Theravāda budističko društvo

It 028-49: Grupa dvojki

Download PDF

Itivuttaka (28-49)

Grupa dvojki


Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
 


28.

Ovako reče Blaženi, ovako reče arahant i tako sam ja čula:

"Opterećen sa dve stvari, monah živi u patnji u ovome životu — nespokojan, ojađen i uznemiren — i posle sloma ovoga tela, posle smrti, može očekivati loše odredište. Koje su te dve stvari? Nedovoljno motrenje na vratima čula i neobuzdanost u hrani. Opterećen sa te dve stvari, monah živi u patnji u ovome životu — nespokojan, ojađen i uznemiren — i posle sloma ovoga tela, posle smrti, može očekivati loše odredište."

Tako reče Blaženi. A u vezi sa tim bi i ovo rečeno:

Oko i uho i nos, jezik i telo i um:
kada monah ta vrata ostavi bez straže
— ne znajući za obuzdanost u jelu,
ne obuzdavajući svoja čula —
doživljava patnju:
patnju u telu, patnju u umu.
Plamen u telu, plamen u umu,
bilo da je dan ili noć,
živi on u bolu i patnji.

Ovo je, takođe, značenje onoga što reče Blaženi i tako sam ja čula.


29.

Ovako reče Blaženi, ovako reče arahant i tako sam ja čula:

"Opremljen sa dve stvari, monah živi mirno u ovome životu — spokojan, neojađen i neuznemiren — i posle sloma ovoga tela, posle smrti, može očekivati dobro odredište. Koje su te dve stvari? Motrenje na vratima čula i obuzdanost u hrani. Opremljen sa dve stvari, monah živi mirno u ovome životu — spokojan, neojađen i neuznemiren — i posle sloma ovoga tela, posle smrti, može očekivati dobro odredište."

Tako reče Blaženi. A u vezi sa tim bi i ovo rečeno:

Oko i uho i nos, jezik i telo i um:
kada monah na tim vratima dobro stražari
— znajući da se obuzda u jelu,
obuzdavajući svoja čula —
doživljava mir:
mir u telu, mir u umu.
Nema plamena u telu,
nema plamena u umu,
bilo da je dan ili noć,
živi on u miru.

Ovo je, takođe, značenje onoga što reče Blaženi i tako sam ja čula.


30.

Ovako reče Blaženi, ovako reče arahant i tako sam ja čula:

"Postoje ove dve stvari koje izazivaju grižu savesti. Koje dve? Ima slučajeva kada neko ne učini ono što je vredno pohvale, što je dobro, ne zaštiti uplašene, i umesto toga učini ono što je loše, grubo i okrutno. Pomislivši: ’Nisam učinio ono što je vredno pohvale’, on oseća grižu savesti. Pomislivši: ’Učinio sam ono što je loše’, on oseća grižu savesti. To su dve stvari koje izazivaju grižu savesti."

Tako reče Blaženi. A u vezi sa tim bi i ovo rečeno:

Učinivši ono što je loše
telom, govorom, mišlju,
ili bilo šta drugo na šta pada senka,
ne uradivši ono što je hvale vredno,
a mnogo onoga što takvo nije,
posle raspada ovoga tela,
neznalica se ponovo rađa,
ali sad u paklu.

Ovo je, takođe, značenje onoga što reče Blaženi i tako sam ja čula.

[Videti takođe: AN IV:184; AN X:176]


31.

Ovako reče Blaženi, ovako reče arahant i tako sam ja čula:

"Postoje ove dve stvari koje ne izazivaju grižu savesti. Koje dve? Ima slučajeva kada neko učini ono što je vredno pohvale, što je dobro, zaštiti uplašene, i ne učini ono što je loše, grubo i okrutno. Pomislivši: ’Učinio sam ono što je vredno pohvale’, on ne oseća grižu savesti. Pomislivši: ’Nisam učinio ono što je loše’, on ne oseća grižu savesti. To su dve stvari koje ne izazivaju grižu savesti."

Tako reče Blaženi. A u vezi sa tim bi i ovo rečeno:

Uzdržavajući se da učini ono što je loše
telom, govorom, mišlju,
ili bilo šta drugo na šta pada senka,
ne uradivši ono što nije hvale vredno,
a mnogo onoga što takvo jeste,
posle raspada ovoga tela,
znalac se ponovo rađa,
ali sad na nebu.

Ovo je, takođe, značenje onoga što reče Blaženi i tako sam ja čula.

[Videti takođe: AN IV:184; AN X:176]


32.

Ovako reče Blaženi, ovako reče arahant i tako sam ja čula:

"Opterećen sa dve stvari, čovek — sasvim sigurno — nalazi svoje mesto u paklu. Koje dve? Lošim navikama i pogrešnim stavovima. Opterećen sa te dve stvari, čovek — sasvim sigurno — nalazi svoje mesto u paklu."

Tako reče Blaženi. A u vezi sa tim bi i ovo rečeno:

Loše navike i pogrešni stavovi:
čovek, neznalica,
opterećen sa te dve stvari,
posle propasti ovoga tela
preporađa se u paklu.

Ovo je, takođe, značenje onoga što reče Blaženi i tako sam ja čula.

[Videti razmatranje o pogrešnim stavovima, pogrešnom govoru i pogrešnom življenju u Maha-ćattarisaka sutta (MN 117)]


33.

Ovako reče Blaženi, ovako reče arahant i tako sam ja čula:

"Opterećen sa dve stvari, čovek — sasvim sigurno — nalazi svoje mesto na nebu. Koje dve? Dobrim navikama i dobrim stavovima. Opremljen sa te dve stvari, čovek — sasvim sigurno — nalazi svoje mesto na nebu."

Tako reče Blaženi. A u vezi sa tim bi i ovo rečeno:

Dobre navike i dobri stavovi:
čovek, znalac,
opremljen sa te dve stvari,
posle propasti ovoga tela
preporađa se na nebu.

Ovo je, takođe, značenje onoga što reče Blaženi i tako sam ja čula.


34.

Ovako reče Blaženi, ovako reče arahant i tako sam ja čula:

"Čovek bez revnosti, koji ne brine [za posledice loših dela], nije sposoban za samoprobuđenje, nije sposoban za oslobađanje, nije sposoban da dostigne neprevaziđenu slobodu od okova. Revnostan čovek, onaj koji brine, sposoban je za samoprobuđenje, sposoban je za oslobađanje, sposoban je da dostigne neprevaziđenu slobodu od okova."

Tako reče Blaženi. A u vezi sa tim bi i ovo rečeno:

Bez revnosti i bez brige,
lenj, slabo istrajan,
pun tromosti i dremeža,
bez stida, bez poštovanja za druge:
nije sposoban takav monah,
ni da nazre uzvišeno samoprobuđenje.
Ali ko god je sabran, vešt,
utonuo u zadubljenje,
revnostan, brižan i smotren,
presekavši okov rađanja i starosti,
punim očima gleda uspravno ovde
uzvišeno samoprobuđenje .

Ovo je, takođe, značenje onoga što reče Blaženi i tako sam ja čula.


35.

Ovako reče Blaženi, ovako reče arahant i tako sam ja čula:

"Monasi, ovaj svetački život se ne živi da bi se ljudi obmanjivali, niti da bi se ljudi namamljivali na nešto, niti zbog sticanja materijalnih stvari i tuđih izraza poštovanja, a niti sa mišlju: ’Po ovome će me ljudi prepoznavati’. Ovaj svetački život se živi radi obuzdavanja i napuštanja."

Tako reče Blaženi. A u vezi sa tim bi i ovo rečeno:

Radi obuzdavanja, radi napuštanja je
on, Blaženi, podučavao svetačkom životu
koji svako za sebe proživeti mora,
a vodi ka — uranja u — Utrnuće.
Ovim putem su išli oni čiji cilj beše najviši,
veliki mudraci.
Oni koji ga slede,
onako kako je Probuđeni podučavao,
budno motreći na Učiteljevu poruku,
stići će na kraj patnje i nespokojstva.

Ovo je, takođe, značenje onoga što reče Blaženi i tako sam ja čula.


36.

Ovako reče Blaženi, ovako reče arahant i tako sam ja čula:

"Monasi, ovaj svetački život se ne živi da bi se ljudi obmanjivali, niti da bi se ljudi namamljivali na nešto, niti zbog sticanja materijalnih stvari i tuđih izraza poštovanja, a niti sa mišlju: ’Po ovome će me ljudi prepoznavati’. Ovaj svetački život se živi radi neposrednog znanja i potpunog razumevanja."

Tako reče Blaženi. A u vezi sa tim bi i ovo rečeno:

Radi neposrednog znanja i potpunog razumevanja je
on, Blaženi, podučavao svetačkom životu
koji svako za sebe proživeti mora,
a vodi ka — uranja u — Utrnuće.
Ovim putem su išli oni čiji cilj beše najviši,
veliki mudraci.
Oni koji ga slede,
onako kako je Probuđeni podučavao,
budno motreći na Učiteljevu poruku,
stići će na kraj patnje i nespokojstva.

Ovo je, takođe, značenje onoga što reče Blaženi i tako sam ja čula.


37.

Ovako reče Blaženi, ovako reče arahant i tako sam ja čula:

"Opremljen sa dve stvari, monah živi mirno u ovome životu i valjano se priprema za okončanje ovoga života. Koje su te dve stvari? Osećaj hitnosti u stvarima za koje je hitnost potrebna i, osećajući hitnost, odgovarajući postupci. Opremljen sa ove dve stvari, monah živi mirno u ovome životu i valjano se priprema za okončanje ovoga života."

Tako reče Blaženi. A u vezi sa tim bi i ovo rečeno:

Osećajući hitnost
prema onome što treba da je izazove,
mudrac, znalac, marljiv monah
treba da istražuje uz pomoć uvida.

Onaj ko živi tako revnosno,
nepomućen, u miru,
držeći se čvrsto svesnosti-spokojstva
stići će na kraj patnje i nespokojstva.

Ovo je, takođe, značenje onoga što reče Blaženi i tako sam ja čula.


38.

Ovako reče Blaženi, ovako reče arahant i tako sam ja čula:

"Dva niza misli često se jave u Tathagati, uzvišenom i samoprobuđenom: misao o sigurnosti i misao o osami.

"Tathagata uživa u ne-zlovolji, raduje se ne-zlovolji. U njemu se — uživajući u ne-zlovolji, radujući se ne-zlovolji — ova misao često javi: ’Postupajući ovako ne povređujem ama baš nikoga, bilo da je slab ili snažan.’

"Tathagata uživa u osami, raduje se osami. U njemu se — uživajući u ne-zlovolji, radujući se ne-zlovolji — ova misao često javi: ’Sve što je štetno napušteno je.’

"Tako bi i vi monasi trebalo da živite uživajući u ne-zlovolji, radujući se ne-zlovolji. U vama će se — uživajući u ne-zlovolji, radujući se ne-zlovolji — ova misao često javiti: ’Postupajući ovako ne povređujem ama baš nikoga, bilo da je slab ili snažan.’

"I vi bi trebalo da uživate u osami, radujete se osami. U vama će se — uživajući u ne-zlovolji, radujući se ne-zlovolji — ova misao često javiti: ’Šta je štetno? Šta još nije napušteno? Šta to napuštamo?’"

Tako reče Blaženi. A u vezi sa tim bi i ovo rečeno:

U Tathagati, probuđenome,
koji je istrajao u onome u čemu je teško istrajati,
dve misli se javljaju:
sigurnost, kao prva pomenuta misao;
osama, kao druga izložena misao.

Razgonitelj tame, oslobođen novih nanosa,
veliki mudrac koji je na drugu obalu otišao,
dostigao cilj, savladao veštinu,
izdigao se iznad opasnosti;
koji je oslobođen iskorenjivanjem želje:
taj mudrac nosi svoje poslednje telo,
oslobodio se iz carstva Mare i, kažem vam,
više se rađati neće.

Kao što čovek stojeći na litici
svuda unaokolo dole vidi druge ljude,
isto tako je i mudrac, s božanskim vidom,
popevši se uz kulu od Dhamme sačinjenu,
prešavši bujicu patnje,
gleda dole na one preplavljene patnjom,
pobeđene starošću i smrću.

Ovo je, takođe, značenje onoga što reče Blaženi i tako sam ja čula.


39.

Ovako reče Blaženi, ovako reče arahant i tako sam ja čula:

"Tathagata — uzvišeni i samoprobuđeni — je dao dve izreke o Dhammi jednu za drugom. Koje dve? ’Vidi zlo kao zlo.’ To je prva izreka o Dhammi. ’Sagledavši zlo kao zlo, postani otrežnjen tu, obestrašćen tu, oslobođen.’ To je druga izreka o Dhammi. To su dve izreke o Dhami koje je Tathagata — uzvišeni i samoprobuđeni — dao jednu za drugom."

Tako reče Blaženi. A u vezi sa tim bi i ovo rečeno:

Pogledaj dve izreke,
koje je jednu za drugom,
dao Tathagata, probuđeni,
ispunjen saosećanjem za sva bića.
Prva: Vidi zlo.
Postani time obestrašćen prema zlu.
Zatim, uma lišenog strasti,
stići ćeš na kraj patnje i nespokojstva.

Ovo je, takođe, značenje onoga što reče Blaženi i tako sam ja čula.


40.

Ovako reče Blaženi, ovako reče arahant i tako sam ja čula:

"Neznanje prethodi stvaranju loših osobina; pomanjkanje svesnosti i pomanjkanje brige dolaze za tim. Jasno znanje prethodi dolasku povoljnih osobina; svesnost i brižnost dolaze za tim."

Tako reče Blaženi. A u vezi sa tim bi i ovo rečeno:

Svako loše odredište
u ovom svetu, u sledećem,
ima svoj koren u neznanju —
sva gomilanja žudnje i pohlepe.

I kada čoveku sa pogrešnim željama
manjka svesnosti i poštovanja,
zlo od toga dolazi,
i tome zahvaljujući zadese ga muka i jad.

Zato, čisteći iz sebe
neznanje, žudnju i pohlepu,
monah krči prostor za jasan uvid,
izmičući tako svakoj muci i jadu.

Ovo je, takođe, značenje onoga što reče Blaženi i tako sam ja čula.


41.

Ovako reče Blaženi, ovako reče arahant i tako sam ja čula:

"Ona bića su zaista uskraćena koja su lišena plemenitog uvida. Ona žive u patnji u sadašnjem životu — uznemirena, ojađena, & grozničava — a posle sloma ovoga tela, posle smrti, mogu očekivati loše odredište.

"Nisu uskraćena ona bića koja nisu lišena plemenitog uvida. Ona žive spokojno u sadašnjem životu — neuznemirena, neojađena i negrozničava — a posle sloma ovoga tela, posle smrti, mogu očekivati dobro odredište."

Tako reče Blaženi. A u vezi sa tim bi i ovo rečeno:

Pogledaj ovaj svet
— uključujući i njegova nebeska bića:
lišen uvida,
našavši utočište u imenu-i-formi,
on zaključuje: 'Ovo je istina.'

Najbolji uvid na svetu
jeste onaj koji vodi do pronicanja,
jer time s pravom uviđamo
gde je potpuni kraj
beskrajnom rađanju i preporađanju.

Ljudska i nebeska bića
takve smatraju sebi dragima:
takve koji su samoprobuđeni, sabrani,
što svoje poslednje otelovljenje žive
s lakoćom nastalom iz uvida.

Ovo je, takođe, značenje onoga što reče Blaženi i tako sam ja čula.

[Videti: MN 140]


42.

Ovako reče Blaženi, ovako reče arahant i tako sam ja čula:

"Ima dva sjajna kvaliteta koja čuvaju ovaj svet. Koja dva? Svesnost i briga [za posledice loših postupaka]. Ako ova dva sjajna kvaliteta ne bi postojala, ne bi bilo ni razlikovanja "majke", "tetke", "ujakove žene", "učiteljeve žene" ili "žene onih koji zaslužuju poštovanje". Svet bi pao u promiskuitet, nalik kozama, ovcama, pilićima, svinjama, psima i šakalima. Ali zato što ta dva sjajna kvaliteta čuvaju ovaj svet, postoji razlikovanje "majke", "tetke", "ujakove žene", "učiteljeve žene" ili "žene onih koji zaslužuju poštovanje."

Tako reče Blaženi. A u vezi sa tim bi i ovo rečeno:

Oni u kojima briga i svesnost ne borave stalno
udaljili su se od bistrog izvora,
takvi idu dalje ka rađanju i umiranju.
Ali oni u kojima su briga i svesnost
uvek čvrsto utemeljeni,
koji su dozreli u svetačkom životu:
takvi su spokojni,
njihovo dalje nastajanje okončano.

Ovo je, takođe, značenje onoga što reče Blaženi i tako sam ja čula.


43.

Ovako reče Blaženi, ovako reče arahant i tako sam ja čula:

"Postoji, monasi, nerođeno — nenastalo — nenačinjeno — nestvoreno. Kada ne bi postojalo nerođeno — nenastalo — nenačinjeno — nestvoreno, ne bi bilo slučajeva oslobađanja od rođenog — nastalog — načinjenog — stvorenog. Ali upravo zato što postoji nerođeno — nenastalo — nenačinjeno — nestvoreno, ima slučajeva oslobađanja od rođenog — nastalog — načinjenog — stvorenog."

Tako reče Blaženi. A u vezi sa tim bi i ovo rečeno:

Rođeno, nastalo, sklopljeno
načinjeno, stvoreno, prolazno,
sačinjeno od starosti i smrti,
gnezdo bolesti, pogibelji,
nastaje iz sve novog zahvatanja
i tim smerom [vođeni željom]
nikada do istinskog smirenja ne stižemo.

Bekstvo od svega toga jeste mir, trajan,
stanje nepomućenosti,
nerođeno, nestvoreno,
bez žalosti i nečistoća,
nestanak onoga što vodi patnji,
smirenje uma, blaženstvo.

Ovo je, takođe, značenje onoga što reče Blaženi i tako sam ja čula.

[Videti: Ud VIII:1; Ud VIII:2; Ud VIII:3; Ud VIII:4]


44.

Ovako reče Blaženi, ovako reče arahant i tako sam ja čula:

"Monasi, postoje ova dva oblika Neuslovljenosti. Koja dva? Neuslovljenost u kojoj plamen još dogoreva i Neuslovljenost u kojoj plamena nema.

I kakva je to Neuslovljenost u kojoj plamen još dogoreva? Ima slučajeva kada monah jeste arahant u kojem je vrenje okončano, koji je dostigao cilj, okončao posao, odložio teret, ispunio pravu svrhu života, uništio okov preporađanja i oslobodio se istinskim znanjem. On još uvek poseduje svojih pet organa čula i, zahvaljujući njihovom funkcionisanju, zna za prijatno i neprijatno, oseća zadovoljstvo i bol. Njegovo okončanje strasti, odbojnosti i obmanutosti naziva se stanjem Neuslovljenosti u kojoj plamen još dogoreva.

A šta je Neuslovljenost u kojoj plamena nema? Ima slučajeva kada monah jeste arahant u kojem je vrenje okončano, koji je dostigao cilj, okončao posao, odložio teret, ispunio pravu svrhu života, uništio okov preporađanja i oslobodio se istinskim znanjem. Sve što on oseti, budući da mu je neprivlačno, ostavlja ga sasvim mirnim. To se naziva Neuslovljenošću u kojoj plamena nema."

Tako reče Blaženi. A u vezi sa tim bi i ovo rečeno:

Ovo dvoje, što ih objavi onaj sa vizijom,
stanja neuslovljenosti, jedno nezavisno,
jedno koje je Takvo:

jedno svojstvo, ovde u ovom životu,
u kojem plamen još dogoreva
zaostao od razaranja želje
što vodi ka nastanku,

i ono u kojem plamena nema,
posle ovog života,
u kojem svaka žeđ na nastajanjem
nestaje potpuno.

Onima koji znaju
za to stanje neuslovljenosti
umovi su oslobođeni
razaranjem želje,
što vodi ka nastanku

oni su, dostigavši srž Učiteljeve poruke
ushićeni pred dokončanjem,
napustili svako nastajanje:
oni, Takodošavši.

Ovo je, takođe, značenje onoga što reče Blaženi i tako sam ja čula.


45.

Ovako reče Blaženi, ovako reče arahant i tako sam ja čula:

"Monasi, živite uživajući u uzdržanosti, radujući se uzdržanosti, iznutra posvećeni svesnosti-stišanosti, ne zapostavljajući zadubljenje, opremljeni jasnim uvidom, boraveći u osami. Ukoliko živite uživajući u uzdržanosti, radujući se uzdržanosti, iznutra posvećeni svesnosti-stišanosti, ne zapostavljajući zadubljenje, opremljeni jasnim uvidom, boraveći u osami, tada se mogu očekivati dva ploda: ili oslobađajuće znanje već u ovom životu ili — ako je preostalo još nekakvog prijanjanja — dostizanje stanja "nepovratnika."

Tako reče Blaženi. A u vezi sa tim bi i ovo rečeno:

Oni stišanih umova —
znalci, sabrani,
utonuli u zadubljenje —
jasno uviđaju stvari kakve jesu,
neprivučeni čulnim zadovoljstvima.
Radujući se pažljivosti, stišanosti,
uočavajući opasnost od nepažljivosti, oni
— sigurni od nazadovanja —
stoje na pragu Oslobođenja.

Ovo je, takođe, značenje onoga što reče Blaženi i tako sam ja čula.


46.

Ovako reče Blaženi, ovako reče arahant i tako sam ja čula:

"Monasi, živite posvećeni vežbanju kao svojoj nagradi, sa uvidom i sabranošću kao vrhovnim principima. Ako živite posvećeni vežbanju kao svojoj nagradi, sa uvidom i sabranošću kao vrhovnim principima, tada se mogu očekivati dva ploda: ili oslobađajuće znanje već u ovom životu ili — ako je preostalo još nekakvog prijanjanja — dostizanje stanja "nepovratnika."

Tako reče Blaženi. A u vezi sa tim bi i ovo rečeno:

Savršen u vežbanju, ne nazadujući,
zahvaljujući uvidu uočava kraj,
okončanje preporađanja:
Takav mudrac nosi svoje poslednje telo,
odagnao je Maru, kažem vam,
otišao izvan starosti i smrti.

Zato, uvek radujući se zadubljenju,
usredsređeni, marljivi,
uočavajući kraj, okončanje preporađanja,
pobedivši Maru, zajedno sa njegovom vojskom,
monasi, budite oni koji su nadišli starost i smrt.

Ovo je, takođe, značenje onoga što reče Blaženi i tako sam ja čula.

[O tri vrste vežbanja videti AN III:90 i AN III:91.]


47.

Ovako reče Blaženi, ovako reče arahant i tako sam ja čula:

"Monah bi trebalo da bude budan: sabran, pažljiv, usredsređen, prijemčiv, bistrog uma i smiren, jasno uviđajući, u odgovarajućem trenutku, povoljna mentalna stanja. Monah koji je budan — sabran, pažljiv, usredsređen, prijemčiv, bistrog uma i smiren, koji jasno uviđa, u odgovarajućem trenutku, povoljna mentalna stanja — može očekivati jedan od dva ploda: ili oslobađajuće znanje već u ovom životu ili — ako je preostalo još nekakvog prijanjanja — dostizanje stanja "nepovratnika."

Tako reče Blaženi. A u vezi sa tim bi i ovo rečeno:

Vi koji ste budni slušajte!
Vi koji spavate probudite se!
Budnost je bolja od spavanja.
Za one koj isu budni
opasnosti nema, straha nema.

Ko god je budan,
sabran, pažljiv,
usredsređen, prijemčiv,
bistrog uma i smiren,
ko pravilno istražuje Dhammu,
u pravo vreme,
taj će — pre ili kasnije —
razagnati tamu.

Zato, budite predani budnosti.
Marljiv monah
— znalac, postojan u zadubljenju,
presekavši okove rađanja i umiranja —
upravo tu stiče samoprobuđenje
nenadmašno.

Ovo je, takođe, značenje onoga što reče Blaženi i tako sam ja čula.


48.

Ovako reče Blaženi, ovako reče arahant i tako sam ja čula:

"Monasi, dvoje koji ne menjaju svoje ponašanje osuđeni su na stanje uskraćenosti, na pakao. Koji dvoje? Onaj ko se, ne živeći životom celibata, pretvara da živi životom celibata i onaj ko bez osnova optužuje nekoga ko živi savršenim i čistim životom celibata da ne živi tako. To dvoje su osuđeni na stanje uskraćenosti, na pakao, zato što ne menjanju svoje ponašanje."

Tako reče Blaženi. A u vezi sa tim bi i ovo rečeno:

U pakao odlazi onaj ko tvrdi
ono što se dogodilo nije,
kao i onaj ko učinivši nešto
kaže: 'Nisam.'
Oba ta čoveka — nedoličnog ponašanja —
postaju isti:
posle smrti, u narednom životu.

Sa žutim ogrtačem preko ramena,
mnogi sa lošim osobinama
— neobuzdani, rđavi —
preporađaju se, zbog rđavih postupaka,
u paklu.

Bolje progutati gvozdenu kuglu
— usijanu, užarenu —
nego da, neukroćeni i
prekršivši pravila,
jedete hranu u zdeli isprošenu.

Ovo je, takođe, značenje onoga što reče Blaženi i tako sam ja čula.


49.

Ovako reče Blaženi, ovako reče arahant i tako sam ja čula:

"Ubeđeni u dva stanovišta, neka ljudska i božanska bića prijanjaju, druga ljudska i božanska bića su u zabludi, dok ona sa uvidom jasno vide.

A kako neka prijanjaju? Ljudska i božanska bića uživaju u rađanju, ushićena su rođenjem, zadovoljna su rođenjem. Kada ih podučavaju Dhammi radi prestanka rađanja, njihovi umovi to ne primaju, nisu time smireni, ne zadržavaju se na tome niti bivaju time privučeni. Tako neka prijanjaju.

A kako su neka u zabludi? Neka, osetivši se zgrožena, ponižena i zgađena upravo rađanjem, priklanjaju se ne-rađanju: 'Kada ovo sopstvo, posle sloma tela, posle smrti, nestane, biva uništeno i ne postoji posle smrti, to je izvanredno, to je dovoljno!' Tako su neka u zabludi.

A kako ona sa uvidom jasno vide? Ima slučajeva kada monah ono što je nastalo vidi kao nešto što je nastalo. Uviđajući ono što je nastalo kao nešto što je natsalo, on praktikuje neprijanjanje uz ono što je nastalo, bestrašće prema onome što je nastalo, utrnuće onoga što je nastalo. Tako ona bića sa uvidom jasno vide."

Tako reče Blaženi. A u vezi sa tim bi i ovo rečeno:

Oni koji su uvideli
za ono što je nastalo
da je nešto što je nastalo
i za ono što je izvan tog kruga
da nastati više neće
oslobođeni su pre svega
zahvaljujući onome što je nastalo,
iskorenjujući želju za daljim nastajanjem.
Ako su razumeli
ono što je nastalo
i oslobođeni su želje
sa ponovnim nastajanjem ili nestajanjem
onoga što je nastalo
monasi stižu do prestanka novog nastajanja.

Ovo je, takođe, značenje onoga što reče Blaženi i tako sam ja čula.