Theravāda budističko društvo

Ud III.3: Yasođa sutta

Download PDF

Udana III.3

Yasođa sutta
O Yasođi

Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
 


Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio kraj Sāvatthija, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapindika. U to vreme oko 500 monaha, predvođeni poštovanim Yasođom, pristigoše u Sāvatthi da vide Blaženoga. Dok su monasi posetioci razmenjivali pozdrave sa monasima domaćinima, pripremajući sebi mesto za boravak, i odlagali svoje ogrtače i prosjačke zdele, pravili su galamu, veliku galamu. Tada Blaženi reče poštovanom Ānandi: "Ānanda, kakva je to galama, velika galama, kao kad se ribari vraćaju iz lova s velikom lovinom?"

"Poštovani, to su oko 500 monaha, predvođenih poštovanim Yasođom, koji pristigoše u Sāvatthi da vide Blaženoga. Dok ti monasi posetioci razmenjuju pozdrave sa monasima domaćinima, pripremajući sebi mesto za boravak, i odlažu svoje ogrtače i prosjačke zdele, prave galamu, veliku galamu."

"U tom slučaju, Ānanda, reci tim monasima u moje ime: 'Učitelj vas poziva, prijatelji'."

Odgovorivši: "Kako vi kažete, gospodine", poštovani Ānanda otide do monaha i reče: 'Učitelj vas poziva, prijatelji'.

"Kako ti kažeš, prijatelju", odgovoriše monasi poštovanom Ānandi i otidoše do Blaženoga. Kad su stigli, pokloniše mu se i sedoše sa strane. I dok su tako sedeli, Blaženi im se obrati: "Monasi, zašto pravite galamu, veliku galamu, kao kad se ribari vraćaju iz lova s velikom lovinom?"

Kad ovo bi rečeno, plemeniti Yasođa se obrati Blaženom: "Gospodine, ovih 500 monaha pristigoše u Sāvatthi da vide Blaženoga. Dok su ti monasi posetioci razmenjivali pozdrave sa monasima domaćinima, pripremajući sebi mesto za boravak, i odlažući svoje ogrtače i prosjačke zdele, pravili su galamu, veliki galamu."

"Odlazite, monasi. Slobodni ste. Nemojte boraviti u mojoj blizini."

Odgovarajući sa: "Kako vi kažete, gospodine", monasi ustadoše sa svojih sedišta, pokloniše se Blaženome, obiđoše ga — pazeći da im uvek bude sa desne strane — i otidoše. Raspremivši svoja boravišta i ponevši svoje ogrtače i prosjačke zdele, otidoše oni dalje po zemlji naroda Vađi. Pošto su lutali među Vađijima, stigoše i do reke Vagamude. Tamo na obali reke Vagamude napraviše sebi skloništa od lišća i tu se zadržaše tokom sezone monsuna.

Onda se plemeniti Yasođa obrati monasima dok su započinjali sezonu monsuna: "Prijatelji, Blaženi nas je uputio dalje, želeći nam dobro, za našu dobrobit, iz naklonosti i simpatije. Proživimo ovaj period na takav način da Blaženi bude zadovoljan našim načinom života."

"Kako ti kažeš, prijatelju", odgovoriše monasi poštovanom Yasođi. I tako, živeći u osami, marljivi i odlučni, svaki od njih postiže trovrsno znanje [sećanje na prošle živote, uvid u nastanak i nestanak živih bića i uvid u okončanje svih mentalnih nečistoća] još za vreme tog osamljivanja.

Tada Blaženi, zadržavši se u Sāvatthiju koliko je želeo, krete dalje u pravcu Vesalija. I posle više dana stiže on do Vesalija i zadrža se u Paviljonu sa šiljatim krovom u Velikoj šumi. Tada, obuhvativši svojom svešću monahe koji su boravili na obali reke Vagamude, reče on poštovanom Ānandi: "Ovaj mi se smer čini sjajnim, Ānanda. Ovaj mi se smer čini zasenjujućim. Uopšte mi nije odbojno da odem i boravim među monasima na obali reke Vagamude. Pošalji glasnika do njih sa porukom: 'Učitelj vas poziva, prijatelji. Učitelj želi da vas vidi'."

Odgovorivši sa: "Kako vi kažete, gospodine", poštovani Ānanda ode do jednog monaha i reče mu: "Hajde, prijatelju. Otidi do monaha na obali reke Vagamude i reci im: 'Učitelj vas poziva, prijatelji. Učitelj želi da vas vidi'."

"Kako ti kažeš, prijatelju", odgovori taj monah poštovanom Ānandi. Tada — baš kao kad bi snažan čovek ispružio svoju savijenu ruku ili savio svoju ispruženu ruku — nestade on iz Paviljona sa šiljatim krovom u Velikoj šumi i pojavi se pred monasima na obali reke Vagamude. Zatim im reče: "Učitelj vas poziva, prijatelji. Učitelj želi da vas vidi"

"Kako ti kažeš, prijatelju", odgovoriše mu monasi. Raspremivši svoja boravišta i ponevši svoje ogrtače i prosjačke zdele, nestadoše oni sa obale reke Vagamude — baš kao kad bi snažan čovek ispružio svoju savijenu ruku ili savio svoju ispruženu ruku — i pojaviše se pred Blaženim u Paviljonu sa šiljatim krovom u Velikoj šumi.

No, u tom je trenutku Blaženi sedeo u nenarušivoj koncentraciji [ili u četvrtom zadubljenju, u sferi beskrajnog prostora, ili u sferi beskrajne svesti]. A monasi pomisliše: "U kom mentalnom boravištu sad boravi Blaženi?" Onda shvatiše: "On je sada u nenarušivom boravištu." I oni isto tako utonuše u duboku koncentraciju.

Onda poštovani Ānanda — pošto je noć već poodmakla, na kraju prve trećine — ustade sa svoga sedišta, namesti svoj ogrtač preko jednog ramena, stade pred Blaženoga dlanova sklopljenih u visini srca i reče mu: "Noć je, gospodine, već poodmakla. Prošla je jedna trećina. Monasi koji dođoše u posetu sede ovde već dugo. Može li Blaženi da ih pozdravi?" Kad ovo bi izrečeno, Buda ne odgovori ni reč.

Onda drugi put, kada je noć već poodmakla, na kraju druge trećine, poštovani Ānanda ustade sa svoga sedišta, namesti svoj ogrtač preko jednog ramena, stade pred Blaženoga dlanova sklopljenih u visini srca i reče mu: "Noć je, gospodine, već poodmakla. Prošla je druga trećina. Monasi koji dođoše u posetu sede ovde već dugo. Može li Blaženi da ih pozdravi?" Kad ovo bi izrečeno, Buda ne odgovori ni reč.

Onda i treći put, kada je noć već poodmakla, na kraju treće trećine dok se približavala zora i bledela noć, poštovani Ānanda ustade sa svoga sedišta, namesti svoj ogrtač preko jednog ramena, stade pred Blaženoga dlanova sklopljenih u visini srca i reče mu: "Noć je, gospodine, već poodmakla. Prošla je treća trećina, približava se zora i bledi noć. Monasi koji dođoše u posetu sede ovde već dugo. Može li Blaženi da ih pozdravi?"

Tad Blaženi, izlazeći iz svoje nenarušive koncentracije, reče poštovanom Ānandi: "Ānanda, da si znao, ne bi tako govorio. Ja sam, zajedno sa ovih 500 monaha, sedeo u nenarušivoj koncentraciji."

Onda Blaženi, shvatajući značaj ovoga, bi nadahnut da izgovori sledeće stihove:

U kome su poraženi — žaoka senzualnosti,
grubost, nasrtljivost i sputanost:
poput planine, stoji on neuznemiren,
neuznemiren zadovoljstvima i bolovima:
monah.


Videti takođe: Thag III:8.