Theravāda budističko društvo

Udana VI.4

Paṭhamanānātitthiya sutta
Različite askete (1)


Prevod sa pālija Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
 


Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio kraj Sāvatthija, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapindika. U to vreme bilo je mnogo asketa, bramana i lutalica različitih škola koji su živeli oko Sāvatthija i oni su zastupali različita gledišta, različite sklonosti, različite namere, oslanjali se na različite stavove.

Neki bramani i askete ovako su tvrdili, ovako smatrali: "Ovaj svet je večan. Samo je to istina, sve drugo je glupost". Ali neki drugi bramani i askete ovako su tvrdili, ovako smatrali: "Ovaj svet nije večan. Samo je to istina, sve drugo je glupost".

Neki bramani i askete ovako su tvrdili, ovako smatrali: "Ovaj svet je ograničen. Samo je to istina, sve drugo je glupost". Ali neki drugi bramani i askete ovako su tvrdili, ovako smatrali: "Ovaj svet je bezgraničan. Samo je to istina, sve drugo je glupost".

Neki bramani i askete ovako su tvrdili, ovako smatrali: "Ono što je duša, to je i telo. [1] Samo je to istina, sve drugo je glupost". Ali neki drugi bramani i askete ovako su tvrdili, ovako smatrali: "Duša je jedno, a telo je drugo. Samo je to istina, sve drugo je glupost".

Neki bramani i askete ovako su tvrdili, ovako smatrali: "Biće [2] postoji posle smrti. Samo je to istina, sve drugo je glupost". Ali neki drugi bramani i askete ovako su tvrdili, ovako smatrali: "Biće ne postoji posle smrti. Samo je to istina, sve drugo je glupost".

Neki bramani i askete ovako su tvrdili, ovako smatrali: "Biće i postoji i ne postoji posle smrti. Samo je to istina, sve drugo je glupost". Ali neki drugi bramani i askete ovako su tvrdili, ovako smatrali: "Biće niti postoji, niti ne postoji posle smrti. Samo je to istina, sve drugo je glupost".

I tako su se oni nadmetali, svađali i raspravljali, napadali jedni druge rečima oštrim poput mačeva, govoreći: "Dhamma je ovo, a ne to. Dhamma nije ovo, već je to."

Onda jednoga jutra velika grupa monaha, pošto su ogrnuli ogrtače i uzeli svoje zdele, odoše u Sāvatthi da prose hranu. Pošto su u Sāvatthiju isprosili hranu, posle obroka, odoše do Blaženoga. Kad su stigli, pokloniše mu se, pa sedoše sa strane. Dok su tako sedeli sa strane, obratiše se oni Blaženome: "Gospodine, mnogo je asketa, bramana i lutalica različitih škola koji žive oko Sāvatthija i zastupaju različita gledišta, različite sklonosti, različite namere, oslanjaju se na različite stavove.

Neki bramani i askete ovako tvrde, ovako smatraju: "Ovaj svet je večan. Samo je to istina, sve drugo je glupost"… I tako se oni nadmeću, svađaju i raspravljaju, napadaju jedni druge rečima oštrim poput mačeva, govoreći: "Dhamma je ovo, a ne to. Dhamma nije ovo, već je to."

"Monasi, askete različitih škola su slepi, bez očiju. Oni ne znaju šta je dobro, oni ne znaju šta nije dobro. Oni ne znaju šta je Dhamma, oni ne znaju šta nije Dhamma. I pošto ne znaju šta je dobro, ne znaju ni šta nije dobro, pošto ne znaju šta je Dhamma, ne znaju ni šta nije Dhamma. Tako se oni nadmeću, svađaju i raspravljaju, napadaju jedni druge rečima oštrim poput bodeža, govoreći: 'Dhamma je ovo, a ne to. Dhamma nije ovo, već je to'.

Jednom davno živeo je upravo u ovom Sāvatthiju kralj, te jednom ovako reče nekom čoveku: 'Okupi mi, dragi čoveče, sve ljude u Sāvatthiju koji su slepi od rođenja.'

'Dobro, vaše visočanstvo', odgovori čovek i, okupivši sve ljude u Sāvatthiju koji su slepi od rođenja, otide do kralja, te mu reče: 'Vaše visočanstvo, svi ljudi u Sāvatthiju koji su slepi od rođenja na okupu su.'

'Vrlo dobro, pokaži tim slepim ljudima jednog slona.'

'Kako vi kažete, vaše visočanstvo', odgovori čovek i dovede pred slepce jednoga slona. Nekima od njih dao je da opipaju glavu slona, govoreći: 'Ovako, slepci, izgleda slon.' Nekima je dao da opipaju slonovo uvo, govoreći: 'Ovako, slepci, izgleda slon.' Nekima je pokazao surlu… trup… nogu… stražnji deo slona.. rep… čuperak na vrhu slonovog repa, govoreći: 'Ovako, slepci, izgleda slon.'

I tako, monasi, pošto je svim slepcima pokazao slona, onaj čovek ode do kralja i reče: 'Vaše visočanstvo, slepci su opipali slona. Neka vaše visočanstvo sada učini ono što smatra da treba učiniti.'

Na to kralj stade pred one slepce i upita ih: 'O slepci, jeste li dobro opipali ovog slona?'

'Jesmo, vaše visočanstvo, dobro smo ga opipali'.

'Sad mi recite, o slepci, kako izgleda slon?'

Slepci kojima je bila pokazana glava odgovoriše: 'Slon je, vaše visočanstvo, nalik buretu.'

Slepci kojima je bilo pokazano uvo odgovoriše: 'Slon je, vaše visočanstvo, nalik lepezi.'

Slepci kojima je bila pokazana surla odgovoriše: 'Slon je, vaše visočanstvo, nalik gredi.'

Slepci kojima je bio pokazan trup odgovoriše: 'Slon je, vaše visočanstvo, nalik ambaru.'

Slepci kojima je bila pokazana noga odgovoriše: 'Slon je, vaše visočanstvo, nalik stubu.'

Slepci kojima je bio pokazan stražnji deo slona odgovoriše: 'Slon je, vaše visočanstvo, nalik avanu.'

Slepci kojima je bio pokazan rep odgovoriše: 'Slon je, vaše visočanstvo, nalik tučku.'

Slepci kojima je bio pokazan čuperak na vrhu slonovog repa odgovoriše: 'Slon je, vaše visočanstvo, nalik četki.'

Onda uz reči: 'Slon je ovakav, a ne takav. Slon nije ovakav, već takav', počeše oni da se međusobno udaraju pesnicama. I to vrlo razveseli kralja.

Na isti način, monasi, askete različitih škola su slepi, bez očiju. Oni ne znaju šta je dobro, oni ne znaju šta nije dobro. Oni ne znaju šta je Dhamma, oni ne znaju šta nije Dhamma. I pošto ne znaju šta je dobro, ne znaju ni šta nije dobro, pošto ne znaju šta je Dhamma, ne znaju ni šta nije Dhamma. Tako se oni nadmeću, svađaju i raspravljaju, napadaju jedni druge rečima oštrim poput bodeža, govoreći: 'Dhamma je ovo, a ne to. Dhamma nije ovo, već je to'.

Onda Blaženi, shvatajući značaj ovoga, bi nadahnut da izgovori sledeće stihove:

Neki od tih asketa i bramana su, čini se, vezani za svoja gledišta;
čvrsto ih se držeći, svađaju se, nalik ljudima koji vide samo jednu stranu.


Beleške (Ānandađoti Bhikkhu)

[1] Zanimljivo je uočiti da terminologija koja se ovde koristi nije ista kao kod citiranja Budinih reči (gde bi odgovarajući termini mogli biti nāma i rūpa). Ovo može poslužiti kao potvrda da ovde imamo posla sa vernim izveštajem o gledištima koja su zastupale druge škole. [Natrag]

[2] Komentar termin tathāgata ovde definiše kao attā, sopstvo (ChS ima na ovom mestu varijantu satta, biće). Otuda ovde imamo još jednu upotrebu termina tathāgata koja nije poznata u budističkim tekstovima. Ovo pokreće pitanje odnosa između budističkog značenja, u smislu "onaj koji je dostigao probuđenje" i značenja koje se ovde podrazumeva, kao i da li je taj termin bio u upotrebi i pre nego što je počeo da se koristi u budističkom značenju. [Natrag]

Videti takođe: Ud VI:5; Ud VI:6.