Theravāda budističko društvo

Sn II.7: Brahmanadhammika sutta

Sutta nipata II.7

Brahmanadhammika sutta
Bramanska tradicija

Prevod sa pālija Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme


Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio kraj Sāvatthija, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anathapindika. Onda velika grupa imućnih bramana iz zemlje Kosala, onemoćalih, ostarelih, poodmaklih godina, pri kraju života, na izmaku snaga, dođe do mesta na kojem je boravio Blaženi. Kada su stigli, prijateljski se sa njim pozdraviše, te sedoše sa strane. Dok su tako sedeli, ovi imućni bramani upitaše Blaženog: „Poštovani Gotamo, žive li današnji bramani u skladu sa tradicijom bramana iz drevnih vremena?“ – „Ne, bramani, današnji bramani ne žive u skladu sa tradicijom bramana iz drevnih vremena.“ – „Neka nam onda, poštovani Gotama, govori o tradiciji bramana iz drevnih vremena, ako to nije prevelik trud za njega.“ – „Poslušajte onda, bramani, i dobro zapamtite, a ja ću vam govoriti.“ – „Da, poštovani gospodine,“ odgovoriše imućni bramani Blaženom. A Blaženi ovako reče:

286. Drevni mudraci behu obuzdani i predani,
pet struna čula presekavši, za dobro svoje vežbahu.

287. Bramani nisu imali stoku, ni zlato, ni imetak,
Učenost beše njihova stoka i letina. Svetački život čuvahu kao blago svoje.

288. Koja god beše pripremljena, hrana pred kuću izneta,
s predanošću zgotovljena, nju su dostojnom davanja tragaču smatrali.

289. Bogate zemlje i kraljevstva, darivahu takve bramane
bojenim tkaninama, ležajima i skloništem.

290. Nepovredivi behu bramani, nepobedivi, istinom zaštićeni,
niko ih terao nije kad bi na vrata kuće došli.

291. Četrdeset osam godina praktikovali su život mladih bramana;
ranije su bramani tragali za znanjem i besprekornom vrlinom.

292. Bramani se nisu ženili iz drugih kasti, niti kupovali sebi ženu.
Tek obostranim pristankom spojivši se, u ljubavi su živeli.

293. Bramani nisu u snošaju uživali u drugoj prilici,
izuzev u vreme između dve menstruacije.

294. Hvališe svetački život i vrlinu, ispravnost, blagost i predanost.
obuzdanost, nepovređivanje i trpeljivost.

295. Ko god od njih beše najbolji među bramanima, snažne volje,
zaista nije u snošaju uživao čak ni u snovima.

296. Sledeći njegov primer, oni sa mudrošću
hvališe svetački život, dobra dela i postojanost, takođe.

297. Isprosivši pirinač, ležaj, buter i ulje, sakupivši ih kako treba,
time oni žrveni obred učiniše. Prinoseći žrtvu, kravu ne ubiše.

298. Nalik majci, ocu, bratu il’ drugom srodniku,
krave su naš najbolji prijatelj, od njih i lekovite stvari imamo.

299. One nam daju hranu,snagu, dobar izgled i, isto tako, sreću.
Znajući sve to, bramani stoku ubijali nisu.

300. Skladni, stasiti, naočiti i na dobrom glasu, tradiciju poštujući,
bramani pažljivi behu u stvarima koje treba i ne treba činiti.
I sve dok ta tradicija živa beše, takvi su ljudi u sreći napredovali.

301. Ali se u njima promena zbi. Malo pomalo,
sve ih više privuče sjaj kraljeva i ukrasi ženski,

302. kočije sa rasnim konjima upregnutim, vešto načinjene,
sa pokrovima divno izvezenim, kuće skladnih mera i čvrste,

303. i ogromno bogatstvo, velika stada goveda,
društvo lepih žena bramani poželeše.

304. Zbog toga himne sastaviše i odoše do kralja Okkāke.
’Golemi su bogatstvo i letina tvoja. Prinesi žrtvu, jer imovina je tvoju velika.
Prinesi žrtvu, jer bogatstvo je tvoje veliko.’

305. I tada kralj, zapovednik ratnika, na nagovor bramana, prinese žrtve:
assamedhu, purisamedhu, sammāpāsu, vāđapeyyu i niraggaḷu,
te dade imetak svoj bramanima:

306. Stoku, ležajeve, odeću i žene ukrašene,
kočije sa rasnim konjima upregnutim, sa pokrovima divno izvezenim,

307. Velelepne kuće, skladno građene,
raznom letinom napunivši, sva ta bogatstva predade bramanima.

308. A oni, dobivši takva bogatstva, ushitiše se gomilanjem;
obuzeti takvim žudnjama, pohlepa im postade još uveća.
Smesta nove himne sastaviše i opet do Okkāke odoše.

309. ’Isto kao voda, zemlja, zlato i letina,
tako su i goveda važna ljudima. Prinesi žrtvu, jer imovina je tvoju velika.
Prinesi žrtvu, jer bogatstvo je tvoje veliko.’

310. Onda kralj, prvi među ratnicima, na nagovor bramana,
naredi da se na stotine hiljada grla stoke prinesu kao žrtve.

311. Ni kopitama, niti rogovima, nisu ta goveda nikog povredila,
ko jagnjad krotka, puna vedra mleka su svaki dan davala.
A kralj ih veza za rogove, te pokla mačevima.

312. Tada božanstva i preci, Indra, titani i demoni zavapiše:
’To je nepravda!’, dok su mačevi udarali po vratovima goveda:

313. Nekada, samo su tri bolesti bile: žudnja, glad i starost.
Zbog ubijanju životinja, devedeset osam ih nastade.

314. Ova užasno nasilje, do nas je stiglo kao stari običaj,
Nevina goveda pobijena, a ti što su ih žrtvovali izgubiše vrlinu.

315. Tako na ovu staru, lošu praksu gledaju mudri.
I gde god takvu praksu vide, ljudi sveštenike okrivljuju.

316. Tako vrlina bi uništena, sluge i trgovci postadoše zavađeni,
ratnici postadoše zavađeni još i više, a žene prezreše svoje muževe.

317. Ratnici, bramani i drugi koje je štitila njihova loza,
zaboraviše na svoje pretke i postaše robovi čulne želje.“

Kada ovo bi izgovoreno, imućni bramani uzviknuše: „Odlično, poštovni Gotamo! Odlično, poštovni Gotamo! Baš kao kad bi neko ispravio nešto što je do tada stajalo naglavce, otkrio nešto što je bilo skriveno, pokazao put zalutalome ili upalio svetiljku u tami, tako da oni koji imaju oči mogu da vide, isto tako je poštovani Gotama – na više različitih načina – razjasnio Dhammu. Uzimamo poštovanog Gotamu za utočište, njegovo učenje i zajednicu monaha za utočište. Neka nas poštovani Gotama prihvati kao svoje nezaređene sledbenike koji, od sad pa do kraja života, pronađoše svoje utočište!“