Theravāda budističko društvo

Sn I.9: Hemavata sutta

Sutta nipata I.9

Hemavata sutta
Hemavata


Prevod sa pālija Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
 


153. „Danas [1] je dan punog Meseca,“ [2] reče demon Sātāgira. [3]
„Božanstvena je ova noć. Hajdemo do Gotame, učitelja savršenog imena.“

154. „Je li um njegov dobronameran prema svim bićima?“ upita demon Hevamata.
„Jesu li misli njegove, o prijatnim i neprijatnim stvarima, ukroćene?“

155. „Um njegov dobronameran je prema svim bićima,“ reče Sātāgira,
„a misli njegove, o prijatnim i neprijatnim stvarima, ukroćene su.“

156. „Uzima li on ono što mu nije dato?“ upita Hevamata.
„Je li potpuno obuzdan prema živim bićima? Drži li se podalje od nepažnje?
Zanemaruje li meditaciju?“

157. „On ne uzima ono što mu nije dato,“ reče Sātāgira,
„i potpuno je obuzdan prema svim živim bićima?
Drži se podalje od nepažnje; [4] Buda ne zanemaruje meditaciju.“

158. „Zar on ne laže? Grdi li druge i psuje ih?“ upita Hevamata.
Zar on ne ogovara? Ne uživa li u ispraznom razgovoru?“

159. "On ne laže, niti druge grdi i psuje,“ reče Sātāgira.
“On ne ogovara, već jedino mudre i korisne reči govori.“

160. „Zar nije vezan za zadovoljstva čula? Je li mu um uznemiren?“ upita Hevamata.
“Je li prevladao obmanu, stekao uvid u sve stvari?" [5]

161. "Vezan nije za zadovoljstva čula, um mu je neuznemiren,“ reče Sātāgira.
“Sve njegove obmane iščezle su. Probuđeni poseduje uvid u sve stvari."

162. „Obiluje li znanjem? Jesu li mu postupci čisti?“ upita Hevamata.
“Razorio li je sve strasti? Je li stigao na kraj kruga rađanja i umiranja?“

163. „Mnogo je u njemu znanja, postupci su mu čisti,“ reče Sātāgira.
“Razorio je sve strasti i više za njega preporađanja nema.“

164. „Um tog mudraca krase dobre reči i postupci.
S pravom ga hvališ što ga krase ispravno znanje i ponašanje.

165. Um tog mudraca krase dobre reči i postupci.
S pravom se raduješ onome koga krase ispravno znanje i ponašanje.

166. Um tog mudraca krase dobre reči i postupci.
Pođimo do Gotame, kojeg krase ispravno znanje i ponašanje.

167. Udova poput antilope, [6] vitak, čvrst, umeren u jelu, bez pohlepe,
mudrac koji u šumi meditira; hajdemo Gotamu da vidimo,

168. A kada stignemo, njega koji lavu nalik u osami živi,
nezaveden zadovoljstvima čula, upitajmo za spas iz kandži smrti.

169. Pitajmo Gotamu, probuđenoga, glasnika Dhamme, vodiča,
onoga koji je stigao na drugu obalu, [7] nadišao svaku mržnju i strah.“

170. „U čemu ovaj svet nastade? U čemu blizak postaje?“ upita Hemavata.
„Za šta vezujući se, ovaj svet stoji, čime mučen biva?“

171. „Hemavata, u šest ovaj svet nastade“, reče Blaženi, „u šest blizak postaje;
zaista, za šest se vezujući, ovaj svet postoji, sa šest mučen biva.“ [8]

172. „Šta je ta veza kojom svet ovaj mučen biva?“ upita Hemavata.
„O izbavljenju pitamo, kažite, kako od patnje osloboditi se može.“

173. „Pet je struna zadovoljstava čula [9] u svetu ovome, a um je šesti;
kada se žudnja ovde [10] ukloni, tu je i sloboda od patnje.

174. To je izbavljenje iz ovoga sveta, objavih vam kako jeste.
I zato vam kažem: tako od patnje osloboditi se može.“

175. „Ko je taj ko bujicu [11] prelazi? Ko je taj što okean [12] prelazi?“ upita Hemavata.
„Ko i bez čvrstog oslonca i podrške u dubine okeana potonuti neće?“

176. „Onaj ko se uvek vrline drži, oštrog uma, skoncetrisan,
smotren i sabran, taj prelazi bujicu koju je tako teško preći.“

177. Ko se okrenuo od opsene zadovoljstava čula i raskinuo sve okove,
onaj u kojem je žudnja za preporađanjem utrnula, taj u dubine potonuti neće.“

178. „Pogledajte tog velikog znalca, duboke mudrosti,“ (reče Hemavata)
„i najtananiju istinu dokučio je,
bez strasti, nezaveden slastima ovozemaljskim.
Oslobođen on je svuda, veliki mudrac što uzvišenim putem korača!

179. Pogledajte tog velikog znalca savršenog imena,
i najtananiju istinu dokučio je,
mudrost svoju sa drugima deli, nezaveden slastima ovozemaljskim.
Sveznajući, blistavog uvida, veliki mudrac što plemenitim putem korača!“

180. „Zaista dobar prizor se ukaza danas, dobro jutro, divni početak,“ (oba demona uglas),
„jer ugledasmo savršeno probuđenoga, što bujicu je prešao i svih strasti se lišio.

181. Ovih hiljadu duhova okupljenih ovde, što poseduju veliku moć i slavu,
svi oni za utočište tebe uzimaju, ti si naš nenadmašni učitelj.

182. Zato ćemo ići od sela do sela, od planine do planine,
odajući poštovanje probuđenome i njegovom učenju savršeno izloženom.“


Beleške

[1] Sudeći po formi, miljeu u kojem se odvija njena radnja, kao i tematici, očigledno je da je svrha ove sutte, kao i mnogih drugih, bila pedagoška. U prvom delu, imamo gotovo potpun kompendijum kvaliteta probuđenog bića, izloženih po modelu deset povoljnih postupaka (kammapatha): odustajanje od ubijanja, krađe, zloupotrebe čulnih zadovoljstava, laganja, ogovaranja, uvreda, naklapanja, pohlepe, mržnje i pogrešnih stavova. U drugom delu govora, u dijalogu sa Budom, demoni postavljaju najdublja filozofska pitanja o prirodi čovekovog postojanja, pitanja koja nas dovode i do samog središta Budinog učenja. Zanimljivosti ove sutte za potencijalne slušaoce doprinosi i to što dijalog vode dva demona, a ne dva obična ljudska bića. [Natrag]

[2] Najvažniji dan za budiste u okviru lunarnog kalendara, dan predanosti, koji provode tako što pomažu u redovnim poslovima u manastiru, meditiraju i slušaju izlaganje o Dhammi, obično starešine manastira ili nekog od iskusnijih monaha. [Natrag]

[3] Yakkha (skt. yakksa) jedno je od bića u tradicionalnom indijskom sistemu verovanja koje, na neki način, predstavlja prelaz između sveta ljudi i sveta bogova. Indijci su smatrali da ovaj naš svet nastanjuju mnoga nevidljiva bića, a jedna vrsta su yakkha. Iako ih prevodimo kao demone, ne bi trebalo smatrati da su ta bića nužno zla. Ona jesu moćna, imaju nešto od božanske prirode u sebi, ali ta priroda je postala iskrivljena u većoj ili manjoj meri i to delovanjem egoističnih sila unutar njih. Ti egoistični nagoni se nekada ispoljavaju kroz nasilne postupke. Tako yakkhe u indijskoj slici sveta, u budističkim tekstovima, pokrivaju širok dijapazon od vrlo gnevnih, opasnih bića, pa do onih koja su skoro kao božanstva. Za razliku od bića na nižim nivoima postojanja, oni kao i ljudi, imaju potencijal da dostignu probuđenje još u ovom životu. Unutar budističke kosmologije, yakkhe nastanjuju i deo jednog od nebeskih svetova koji se zove nebo četiri kralja. Jedan od tih kraljeva je i vladar yakkhi. U Kanonu nailazimo na epizode kada ova bića napadaju i pljačkaju trgovačke karavane, ubijaju i proždiru putnike ili opsedaju i ugrožavaju askete dotle da ovi polude. No, veliki učitelji su u stanju da ukrote i transformišu njihovu rušilačku prirodu i ožive njihove potencijale za probuđenje. Tako su neki od njih postali i Budini učenici. [Natrag]

[4] Komentar objašnjava da se ovo odnosi na obustavljanje bilo kakve vrste seksualne aktivnosti, na život u celibatu. [Natrag]

[5] Razumeo je prirodu svih pojava i vidi ih onakvima kakve zaista jesu, bez iskrivljavanja koja dolaze od vezanosti i odbojnosti. [Natrag]

[6] Jedno od 32 obeležja „velikog čoveka“ (mahapurisa). [Natrag]

[7] Prozreo je prirodu svih uslovljenih stvari, nije više njima zaveden, i tako je stigao do nibbāne. [Natrag]

[8] Budin odgovor liči na zagonetku. Da bismo je razumeli, moramo poći od pitanja: šta se ovde podrazumeva pod pojmom „svet“? On ovde nema uobičajeno, usko značenje našeg okruženja, posao, porodica, prijatelji itd. ili šire, u geogafskom smislu. Pod svetom se ovde smatra totalitet našeg iskustva koje stvaraju pet čula i um, kao šesto „čulo“, kao i njihovi objekti. Dakle, oko i prizori, uho i zvuci, nos i mirisi, jezik i ukusi, telo i taktilne senzacije, tj dodir, um i mentalni fenomeni kao što su osećanja, misli itd. To je svet u kojem se krećemo čitav život. Ceo naš svet omeđen je sa tih šest polja iskustva i u njima sadržan. [Natrag]

[9] Prijatni prizori, zvukovi, mirisi, ukusi i dodiri. [Natrag]

[10] „Ovde“, u ovom „imenu i obliku“ (nāma-rūpa), u ovom biću. Pominjanje pet struna zadovoljstava čula označava oblik. Um (mano) predstavlja ime (nāma), to jest četiri mentalna sastojka bića. [Natrag]

[11] Bujica (ogha) u budističkim tekstovima jeste metafora koja označava četiri strasti, najdublje ukrenjene žudnje koje truju čovekov um, četiri otrova (āsava): čulna zadovoljstva (kāmāsava), ideja večnog postojanja (bhavāsava), pogrešna gledišta (diṭṭhāsava) i neznanje (aviđđāsava). [Natrag]

[12] Okean saṃsāre, patnje neprekidnog preporađanja. [Natrag]