Theravāda budističko društvo

Sn IV.13: Maha-viyuha sutta

Sutta nipata IV.13

Maha-viyuha sutta
Veliko izlaganje


Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
 


"Oni koji se, držeći se uverenja,
prepiru govoreći: 'Samo je ovo istina':
da li se svi oni izlažu osudi,
ili time takođe zadobijaju pohvale?"

"[Pohvala:] To je tako beznačajna stvar
koja nas umiriti ne može. [1]
Govorim o dva ploda raspravljanja;
i uvidevši ih, ne treba da se raspravljaš —
uviđajući stanje u kojem rasprave nema kao najsigurnije.
Onaj ko zna ne upliće se u bilo šta što je opšte,
konvencionalno stanovište.
Taj je neupleten: jer ne gaji naklonosti
ka onome što video je, čuo je,
i zašto bi se onda uplitao?

Oni za koje su pravila vrhovno merilo
kažu da je čistota stvar samouzdržavanja
Prihvatajući se vežbanja, oni se posvećuju potpuno.
"Obučavajmo se ovako i onda dolazi čistota.'
Oni koji za sebe kažu da znalci su
[time] bivaju vođeni ka novom preporađanju.
A ako neko od njih prekrši svoja pravila i rituale,
taj drhti, jer izneverio je svoju praksu.
On nadasve, žudi za čistotom,
nalik izgubljenom vođi karavana daleko od doma.

Ali onaj ko je napustio pravila i rituale [2] — sve —
stvari osude vredne i takođe besprekorne, [3]
ne nadajući se 'ni čistom ni nečistom,' [4]
živeće u saosećanju i miru,
a da o miru ni razmišljao nije, [5] oslobođen

Zavisni od tabua, strogosti ili onoga što vide, čuju ili osete,
govore oni o čistoti kroz dalje lutanje;
kroz nastajanje i nestajanje,
al' želja za nastankom i nestankom usahla im još nije. [6]
Onaj ko nečem teži mučen je željom
i drhti nad onim što samo pretpostavke su.
Ali onaj ko ovde nit' nestaje nit' nastaje,
zašto bi drhtao on?
Šta bi želeti mogao?"

"Učenje svoje 'uzvišenim' nazivaju neki,
a isto to drugi 'nedostojnim' zovu.
Koja tvrdnja je tačna kad svi oni tvrde da pravi su znalci?"

"Kažu da njihovo učenje savršeno je,
dok za tuđe tvrde da nedostojno je.
Tako se svađajući, prepirući,
tvrde svako za mišljenje svoje da istinito je.
Ako bi nešto, samo zato što protivnici tako kažu, bilo nedostojno,
tada nijedno među učenjima uzvišeno ne bi bilo,
jer mnogi kažu da tuđe učenje manje je vredno i svoje do neba uzdižu.
Kad njihovo obožavanje učenja svoga istinito bi bilo,
zajedno sa hvalama za sopstveni put,
tada bi sva učenja istinita bila — jer čistota je njihova,
barem tako tvrde.

Braman ničeg nema da drugi ga vodi,
kad razmatra što prihvatio je među učenjima.
Tako je otišao izvan rasprava,
jer najboljim ne smatra znanje bilo kod učenja,
bilo kakvo drugo mentalno stanje. [7]

'Znam. Vidim. To je ono što jeste!' —
Neki veruju da čistota zavisi od uverenja.
Ali čak i ako čovek u to veruje, šta dobro od toga dolazi?
Zaslepljeni, ljudi o čistoti govore u vezi sa nečim ili nekim drugim.
Čovek, gledajući, vidi ime i oblik.
Tako videvši, znaće samo stvari te.
Na stranu je li video mnogo, malo,
mudraci ne smatraju da čistota je u vezi sa tim.

Čoveka ušančenog u učenju svom,
koji veliča neko predubeđenje, nije lako disciplinovati.
Od čega god da zavisi, on to divnim opisuje,
kaže da to je čistota, da upravo tu istinu video je.

Braman, procenjujući, nije upleten u zaklinjanja,
ne sledi ubeđenja, čak ni za znanje vezan nije. [8]
I pred znanjem ma kako konvencionalno, obično,
ostaje ravnodušan on:
'Za to se hvataju drugi.'

Razvezavši čvorove što sapinju ga,
mudrac u svetu ovome ne sledi nijednu stranu
kad rasprava se rasplamsa.
Miran među onima što mira nemaju,
ravnodušan je, ne poseže ni za čim:
'Za to se hvataju drugi.'

Starih nečistoća oslobođen, ne stvarajući nove,
ne sledeći želje, niti ušančen u učenju svome,
potpuno oslobođen od ubeđenja,
prosvetljen biva.

Ne ide za svetom ovim,
ni u čemu sam sebi ne prigovara;
bez neprijatelja [9] u pogledu svake stvari
koju vidi, čuje ili oseti.

Tovar svoj odložio je mudrac sasvim oslobođen
opsednut / bez zaklinjanja
nezaustavljen / neraspaljen
željom bremenit / bez želje biva," [10]
tako odgovori Blaženi.


Beleške

[1] Ili: nedovoljna da umiri (nečistoće, kaže Nd.I). [Natrag]

[2] Nd.I: Napustio pravila i rituale u smislu da više ne veruje kako čistota meri njima, stav o kojem se raspravlja u prethodnoj strofi. [Natrag]

[3] Nd.I: "Stvari osude vredne i takođe besprekorne" = crna i bela kamma. [Natrag]

[4] Nd.I: Oslobodivši se nečistih mentalnih sadržaja i stigavši na cilj arahant nema potrebe da se bilo čemu više nada. [Natrag]

[5] "Živeće u saosećanju i miru, a da o miru ni razmišljao nije" — igra reči, santimanuggahaya. [Natrag]

[6] Reč bhavabhavesu — kroz/za nastanak i nestanak — ovde se ponavlja, tj. ista reč funkcioniše u dve sintagme. [Natrag]

[7] "Znanje bilo kod učenja, bilo kakvo drugo mentalno stanje" — igra reči, dhammamaññam. [Natrag]

[8] Prema Nd.I, ovu složenicu — ñana-bandhu — treba prevoditi 'vezan uz pomoć znanja', u značenju da arahant ne upotrebljava znanje koje dolazi ovladavanjem koncentracijom, pet ovozemaljskih oblika psihičkih moći (abhiñña) ili bilo koje pogrešno znanje da bi sebe okovao uz želju ili ubeđenje. Međutim, ova složenica može takođe ukazivati na činjenicu da arahant nije vezan čak ni za znanje koje čini deo puta ka probuđenju (videti Maha-ćattarisaka sutta MN 117). [Natrag]

[9] Videti belešku 7 u Sn IV:4. [Natrag]

[10] "Opsednut / bez zaklinjanja, nezaustavljen / neraspaljen, željom bremenit / bez želje biva" — serija igara reči — na kappiyo, nuparato, na patthiyo — svaka sa izrazito pozitivnim i izrazito negativnim značenjem, verovatno upotrebljene zbog svog šokantnog značenja. Sličan skup igara reči videti u Dhp 97. [Natrag]


Videti takođe: AN X:93; AN X:96