Theravāda budističko društvo

Itivuttaka

Itivuttaka
Tako bi rečeno

Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
 


Uvod
Thanissaro Bhikkhu

Itivuttaka, zbirka 112 kratkih govora, svoje ime dobila je po uvodnoj rečenici svakog od ovih govora: tako (iti) bi rečeno (vuttam). Autorstvo ove zbrke se u celini pripisuje nezaređenoj sledbenici Khuđutari, koja je radila u palati kralja Udene u Kosambiju, kao sluškinja jedne od njegovih žena po imenu Samavi. Pošto kraljica nije mogla da izađe iz palate kako bi čula Budine govore, Khuđutara je otišla umesto nje, zapamtila ono što je Buda rekao i potom se vratila u palatu da poduči kraljicu i 500 njezinih pratilja. Zbog ovakvog podviga Buda je naveo Khuđutaru kao najučeniju od svojih nezaređenih sledbenica. Ona je bila i veoma uspešan učitelj: kada su unutrašnji delovi palate kasnije izgoreli, a sa njima i kraljica i njezina svita, Buda je tom prilikom prokomentarisao (u Ud. VII. 10) da su sve te žene već bile dostigle prvi stupanj probuđenja.

Naziv Itivuttaka uključen je u devetočlanu podelu Budinog učenja — listu koja prethodi rasporedu pali kanona koji danas imamo.. Nemoguće je, međutim, utvrditi koji obim je tadašnja Itivuttaka imala u odnosu na današnju. Kineski kanon sadrži prevod Itivuttake, koji se pripisuje Hsian-tsangu, i taj prevod veoma podseća na tekst pali Itivuttake; glavna razlika je u delu "Grupa trojki" i čitava "Grupa četvorki" iz pali verzije nedostaje u Hsian-tsangovom prevodu. Ili su ti delovi kasnije dodati i sačuvani u pali verziji, ali ne i u sanskritskoj verziji sa koje je prevođeno, ili je sanskritski tekst bio nekompletan, a moguće je i da je Hsian-tsangov prevod ostao nedovršen (nastao je poslednjih meseci njegovog života).

Ranu istoriju Itivuttake još više komplikuje činjenica da je ona prvobitno usmeno prenošena, a da je prvi put zapisana tek nekoliko vekova posle Budine smrti.

No, kakva god ta istorija bila, ovaj spis je dugo figurirao kao najomiljenija zbirka u čitavom pali kanonu, pre svega zato što pokriva veliki deo Budinog učenja — od najjednostavnijih do najdubljih njegovih vidova — i to u formi lako razumljivoj, privlačnoj i dobro odmerenoj.