Theravāda budističko društvo

Ud II.7: Ekaputta sutta

Udana II.7

Ekaputta sutta
Jedini sin


Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
 


Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio kraj Sāvatthija, u Đetinom gaju, manastiru Anāthapindike. I u to vreme dragi sin jedinac jednog od njegovih sledbenika je umro. Tako velika grupa sledbenika — odela i kose vlažne — odoše do Blaženog u sred dana i, stigavši, pokloniše mu se i sedoše sa strane. I dok su tako sedeli Blaženi im reče: "Zašto ste došli ovamo — odela i kose vlažne — u sred dana?"

Kad to bi rečeno, onda onaj sledbenik reče Blaženome: "Moj dragi sin jedinac je umro. Zato smo došli ovamo — odela i kose vlažne — u sred dana."

Onda Blaženi, shvatajući značaj ovoga, bi nadahnut da izgovori sledeće stihove:

Vezani onim što im je drago i zavodljivo,
nebeska bića, većina ljudi,
iscrpljuju se u patnji,
pod punom vlašću Kralja smrti.
Ali oni što, danju i noću,
obazrivo napuštaju ono što im je drago,
patnju čupaju u samom korenu —
ugriz smrti tako težak
da se izbegne.