Theravāda budističko društvo

Sn IV.6: Đara sutta

Download PDF

Sutta nipata IV.6

Đara sutta
Starost


Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme

 


Kako je kratak život ovaj!
Za manje od stoleća umireš,
a ako i više poživiš,
ipak te starosti sustiže.

Ljudi tuguju za onim što vide kao moje,
ali ništa što se poseduje postojano nije
ništa se ne poseduje zauvek. [1]
Videvši tu razdvojenost
jednostavno kakva ona jeste
napustiti treba domaćinski život.

U času smrti čovek napušta
ono što je zamišljao kao moje.
Shvatajući to, mudrac ne treba
da se priklanja tom osećanju za moje.

Baš kao što čovek ne vidi, kad se probudi,
ono što gledao je u snu,
isto tako ne vidi on, kada umru
— kad istekne im životni vek —
one što dragi mu behu.

Kad se vide i čuju,
ljude dozivaju imenom ovim il' onim,
ali samo ime ostaje da odzvanja
kad smrtni čas ih odnese.

Žalost, jadikovka i sebičnost ne bivaju napušteni
među onima pohlepnim na moje,
zato mudraci napuštajući posed,
uviđajući Sigurnost, u beskućnike odlaze.

Monah, živi povučeno,
uživa u boravištu u osami:
kažu da to mu pristaje, njemu
koji u bilo kom svetu ne bi sopstvo ispoljio.

Svuda mudrac nezavisan
ne smatra bilo šta primamljivim ni odbojnim.

Za njega jadikovka i sebičnost,
poput vode na lotosu belom, ne prijanjanju.

K'o što kap vode na lotosovom listu,
k'o voda na ljiljanu crvenom što ne prijanja,
tako i mudrac ne prijanja za ono što vidi, čuje ili oseća;
jer, pročišćen, ne dodaje bilo šta
onome što vidi, čuje ili oseća.

I ni na koji drugi način ne čezne on za čistotom,
jer niti poseže za strašću a niti je odlaže. [2]


Beleške

[1] "Ništa što se poseduje postojano nije; ništa se ne poseduje zauvek" — dva čitanja izraza, na hi santi nicca pariggaha. [Natrag]

[2] Nd.I: Arahant je jednom zauvek odbacio strast, tako da to više nikada ne mora da čini. [Natrag]