Theravāda budističko društvo

Sn II.5: Sućiloma sutta

Download PDF

Sutta nipata II.5

Sūćiloma sutta
Govor Sūćilomi


Prevod sa pālija Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
 


Ovako sam čuo. [1]  Jednom je Blaženi boravio u okolini Gaye, u Taṅkitamañći, u kraju u kojem je živeo demon Sūćiloma. I tako su jednom demoni Khara i Sūćiloma prolazili nedaleko od Blaženog. Na to demon Khara reče demonu Sūćilomi: „Ovo je neki asketa.“

"Nije on asketa, samo liči da jeste. [2] Sad ću da proverim je li stvarno asketa ili tako samo izgleda.“

Onda demon Sūćiloma otide do Blaženog i nasloni se na njega. Na to se Blaženi izmaknu unazad. A Sūćiloma upita Blaženog: „To se to mene plašiš, asketo!“

"Prijatelju, ne plašim te se, ali tvoj je dodir loš.“ [3]

"Postaviću ti pitanje, asketo. Ako ne možeš da mi odgovoriš, pomutiću ti razum ili rastrgnuti srce ili te zgrabiti za noge i zavitlati na drugu obalu reke.“

"Prijatelju, ne vidim nikoga u ovome svetu, sa njegovim božanstvima, sa Mārom i Bramom, u ovom pokolenju sa njegovim asketama i bramanima, sa vladarima i običnim ljudima, ko bi mi mogao pomutiti um ili rastrgnuti srce ili zgrabiti za noge i zavitlati me na drugu obalu Ganga. No, ipak, pitaj me to što želiš.“

[Sūćiloma:]

273. "Gde to žudnja i mržnja izviru?
Gde nezadovoljstvo, oduševljenje i strah?
Odakle nastavši, misli se umom poigravaju
kao nestašni dečaci zarobljenim gavranom?“ [4]

[Buda:]

274. "Žudnja i mržnja svoj izvor imaju ovde,
tu je izvor nezadovoljstva, oduševljenja i straha.
Odatle nastavši, misli se umom poigravaju
kao nestašni dečaci zarobljenim gavranom. [5]

275. Rođene sviđanjem, iznikle iz nas samih,
nalik granama što izbiju iz stabla banjana.
Mnogostruke, hrane se zadovoljstvima čula,
māluvā puzavici nalik što vremenom obraste čitavu šumu. [6]

276. Oni koji razumeju gde je ovaj izvor,
takvi ga odbacuju – dobro me čuj, o yakkha!
Takvi prelaze bujicu koju je tako teško preći,
još nepređenu, i više se ne preporađaju.“


Beleške

[1] Ova sutta nalazi se i u SN 10:3. Ime ovog yakkhe znači „malje kao igle“. Naime, po čitavom telu bio je prekriven dlakama čvrstim i oštrim poput igala. Prema Komentaru za SN, bio je monah u vreme Bude Kassape, ali nije uspeo da načini bilo kakav napredak. U vreme Bude Gotame, preporodio se kao demon. No, Buda je uvideo da poseduje potencijal dostizanja stupnja ulaska u tok, te se zato i obreo u njegovom kraju kako bi ga podučio. [Natrag]

[2] U to vreme nisu bili retki oni koji su išli unaokolo pretvarajući se da su askete, ne bi li isprosili hranu, a da sebe uopšte nisu vežbali. Otuda se pravi asketa (samaṇo) razlikovao od lažnog (samaṇako), između ostalog, i po tome što nije pokazivao bilo kakav strah kada bi mu se približio neki demon. [Natrag]

[3] Komentar za SN: Yakkha se pojavio u svom zastrašujućem obliku, razjapio češljusti i nakostrešio sve dlake na telu. Njegov dodir je „loš“ (pāpaka) i treba ga izbegavati poput izmeta, vatre ili zmije otrovnice. Kada mu je Buda ovo rekao, Sūćiloma se razbesneo i zapretio mu. [Natrag]

[4] Ovo se odnosi na običaj da dečaci ulove gavrana i vežu mu jednu nogu za stub poboden u zemlju. Onda bi pustili gavrana i ovaj bi poleteo, misleći da je slobodan, ali kada bi se konopac zategao, pao bi ponovo na zemlju. Onda bi ga dečaci gađali kamenjem da ponovo poleti i tako je on bezuspešno pokušavao da se izbavi iz nevolje, sve dok ga sami ne bi oslobodili. Na isti način se i našim umom neprekidno poigravaju misli, raspoloženja i emocije, bacaju ga sad tamo, sad ovamo, u oduševljenje zadovoljstvima čula ili u zasićenost njima i strah i brigu kako sebi priuštiti sve nova zadovoljstva. [Natrag]

[5] Komentar za SN: „Ova egzistencija (attabhāva) je izvor, misli su nastale“. [Natrag]

[6] Svi ovi uznemirujući sadržaji uma imaju izvor u nama samima, a glavni koren im je žudnja, koja se kasnije grana u pohlepu, ushićenje, dosadu, nezadovoljstvo, mržnju, vezanost itd. nalik granama banjan drveta, koje puštaju izdanke ka zemlji i oni postaju novo stablo, koje se opet grana. Priroda je žudnje da nikada ne može biti zadovoljena, da se neprekidno grana, poput banjana ili puzavice u šumi. [Natrag]