Theravāda budističko društvo

It 001-27: Grupa jedinica

Itivuttaka 1-27

Grupa jedinica


Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
 


1.

Ovako reče Blaženi, ovako reče arahant i tako sam ja čula:

"Napustite jednu osobinu, monasi, i garantujem vam da ćete dostići stupanj ne-povratka. Koja je to jedna osobina? Napustite pohlepu kao svoju osobinu i garantujem vam da ćete dostići stupanj ne-povratka."

Tako reče Blaženi. A u vezi sa tim bi i ovo rečeno:

Pohlepa zahvaljujući kojoj bića stižu na loše odredište,
sve žudeći: prepoznajući tu pohlepu,
oni sa jasnim uvidom je napuštaju.
Napuštajući je, oni nikad u ovaj svet ne stižu više.

Ovo je, takođe, značenje onoga što reče Blaženi i tako sam ja čula.


2.

Ovako reče Blaženi, ovako reče arahant i tako sam ja čula:

"Napustite jednu osobinu, monasi, i garantujem vam da ćete dostići stupanj ne-povratka. Koja je to jedna osobina? Napustite mržnju kao svoju osobinu i garantujem vam da ćete dostići stupanj ne-povratka."

Tako reče Blaženi. A u vezi sa tim bi i ovo rečeno:

Mržnja zahvaljujući kojoj bića stižu na loše odredište,
uzrujana: prepoznajući tu mržnju,
oni sa jasnim uvidom je napuštaju.
Napuštajući je, oni nikad u ovaj svet ne stižu više.

Ovo je, takođe, značenje onoga što reče Blaženi i tako sam ja čula.


3.

Ovako reče Blaženi, ovako reče arahant i tako sam ja čula:

"Napustite jednu osobinu, monasi, i garantujem vam da ćete dostići stupanj ne-povratka. Koja je to jedna osobina? Napustite obmanutost kao svoju osobinu i garantujem vam da ćete dostići stupanj ne-povratka."

Tako reče Blaženi. A u vezi sa tim bi i ovo rečeno:

Obmanutost zahvaljujući kojoj bića stižu na loše odredište,
zbunjena: prepoznajući tu obmanutost,
oni sa jasnim uvidom je napuštaju.
Napuštajući je, oni nikad u ovaj svet ne stižu više.

Ovo je, takođe, značenje onoga što reče Blaženi i tako sam ja čula.


4.

Ovako reče Blaženi, ovako reče arahant i tako sam ja čula:

"Napustite jednu osobinu, monasi, i garantujem vam da ćete dostići stupanj ne-povratka. Koja je to jedna osobina? Napustite ljutnju kao svoju osobinu i garantujem vam da ćete dostići stupanj ne-povratka."

Tako reče Blaženi. A u vezi sa tim bi i ovo rečeno:

Ljutnju zahvaljujući kojoj bića stižu na loše odredište,
razjarena: prepoznajući tu ljutnju,
oni sa jasnim uvidom je napuštaju.
Napuštajući je, oni nikad u ovaj svet ne stižu više.

Ovo je, takođe, značenje onoga što reče Blaženi i tako sam ja čula.


5.

Ovako reče Blaženi, ovako reče arahant i tako sam ja čula:

"Napustite jednu osobinu, monasi, i garantujem vam da ćete dostići stupanj ne-povratka. Koja je to jedna osobina? Napustite prezir kao svoju osobinu i garantujem vam da ćete dostići stupanj ne-povratka."

Tako reče Blaženi. A u vezi sa tim bi i ovo rečeno:

Prezir zahvaljujući kojem bića stižu na loše odredište,
ohola: prepoznajući taj prezir,
oni sa jasnim uvidom ga napuštaju.
Napuštajući ga, oni nikad u ovaj svet ne stižu više.

Ovo je, takođe, značenje onoga što reče Blaženi i tako sam ja čula.


6.

Ovako reče Blaženi, ovako reče arahant i tako sam ja čula:

"Napustite jednu osobinu, monasi, i garantujem vam da ćete dostići stupanj ne-povratka. Koja je to jedna osobina? Napustite sujetu kao svoju osobinu i garantujem vam da ćete dostići stupanj ne-povratka."

Tako reče Blaženi. A u vezi sa tim bi i ovo rečeno:

Sujeta zahvaljujući kojoj bića stižu na loše odredište,
gordeći se: prepoznajući tu sujetu,
oni sa jasnim uvidom je napuštaju.
Napuštajući je, oni nikad u ovaj svet ne stižu više.

Ovo je, takođe, značenje onoga što reče Blaženi i tako sam ja čula.


7.

Ovako reče Blaženi, ovako reče arahant i tako sam ja čula:

"Monasi, onaj ko nema potpuno znanje i koji nije do kraja razumeo Sve*, čiji um od njih nije pročišćen, koji ih nije napustio, nije u stanju da stigne na kraj patnje. Ali onaj ko ima potpuno znanje i koji je do kraja razumeo Sve, čiji um je od njih pročišćen, koji ih je napustio, u stanju je da stigne na kraj patnje."

Tako reče Blaženi. A u vezi sa tim bi i ovo rečeno:

Znajući Sve iz svih uglova,
neuznemiren zaista ničim:
taj je, jasno shvativši Sve,
prevazišao zaista svaku patnju.

Ovo je, takođe, značenje onoga što reče Blaženi i tako sam ja čula.

[*Beleška: "Sve" = šest čula (oko, uvo, nos, jezik. koža i um) i njima odgovarajući objekti. Oni pokrivaju apsolutno svako iskustvo koje se može opisati.]


8.

Ovako reče Blaženi, ovako reče arahant i tako sam ja čula:

"Monasi, onaj ko nema potpuno znanje i koji nije do kraja razumeo sujetu, čiji um od nje nije pročišćen, koji je nije napustio, nije u stanju da stigne na kraj patnje. Ali onaj ko ima potpuno znanje i koji je do kraja razumeo sujetu, čiji um je od nje pročišćen, koji ju je napustio, u stanju je da stigne na kraj patnje."

Tako reče Blaženi. A u vezi sa tim bi i ovo rečeno:

Ljudi su obuzeti sujetom,
sputani sujetom,
ushićeni preporađanjem.
Ne shvatajući sujetu,
oni se iznova rađaju.

Ali oni koji, napustivši sujetu,
njenim razaranjem jesu oslobođeni,
raskinuvši okov sujete,
nadilaze svaki drugi okov.

Ovo je, takođe, značenje onoga što reče Blaženi i tako sam ja čula.


9.

Ovako reče Blaženi, ovako reče arahant i tako sam ja čula:

"Monasi, onaj ko nema potpuno znanje i koji nije do kraja razumeo pohlepu, čiji um od nje nije pročišćen, koji je nije napustio, nije u stanju da stigne na kraj patnje. Ali onaj ko ima potpuno znanje i koji je do kraja razumeo pohlepu, čiji um je od nje pročišćen, koji ju je napustio, u stanju je da stigne na kraj patnje."

Tako reče Blaženi. A u vezi sa tim bi i ovo rečeno:

Pohlepa zahvaljujući kojoj
bića stižu na loše odredište,
sve žudeći:
prepoznajući tu pohlepu,
oni sa jasnim uvidom je napuštaju.
Napuštajući je,
oni nikad u ovaj svet ne stižu više.

Ovo je, takođe, značenje onoga što reče Blaženi i tako sam ja čula.


13.

Ovako reče Blaženi, ovako reče arahant i tako sam ja čula:

"Monasi, onaj ko nema potpuno znanje i koji nije do kraja razumeo mržnju… obmanutost… ljutnju… prezir, čiji um od njega nije pročišćen, koji ga nije napustio, nije u stanju da stigne na kraj patnje. Ali onaj ko ima potpuno znanje i koji je do kraja razumeo mržnju… obmanutost… ljutnju… prezir, čiji um je od njega pročišćen, koji ga je napustio, u stanju je da stigne na kraj patnje."

[Stihovi za ove govore su identični sa stihovima u govorima 2-5.]


14.

Ovako reče Blaženi, ovako reče arahant i tako sam ja čula:

"Monasi, ne vidim nijednu drugu prepreku — prepreku izbavljenju ljudi iz neprekidnog kruga rađanja i umiranja — kao što je to prepreka neznanja. Noseći breme neznanja, ljudi neprekidno kruže u krugu rađanja i umiranja."

Tako reče Blaženi. A u vezi sa tim bi i ovo rečeno:

Nijedna druga stvar ne navodi ljude
da tumaraju bez prekida, danju i noću,
kao kada su zavedeni obmanom.
Ali oni koji, napustivši obmanu,
probiju gusti mrak
ne tumaraju više.
Klica patnje u njima iščupana je.

Ovo je, takođe, značenje onoga što reče Blaženi i tako sam ja čula.


15.

Ovako reče Blaženi, ovako reče arahant i tako sam ja čula:

"Monasi, ne vidim nijednu drugu prepreku — prepreku izbavljenju ljudi iz neprekidnog kruga rađanja i umiranja — kao što je to žudnja. Noseći breme žudnje, ljudi neprekidno kruže u krugu rađanja i umiranja."

Tako reče Blaženi. A u vezi sa tim bi i ovo rečeno:

Sa žudnjom kao pratiocem,
čovek
tumara, dugo, dugo.
Ni u ovom stanju ovde
niti bilo gde drugde
ne prevazilazi on to tumaranje.
Znajući za zamku —
da za žudnjom odmah patnja stupa —
oslobođen žudnje,
lišen vezivanja,
pažljiv, monah živi svoj život samotnika.

Ovo je, takođe, značenje onoga što reče Blaženi i tako sam ja čula.


16.

Ovako reče Blaženi, ovako reče arahant i tako sam ja čula:

"U pogledu unutrašnjih stanja, ne vidim nijedno drugo pojedinačno stanje koje, kao odgovarajuća pažnja, toliko donosi monahu dobrobiti u njegovom vežbanju, monahu koji još nije dostigao cilj, ali je i dalje na putu ka oslobađanju od okova. Monah koji valjano postupa, napušta ono što je štetno i razvija ono što je korisno."

Tako reče Blaženi. A u vezi sa tim bi i ovo rečeno:

Odgovarajuća pažnja
kao kvalitet monaha koji vežba:
ništa drugo ne doprinosi toliko
dostizanju najvišeg cilja.
Monah, dobro usmeren,
stiže na kraj patnje.

Ovo je, takođe, značenje onoga što reče Blaženi i tako sam ja čula.


17.

Ovako reče Blaženi, ovako reče arahant i tako sam ja čula:

"U mogledu spoljašnjih faktora, ne vidim nijedan drugi pojedinačan faktor koji, kao prijateljstvo sa ljudima dostojnim poštovanja, toliko donosi monahu dobrobiti u njegovom vežbanju, monahu koji još nije dostigao cilj, ali je i dalje na putu ka oslobađanju od okova. Monah koji je prijatelj sa ljudima dostojnim poštovanja napušta ono što je štetno i razvija ono što je korisno."

Tako reče Blaženi. A u vezi sa tim bi i ovo rečeno:

Monah koji je prijatelj
sa ljudima dostojnim poštovanja
— koji je predusretljiv, ispunjen poštovanjem,
čini ono što mu ti prijatelji svetuju —
sabrana, budan,
primiče se korak po korak
zbacivanju svih okova.

Ovo je, takođe, značenje onoga što reče Blaženi i tako sam ja čula.


18.

Ovako reče Blaženi, ovako reče arahant i tako sam ja čula:

"Jedna stvar, kada nastaje u ovom svetu, nastaje na štetu mnogih, na nesreću mnogih, na štetu i nesreću mnogih bića, i ljudskih i božanskih. Koja je to jedna stvar? Rascep u sanghi. Kada se sangha podeli, nastaju međusobne svađe, nastaje međusobno vređanje, udruživanje jednih protiv drugih, udaljavanje jednih od drugih. Tada oni sa malo poverenja [u učenje] potpuno gube poverenje, dok neki od onih koji su puni poverenja postaju drugačiji."

Tako reče Blaženi. A u vezi sa tim bi i ovo rečeno:

Osuđen je za čitav eon na lišavanje,
na pakao: onaj ko je izazvao rascep u sanghi.
Uživajući u deljenju, nerazborit —
lišen je prilike da zbaci okove.
Razdelivši sanghu na grupe,
kuva se on čitav eon u paklu.

Ovo je, takođe, značenje onoga što reče Blaženi i tako sam ja čula.

[Videti: Iti 89]


19.

Ovako reče Blaženi, ovako reče arahant i tako sam ja čula:

"Jedna stvar, kada nastaje u ovom svetu, nastaje na dobrobit mnogih, na sreću mnogih, na dobrobit i sreću mnogih bića, i ljudskih i božanskih. Koja je to jedna stvar? Jedinstvo u sanghi. Kada je sangha jedinstvena, nema međusobnih svađa, nema međusobnog vređanja, nema udruživanja jednih protiv drugih, nema udaljavanja jednih od drugih. Tada oni sa malo poverenja [u učenje] stiču veće poverenje, dok kod od onih koji imaju poverenja ono postaje još čvršće."

Tako reče Blaženi. A u vezi sa tim bi i ovo rečeno:

Blaženo je jedinstvo u sanghi.
Onaj ko doprinosi tom skladu —
uživajući u skladu, razborit —
nije lišen prilike da zbaci okove.
Unevši jedinstvo u sanghu,
uživa on čitav eon na nebu.

Ovo je, takođe, značenje onoga što reče Blaženi i tako sam ja čula.


20.

Ovako reče Blaženi, ovako reče arahant i tako sam ja čula:

"Ima slučajeva kada je nekoj osobi um iskvaren. Obuhvativši takav um [svojom] svešću, zaključujem: 'Ukoliko bi ova osoba u ovom trenutku umrla, onda bi ona završila u paklu.' A zašto? Zato što je njezin um iskvaren. Zbog iskvarenosti uma ima slučajeva kada se bića — posle sloma tela, posle smrti — preporađaju u svetu lišavanja, na lošem odredištu, u nižim svetovima, u paklu."

Tako reče Blaženi. A u vezi sa tim bi i ovo rečeno:

Znajući za slučaj
osobe iskvarenog uma,
Probuđeni je objasnio njegovo značenje
u prisustvu monaha.
Ukoliko bi ta osoba umrla u ovom trenutku,
ponovo bi se rodila u paklu
zato što joj je um iskvaren —
kao kad bi je neko poneo i postavio tamo.
Zbog iskvarenosti uma bića odlaze
na loše odredište.

Ovo je, takođe, značenje onoga što reče Blaženi i tako sam ja čula.


21.

Ovako reče Blaženi, ovako reče arahant i tako sam ja čula:

"Ima slučajeva kada je neka osoba čistog uma. Obuhvativši takav um [svojom] svešću, zaključujem: 'Ukoliko bi ova osoba u ovom trenutku umrla, onda bi se ona našla na nebu.' A zašto? Zato što je njezin um čist. Zbog čistote uma ima slučajeva kada se bića — posle sloma tela, posle smrti — preporađaju u nebeskom svetu."

Tako reče Blaženi. A u vezi sa tim bi i ovo rečeno:

Znajući za slučaj osobe čistog uma,
Probuđeni je objasnio njegovo značenje
u prisustvu monaha.
Ukoliko bi ta osoba umrla u ovom trenutku,
ponovo bi se rodila na nebu
zato što joj je um čist —
kao kad bi je neko poneo i postavio tamo.
Zbog čistote uma bića odlaze
na dobro odredište.

Ovo je, takođe, značenje onoga što reče Blaženi i tako sam ja čula.


22.

Ovako reče Blaženi, ovako reče arahant i tako sam ja čula:

"Monasi, Ne ustručavajte se da činite dobra dela. Ona su samo drugo ime za sreću, za ono što je poželjno, željeno, drago i prijatno. Ja to dobro znam, jer sam dugo plodove dvojih dela, doživljavao kao poželjne, željene, drage i prijatne Razvijajući u umu dobru volju tokom sedam godina, potom se sedam eona skupljanja i širenja nisam vraćao u ovaj svet. Tokom eona skupljanja, išao sam u područje snažnog blistavila. Tokom eona širenja preporađao sam se u praznom Brahminom boravištu. Tamo sam bio veliki brahman, nepobedivi pobednik, svevideći i posednik moći. Tada sam trideset šest puta bio Sakka, gospodar bogova. Više stotina puta bio sam kralj, svemoćni car što okreće točak Zakona, pravedni kralj Dhamme, osvajač sva četiri kraja sveta, što potpuno vlada unutrašnjošću, opremljen sa sedam blaga* — a da ne govorim koliko puta sam bio lokalni kralj. Tada mi se ova misao javila: 'Kojeg mog postupka je sve ovo plod, kojeg postupka rezultat, tako da sada posedujem tako ogromnu snagu i moć?' Tada mi se ova misao javila: 'Ovo je plod [tri vrste] mojih postupaka, rezultat tri vrste postupaka, tako da sada posedujem tako ogromnu snagu i moć: to su velikodušnost, samokontrola i uzdržavanje'."

Tako reče Blaženi. A u vezi sa tim bi i ovo rečeno:

Vežbaj se u hvale vrednim postupcima
što donose dugotrajno blaženstvo —
razvijaj velikodušnost, skladan život,
um ispunjen dobrom voljom.
Razvijajući te tri stvari koje donose blaženstvo,
mudrac se preporađa u svetu blaženstva nepomućenog.

Ovo je, takođe, značenje onoga što reče Blaženi i tako sam ja čula.

[*Napomena: Tih sedam blaga su božanski točak, savršeni dragulj, savršeni konj, savršena žena, savršeni čuvar trezora, savršeni savetnik.]


23.

Ovako reče Blaženi, ovako reče arahant i tako sam ja čula:

"Jedna stvar, ako se neguje i često čini, čini nam obe vrste dobra dostižnim: dobrobit u ovom životu i dobrobit u životima koji dolaze. Koja je to jedna stvar? Prilježnost u dobrim delima. Ta jedna stvar, ako se neguje i često čini, čini nam obe vrste dobra dostižnim: dobrobit u ovom životu i dobrobit u životima koji dolaze."

Tako reče Blaženi. A u vezi sa tim bi i ovo rečeno:

Mudri savetuju prilježnost u činjenju dobrih dela.
Mudrac koji je prilježan, osigurava sebi dve vrste dobra:
dobro vidljivo već u ovome životu i dobro u životu što tek sledi.
Ko je postojan, te tako dobrim sebe obezbedi, njega mudracem nazivaju.

Ovo je, takođe, značenje onoga što reče Blaženi i tako sam ja čula.


24.

Ovako reče Blaženi, ovako reče arahant i tako sam ja čula:

"Ako bi jedna osoba lutala i preporađala se čitav eon, ostavila bi za sobom čitav lanac kostiju, gomilu kostiju, hrpu kostiju, visoku poput ove planine Vepule, ako bi ih samo neko sakupio na gomilu i ta gomila ostala nerazorena."

Tako reče Blaženi. A u vezi sa tim bi i ovo rečeno:

Skup kostiju samo jedne osobe
tokom jednog eona
činio bi hrpu ravnu planini,
tako reče veliki mudrac.
(Objasnio je da bi to bila velika planina Vepula na severu
od Lešinarevog vrha u planinskom masivu zemlje Māgadhe.)
Ali kada takva osoba uvidi
s pravim razumevanjem
četiri plemenite istine —
patnju, nastanak patnje,
prestanak patnje i plemeniti osmostruki put,
stazu što vodi smirenju od patnje —
ponovo se rodivši još najviše sedam puta, tada,
odbacivanjem svih okova,
stiže ona na kraj patnje.

Ovo je, takođe, značenje onoga što reče Blaženi i tako sam ja čula.


25.

Ovako reče Blaženi, ovako reče arahant i tako sam ja čula:

"Za osobu koja zgreši u jednoj stvari, kažem vam, ne postoji loše delo koje neće učiniti. Koja je to jedna stvar? Ova: smišljena laž."

Tako reče Blaženi. A u vezi sa tim bi i ovo rečeno:

Osoba koja laže,
koja zgreši u ovoj jednog stvari,
ne obazirući se na svet koji dolazi posle:
ne postoji loše delo koje ne može učiniti.

Ovo je, takođe, značenje onoga što reče Blaženi i tako sam ja čula.


26.

Ovako reče Blaženi, ovako reče arahant i tako sam ja čula:

"Kada bi bića znala, kao što ja znam, rezultate davanja i deljenja sa drugim, ona ne bi jela a da ne daju, niti bi i trunka sebičnosti uprljala njihove umove. Čak i da im je to poslednji zalogaj, posle komad, ne bi jela a da ne dele, ako bi bilo nekog da primi njihov dar. Ali pošto bića ne znaju, kao što ja znam, rezultate davanja i deljenja sa drugim, ona jedu a da ne dele. Sebičnost im prlja umove."

Tako reče Blaženi. A u vezi sa tim bi i ovo rečeno:

Kada bi bića znala šta je veliki mudrac rekao,
kako deljenje sa drugim donosi tako veliki plod,
tada bi, uklanjajući mrlju sebičnosti blistavom svesnošću,
kada dođe vreme darivala plemenite,
jer poklon donosi veliki plod.
Donoseći hranu kao ponudu
onima koji su te ponude vredni,
mnogi donosioci, kada odu sa ovoga sveta,
iz ljudskog oblika, odlaze na nebo.
Oni, obrevši se tamo na nebu,
uživaju, preplavljeni čulnim užicima.
Nesebični, oni baštine rezultat svoje velikodušnosti.

Ovo je, takođe, značenje onoga što reče Blaženi i tako sam ja čula.


27.

Ovako reče Blaženi, ovako reče arahant i tako sam ja čula:

"Sticanje zasluga koje vode ka spontanom preporađanju (na nebu) ne vredi ni šesnaestinu oslobađanja svesnosti kroz dobru volju. Dobra volja — nadišavši ih — sija, blista i zrači.

Baš kao što svetlost svih zvezda nije ravna ni jednoj šesnaestini Meseca, kao što Mesec — nadišavši ih — sija, blista i zrači, isto tako sticanje zasluga koje vode ka spontanom preporađanju (na nebu) ne vredi ni šesnaestinu oslobađanja svesnosti kroz dobru volju. Dobra volja — nadišavši ih — sija, blista i zrači.

Baš kao što u poslednjem mesecu monsuna, u jesen, kad je nebo čisto i bez oblaka, sunce, penjući se po nebu, osvaja svemir uronjen u tamu, sija, blista i zrači, isto tako, sticanje zasluga koje vode ka spontanom preporađanju (na nebu) ne vredi ni šesnaestinu oslobađanja svesnosti kroz dobru volju. Dobra volja — nadišavši ih — sija, blista i zrači.

Baš kao što u mraku pred svitanje jutarnja zvezda sija, blista i zrači, isto tako sticanje zasluga koje vode ka spontanom preporađanju (na nebu) ne vredi ni šesnaestinu oslobađanja svesnosti kroz dobru volju. Dobra volja — nadišavši ih — sija, blista i zrači."

Tako reče Blaženi. A u vezi sa tim bi i ovo rečeno:

Kada neko razvija — sabran —
dobru volji bezgranično,
okovi mu spadaju,
kad ugleda kraj gomilanju.

Ako neiskvarenog uma osećate dobru volju
makar i za samo jedno biće,
postajete od toga bolji.
Ali plemeniti stvarajući um
pun saosećanja za sva bića,
toliko više zasluga stiču.

Kraljevski vidovnjaci, što osvojiše zemlju
udružujući se s drugim bićima,
neprestano izvode žrtvovanja:
žrtvovanje konja, žrtvovanje ljudi,
rituale sa vodom, rituale sa soma pićem,
i "neograničene,"
ali sve to nije ravno ni jednoj šesnaestini
dobro razvijenog uma dobre volje —
kao ni sva sazvežđa, jednoj šesnaestini
Mesečeve svetlosti.

Onaj ko niti ubija niti navodi druge da ubijaju,
koji niti osvaja, niti navodi druge da osvajaju,
dobre volje za sva bića,
nema ni trunke neprijateljstva ni prema kome
zaista.

Ovo je, takođe, značenje onoga što reče Blaženi i tako sam ja čula.

Videti takođe: AN XI:16; Sn I:8