniji. I to znači razviti mudrost. Ne postoji, Kassapa, bilo šta više ili savršenije od ovakve usavršenosti u vrlini, znanju i mudrosti.

78. Ima, Kassapa, asketa i brahmana koji propovedaju vrlinu. Oni hvale vrlinu na različite načine. Ali što se tiče najviše, plemenite vrline, ne vidim bilo koga ko mi je ravan, a kamoli da me nadmašuje. Ja sam najveći u tom pogledu.

Ima, Kassapa, asketa i brahmana koji propovedaju asketsko mučenje tela. Oni hvale asketsko mučenje tela na različite načine. Ali što se tiče najviše, plemenitog asketskog mučenja tela, ne vidim bilo koga ko mi je ravan, a kamoli da me nadmašuje. Ja sam najveći u tom pogledu.

Ima, Kassapa, asketa i brahmana koji propovedaju mudrost. Oni hvale mudrost na različite načine. Ali što se tiče najviše, plemenite mudrosti, ne vidim bilo koga ko mi je ravan, a kamoli da me nadmašuje. Ja sam najveći u tom pogledu.

Ima, Kassapa, asketa i brahmana koji propovedaju oslobođenje. Oni hvale oslobođenje na različite načine. Ali što se tiče najvišeg, plemenitog oslobođenja, ne vidim bilo koga ko mi je ravan, a kamoli da me nadmašuje. Ja sam najveći u tom pogledu.

79. Kassapa, moguće je da isposnici drugih škola kažu: ‘Asketa Gotama objavljuje svoj lavlji rik, ali samo na pustim mestima, ne u društvu drugih.’ Takvima treba reći da to nije istina: ‘Asketa Gotama objavljuje svoj lavlji rik u društvu drugih.’ Ili možda kažu: ‘Asketa Gotama objavljuje svoj lavlji rik, u društvu drugih, ali bez samopouzdanja.’ Takvima treba reći da to nije istina: ‘Asketa Gotama objavljuje svoj lavlji rik, u društvu drugih, i to sa samopouzdanjem.’ Ili možda kažu: ‘Asketa Gotama objavljuje svoj lavlji rik, u društvu drugih i sa samopouzdanjem, ali ga drugi ne propituju.’ Takvima treba reći da to nije istina: ‘Asketa Gotama objavljuje svoj lavlji rik… i propituju ga.’ Ili možda kažu: ‘…i propituju ga, ali on ne odgovara.’ … Ili možda kažu: ‘…on odgovara, ali ih ne pridobija svojim odgovorima.’ … Ili možda kažu: ‘…ali im nije prijatno.’ … Ili možda kažu: ‘…ali oni nisu zadovoljni onim što čuju.’ … Ili možda kažu: ‘…ali oni se ne ponašaju kao da su zadovoljni.’ … Ili možda kažu: ‘…ali oni nisu na putu ka istini.’ … Ili možda kažu: ‘…ali oni nisu zadovoljni praksom.’ … Takvima treba reći da to nije istina: ‘ Asketa Gotama objavljuje svoj lavlji rik, u društvu drugih, sa samopouzdanjem; oni ga propituju i on odgovara, pridobija ih svojim odgovorima; njima to prija, zadovoljni su oni što čuju i ponašaju se kao da su zadovoljni; oni su na putu ka istini i zadovoljni su svojom praksom.’ Tako im, Kassapa, treba reći.

80. Jednom sam, Kassapa, boravio kraj Rāđagahe, na Lešinarevoj hridi. A neki isposnik koji je praktikovao asketsko mučenje tela po imenu Nigrodha me je propitivao o praktikovanju takvog mučenja tela. I bio je obradovan mojim objašnjenjem preko svake mere.”

“Poštovani gospodine, pa ko ne bi bio obradovan preko svako mere vašim objašnjenjem učenja? I sâm sam obradovan preko svako mere vašim objašnjenjem učenja. Izvrsno, učitelju Gotama! Izvrsno, učitelju Gotama! Baš kao kad bi neko ispravio ono što je stajalo naglavce, otkrio skriveno, pokazao put zalutalome ili upalio svetiljku u tami, tako da oni koji imaju oči mogu da vide, isto tako je učitelj Gotama, na više različitih načina, razjasnio Dhammu. Uzimam učitelja Gotamu za utočište, njegovo učenje i zajednicu monaha za utočište. Želeo bih da se pridružim beskućnicima pod vođstvom učitelja Gotame i primim puno zaređenje.”

81. “Kassapa, onaj ko je prethodno pripadao nekom drugom redu, a želi da se pridruži beskućnicima i primi puno zaređenje u Dhammi i pravilima, mora provesti četiri probna meseca. Posle četiri probna meseca, ako su zadovoljni njime, monasi ga primaju u beskućništvo i daju mu puno zaređenje, tako da i sam postaje monah.”

“Poštovani gospodine, ako oni koji su prethodno pripadali nekom drugom redu, a žele da se pridruže beskućnicima i prime puno zaređenje u Dhammi i pravilima, moraju provesti četiri probna meseca, ja ću na probi provesti četiri godine, a posle te četiri godine neka me monasi, ako su zadovoljni mnome, prime u beskućništvo i daju mi puno zaređenje.”

I tako Kassapa primi od Blaženog puno zaređenje i bi primljen među beskućnike. Ne zadugo posle potpunog zaređenja, boraveći u meditaciji, povučen, marljiv, predan i odlučan, poštovani Seniya, stekavši neposredno znanje, ovde i sada dostiže i ostade na krajnjem cilju svetačkog života, radi kojeg sinovi dobrih porodica napuštaju dom i odlaze u beskućnike. Neposredno je znao: „Ovo je poslednje rođenje, proživljen je svetački život, učinjeno što je trebalo učiniti. Nema više preporađanja u bilo koji oblik bivanja.” Poštovani Kassapa postade jedan od arahanata.