Theravāda budističko društvo

Sn II.2: Amagandha sutta

Sutta nipāta II.2

Āmagandha sutta
Smrad mesa


Prevod sa pālija Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme


[Asketa Tissa ovako reče Budi Kassapi:] [1]

242. "Proso, divlji pasulj i grašak,
jestivo lišće, korenje i bobice,
oni koji ovo jedu, pošto su dobili na ispravan način,
ne govore laži iz žudnje za zadovoljstvima čula.

243. Ko se sladi onim što je divno pripremljeno, zgotovljeno,
s poštovanjem dato, lepo ukrašeno i ukusno,
u jelu od kuvanog pirinča uživa,
takav, Kassapa, sebe ruži smradom lešine.

244. O, bramanu, mada kažeš da smrad ne pogađa tebe
dok jedeš pirinač sa dobro pripremljenim mesom živine,
ipak ti postavljam ovakvo pitanje: koje vrste je tvoj smrad?“

[Buda Kassapa:]

245. "Ubijanje, povređivanje bića, sečenje,
vezivanje, krađa, laganje, prevara i obmanjivanje, izlišno znanje, [2]
preljuba: od toga dolazi smrad, ne od mesa pojedenog.

246. Kada je neko neobuzdan u čulnim zadovoljstvima,
gramziv za prijatnim ukusima, sklon nepočinstvima,
zagovara da ništa ne postoji, prevrtljivac, kojeg je teško slediti:
od toga dolazi smrad, ne od mesa pojedenog.

247. Kada je neko grub, nemilosrdan, zajedljiv,
škodi prijateljima, bezdušan, nadmen,
škrtac koji nikome ništa ne daje:
od toga dolazi smrad, ne od mesa pojedenog.

248. Bes, oholost, bezosećajnost, neprijateljstvo,
zaslepljenost, zavist i hvalisavost,
gordost i druženje sa rđavima:
od toga dolazi smrad, ne od mesa pojedenog.

249. Kada je neko nečastan, ne plaća dugove i kleveće,
prevrtljiv u dogovoru, skrivenih namera,
najrđaviji među ljudima na ovome svetu:
od toga dolazi smrad, ne od mesa pojedenog.

250. Biti bez ikakve milosti za druga živa bića,
spreman da ranjavaš druge, da ih pljačkaš,
nedelima sklon, okrutan, grub,
bez poštovanja prema bilo kome:
od toga dolazi smrad, ne od mesa pojedenog.

251. Oni koji su pohlepni, tlače i ubijaju druge,
vođeni namerama zlim, takvi posle smrti
u tamu odlaze, u svet patnji glavačke upadaju:
od toga dolazi smrad, ne od mesa pojedenog.

252. Ni riba ili meso, ni gladovanje,
ni nagost, brijanje glave, upletena kosa, a ni prljavština,
ni odeća od grube životinjske kože, ni plamen žrtvene vatre,
nijedna od različitih pokora u ovome svetu večnosti radi,
pevanje himni, prinošenje žrtvi, ni rituali,
ne pročišćuju čoveka koji sumnju prevazišao nije.

253. Ko na vratima čula motri, neka obuzdan živi,
učvršćen u Dhammi, nadahnut čestitošću i blagošću,
ko se oslobodio okova i svaku patnju uklonio,
takav mudrac se ne hvata za ono što je video ili čuo.“

254. Tako je Blaženi podučio, na razne načine,
a dobro upućeni u vedske himne ga je razumeo.
Tad mudrac oslobođen smrada, nevezan, neuhvatljiv,
saopšti to stihovima na najlepši način.

255. Saslušavši dobro izgovorene reči Budine,
svake se nečistoće oslobodi, svaku patnju razveja,
te se ponizno pokloni Tathāgati i zatraži da, tu odmah,
bude primljen u monašku zajednicu.


Beleške

[1] Prema komentaru za Sutta nipātu, kontekst ove sutte je sledeći: pre pojave Bude, braman Āmagandha je bio asketa i živeo u Himalajima sa pet stotina učenika. Oni nisu jeli ni ribu, ni meso. Da bi nekako nadomestili oskudnu ishranu, svake godine silazili bi iz svoje isposnice u potrazi za solju i sirćetom, a stanovnici jednog sela u blizini bi ih primili sa velikim poštovanjem i pružali im gostoprimstvo tokom četiri meseca. Jednog dana je Buda, sa svojim učenicima, posetio isto to selo, a narod slušajući njegove propovedi uze ga za svog učitelja. Te godine, kada su Āmagandha i njegovi učenici kao i obično stigli u selo, domaćini nisu prema njima pokazivali isti entuzijazam kao pre. Braman ih upitan šta se desilo i obradova se kad je čuo da se Buda pojavio u ovom svetu. Odmah je želeo da zna da li je jeo "āmagandhu", misleći time na ribu ili meso kao nešto prljavo i nedolično da se koristi kao hrana. Veoma se razočarao kad je čuo da Buda nije zabranio jedenje mesa, jer je bio ubeđen da time ljudi postaju nečisti i zadobijaju smrad. Želeći da čuje o tome od samoga Bude, potražio ga je u Đetavana manastiru. Buda mu je tokom tog susreta rekao  da smrad ne nastaje ako neko jede ribu ili meso, već ako čini loša dela. Isti ovakav dijalog vođen je mnogo ranije i između jednog od prethodnih Buda, Kassape i isposnika po imenu Tissa, koji je kasnije postao njegov glavni učenik. U ovoj sutti Buda Gotama prepričava dijalog između Bude Kassape i Tisse. Kad su ga čuli, braman i njegovi učenici su prišli budističkom prosjačkom redu i za nekoliko dana postali potpuno probuđeni. [Natrag]

[2] Komentar za Sn: "Proučavanje različitih tekstova koje ne donosi bilo kakvu korist“. [Natrag]