Theravāda budističko društvo

Ud IV.4: Đunha sutta

Udana IV.4

Đuñha sutta
Mesečina


Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
 


Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio u Rāđagahi, u Bambusovom gaju, u svetilištu gde se hrane veverice. A u to vreme su poštovani Sāriputta i poštovani Mahā Moggallāna boravili u Golubijoj pećini. I onda, jedne noći pune mesečine, poštovani Sāriputta — sveže obrijane glave — sedeo je napolju, utonuvši u određeni stepen zadubljenja.

I desilo se da su dva yakkhe leteli sa severa na jug nekim poslom. Ugledaše oni poštovanog Sāriputtu — sveže obrijane glave — kako sedi napolju. Na to prvi yakkha reče drugome: "Dobijam želju da ovog asketu zviznem po glavi."

Kad ovo bi rečeno, drugi yakkha reče prvom: "Dosta, dragi moj prijatelju. Ne spuštaj ruku na ovog asketu. Ovo je jedan izuzetan asketa, velike snage i velike moći." Po drugi put prvi yakkha reče drugome: "Dobijam želju da ovog asketu zviznem po glavi."

I po drugi put drugi yakkha reče prvom: "Dosta, dragi moj prijatelju. Ne spuštaj ruku na ovog asketu. Ovo je jedan izuzetan asketa, velike snage i velike moći."

Po treći put prvi yakkha reče drugome: "Dobijam želju da ovog asketu zviznem po glavi".

I po treći put drugi yakkha reče prvom: "Dosta, dragi moj prijatelju. Ne spuštaj ruku na ovog asketu. Ovo je jedan izuzetan asketa, velike snage i velike moći."

Onda prvi yakkha, ne osvrćući se na drugog yakkhu, udari poštovanog Sāriputtu po glavi. Tim udarcem je mogao odraslog slona oboriti ili stenu prepoloviti. Ali u tom momentu taj yakkha — vrišteći: "Gorim" — stropošta se u Veliki pakao.

A poštovani Moggallāna — svojim božanskim okom, koje nadmašuje ljudsko — vide kako yakkha udari po glavi poštovanog Sāriputtu. Videvši to, otide on do poštovanog Sāriputte i, stigavši, obrati mu se ovako: "Nadam se da si dobro, prijatelju Sāriputta. Nadam se da se dobro osećaš. Nadam se da ne osećaš bol."

"Dobro sam, prijatelju Moggallāna. Dobro se osećam. Ali imam malu glavobolju."

"Zaista čudesno, prijatelju Sāriputta! Zaista zastrašujuće! Kako su veliki tvoja snaga i moć! Malopre ti je yakkha zadao udarac po glavi. Tako snažan je bio taj udarac da je mogao odraslog slona oboriti ili stenu prepoloviti. Ali na sve to ti kažeš tek: 'Dobro sam, prijatelju Moggallāna. Dobro se osećam. Samo imam malu glavobolju'!"

"Zaista čudesno, prijatelju Moggallāna! Zaista zastrašujuće! Kako su veliki tvoja snaga i moć! Gde si ti video yakkhu malopre, ja nisam spazio ni trag od njega!"

A Blaženi — svojim božanskim uhom, koje nadmašuje ljudsko — ču ova dva velika bića kako na ovaj način hvale jedan drugog.

Onda Blaženi, shvatajući značaj ovoga, bi nadahnut da izgovori sledeće stihove:

Onaj čiji um je poput stene,
postojan, nepomerljiv,
neprijemčiv za stvari koje izazivaju strast,
neprijemčiv za stvari koje izazivaju ljutnju:
Za onoga sa takvim umom
sa koje strane mogu doći
patnja i nespokojstvo?