Theravāda budističko društvo

Ud II.10: Bhaddiya Kaligodha sutta

Udana II.10

Bhaddiya Kaligodha sutta
O Badija Kaligodi


Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
 


Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio u Anupiji, na zasadu mangoa. I u to vreme poštovani Badija Kalogoda, odlazeći u šumu, u podnožje drveta ili na otvoreni prostor, neprekidno je uzvikivao: "Kakvo blaženstvo! Kakvo blaženstvo!" Veliki broj monaha čuo je poštovanog Badija Kalogodu kako odlazeći u šumu, u podnožje drveta ili na otvoreni prostor, neprekidno uzvikuje: "Kakvo blaženstvo! Kakvo blaženstvo!" i čuvši to u njima se javi misao: "Nema sumnje da poštovani Badija Kalogoda uživa u svetačkom životu, jer pre zaređenja on je poznavao blaženstvo kraljevskog položaja, a sada, prisećajući se toga, on neprekidno uzvikuje: "Kakvo blaženstvo! Kakvo blaženstvo!" Potom oni odoše do Blaženog i, stigavši, poklone mu se i sedoše sa strane. Dok su tako sedeli oni mu se obratiše: "Poštovani Badija Kalogoda, gospodine, odlazeći u šumu, u podnožje drveta ili na otvoreni prostor, neprekidno je uzvikivao: 'Kakvo blaženstvo! Kakvo blaženstvo!' Nema sumnje da poštovani Badija Kalogoda uživa u svetačkom životu, jer pre zaređenja on je poznavao blaženstvo kraljevskog položaja, a sada, prisećajući se toga, on neprekidno uzvikuje: 'Kakvo blaženstvo! Kakvo blaženstvo!'

Tada Blaženi reče jednome monahu: "Idi, monaše, i u moje ime pozovi Badiju rečima: 'Učitelj te poziva, prijatelju moj'."

"Kako vi kažete, gospodine", odgovori monah i otide do poštovanog Badije, a kad je stigao reče: 'Učitelj te poziva, prijatelju moj'."

"Kako ti kažeš, prijatelju moj", odgovori poštovani Badija. Tada on ode do Blaženog i, stigavši, pokloni mu se i sede sa strane. Dok je tako sedeo Blaženi mu se obrati: "Je li istina, Badija, da odlazeći u šumu, u podnožje drveta ili na otvoreni prostor, neprekidno uzvikuješ: "Kakvo blaženstvo! Kakvo blaženstvo!"

"Jeste, gospodine."

"Kakvo značenje toga imaš na umu kad neprekidno uzvikuješ: "Kakvo blaženstvo! Kakvo blaženstvo!"

"Ranije, dok sam bio nezaređen, uživajući u blaženstvu kraljevskog položaja, imao sam stražare unutar i izvan kraljevih odaja, unutar i izvan prestonice, unutar i izvan kraljevstva. Ali čak i uz takvu stražu, takvu zaštitu, živeo sam u strahu — uznemiren, nepoverljiv i uplašen. Ali sada, odlazeći u šumu, u podnožje drveta ili na otvoreni prostor, živim bez straha, neuznemiren, poverljiv i neuplašen — nezabrinut, moje želje su zadovoljene, a um mi je poput divljeg jelena. Takvo značenje imam na umu kad neprekidno uzvikujem: "Kakvo blaženstvo! Kakvo blaženstvo!"

Onda Blaženi, shvatajući značaj ovoga, bi nadahnut da izgovori sledeće stihove:

Onaj u kome nema izazova,
i onaj koji je nastajanje i nestajanje prevazišao,
njega — s one strane straha,
blaženog i bez patnje,
čak ni bogovi videti ne mogu.


Videti takođe: SN X:8; AN III:35; Sn I:2