Theravāda budističko društvo

Sn III.8: Salla sutta

Download PDF

Sutta nipata III.8

Salla sutta
Strela


Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme

 


"Nesigurna je i nepoznata dužina života onih koji su podložni smrti. Život je težak i kratak, bremenit patnjom. Ne postoji način da oni koji su rođeni izbegnu smrt. Kad im dođe starost, tu je i smrt. To je prirodan sled stvari za živa bića. Kad plod dozre, stalno mu preti opasnost da otpadne. Isto tako, za one rođene i podložne smrti, postoji stalan strah da će umreti. Baš kao što posude koje grnčari načine pre ili kasnije bivaju razbijene, tako i smrt predstavlja razbijanje života.

Mladi i stari, budalasti i mudri, svi bivaju zaustavljeni snagom smrti, svi na kraju skončaju mrtvi. Među onima koje nadvlada smrt, te moraju da se sele u drugi svet, otac ne može da zadrži svoga sina, ni rođak rođaka. Pogledajte! Dok rodbina posmatra i nariče, jedan za drugim svaki smrtnik odlazi poput vola na klanje.

Na taj način svet je pogođen smrću i propadanjem. Ali mudri ne nariču, shvativši pravu prirodu ovoga sveta. Ne znaš put kojim svi dolazimo i odlazimo. Ne vidiš ni početak ni kraj i naricanje ti je uzalud. Ako bi od naricanja bilo neke koristi, tad bi i mudraci to radili. Samo budala povređuje samoga sebe. Jer naricanjem i plakanjem um ne biva ništa mirniji, već se patnja samo uvećava; telo se povređuje, čovek postaje mršaviji i bleđi, nikom gore do sebi samom. Time se ništa ne pomaže onome ko odlazi (peta). Uzalud su žalopojke.

Ne oslobađajući se tuge, biće se samo podvrgava još većoj patnji. Oplakujući mrtvaca ono se stavlja pod vlast tuge. Pogledaj kako drugi dobijaju platu za svoja dela! Zato bića drhte ispunjena strahom kad dođu pod vlast smrti. Šta god da zamisle, ispadne da je na kraju sasvim drugačije. I tada je neminovno razočaranje. Pogledaj kakva je priroda ovoga sveta! Ako čovek živi stotinu godina, čak i više, na kraju se ipak oprašta od kruga svojih rođaka i napušta ovaj život. Zato, saslušavši savet arahanta, [1] treba odustati od žalopojki. Ugledavši leš, treba da znamo: "Nikada više neće me sresti." Kao što se vatra u zapaljenoj kući gasi vodom, isto tako i čovek koji je mudar, sa uvidom, znalac i prijemčiv, treba hitro da odagna tugu što se javlja, onako kako vetar oduva kuglicu pamuka. Onaj ko traži sreću treba odlučno da iščupa strelu: žalosti, čežnje i očaja.

A kad iščupa strelu, neokrznut bilo čime, postići će smirenje uma; kad svaku tugu prevlada, slobodan je od nje i dostigao je nibbanu."


Beleška

[1] Usavršeni, tj. Buda. [Natrag]