Theravāda budističko društvo

Theragatha XI

Theragatha XI

(odabrane sutte)

 
Prevod i komentari Čedomil Veljačić
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
​  


XI.1* — Samkićo

— Zašto, sinko, hoćeš u šumu u ovo kišno doba?
Kršan život je radost tebi, osama je za duh koji ponire. 

— Kao što vjetar s visova razgoni oblake nebom,
tako će i osama raspršiti moje misli. 

Bijeli crv tek iščahuren, izmilio među leševima
dobačenim strvinarima na groblju, skrenuo je moju pažnju
na odvratnost što prožimlje tijelo. 

Tek onaj za kog niko ne mari i ko ne mari ni za koga,
takav prosjak pozna sreću pogleda bez lakomosti. 

Radujem se tim hridima. Tamo prostrano jezero
preplavljuje grebene, goveda se taže
i srne napajaju, raslinje je rosno.    

————- 

Živim sam u svetim šumama, u spiljama, 
u dalekom boravištu gdje svraćaju divlje zvijeri.

Neki kažu: “Treba klati, ubijati, mučiti ta živa bića”.
Ne priznajem tu namjeru, nedostojan izrod mržnje.    

Slijedio sam uputstvo i ostvario pouku Budnoga.
Zbacio sam teški teret, iščupano je žilje života.  

Ono zbog čega sam napustio dom i postao beskućnikom,
to sam sada postigao, dokončao sve prepreke. 

Ne veselim se životu, ne veselim se ni smrti. 
Iščekujem kraj svog roka kao nadničar isplatu.  

Ne veselim se životu, ne veselim se ni smrti.
Iščekujem kraj svog roka razborito i strpljivo.

Samkićo, sin brahmana iz grada Sāvatthi, rodio se iz utrobe majke koja je umrla pred porodom, pa je iz njenog tijela izvađen tek na lomači, gdje su je spaljivali. Grobari na tim lomačama i danas probadaju lješine koje se nadimlju oštrim kopljima i mrskaju im lubanje. Navodno je i Samkićevoj majci grobar rasporio utrobu misleći da je naduvena i da će prsnuti. Time je oslobodio dijete, ali mu je ranio zjenicu jednog oka. Zaredio ga je Sāriputto još u ranoj mladosti. I o njegovom kasnijem životu se pričaju neobične i pustolovne zgode i doživljaji.