Theravāda budističko društvo

Sn I.1: Uraga sutta

Download PDF

Sutta nipata I.1

Uraga sutta
Zmija [1]


Prevod sa pālija Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
 


1. Onaj ko razbuktali bes obuzda u sebi,
kao što lekovita trava zmijski otrov u telu umiri,
takav monah ostavlja za sobom obalu, i ovu i onu drugų, [2]
kao zmija kad odbaci svoj stari svlak.

2. Onaj ko je strast sasekao, do kraja,
kao kad uzbere lotos, zajedno sa korenom,
takav monah ostavlja za sobom obalu, i ovu i onu drugų,
kao zmija kad odbaci svoj stari svlak.

3. Onaj ko je žudnju sasekao, do kraja,
kao kad pregrađeni krivudavi potok sasvim presuši,
takav monah ostavlja za sobom obalu, i ovu i onu drugų,
kao zmija kad odbaci svoj stari svlak.

4. Onaj ko je taštinu razorio, do kraja,
k'o moćna bujica mostić od trske sačinjen,
takav monah ostavlja za sobom obalu, i ovu i onu drugų,
kao zmija kad odbaci svoj stari svlak.

5. Onaj ko u svemu postojećem suštinu našao nije,
kao što, osmotrivši stabla smokava, vidi da na njima cvetova nema, [3]
takav monah ostavlja za sobom obalu, i ovu i onu drugų,
kao zmija kad odbaci svoj stari svlak. 

6. Onaj ko ljutnji u sebi nema,
ko nadišao je rađanje i umiranje,
takav monah ostavlja za sobom obalu, i ovu i onu drugų,
kao zmija kad odbaci svoj stari svlak.  

7. Onaj ko je spalio loše misli svoje,
u umu i srcu svom potpuno ih sasekao,
takav monah ostavlja za sobom obalu, i ovu i onu drugų,
kao zmija kad odbaci svoj stari svlak.  

8. Onaj ko nit' juri napred, niti daleko zaostaje,
već napusti šikaru zaludnih misli,
takav monah ostavlja za sobom obalu, i ovu i onu drugų,
kao zmija kad odbaci svoj stari svlak.  

9. Onaj ko nit' juri napred, niti daleko zaostaje,
znajući u vezi sa svetom: "Sve ovo jeste nestvarno",
takav monah ostavlja za sobom obalu, i ovu i onu drugų,
kao zmija kad odbaci svoj stari svlak.  

10. Onaj ko nit' juri napred, niti daleko zaostaje,
lišen pohlepe jer zna: "Sve ovo jeste nestvarno",
takav monah ostavlja za sobom obalu, i ovu i onu drugų,
kao zmija kad odbaci svoj stari svlak.  

11. Onaj ko nit' juri napred, niti daleko zaostaje,
lišen žudnje jer zna: "Sve ovo jeste nestvarno",
takav monah ostavlja za sobom obalu, i ovu i onu drugų,
kao zmija kad odbaci svoj stari svlak.  

12. Onaj ko nit' juri napred, niti daleko zaostaje,
lišen mržnje jer zna: "Sve ovo jeste nestvarno",
takav monah ostavlja za sobom obalu, i ovu i onu drugų,
kao zmija kad odbaci svoj stari svlak.  

13. Onaj ko nit' juri napred, niti daleko zaostaje,
lišen zablude jer zna: "Sve ovo jeste nestvarno",
takav monah ostavlja za sobom obalu, i ovu i onu drugų,
kao zmija kad odbaci svoj stari svlak.  

14. Onaj u kome nema skrivenih sklonosti,
svaki koren rđavog iščupan,
takav monah ostavlja za sobom obalu, i ovu i onu drugų,
kao zmija kad odbaci svoj stari svlak.  

15. Onaj u kome nema ničeg rođenog iz strepnje
što bi ga vratilo na obalu ovu,
takav monah ostavlja za sobom obalu, i ovu i onu drugų,
kao zmija kad odbaci svoj stari svlak.  

16. Onaj u kome nema ničeg rođenog iz čežnje
što bi ga vezalo za točak rađanja i umiranja,
takav monah ostavlja za sobom obalu, i ovu i onu drugų,
kao zmija kad odbaci svoj stari svlak.  

17. Onaj ko je uklonio pet prepreka,
te bez bola, neokrznut, prevazišao sumnju,
takav monah ostavlja za sobom obalu, i ovu i onu drugų,
kao zmija kad odbaci svoj stari svlak.  


Beleške

[1] Uporedna studija kanonskih spisa koje su sačuvale razne rane budističke škole ukazuje da su ovi stihovi, kao i oni u I.3, bili prvobino posebne pesme, recitovane u različitim prilikama, da bi tek kasnije bile spojene pošto imaju isti refren. Inače, nalazimo ih u raznim verzijama Dhammapade koje su do danas sačuvane. Tako, Gandhari Dharmapada, u poglavlju Monah (Bhikkhu), i Patna Dhammapada. Udānavarga, delo pisano na sanskritu koje se pripisuje sarvastivāda školi i do nas je došlo u više prevoda, takođe sadrže stihove Uraga sutte. [Natrag]

[2] Ovde nailazimo na važan termin orapāra, bliža i dalje obala. Obično u Kanonu "ova obala" predstavlja svet u kojem sada živimo, saṃsāru, a "druga obala" je oslobođenost, nibbāna. Međutim, u ovoj sutti značenje je drugačije i odnosi se na sve parove suprotnosti na koje nailazimo, sve dualnosti ili pojmove razlikovanja, koje naš um po navici stvara: unutra i spolja, prihvatanje i odbacivanje, sviđanje i nesviđanje. No, u vezi sa radom na našem oslobođenju, "ovda obala" predstavlja naša iskustva u sadašnjem životu, ovaj svet, a "druga obala" svaki drugi svet izvan ovoga, sve naše prethodne i buduće egzistencije unutar kruga saṃsāre. Zato ovi stihovi govore o prevazilaženju svakog oblika uslovljene egzistencije i dostizanje stanja neuslovljenosti, nibbāne. To je jedini pravi cilj za svakog monaha, za svakog ko sebe vežba u obuzdavanju, u uklanjanju nečistoća uma. [Natrag]

[3] Poređenje sa cvetovima smokve kao ilustracija za nešto što se teško i retko vidi uobičajeno je u indijskoj književnosti. [Natrag]