Theravāda budističko društvo

Sn II.1: Ratana sutta

Download PDF

Sutta nipāta II.1

Ratana sutta
Dragulji [1]


Prevod sa pālija Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme


224. Koja god da su se bića ovde okupila,
bilo da su sa zemlje ili sa neba,
neka um svakog od njih bude srećan
i neka s pažnjom saslušaju šta je rečeno.

225. Tako, bića, pažljiva budite sva,
prijazna budite prema ljudima;
oni vam danju i noću prinose darove,
zato, ne oklevajući, zaštitite ih.

226. Bilo kakvo blago da je ovde, drugde ili pak na nebesima,
takav probrani dragulj zaista nije ravan onome u Tathāgati. [2]
Takav se dragulj nalazi u samome Budi:
neka vam snaga ove istine sigurnost donese!

227. Pročišćenje, prestanak strasti, besmrtnost, nenadmašno stanje [3]
koje u koncentraciji deseže mudrac iz plemena Sakya:
ničega ravnog tom stanju nema. Takav se dragulj u Dhammi nalazi:
neka vam snaga ove istine sigurnost donese!

228. Budni, Izvrsni, pohvali tu čistotu,
koncentraciju za koju kažu da odmah rezultat donosi;
ničega ravnog koncentraciji nema.
Takav se dragulj u Dhammi nalazi:
neka vam snaga ove istine sigurnost donese!

229. Onih osam osoba što ih vrli hvale,
dakle četiri para koja ljudi čine,
ti su učenici Tathāgate koji zaslužuju ponude;
što je njima dato veliki plod donosi.
Takav se dragulj u Sanghi nalazi:
neka vam snaga ove istine sigurnost donese!  [4]

230. Koji su čvrstoga uma, spokojni,
nisu predani čulima, već učenju Gotaminom,
koji su dosegli i skočili u okean besmrtnosti,
uživaju u oslobođenju što ga bez cene dobiše. [5]
Takav se dragulj u Sanghi nalazi:
neka vam snaga ove istine sigurnost donese!

231. Baš kao stub Indre, [6]  čvrsto poboden u zemlju,
što ga nijedan od četiri vetra pomeriti ne može,
isti je, kažem vam, ispravan čovek,
onaj koji plemenite istine savršeno vidi.
Takav se dragulj u Sanghi nalazi:
neka vam snaga ove istine sigurnost donese!

232. Oni koji jasno razumeju plemenite istine,
što ih dobro izloži onaj sa potpunim uvidom –
bez obzira koliko često nepažljivi bili,
osmi put se roditi neće. [7]
Takav se dragulj u Sanghi nalazi:
neka vam snaga ove istine sigurnost donese!

233. Kad uvid dostigne, odbacuje tri stvari:
ideju o sopstvu, sumnju
i vezanost svaku za pravila i rituale. [8]

234. Takav se u četiri sveta patnje sigurno roditi neće, [9]
niti načiniti može ijednu od šest velikih pogrešaka. [10]
Takav se dragulj u Sanghi nalazi:
neka vam snaga ove istine sigurnost donese!

235. Šta god pogrešno da je možda uradio,
telom, govorom ili mišlju, ne može to sakriti: [11]
to nije, kažu, u stanju onaj ko je video Neuslovljeno.
Takav se dragulj u Sanghi nalazi:
neka vam snaga ove istine sigurnost donese!

236. Poput senovitog gaja, visokih krošnji,
kad procvetaju u vrelini prvog meseca leta,
tako je neprevaziđenom učenju on podučavao,
što hlađenju strasti vodi, najvećoj blagodeti. [12]
Takav se dragulj u Budi nalazi:
neka vam snaga ove istine sigurnost donese!

237. Najbolji, znalac najboljeg, davalac i donosilac najboljeg, [13]
nenadmašnu Dhammu podučava.
Takav se dragulj u Budi nalazi:
neka vam snaga ove istine sigurnost donese!

238. Staro je uništeno i ništa novo ne nastaje, [14]
nova rođenja umove njihove ne zavode.
Uništili su seme, za novim rođenjem ne žude,
mudri utrnu mirno, poput plamena ove sveće.
Takav se dragulj u Sanghi nalazi:
neka vam snaga ove istine sigurnost donese!

[Stihovi koje izgovara Sakka, gospodar bogova:]

239. Koja god da su se bića ovde okupila,
bilo da su sa zemlje ili sa neba,
poklonimo se Budi, kojeg poštuju i bogovi i ljudi,
tako opisanom u ovim stihovima – neka nam to sigurnost donese!

240. Koja god da su se bića ovde okupila,
bilo da su sa zemlje ili sa neba,
poklonimo se Dhammi, koju poštuju i bogovi i ljudi,
tako opisanoj u ovim stihovima – neka nam to sigurnost donese!

241. Koja god da su se bića ovde okupila,
bilo da su sa zemlje ili sa neba,
poklonimo se Sanghi, koju poštuju i bogovi i ljudi,
tako opisanoj u ovim stihovima – neka nam to sigurnost donese!


Beleške

[1] Ova se sutta pojavljuje i u Khuddakapathi, 6. Njen fokus su izuzetni kvaliteti tri budistička dragulja, Buda, Dhamma i Sangha. Priča koja stoji iza ovog govora, data u komentarima, odigrava se u gradu po imenu Vesali, smeštenom na severnoj obali Ganga. Bio je to vrlo napredan grad, gusto naseljen, prestonica republike naroda Liććhavi. Otuda su stanovnici Vesalija bili vrlo ponosni na činjenicu da nisu podanici bilo kojeg kralja, već uživaju slobodu i prosperitet imućnog i kultno vrlo razvijenog grada. U vreme događaja iz ove sutte Buda je boravio u Rađagahi, gradu smeštenom na suprotnoj strani reke Gang. U to vreme Vesali je zadesila trostruka nesreća. Prvo je usled suše sva letina na njivama oko grada potpuno propala i zavladala je glad. Nedugo zatim, ljudi su počeli masovno da umiru od gladi, tako da preživeli nisu stizali ni da ih sve sahrane. Prema komentaru, miris tela u raspadanju privukao je demonska bića (amanusa, „ne-ljudi“) u grad. Ovi zli duhovi (ili možda pre divlje životinje) uskoro su počeli da napadaju i ljude u Vesaliju i gradom je zavladala panika. Sve ovo je dovelo do izbijanja epidemije kuge u gradu, te se smrtnost još uvećala. Na kraju su preostali počeli da većaju kako da zaustave ovu trostruku nesreću koja im se sručila na glavu. Neki od njih odranije su čuli da se u Rađagahi nalazi probuđeno biće, asketa Gotama, sa velikim moćima i velikim milosrđem. Pomisliše da bi upravo on mogao da im pomogne, te poslaše delegaciju do Bambusovog gaja u okolini Rađagahe, gde je boravio Buda. Pozvaše ga u pomoć, ali Buda reče da je on tu na poziv kralja Bimbisare, te da moraju tražiti i njegovu saglasnost. Kralj ne samo da se složio, već je popločao put od Bambusovog gaja do obale Ganga, kako bi bio lakši za putovanje. Tada Buda praćen velikom grupom monaha otide do reke, gde su ih čamci koje je takođe obezbedio kralj preneli na drugu obalu. Tamo je počinjao put koji su Liććhavi pripremili od Ganga do Vesalija. Kada je Buda najzad stigao do kapije grada, on uze svoju prosjačku zdelu i dade je poštovanom Anandi: „Napuni ovu zdelu vodom i ja ću te podučiti sutti. Kad je čuješ, zapamti je i kreni ulicama Vesalija noseći ovu zdelu vode. Recituj suttu i umači svežanj suvih grančica u vodu, te je prskaj po ulicama“. Ananda je tako i učinio i zli duhovi počeše da beže na sve strane, gonjeni duhovnom snagom izgovorenih reči. U međuvremenu Buda je otišao do centra grada sa grupom monaha, te je tamo seo i čekao u tišini. Uporedo sa tim vest se raširila među božanstvima u različitim svetovima da se odigrava veliki događaj. I oni se okupiše iznad Vesalija, predvođeni gospodarem bogova, Sakkom. Na kraju se Ananda vratio, seo kraj Bude i ovaj još jednom, pred svima izgovori Ratana suttu. Kad je to učinio, snaga reči donela je blagoslov čitavom gradu, bolest prestade i glad se okonča. Iz zahvalnosti, građani Vesalija prihvatiše Budu za svoga učitelja i grad postade snažno budističko uporište. [Natrag]

[2] Ovaj termin Buda koristi kada govori o samome sebi. Njegovo značenje objasnio je u jednom od svojih govora (AN IV.23), gde je ovako opisao Tathagātu: 1. Potpuno je probuđen za prirodu ovoga sveta, njegovo poreklo, njegov prestanak i put do tog prestanka. 2. Potpuno je probuđen za sve pojave koje je moguće znati. 3. Sve što kaže je upravo tako (tathā). 4. Postupa u skladu (tathā) sa svojim rečima. 5. Nenadmašan je u ovome i u bilo kojem drugom od svetova. [Natrag]

[3] Četiri naziva za nibbānu, krajnji cilj budističke prakse. U ovoj strofi se navodi drugi dragulj, a to je Dhamma. Taj pojam označava Budino učenje. Ali kada govorimo o Dhammi kao dragulju ili utočištu, misli se na dve stvari: 1. na nibbānu, neuslovljenu stvarnost, koja je izvan kruga preporađanja u kojem žive neprobuđena bića; 2. put kojim se nadilazi ovaj svet i stiže do uvida u njegovu pravu prirodu, do znanja, a time i do nibbāne. [Natrag]

[4] Treći među draguljima jeste Sangha („zajednica“). Ovaj pojam u svom užem značenju označava monahe i monahinje. No, kada Sanghu uzimamo kao dragulj ili utočište, mislimo na ono što zaređeni tek predstavljaju, simbolizuju, a to je ariyasaṅgha, zajednica plemenitih. Ulazak u takvu zajednicu nije stvar nekakvog rituala ili zaređenja, već nivoa duhovnog postignuća. To postignuće ima četiri stupnja, od kojih svaki ima dve faze: faza puta i faza ploda. Otuda se oni koji pripadaju zajednici plemenitih dele se na osam kategorija. Prvi od četiri stupnja je „ulazak u tok“ (sotapanna), prvi nivo uvida. Onaj ko ga dostigne će se preporoditi najviše još sedam puta pre nego što postane potpuno probuđen. Sa daljim vežbanjem dolazi stupanj „jednom povratnika“ (sakadāgāmi), koji uveliko redukuje novi tri glavna otrova u sebi, a to su pohlepa, mržnja i obmanutost. On se posle smrti u ovaj svet vraća samo još jednom. Potpuno eliminisanje žudnje za čulnim zadovoljstvima i mržnje, dakle vezanosti za čulni svet, dovodi do stupnja „nepovratnika“ (anāgāmi). On se može preporoditi jedino u nekom od „čistih boravišta“ i odatle stići do probuđenja. Na kraju, sa potpunim eliminisanjem pet takozvanih „viših okova“ dolazi se do poslednjeg stupnja oslobođenja, arahant, i za njega nema više preporađanja, potpuno je oslobođen patnje. Kao što je pomenuto, svaki od ovih stupnjeva ima dve faze. Kada je u fazi puta, onaj ko vežba je dostigao takav nivo da će sigurno stići do ploda, načiniti konačni proboj još u ovom životu. Zatim dolazi faza kada je on to i učinio i dostigao cilj, to je faza ploda. Tako imamo osobu koja vežba da dosegne ulazak u tok i onoga ko je već na tom stupnju, itd. Oni čine četiri para ljudi. [Natrag]

[5] Sloboda od patnje i unutrašnji mir ne mogu se kupiti. Jedino što je potrebno uložiti jeste istrajan napor u pročišćenju sopstvenog uma.Sloboda od patnje i unutrašnji mir ne mogu se kupiti. Jedino što je potrebno uložiti jeste istrajan napor u pročišćenju sopstvenog uma. [Natrag]

[6] Indakhīlo, stub koji je u Budino vreme stajao na kapiji nekog mesta, sa ulogom da označava njegove granice, ali i kao zaštita od neprijateljskih sila. Otuda je on morao biti poboden duboko u zemlju i potpuno stabilan. [Natrag]

[7] Videti fusnotu 4. [Natrag]

[8] Misli se na vezanost za verovanje da pukim sleđenjem pravila morala ili obavljanjem religijskih ceremonija, bez unutrašnje transformacije, cilj probuđenja može biti postignut. [Natrag]

[9] Ti bolni svetovi (apāya) jesu čistilište, svet životinja, gladnih duhova (peta) i gnevnih demona zvanih asure. [Natrag]

[10] Onaj ko je ušao u tok ne može počiniti sledeće: 1. ubistvo majke, 2. ubistvo oca, 3. ubistvo arahanta, potpuno probuđenog bića, 4. izazivanje raskola u Sanghi i 5. ranjavanje Bude (njega je nemoguće ubiti i on uvek umire prirodnom smrću). Ovakva vrlo loša kamma zasigurno već u narednom životu donosi preporađanje u četiri sveta patnja nabrojana u prethodnoj fusnoti. Šesto delo koje sotapanna ne čini jeste zastupanje pogrešnih gledišta i on ne traži bilo kojeg drugog duhovnog učitelja sem Bude. [Natrag]

[11] Ako je monah ili monahinja u pitanju, odmah će otići kod onoga ko je viši po rangu od njega i ispovediti mu učinjeno. Ujedno će učvrstiti u sebi odluku da takvu pogrešku više ne čini. Nezaređeni o svojoj pogrešci mogu porazgovarati ili sa nekim iz svoj okoline ili sa monahom/monahinjom Ovo ne znači da će kamma lošeg dela biti poništena, već samo da um postaje lakši, da se oslobađamo tereta osećaja krivice i griže savesti. [Natrag]

[12] U Indiji postoje samo tri godišnja doba. Kišni period od jula do oktobra, hladni period od novembra do početka marta i topli period od marta do juna. U martu procvetaju krošnje drveća, najrazličitijih boja i kada kroz njih prostruji povetarac, donosi mnoštvo različitih mirisa Tako se ovde Budino učenje poredi sa takvim drvećem, jer i ono ima toliko različitih vidova, svaki sa svojom specifičnom bojom, „mirisom“ i lepotom. [Natrag]

[13] Buda jeste „najbolji“ zbog svojih kvaliteta, „znalac najboljeg“ jer je otkrio nibbānu, „davalac najboljeg“ jer vođen milosrđem daruje Učenje, „donosilac najboljeg“ jer donosi praktično znanje o putu kako stići do nibbāne. [Natrag]

[14] Misli se na kammu koja se kod neprobuđenih uvek iznova manifestuje u formi nove egzistencije. [Natrag]