Theravāda budističko društvo

Sn IV.12: Ćula-viyuha sutta

Sutta nipata IV.12

Ćula-viyuha sutta
Malo izlaganje


Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
 


"Držeći se svojih shvatanja, prepirući se,
različiti učeni ljudi kažu:
'Ko god zna ovo, razume Dhammu.
Ko god ovo odbacuje jeste nesavršen.'

Tako se prepirući, oni optužuju:
'Moj oponent je budala i neznalica.'
Koja od ovih tvrdnji je tačna
kada svaki od njih kaže za sebe da je znalac?

"Ako se čovek, ne prihvatajući oponentovo učenje,
pretvori u budalu, beslovesnu životinju
tada su svi u raspravi budale plitkog uvida
— svi oni koji se slepo drže svoga uverenja.
Ali ako čovek, držeći se uverenja postane pročišćen
pročišćenog uvida, razuman, znalac,
tada niko od onih u raspravi nije plitkog uvida,
jer svako od njih svoja uverenja ima.

Ja ne kažem: "Evo ovako jeste,"
kako to budale jedan drugom govore.
Oni svaki svoj stav kao istinit ističu
i time suparnike za budale smatraju."

"Za ono što jedan istinom drži — 'Ovako jeste' —
drugi kažu: 'Krivotvorenje, laž.'
Tako se prepirući, oni se glože.
Zašto askete ne mogu svi istu stvar da zbore?"

"Istina jeste jedna, [1]
nema druge oko koje bi se čovek znalac
raspravljati mogao sa drugim znalcem.
Askete izlažu različite lične istine,
zato oni ne mogu svi istu stvar da zbore."

"Ali zašto različite istine govore oni
što sebe znalcima nazivaju?
Saznaše li oni više istina različitih
ili pak samo pretpostavke slede?"

"Sem opažaja njihovog
ne postoji mnogo različitih
nepromenljivih istina na ovome svetu. [2]
Prihvativši pretpostavke u pogledu uverenja
oni govore o opreci: istinito i lažno.
Zavisan od tog što je video, čuo i osetio,
zavisan od pravila i rituala
čovek pokazuje prezir [za druge].
Zauzevši stav o odlukama svojim,
hvaleći sebe, on kaže:
'Moji oponenti su glupaci i neznalice.'
To zbog čega on oponente budalama smatra
baš zbog toga on sebe znalcem zove.
Nazivajući sebe znalcem on prezire drugog
ko na isti način govori.

Slažući se sa stavom što izvan granica ode,
opijen obmanom, savršenim videći sebe,
božanstvom načini, uz pomoć sopstvenog uma,
sebe i uverenje svoje.

Ako je, suparnikovom rečju, neko niskim nazvan,
i taj suparanik tad je svoj nizak uvid pokazao.
Ali ako je, sopstvenom rečju,
osvajač mudrosti, prosvetljen neko,
tad među asketama budale nema.

'Onima koji podučavaju učenju od ovog drugačijem
čistota nedostaje, takvi nesavršeni jesu.'
Tako mnogi sektaši zbore,
jer okova ih strast za uverenjima sopstvenim.
'Samo ovde čistote ima,' tako zbore oni.
'Ni u jednom drugom učenju čistote nema,' kažu.
Tako mnogi sektaši ušančeni stoje,
ne odstupajući ni za korak sa sopstvenog puta.
Govoreći nepokolebljivo o putu svome,
koji te suparnik za budalu smatrati neće?
Samo sebi prepirku stvara
ako suparnika budalom naziva
a učenje njegovo pogrešnim zove.

Uzevši odluke svoje i sebe samog za meru,
samo prepirku nastavlja u ovome svetu.

Ali onaj koje napustio je sve odluke,
u ovom svetu više svađu ne produžava."


Beleške

[1] "Istina jeste jedna": Ovu tvrdnju treba imati na umu čitajući naredne stihove, jer ona čini osnovu za raspravljanje o tome kako ljudi koji unapred zaključuju na osnovu pretpostavki govore u opoziciji: istinito i pogrešno. Buda ne poriče da postoji ono što je istinito i ono što je pogrešno. Umesto toga, on radije govori o tome da se sva čvrsta stanovišta, bez obzira koliko istinit ili pogrešan njihov sadržaj mogao biti, kada se uzimaju kao događaji u lancu uzročnosti dolaze na nivo istine uslovljenih fenomena, kako je to objašnjeno u prethodnom govoru. Ako se za njih vežemo, to vodi u obmanu, konflikt i novo nastajanje. Kada se na njih gleda na ovakav način — kao na događaje, pre nego kao na istinite i pogrešne opise drugih događaja (ili kao na događaje pre nego kao na simbole) — sklonost vezivanja za njih ili ukopavanja u njih slabi. [Natrag]

[2] O ulozi opažaja u dolaženju do sukobljenih stanovišta, videti prethodni govor, Sn IV:11. [Natrag]


Videti takođe: AN X:93; AN X:96